Категорија: Издања

ђакон др Ивица ЧаировићСвети цар Константин Велики и Први васељенски сабор (325)(историјске и богословске перспективе), Краљево 2025 У години јубилеја, када обележавамо 1700 година од одржавања Првог васељенског сабора, Епархија жичка постала је богатија за још једно значајно издање. Овим делом придружујемо се прослави великог и историјски важног догађаја, дајући свој допринос очувању његовог теолошког и историјског значаја. Нова монографија др Ивице Чаировића (1976), који је ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, са научним фокусом на општој историји Цркве, представља плод дугогодишњег, темељног и систематичног научног истраживања историје Цркве, раног хришћанства и развоја саборности у првим вековима. Дело је посвећено једном од најзначајнијих периода у историји хришћанства — владавини цара Константина Великог и одржавању Првог васељенског сабора у Никеји 325. године, кључног за формулисање православне вере и за будуће обликовање целокупне црквене историје. Фокус студије је на историјско-богословским условима у којима се развијала Црква на прелазу из 3. у 4. век, као и на личности Светог цара Константина Великог, чије је тридесетогодишње царевање умногоме обликовало будућност хришћанства и читаве европске цивилизације. Полазећи од политичких, социјалних и духовних околности пред Милански едикт, Чаировић реконструише сложену мрежу односа између римске државе, хришћанских заједница, богословских спорова и процеса унутрашњег уређивања Цркве. Аутор у свом делу истиче да се Свети цар Константин Велики појављује као личност која уме да чита историјски тренутак што ће утицати на његову одлуку да се определи за саборни начин решавања црквених спорова. Кроз анализу помесних сабора на Западу и Истоку, као што су Елвира, Арл, Анкира и Неокесарија, аутор показује да се већ пре Никејског сабора обликовала богата канонска пракса и да је Црква у првим деценијама 4. века настојала да изгради унутрашњи поредак упркос спољашњим притисцима и догматским спорењима. У таквом контексту, Први васељенски сабор 325. године појављује се као кулминација сложених процеса, а не као изоловани догађај. Чаировић подробно приказује Константинову улогу у самом сазивању и одржавању Сабора, наглашавајући да цар, иако није учествовао у богословским расправама, делује као гарант мира и јединства, подстичући оце да формулишу вероисповедање које ће постати темељ православног богословља. Кроз читав текст аутор настоји да избегне идеолошка и поједностављена тумачења Константинове личности, представљајући га као владара који је еволуирао кроз лична искуства, политичке потребе и сусрет са хришћанством. Књига је стилски уједначена, научно утемељена и богословски проницљива, а истовремено приступачна широј читалачкој публици. Својом свеобухватношћу и прецизношћу представља значајан допринос изучавању ране црквене историје, улоге Константина Великог и значаја Никејског сабора, те се може сматрати драгоценим извором за истраживаче, студенте и све заинтересоване за најраније векове хришћанства. Иако је заснована на сложеној анализи извора, књига је написана јасно, богословски надахнуто и стилски изграђено. Такође, књига је веома детаљна и богата цитатима извора. Веома је важно истаћи и улазак у шири академски дијалог, будући да се дело ослања и на савремену европску и англофонску научну литературу. Једина могућа замерка могла би бити да се читаоцима који први пут улазе у тему обим извора и дубина анализе може учинити захтевним, али је то истовремено и највећа научна вредност рада. Рецензенти – протојереји-ставрофори проф. др Радомир Поповић, проф. др Владимир Коцвар и проф. др Џон Бер – препознали су у овој студији узоран модел академске истраживачке методологије и потпуно свеже тумачење контекста Никејског сабора Монографија Свети цар Константин Велики и Први васељенски сабор (325) ђакона др Ивице Чаировића, представља једну од најсвеобухватнијих и најстудиознијих савремених монографија на српском језику о личности цара Константина и о значају Никејског сабора. Ово је дело које ће бити корисно истраживачима, студентима богословља, свештенству, али и свима који желе да продубе разумевање најважнијих темеља хришћанске вере и црквене историје.                                                                         протојереј др Слободан Јаковљевић                                                                       Уредник издаваштва Епархије жичке

Поводом осамсто педесет година од рођења Светог Саве, сестринство Манастира Жиче заједно са песником Милојем Радовићем, уприличили су и издали књигу „Мале приче из Жиче“. Књига је у форми прича, где актери, ученици и вероучитељ кроз искуствено доживљајну спознају, откривају спасоносне истине, а на тему: Светитеља, Светих моштију, иконописа, Литургије, манастира. Промоција је одржана 26. 11. 2025. у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ у Краљеву, где је поводом промоције постављена и адекватна пратећа сценографија. Ученици наше школе имали су прилику, да кроз заједничку припрему са учитељицама и вероучитељем, уобличе програм за промоцију књиге. Одељења млађих разреда, у мањим групама кроз дијалог, дочарали су најбитније и кључне поруке и сазнања, према свакој причи из књиге. Костими су садржали мотиве који одговарају теми. Најпре је о значају књиге и њених поука говорила проф. др Вања Ковић са Филозофског факултета УБ из Београда. Она је истакла вредност свих прича, које на пријемчив начин, откривају дечији вид и жељу за сазнањима о узвишеним и светим вредностима. Деца у улози васпитача, која са правилном спознајом о суштинским вечним путоказима на путу спасења постају, по запажању уважене професорке, васпитачи и својим родитељима. Ученици из ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Врбе и Ратине, по завршетку програма, допунили су све изнете делове истине у смеру богопознања песмом „Ми смо деца неба, Оца небеског“, коју су отпевали уз подршку публике. На крају, песник и надахнути казивач Милоје Радовић, завршио је промоцију изводима из прича које су биле поздравни полетни дар, који ће понети сви присутни са овог догађаја. Сестре Манастира Жиче, даривале су ученике наше школе књигама, уз позив, да посете манастир поводом нових активности, као и кроз литургијско присуство. Вероучитељ Милан Милутиновић

У уторак 25. новембра 2025. године у препуној галерији Историјског архива у Ужицу, одржана је промоција Монографије „Црква Светог великомученика Георгија и њено свештенство (1844 – 2024)“. Промоција је почела песмом етно групе „Ђурђевак“ уз музичку пратњу ученика Музичке школе. Присутне су поздравили директор Историјског архива у Ужицу г. Жељко Марковић  и старешина храма протојереј Милан Луковић. Монографију су представили г. Немања Спаловић и аутори др Гордана Лазић и протојереј Милан Филиповић. Историјском архиву додељена је захвалница Црквене општине за све што су учинили и чине за наш храм. За све присутне уприличено је послужење у холу архива. ЦО при Храму Светог Георгија овим путем се захваљује свим учесницима на промоцији. Захваљујемо се Митрополиту Јустину на благослову за ово богоугодно дело, Граду Ужицу за помоћ и подршку коју су указали приликом обележавања јубилеја. Захвалност дугујемо и Министарству културе Републике Србије. Велика захвалност ауторима монографије др. Радовану Пилиповићу, др Гордани Лазић и протојереју Милану Филиповићу. Братство храма

Поводом изласка из штампе новог броја Жичког благовесника (октобар-децембар 2025) на локалним телевизијама широм Епархије жичке представљен је садржај часописа. Свештенство и вероучитељи су се потрудили да широј јавности укажу на разноврсност тема и часопис препоруче свим љубитељима лепе и душекорисне речи. У наставку Вам преносимо јутјуб прилоге.

У уводнику новог издања епархијског часописа, протојереј Александар Јевтић истиче главне мотиве који доприносе важности двоструког јубилеја. Повезује их догађајем Оваплоћења Бога Логоса, око кога су се ломила теолошка копља 325. у Никеји, а који је у центар своје Беседе о правој вери 1221. поставио Свети Сава, актуализујући тиме непролазни значај догматског доприноса никејског богословља. Протојереј др Слободан Јаковљевић у тексту “Богослужбена традиција и типикална разноликост у Србији Светог Саве“ пише о постепеним и посвећеним трудовима Светог Саве да српској Архиепископији подари типик који ће садржати највише домете из тадашњих богослужбених центара широм православне икумене. Проф. др Драгољуб Даниловић у тексту “Организција српске Цркве у време Архиепископа Саве I“ објашњава геополитичке прилике у којима је Свети Сава успео да издејствује аутокефалност за српску Цркву, као и његов труд на организацији новопроглашене Архиепископије. Протојереј-ставрофор Гојко Перовић у тексту “Будимо људи – на светосавском путу“  истиче путничку црту у карактеру принца Растка, а потом монаха и архиепископа Саве. Сва та путовања по Светим местима богатила су његову личност, а даље утицала на све чега се он неуморном ревношћу дотицао на разним пољима црквеног живота. То је и нама данас поука да никада не посустајемо у доброчињењу. Проф. др Милош Ковић у тексту “Огледало Светог Саве“ пише о неопходности нашег народног одмеравања према идеалу новог Израиља Божијег, како га је Свети Сава видео. Идеал Царства Небеског није метафизичка утопија без повезаности са реалношћу,  већ почиње овде и сада као предокус обећаних блага, али и као суд за одступање од постављених смерница које Светосавље вредносно садржи. Јубилеју 1700 година од Никејског Сабора посвећени су текстови ђакона Милоша Јелића “Свети цар Константин и Први Васељенски Сабор“ и вероучитеља Бојана Кнежевића “Узроци сазивања Првог Васељенског Сабора“. У њима читаоци имају прилику да јасније схвате контекст у коме долази до сазивања овог Сабора, улогу цара Константина, сложеност богословских спорова, основне догматске истине које су Свети Оци тада истицали, али и значај који је овај Сабор имао за будућност даљег развоја богословља. Поред тематског јубиларног оквира, ту су и следећи текстови: Цветко Петровић, Реч више, ђакон Филип Зеленовић,  “Не бој се, само веруј – о проблему страха и анксиозности“, као и представљање нових издања Епархије жичке: Алексеј Петрович Лебедев. Огледи из историје ране Цркве; Милош Живановић, Верска настава. Радни листови за ученике од 1. до 4. разреда основне школе. Као и претходни, овај број се завршава извештајем о ревносним богослужбеним активностима Његовог Високопреосвештенства Митрополита жичког Господина Јустина у протеклом периоду,  који потписује владичански ђакон Стефан Симић. Захваљујемо се Митрополиту Г. Јустину на благослову и епархијском ЕУО на подршци, свим ауторима текстова, сарадницима на медијским презентацијама часописа широм Епархије, црквеним општинама, свештенству и читалачкој публици међу верним народом, који ревносно и несебично настављају труд који нам је завештао покретач часописа Свети Владика Николај Жички да не дамо да се угаси кандило вере у души Србиновој. Радове за нове бројеве Жичког благовесника можете доставити редакцији на адресу z.blagovesnik@gmail.com написане према упутству. Протојереј Александар Р. Јевтић, уредник часописа

Епархија жичка са радошћу представља радне листове за ученике од 1. до 4. разреда основне школе – издање које на жив и креативан начин уводи децу у веру и живот Цркве. Епархија жичка, благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког Г. Г. др Јустина, у протекле две године дала је приметан допринос мисији Цркве на пољу издаваштва. Круна тог труда јесу нови радни листови за часове Веронауке, намењени ученицима од првог до четвртог разреда основне школе. Већ је сам Господ наш Исус Христос рекао: „Пустите децу и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско“ (Мт 19,14). Свако верско образовање у најранијем добу треба да буде прожето управо овом Јеванђелском речју. Зато је први сусрет деце са истинама вере од пресудне важности, јер се у тим годинама полажу темељи будућег односа према Богу, Цркви и ближњем. Нови радни листови осмишљени су да помогну и деци и вероучитељима да пут ка Царству Небеском буде радостан, разумљив и близак. Радни листови 1 и 2 биће доступни у школама почетком школске године, док ће радни листови 3 и 4 бити достављени почетком октобра, тако да ће наставни процес протећи без значајних кашњења. Духовна димензија радних листова Радни листови за Веронауку у издању Епархије жичке нису тек педагошки материјал – они су својеврстан духовни путоказ. Свако поглавље и свака лекција осмишљени су тако да дете постепено уводе у литургијски живот Цркве, подсећајући га на значај молитве, богослужбеног ритма и врлинског живота. Садржаји су прожети хришћанским врлинама: љубављу, добротом, истином, поштовањем и милосрђем. Посебан акценат стављен је на то да се деца не уче сувој информацији, већ да кроз различите активности (цртање, певање, размишљање, разговор) постану живи учесници наставе, односно да веронауку не доживљавају само као предмет, већ као начин живота. Педагошко-методолошке напомене Лектура Радни листови представљају уџбеник са верским садржајем који издаје Епархија жичка, па се за писање великог слова у понеким детаљима примењују особена правила, различита од оних у важећем правопису. Подршка вероучитељима Сви задаци и садржаји осмишљени су тако да помогну вероучитељу у реализацији часа. У радним листовима на самом крају налазе се и решења, што омогућава лакшу проверу усвојеног градива, али и подстиче децу на самопроцену. QR кодови и линкови воде до музичких и видео садржаја који обогаћују наставу и чине је блиском савременом ученику. Заједнички труд Аутори ових радних листова су искусни вероучитељи, док су рецензенти и уредници учитељи и теолози са богатом праксом и издавачким искуством. Изглед издања додатно је обогаћен оригиналним илустрацијама, које су са много труда и маште израдили наши илустратори. Целокупна замисао оживела је захваљујући графичком дизајнеру, који је све елементе ујединио у хармоничну и привлачну целину. Заједнички циљ био је да се градиво пренесе на садржајан, савремен и методички обрађен начин, прилагођен ученику и наставнику 21. века. Заједничким трудом учињено је да књига буде и духовно садржајна и визуелно привлачна. Циљ је био јединствен – да се истине православне вере пренесу деци на јасан, жив и радостан начин Мисија Мисија сваког катихете јесте да децу приведе Христу. Ови радни листови су помоћ на том путу – да часови веронауке постану место радости, заједништва и сусрета са живим Богом. Они не замењују живу реч наставника, али му пружају снажан ослонац и уједно помажу детету да истине вере не учи напамет, већ да веру доживи. У прилогу су прикази неколико лекција за 1. и 2. разред основне школе: Верска настава – радни листови за први разред основне школе Верска настава – радни листови за други разред основне школе Издаваштво Епархије жичке Одбор за школску катихизацију Епархије жичке