Категорија: Издања

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког и администратора Епархије жичке  Г. Г. Арсенија нови број часописа Жички благовесник представљен је на локалним тв програмима широм Епархије жичке.  Број је посвећен Пресветој Богородици, а о тој теми, као и другим темама из теологије, историје, психологије, књижевности, гледаоци су могли да добију уводне информације како би при својим парохијским храмовима потражили часопис и са наведеним душекорисним темама се детаљније упознали. Сарадници часописа који су представили нови број су протојереј Александар Јевтић (Архијерејско намесништво жичко), протојереј Љубан Петровић (Архијерејско намесништво ужичко), јереј Саво Величковић (Архијерејско намесништво пожешко-ариљско), јереј Немања Тимотијевић (Архијерејско намесништво студеничко), ђакон Ненад Зекавица (Архијерејско намесништво рачанско), ђакон Милош Јелић (Архијерејско намесништво трнавско), ђакон Јован Тошић (Архијерејско намесништво таковско), ђакон Алекса Грујичић (Архијерејско намесништво моравичко).

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког и администратора Епархије жичке Г. Г. Арсенија изашао је из штампе нови број часописа Жички благовесник октобар-децембар 2026. Овај број је посвећен Пресветој Богородици, па тематска рубрика носи назив „Радуј се, Благодатна!“ Текст „Осврт на боравак Часног Појаса Пресвете Богородице у Србији“ протојереја-ставрофора Љубинка Костића, Архијерејског заменика Митрополита жичког, отвара ову рубрику. У њему се налазе важни историјски подаци везани за настанак и трајање овог Појаса кроз векове, као и протини духовни утисци са овогодишњег поклоњења у Светосавском храму у Београду. Следи текст протојереја Александра Јевтића „О необичном ауторству песме „Достојно јест“ у коме се на основу извештаја Житија за празник истоимене светогорске иконе за месец 24/11. јун износи чудесни историјат ангелског порекла ове богослужбене песме, која се надовезала на старији, светопророчки инспирисан текст „Честњејшују“, о чему сведоче и истраживања која је над старим литургијским рукописима вршио грчки теолог Јован Фундулис, као и западни теолози Robert F. Taft и Juan Mateos  који су се бавили древним византијским рукописима сачуваним широм света. Ђакон Димитрије Радмилац у тексту о празнику Ваведења Пресвете Богородице износи мотиве који нам овај велики празник објашњавају из угла  ретких јеванђелских сведочанства у којима се помиње земни живот Пресвете Богородице, из богослужбених песама, као и каснијих светоотачких тумачења. Закључује: „Овај велики празник подсећа нас да смо сви позвани да очистимо своје срце и постанемо живи храм Божији. Доводећи децу у Дом Господњи, ми их заправо предајемо у наручје Оној која нас све води ка Вечности живота у Сину Њеном.“ Новосадски катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“, у тексту „Радуј се, Невесто, Неневесна!“ са поднасловом „1400 година Благовештенског акатиста Пресвете Богородице“ описује, на основу текста Светачника који је приредио блаженопочивши Епископ жички Хризостом (Столић), историјат овог молитвеног чина (Ακαθιστος — што у преводу значи „несједална песма“) повезан са чудесним ослобођењем Цариграда од опсаде Авара и Персијанаца 626. године. Поред  богословских аспеката, упућује читаоце и на богослужбени контекст настанка овог акатиста који се чита на јутарњем богослужењу, у суботу пете седмице Великог поста, које се, у манастирима служи као бденије, док се у парохијама чита у оквиру повечерја, у петак увече, исте седмице – што је пракса Грчке Цркве. Упућује на важне увиде и везу Благовештенског акатиста и Великог поста, коју је на јединствен начин објаснио проф. др Јован М. Фундулис: „Велики празник Благовести увек пада током периода Поста. То је једини велики празник који због покајног (тужног) карактера Четрдесетнице нема предпразништво ни попразништво. Управо овај недостатак треба да покрије појање акатиста, у деловима на повечерју петком и у целости у суботу пете недеље поста. Петак вече у богослужбеном смислу припада суботи, а субота и недеља су једини дани Поста у којима је допуштено празновање радосних догађаја и у које се премештају празници који падну у току седмице. Према одређеним типицима акатист се појао пет дана пре Благовести, а према неким другим, на јутрењу овог празника. Акатист је кондак Благовести, химна Оваплоћења Логоса Божјег“ (Јован М. Фундулис, Словесно богослужење, са грчког превела Драгица Тадић Папаниколау, Крагујевац, 2014, стр. 46-50). У наставку је осврт на овогодишњи боравак Појаса Пресвете Богородице у Србији, као и његов значај за побожност народа. У рубрици Са ходочашћа Вишња Костић у тексту „Егина – врт Светог Нектарија“ описује ово чудесно острво, лик и дело Светог Нектарија, као и своје утиске на основу богатог искуства као водича поклоника овом великом Божијем угоднику. Читаоце упознаје за мало познатим описима које је изнео песник Јован Дучић боравећи у току и након Првог светског рата на овом острву, мимоишавши се са Светим Нектаријем који је у то време на истом месту проводио свој мукотрпни благословени земни живот. У рубрици Светоотачке поуке налази се поука о таштини, из пера Светог Јована Касијана,богослова који је као ретко ко кроз историју спојио источњачку православну хришћанску духовност и западну систематску посвећеност пракси и теорији молитве. Говорећи о овој, данас мало познатој и схваћеној страсти, пише: „Јер, она покушава да рани војника Христова и одећом, и стаситошћу, и ходом, и гласом, и послом, и бдењима, и постовима, и молитвом, и усамљеношћу, и читањем, и знањем, и ћутљивошћу, и послушношћу, и смирењем, и добродушношћу. Као неки најопаснији подводни камен, сакривен таласима који се дижу, она изненадно доводи до страшног бродолома оне који плове при благопријатном ветру и у време у које се најмање надају.“ У рубрици Светиње Епархије жичке, јереј Бојан Мијаиловић у тексту „Црква брвнара Светог пророка Илије у Доброселици“ описује ову златиборску светињу која је на своје данашње место пренета 1821, а дело је чувених прекодринских мајстора Осаћана. У наставку износи историјат вредних утвари и богослужбених књига овог храма, животописе пароха доброселичких, као и сведочење овог богослужбеног места у данашњици. У рубрици Траговима предака, историчар Александар Марушић, из Музеја рудничко-таковског краја у Г. Милановцу, у тексту „Кнежева мајка Вишња Обреновић“ описује живот Вишње, мајке кнеза Милоша, у народу од милоште назване „баба Вишња“. У овом занимљивом животопису, читаоци могу пронаћи важне податке из историје српског народа током 19. века, животу на просторима од рудничког краја до пожешких села где се Вишња као удовица настанила и засновала нову породицу у селу Добрињи, о Манастиру Враћевшници, лику и делу књаза Милоша, као и других припадника ове знамените породице. Протојереј Александар Јевтић је приредио за овај број часописа интервју са музичарем Александром Ацом Софронијевићем, насловљен  „Посвећеност музици уз захвалност и молитву“. Овде се може сазнати о професионалним почецима овог сада већ чувеног музичара, изазовима и њиховом савладавању, важности неуморног рада и заблуди коришћења пречица на путу до успеха, људима који су утицали на његов развој, животним ставовима и вредностима, као и о односу према православној вери и њеној улози на лични живот и стваралаштво. Софронијевић између осталих поучних речи поручује и: „Негујте дух, чувајте пријатељства и не дозволите да вам виртуелни свет замени стварне људске односе. Будите вредни, будите стрпљиви и верујте у свој пут.“ Рубрику Савремени изазови сачињавају два текста. Дипломирани дефектолог-олигофренолог Ана Јаковљевић и протојереј др Слободан Јаковљевић у тексту „Екранизам као изазов за савремену православну породицу“  упознају читаоце са овим недовољно познатим, а веома изазовним  социокултурним феноменом везаним за доминацију дигиталних екрана у свакодневном животу, здравственим проблемима који су

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког и администратора Епархије жичке Г. Арсенија из штампе је изашао нови број Жичког благовесника (април-јун 2026). Рубрику посвећену празнику Васкрсења Христовог чине четири текста. Протојереј Александар Јевтић у тексту ‘’Сараспињање и саваскрсење човека’’ разматра тему човековог учешћа у богочовечанском етосу Цркве. Позивајући се на увиде из светоотачке литературе, као и из области психологије и књижевности, аутор указује да човек не може мимоићи искуство туге и радости, али је питање какав одговор ће дати на ове изазове. Охристовљење нас не ослобађа страдања, већ их оплемењује и дарује снагу да се крст изнесе до краја. По речима о. Александра Шмемана: циљ нашег живота није сагледавање нашег смирења и врлине, већ спознаја Христовог кеносиса у Очовечењу које се збило ради нашега спасења. У тексту „Крст – од стуба срама до знака победе’’ ђакон Филип Зеленовић читаоцима предочава улогу коју је крст имао у искуству јудејског народа, као и у античко време. Упућује на важне историјско-социолошке аспекте, као и на медицинске увиде о томе какве су муке подносили они који су разапињани. Текст се завршава указивањем на значај крста: ‘’Данас је знак крста знак одрицања од себе, жртве, смирења, љубави и победе. Он је данас постао сила и слава, оружје победе, радост хришћанима. А таквим га је учинила љубав Христова. Управо Љубав Христова, а не само Његова смрт на Крсту, учинила је од стуба срама знак победе. Љубав према грешницима, неправедницима, злочинцима, љубав према свима.’’ Јереј Андреј Чиженко у тексту ‘’Шта је то Антипасха или зашто је потребна друга Пасха?’’ (у преводу са руског који је сачинио г. Небојша Ћосовић) читаоци могу пронаћи историјско и богословско објашњење Антипасхе, познатије као Томина недеља. Позивајући се на речи Светог Игњатија Брјанчанинова, аутор указује да смо и ми данас учесници догађаја сусрета Светог апостола Томе са Васкрслим Христом, о чему најбоље сведоче Господње речи упућене Томи о блаженству оних који не видеше, а вероваше. Клајв Стејплс Луис у тексту ‘’Шта нам је чинити са Исусом Христом?’’ (у преводу са енглеског који је сачинио вероучитељ Милорад Васиљевић) на веома оригиналан начин тумачи јеванђелска места која нам предочавају на који начин су се савременици односили према Христу. Као историчар књижевности, аутор указује да су неспретна поистовећивања јеванђелских текстова са легендама, која поједини писци дају. Упечатљиви детаљи у приповедању као стилска особеност, сем у појединим деловима Платонових Дијалога, нису познати све до савремене реалистичке форме приповедања у књижевности. Рубрика Богословље, историја, култура започиње текстом ‘’За душом цвећа’’ Преподобног Аве Јустина Ћелијског. Овде нам Ава предочава логосност света присутну у разним врстама цвећа, које, свака на свој начин, саучествују у крсно-васкрсној позицији човека. Катихета Бранислав Илић у тексту ‘’Литургија у животу апостолске заједнице’’ указује на значај Тајне Вечере коју је Господ савршио са апостолима, а коју су они потом наставили да савршавају кроз сабрања посећивана Духом Светим. Анализом апостолских списа износи увиде који нам предочавају суштинску важност Евхаристије у животу ране хришћанске заједнице. Посебне осврте чине на посланице Светог апостола Павла које обилују описима евхаристијских сабрања. Протонамесник Дарко Несторовић у тексту ‘’Значај богослужења за живот свештеника’’ нас подсећа на мноштво светописамских, богослужбених и светоотачких поука које свештеницима треба да сачињавају путоказ у вршењу ове узвишене службе. Износи упечатљив пример догађаја који се збио у ваљевском крају након Другог светског рата. Наиме, свештеник Живко Тодоровић је од свог млађег саслужитеља у току Литургије чуо да он сумња да се хлеб и вино заиста претварају у Тело и Крв Христову. Пред причешћивање народа, млади свештеник се унезверен вратио са путиром у олтар, позивајући проту Живка да види да су унутра заиста крв и месо. Прота му је рекао да скине одежду и иде у ћошак олтара да моли од Господа опроштај за неверовање, а и он се молио усрдно да се крв и месо врате у првобитни вид хлеба и вина како би могао да причести народ и заврши Свету Литургију. Милош Павловић у тексту ‘’Највеће чудо Светог Саве’’ истиче да су нам кроз Житија светитеља Саве која су сачинили Теодосије и Доментијан позната бројна чуда која је светитељ чинио како за земног живота, тако и по смрти. Овај текст је, према речима аутора, посвећен највећем чуду које је Сава учинио, а које се често не сматра чудом. То је чин добијања аутокефалије за српску Архиепископију, који је издејствован у веома тешким и компликованим историјским околностима. Вишња Костић и Ана Црепуљаревић у тексту ‘’Из дубине срца… Могућа читања бајки „Себични џин“ и „Срећни принц“ Оскара Вајлда, конципираном у форми књижевног дијалога, предочавају нам детаље из наведених дела која указују на страдално искуство многослојевите личности Оскара Вајлда, као и његово коначно приклањање узвишеном Лику Христовом као једином смислу страдалног света и човека кроз сву историју. Уколико имамо у виду да се до данас изоставља део посвећен Христу у бајки Себични џин, онда је важност овог текста још већа јер нам указује колико то штети пуноћи разумевања ове бајке са којом се деца сусрећу у веома раном узрасту. У Рубрици Психолошке теме, психолог Милош Благојевић у тексту ‘’Адолесценција, идентитет и психосоматика’’ износи битне моменте периода адолесценције (од 12. до 18. године) који се тичу различитих промена које појединац доживљава. Поред сазревања мозга, на емоционалном пољу дешавају се многе промене које је неопходно разумети. Аутор поручује: ‘’Најважнији задатак овог доба била би изградња идентитета која подразумева одговор на питања ко сам ја?, које су моје вредности?, шта желим у животу? и сл. Због тога млади у овом добу истражују различите улоге, вредности и уверења и зато долази до конфузије улога, лутања, експериментисања са изгледом, музиком и идеологијама, као и потребе за независношћу од родитеља, што често доводи до конфликта, посебно ако ни родитељи сами не знају одговоре на наведена питања и нису у стању да на одговарајући начин помогну детету да се снађе у овом бурном периоду.’’ У рубрици Прикази читаоци могу прочитати приказе нових наслова из издаваштва Епархије жичке. Приказ књиге Ђакон др Ивица Чаировић, Свети цар Константин Велики и Први васељенски сабор (325) (историјске и богословске перспективе), Краљево: ЕУО, 2025. написао је  протојереј др Слободан Јаковљевић, уредник издаваштва Епархије жичке. Приказ књиге Свети Владика Николај Охридски и