Категорија: СПЦ

Дана 30. 9. 2023. године, благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, хор при Храму Свете Тројице у Горњем Милановцу посетио је светиње ваљевске епархије. Вођа овог поклоничког путовања био је ђакон милановачки Миладин Милуновић уз подршку протојереја Чедомира Дамљановића и вероучитеља Милорада Васиљевића. По доласку, у раним јутарњим часовима, у Храм Васкрсења Господњег у Ваљеву ходочасници су имали част да се поклоне честицама моштију Светог Нектарија Егинског – у истоименом храму који се налази у порти саборног храма. На позив старешине саборног храма протонамесника Живојина Кнежевића, велика част је указана хору из Горњег Милановца да својим појањем улепша Свету Литургију. Братство храма је након Литургије, уз топлу добродошлицу, угостило ходочаснике. Након краћег предаха, кренуло се у обилазак великих светиња: манастира Лелић, Ћелије, Јовања и Пустиња. Неизрецива духовна благодат обасјала је поклонике који су имали прилику да целивају мошти великих српских отаца – Светог Владике Николаја Велимировића и Преподобног Аве Јустина Ћелијског. Приликом читања молитава над Светим моштима поклоници су осетили богату духовну радост. Братства и сестринства ових манастира су дочекали ходочаснике са огромном љубављу и гостопримством. Ходочасници су се, пуни утисака и благодарећи Богу, вратили назад уз наду да ће једнога дана поново приступити моштима ових великих светитеља. Ђакон Миладин Милуновић

О сили и знамењу часнога Крста Христовог, као и о историји и симболици празника Воздвижења, сведочио је данас у Манастиру Згодачица Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, удостојивши нас Свете Архијерејске Литургије којом је началствовао, а на којој су саслуживали: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић; настојатељ Манастира Згодачица протосинђел Хаџи Стефан (Чкоњевић); старешина Покровске цркве у Чукојевцу протојереј Жељко Филиповић и парох села Годачица јереј Ненад Јаковљевић. Посебан литургијски украс чинило је појање у сагласју протопсалта Ивана Трајковића и хора „Светог Николаја Жичког“ . Подсећајући богољубиви народ на два кључна догађаја у вези са Часним и Животворним Крстом Господњим (проналаском часног Крста на Голготи и повратком часног Крста из Персије у Јерусалим), Епископ је ставио акценат на детаљ који открива да је Крст, однет освајачем Јерусалима, царем Хозројем, лежао у Персији читавих 14 година, све док грчки цар Ираклије не савлада Хозроја и са славом не поврати Крст у Јерусалим. И ту долазимо до суштинског поимања хришћанског смирења. Наиме, ушавши у град, цар Ираклије носио је Крст на својим леђима у раскошним царским одеждама и то по оном истом путу по којем је Господ бос и понижен ходио. А Крст је изнео на Голготу и положио га у храм Васкрсења тек када је свукао са себе царске хаљине и у бедној одећи, бос, наставио пут. Овом дирљивом причом Преосвећени Владика позвао је свакога од нас да свој лични крст од Бога му дат, носи са љубављу и смирењем. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Молитвено сабрање  окончано је трпезом љубави. У манастирској порти, окупаној сунцем, дуго се осећала радост дечице која су са благодарношћу испратила свог Архијереја. Братство Манастира Згодачица

Дана 24. септембра, у 16. недељу по Духовима – пред Воздвижење, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Градац. Епископу жичком Г. Јустину саслуживали су игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон (Ракићевић), Архијерејски намесник студенички протојереј Данило Петровић, градачки парох јереј Радомир Митровић, као и ђакон Стефан Симић. Епископ жички и духовни руководитељ градачког сестринства обрадовао је овом посетом сестре и парохијане Благовештењске цркве. Након Литургије, у којој се Епископ обратио верном народу својом укрепљујућом речју, настављено је сабрање у пријатној атмосфери градачке порте. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Свеукупни утисак је да су пуноћа богослужења, као и радост постлитургијског заједничарења обележили ово преподне у градачкој светињи. Текст: Сестринство Манастира Градац Фото: Владимир Зарић

Дана 22. септембра 2023. године, Црква у Прељини је прославила своју храмовну славу – Свете Јоакима и Ану. Овом приликом, велику духовну радост уприличио је својим доласком и служењем Свете Архијерејске Литургије Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник љубићки и парох прељински протојереј Никола Вучетић, Архијерејски намесник качерски протојереј Светолик Марковић, старешина храма Успења Пресвете Богородице у Чачку протојереј Никола Вукобрат, протојереј Милан Филиповић и ђакон Стефан Симић. Светој Литургији присуствовао је велики број верног народа и деце. Такође, радост је увећана доласком братства Манастира Вујан. Након читања Јеванђеља, Епископ Јустин је, у својој надахнутој беседи, истакао колико су Свети Јоаким и Ана значајни за све верујуће у Цркви Христовој. Као битан моменат, Владика је нагласио праведност родитеља Пресвете Богородице. Њихов живот треба да буде узор свима онима који узрастају ка спасењу, а то, између осталог, подразумева праведан живот. Преосвећени је као још један спасоносан пример и узор издвојио праведног Јова. Осим праведног живота, верујући на свом путу мора бити спреман на страдања која воде ка истини Васкрсења. Будући да је Васкрсење центар нашег живота оно подразумева радост свих оних који живе у заједници Цркве. У том светлу, Епископ је на крају беседе пожелео свима радост: „И зато, свима вама који сте овде, вашима у дому и свакоме човеку желим да се вечно радује, али у Господу Богу. Јер, радости без Бога нема.“ Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Свете Литургије, Епископ Јустин је са свештенством, монаштвом и верним народом пресекао славски колач и осветио славско жито. На позив старешине храма протојереја Николе Вучетића, Преосвећени Владика, свештенство, монаштво и верни народ приступили су трпези љубави коју је, са великим трудом, припремио отац Никола са својом породицом и овогодишњим домаћинима. Током ручка, Епископу, свештенству, монаштву и верном народу се обратио отац Никола захваливши се Епископу на канонској посети, као и свима који су уприличили храмовну славу. Након послужења, Епископ Јустин је благословио народ, а затим је срдачно испраћен од свих присутних. Вероучитељ Милорад Васиљевић

У овај благословени дан, када наша Света Православна Црква празнује Рождество Пресвете Владичице наше Богородице, света обитељ Манастир Каменац прославља своју храмовну славу. Тим поводом су  сестринство и верни народ имали благослов и радост да дочекају свог архијереја Преосвећеног Господина Јустина, који је началствовао литургијским сабрањем, пресекао славски колач и беседом поучио присутне. Епископу жичком Господину Јустину, саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, игуман Манастира Згодачице Стефан (Чкоњевић), поручник јереј Владимир Благојевић и јереј Младен Стевановић, служашчи Манастира Каменац и парох честински. Након ломљења славског колача, монаштву, свештенству и верном народу Епископ Јустин је честитао празник, обративши се пригодном беседом. Нагласио је да је најбољи начин да се обраћамо Богомајци песмама и химнама. Богородица је покренула наше спасење, јер се кроз њу оваплотио наш Избавитељ. Удостојила се да прими Бога и има потпуну заједницу са Њим. Све то је учинила онога тренутка када је на Благовести одговорила архангелу Гаврилу „нека ми буде поечи твојој“. -Зашто треба човеку да буде нешто више од онога што јесте, када је и ово превише? Бити човек је превише. А бити свети човек и човек који се спасава, е то је највише. Због тога и долазимо у храмове и манастире, да нађемо светлост и прави пут. И на таквим местима се сусрећемо са Господом у Чаши. Нама је дато да будемо богови по благодати и синови Светлости. Све ове ствари можемо постићи једино уз помоћ Пресвете Богородице. Она се у Светом Писму ретко помиње, али је то зато што је сву славу препустила свом Сину. Све се зна: кроз песме и химне и све оно што је испевано, пун је свет хвале Пресветој Богородици, закључио је Епископ Јустин на крају беседе. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. После трпезе љубави у манастирској трпезарији, уз благодарење и молитву Пресветој Богородици,  испратили смо нашег Архијереја са надом на скори поновни сусрет. Сестринство манастира

На дан када Света Црква прославља Рођење Пресвете Богородице, код своје старе Цркве брвнаре око Светог жртвеника сабрао се верни народ цветачке парохије да прослави храмовну славу. Литургију је служио протојереј Владимир Јовановић, уз саслужење протојереја Ивана Терзића. Након прочитаног Светог Јеванђеља отац Владимир је у својој беседи поменуо значај сабрања, подсетио је на пређашња времена где се народ сабирао да пласти, копа, сеје и жање, на свадбе и весеља која су трајала данима. Данашње време уништава саборност те је много важно да се сабирамо у име Божије особито у дане празника код свога храма. Отац Владимир је истакао значај и величину Пречисте Дјеве Марије и њеног рођења, да иако имамо много светитеља којима се молимо и много светих места ходочашћа не постоји већи заступник пред престолом Божијим коме можемо да се молимо од Пресвете Богородице.  Литургијском сабрању су присуствовали ђаци Основне школе “Драган Ђоковић Уча“ из Цветака и Лађеваца са својим учитељицама као и директорком школе.  Драги гости су били и малишани Дечијег села са васпитачима. Након причешћа Светим и божанским тајнама Христовим благословен је славски колач, а затим су дечаци и девојчице из Културно-уметничког друштва “Ризница“ из Краљева приредили пригодан програм. Уследила је славска трпеза љубави коју су припремили овогодишњи домаћини славе. За славском трпезом је старешина цркве захвалност изразио домаћинима славе а посебно се захвалио парохијанину Живадину Ђоковићу који је направио и приложио резбарни хорос за Цркву брвнару на место где је некада био стајао стари. Протојереј Иван Ж. Терзић  

Дана 21.09.2023. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина у сали парохијског дома храма ,,Свете Тројице” у Горњем Милановцу , одржана је промоција књиге ,,Српско срце Јоханово“ аутора Веселина Џелетовића. На самом почетку вечери, уз најаву вероучитеља Милорада Васиљевића, окупљенима се обратио г. Слободан Росић, менаџер удружења писаца ,,Поета“, који нас је све упознао са животом и радом Господина Веселина Џелетовића. Након њега, г. Џелетовић је почео са својим излагањем, у коме нас је упознао са једном страном живота Срба на Косову и Метохији, за који смо сви чули, али за који смо се прибојавали да прихватимо као истину. Ово је роман који се чита у даху, а након читања остаје без њега. Џелетовић је овим романом загребао по болној теми трговине органима, која је део трагичне судбине Срба током борбе за опстанак на Косову. Дотакао се озлоглашене ,,Жуте куће“ и исказао истину која заслужује пажњу. Можда највећа вредност романа и јесте истина коју нам доноси, али поетски преобликована, без страшних и мучних призора. Писац је Немца Јохана упознао 2004.године на српском гробљу једног косовског села и тако сазнао невероватну причу. Јохан Вагнер, Немац племићког порекла, након успешне трансплатације срца, почиње да сања непознате пределе, сеоску кућу, плавооког дечака, српску капу и православну цркву. Са тим мислима одлучује да оде на Космет и сазна идентитет донора. Немац сазнаје да је човек захваљујући којем је жив заправо био отет и киднапован и након смрти дечакове мајке одлучује се на један несвакидашњи потез, а то је да прими крштење и пређе у хришћанство, како би могао да усвоји сина свог донора који је у међувремену остао без родитеља. Писац овог романа са сваком изговореном реченицом све више нас је уводио у причу и тужну судбину Срба на Косову и Метохији. Аутор сматра да је истина као вода, полако али сигурно налази свој пут, као и то да је морало постојати божанска Промисао да управо он сазна Јоханову причу и објави је како би дошла до што већег боја људи. Писац истиче и своју веру у Косово и Метохију јер је то наш завичај ,,а завичај и успомене нико не може да нам узме“. ,,Косово и Метохија је утиснута у гене сваком Србину и проговориће пре или касније” – каже Џелетовић. Овај роман је написан 2010. године, до данас књига је доживела 25 издања, преводе на руски, француски, немачки, грчки, италијански, јерменски и македонски, а укупно на 12 језика. Добитник је многих награда попут специјалног признања Академије ,,Иво Андрић” и руске елитне војне јединице ,,Козаци“. Роман очекује и филмску реализацију, у чијој главној улози ће се наћи наш прослављени глумац Милош Биковић, а у преговорима су са још два, три холивудска глумца, чиме би домет ове истините приче био знатно шири, како код нас тако и на Западу. Остаје нам свима нада и вера да се такве судбине никада не понове и да то остане само ружна успомена, за коју ће одговорни некад одговарати. Ђакон Миладин Милуновић

Црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице у Власову обележила је данас, 21. септембра, своју јубиларну 10-ту храмовну славу. ,,Твоје рођење, Богородице дјево, објави радост целој Васељени, јер из тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, који разрушивши прародитељску клетву даде благослов, а уништивши смрт, дарова нам Живот вечни.“ Прослава храмовне славе је започела Светом Литургијом коју су служили Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, Архијерејски намесник студенички протојереј Данило Петровић, протонамесник Иван Ћурчић, јереј Бранко Росић, јереј Никола Ћурчић и парохијски ђакон Милош Јанковић уз молитвено присуство јереја Предрага Радојевића, ктиторке др Хаџи Веснице Савић-Урошевић и многобројног верног народа. Након заамвонe молитве  уследило је освећење и благосиљање славских дарова. У беседи која је уследила након празничног отпуста,  протојереј Мирослав Петров истакао је значај данашњег празника: ,,Али нека се данас, на дан рођења Богомајке, још више радује Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква гледајући своју славу Дјеву Марију која ће је одвести ка победи, слави и Царству Небеском. Напослетку, нека се данашњем  великом дану радује и свака хришћанска душа славећи преблагу Мајку сваког брата хришћанина, јер она својом милошћу штити и брани све нас, а својим посредством она нас заступа и наше молитве приноси пред престолом свемогућег Творца. Амин “ И ктиторка храма др Хаџи Весница Савић-Урошевић је упутила неколико речи свим окупљенима ,, Нека је срећна и благословена данашња слава овога светога храма и данашњи велики празник, Рођења Свете Богородице, браћо и сестре, празник коме је посвећен овај храм у коме смо се после дужег времена поново сабрали милошћу Божијом. Њена помоћ нам је потребна у сваком времену и на сваком месту, а посебно у данашњим невољама и пошастима које нису снашле само наш народ, него читав свет. Но, и у невољама је потребно да будемо јаки и трпељиви… Јаки смо само ако смо са Богом и ако је Он у нама – ако смо са Пресветом Богородицом…“ Верни народ је након  завршетка Свете Литургије и  резања славског колача уживао у наступу КУД-а ,,Рашка“, те је потом прешао у парохијски дом, где су домаћини данашње славе господин Вукомир и госпођа Дана Михајловић  припремили богату трпезу љубави за све присутне. За време свечаног ручка, парох протојереј Данило Петровић се у беседи захвалио свим присутним свештеницима, домаћинима славе и верном народу што су увеличали данашњи празник својим присуством. Ђакон Милош Јанковић

Анђелске Силе на гробу Твојем, и стражари бише умртвљени. А Марија стајаше код гроба, тражећи пречисто Твоје тело. Запленио си ад, не претрпевши од њега; сусрео си Дјеву, дарујући живот. Васкрсли из мртвих, Господе, слава Теби. (Васкрсни тропар 6. гласа) У Недељу 15. по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Свете Тројице протојереј Мирољуб Попадић, протојереј Миломир Радић, протојереј Мирослав Андрић, протојереј Радован Парезановић, протојереј Милутин Балтић, јереј Ненад Ивановић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. Након прочитаног јеванђелског зачала, где Господ Исус Христос говори о две највеће заповести, о љубави према Богу и према ближњем, Епископ Јустин је рекао да ове заповести представљају савршен закон љубави. Поред прве заповести, која нам говори да на првом месту треба да љубимо Господа, нашег Творца, целим својим бићем, кроз испуњавање друге заповести видећемо колико смо у Богу. Сваки човек може за себе да каже да воли Бога, може да Му се диви, да благодари Богу, али ту се не сме стати. Важно је колико се човек труди да помогне свом ближњем, јер од тога зависи колику љубав има и колико верује. Управо се у томе налази закон који нам је дат, а то је закон љубави. Преосвећени Епископ Јустин је нагласио да своје спасење не можемо да замислимо без љубави према ближњима. Он је нагласио да је наше учешће у литургијском животу важно, али је све узалуд ако изоставимо љубав према ближњима, милосрђе, труд да помогнемо ближњем свом. Тиме се испуњава благодатни закон љубави. На томе треба да радимо читавог свог живота. На крају беседе Епископ Јустин је рекао да смо од Свете Тројице добили све дарове да можемо целим својим бићем да се приближимо Богу и да Му служимо колико можемо. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку Свете Литургије уприличена је трпеза љубави. Ђакон Горан Вучковић

Општина Горњи Милановац уручила је признање Црквеној општини Каменица за уређење црквене порте. Испред Црквене општине Каменица признање је примио старешина храма протојереј-ставрофор Далибор Милошевић који се том приликом захвалио пригодним говором: „Помаже Бог, користим ову прилику да поздравим све присутне и да се у име награђених обратим са пар речи. Водиља свакога од нас треба да буде поука једног светитеља новијег доба „Чувајте децу и гајите цвеће, јер због деце и цвећа нам сунце сија и рађају се зоре“. То је била и моја водиља, те ето порта нам је овако цветна, а у порти нам се играју деца као благослов Божији. Манифестације се оснивају са намером да свет види на који начин хвалимо Васкрслог Бога. Црква је од времена Светога Саве имала и просветну улогу и увек својим примером указивала на све оне вредности, како бригу за душе тако и за телесно здравље човеково, а што је немогуће без чувања природе и животне околине. Пример уређења наше порте је уједно и пример како треба и свако двориште да буде уређено јер свака породица је Црква у малом. Некада ако сте хтели знати о некоме какав је домаћин у сваком погледу било је довољно погледати двориште. Посебна ми је част што је наша црквена општина добила ово значајно признање, у име свих награђених срдачно захваљујем на овом признању и надам се да ће овакви догађаји афирмисати и будућа поколења да уређују свој животни простор и чувају животну околину све у славу Божију. Користим ову прилику да се захвалим својим парохијанима и свима који ми помажу да оплеменимо нашу порту. Свима желим од Господа свако добро!“ Црквена општина Каменица