Категорија: Веронаука

У недељу, на празник Светих Кирила и Методија, одржано је прво републичко такмичење из верске наставе на Православном богословском факултету у Београду. Учешће су узели и ученици из Епархије жичке који су остварили одличан резултат, а најбољи међу њима, Бранимир Сретеновић, ученик вероучитељице Силвије Аћимовић из Ужица, заузео је 2. место. Дан такмичења започет је Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Епископ новобрдски Иларион, викар Његове Светости Патријарха српског Порфирија. Он је у својој беседи нагласио да смо се првенствено окупили како бисмо, сабрани у љубави, прославили Господа нашег Исуса Христа, и да ово сабрање не сме да се претвори у празно такмичарско надметање, већ да остане саборовање у љубави и слављењу Бога. Након сједињења у Телу и Крви Христовој свих присутних, ученици су приступили изради теста у великом амфитеатру факултета. За то време, ментори и вероучитељи су имали прилику да обаве разговор са Владиком Иларионом о актуелним темама везаним за верску наставу. Након завршетка израде теста, предвођени Владиком Иларионом, ментори и ђаци су посетили Храм Светог Саве, у којем су имали прилику да се поклоне појасу Пресвете Богородице, који је донет са Свете Горе ради окупљања српског народа на молитву Мајци Божјој за укрепљење и спасење. Честитамо и захваљујемо се и осталим ђацима Епархије жичке на учешћу: Милици Малешевић из Бајине Баште, Ђорђу Кривокапићу из Ужица, Ани Масларевић из Чачка, Петру Миловановићу из Гуче, Давиду Драмлићу из Гуче, Огњену Обрадовићу из Горњег Милановца, Слободану Михајловићу из Рашке, Данилу Пантелићу из Косјерића, Виолети Марковић из Ариља, као и њиховим вероучитељима на труду и раду.

У организацији сестринства манастира Жиче и Наодног музеја у Краљеву, одржана је свечана додела награда победницима ликовног и литерарног конкурса на тему „Свети Сава – 850 година са нама“. Највећи број награђених радова дело је ученика Основне школе „Академик Миленко Шушић“ из Гуче и „Прве основне школе краља Петра II“ из Ужица. Званични део програма и уручење признања реализовани су у галерији Народног музеја у Краљеву, где су изложени сви награђени радови ученика. Стручни жири је препознао и наградио висок ниво талента и посвећености приказан у дечијим ликовним и литерарним делима посвећеним лику и делу Светог Саве. Током свечаности, уручено је и посебно признање вероучитељу Дарку Стевановићу за дугогодишњи допринос, уложени труд и менторски рад са награђеним ученицима. Након званичног дела у Народном музеју, за ученике и наставнике организован је обилазак цркве Свете Тројице у Краљеву. Домаћин овог дела посете биo је протојереј Владимир Јовановић, који је госте из Ужица и Гуче упознао са историјатом и духовним значајем овог храма. Ученици су такође обишли просторије Духовног православног центра (некадашњег Владичанског двора), у којем је живео и радио Свети владика Николај Велимировић. У наставку програма, награђени ученици су посетили манастир Жичу. Сестринство манастира приредило је пријем за госте, током којег је приказан кратак документарни филм о историјату ове српске светиње. Ученици су у пратњи монахиња обишли манастирски храм и порту, изразивши велико интересовање за историју манастира и светородне лозе Немањића.

У суботу 25. априла 2026. године ученици ОШ ,,Милунка Савић“ походили су три светиње западне Србије. У раним јутарњим часовима, ученици од петог до осмог разреда упутили су се у град Ваљево. Најпре су стигли у манастир Лелић где су се поклонили моштима Светог Николаја Жичког. После посете манастиру Лелић, кренуло се ка манастиру Ћелије лаганим ходом кроз природу. Ученици су посетили манастир, као и гроб Светог Јустина Ћелијског. Треће одредиште било је Црква Васкрсења Господњег у Ваљеву и Народни музеј града Ваљева. Са заласком сунца уследио је повратак кући.

У Недељу мироносица, 26.4.2026. године, ученици свих разреда Гимназије у Краљеву су са својим вероучитељима Дејаном Драмићанином и ђаконом Филипом Зеленовићем, отпутовали на традиционални излет у Овчар Бању, где су обишли три велике светиње – Никоље, Успење Пресвете Богородице и Благовештење. На Српску свету гору кренули смо са железничке станице раним јутарњим возом. Време је било сунчано и топло и послужило нас је од почетка до краја путовања. Стигавши у Овчар Бању, одмах смо се пешице запутили ка манастиру Никоље, који се налази на самој обали Западне Мораве. У овом манастиру из XV века, присуствовали смо Светој Литургији, коју је служио протојереј Душан Ћурчић, старешина Храма Васнесења Господњег у Чачку. Многи од ученика су на општу радост приступили Светој Чаши. Мати Јелисавета и њено сестринство дочекали су нас у духу традиционалног манастирског гостољубља и припремиле пригодну трпезу љубави. Пут смо наставили пешке ка манастиру Успење. Овај манастир је пред Други светски рат обновио свети владика Николај Велимировић, те је и црква изграђена у стилу охридске школе, што није типично за наше просторе. После Успења, спустили смо се у подножје Овчара где се налази Манастир Благовештење Пресвете Богородице. У овој светињи замонашио се блаженопочивши патријарх Павле.И овде смо, као и у претходна два манастира,били срдачно дочекани. Ученици су имали прилике да сазнају пуно занимљивости о иконостасу и фрескопису, који је у овом манастиру можда најбоље очуван у читавој клисури. После обиласка треће светиње, кренули смо назад ка центру Овчар Бање где смо имали око три сата слободног времена до поласка воза за Краљево. Око 19 часова вратили смо се у Краљево препуни утисака и са надом да ће се ова благочестива традиција наставити са доласком нових покољења.

У парохијском дому Храма Светог Архангела Гаврила у Гучи одржан је Пети сретењски турнир у шаху, у организацији Литургијске и Шаховске секције Средње школе „Драгачево“, са благословом Црквене општине Гуча. Овај догађај, који се већ пету годину заредом организује на празник Сретења Господњег, окупио је ученике основних и средње школе са простора Драгачева, потврђујући да шах као витешка игра ума има своје место у васпитном и духовном животу младих. Свечаност је отпочела извођењем химне у интерпретацији ученика Литургијске секције Основне школе „Академик Миленко Шушић“ у Гучи, чиме је турниру дат свечани и саборни карактер. Такмичење је настављено у духу фер-плеја, међусобног уважавања и радосног дружења. Надметање је било организовано у две категорије. У категорији основних школа прво место освојила је Вишња Марковић из Основне школе „Академик Миленко Шушић“ у Гучи, друго место припало је Андријани Мечанин из Основне школе „Котража“ у Котражи, док је треће место освојио Марко Спасојевић, такође ученик школе у Котражи. У категорији средњих школа прво место освојио је Вук Симеуновић, друго место Ђорђе Давидовић, а треће Марко Драганић, ученици Средње школе „Драгачево“. Пехаре и медаље победницима даривао је ђакон Дарко Трипковић (Епархија источноамеричка), а послужење за учеснике обезбедили су чланови Удружења „Драгачевско Сунце“. Пети сретењски турнир у шаху у Гучи још једном је посведочио да простор црквене заједнице може бити место сабирања младих око вредности стрпљења, промишљености, дисциплине и међусобног поштовања, спајајући духовност, образовање и здрав такмичарски дух у једну складну целину. Дарко Стевановић, вероучитељ

Ученици ОШ „Академик Миленко Шушић“ и СШ „Драгачево“ из Гуче остварили су запажене резултате на ликовном конкурсу „Дани веронауке“, који је расписан од стране Српског православног манастира Ваведења Пресвете Богородице у Велућу. На овом значајном конкурсу, ученик Основне школе Давид Драмлић освојио је треће место, док су ученици Доротеј Јелић и Ружица Раичић заслужено похваљени за своје радове. Из средњошколског узраста, ученица Валентина Милошевић из Средње школе „Драгачево“ добила је похвалу, показавши креативност, таленат и дубоко разумевање теме конкурса. Свечана додела награда организована је у Манастиру Велуће, у духовној и свечаној атмосфери којом је ово такмичење добило још већи значај за учеснике и њихове наставнике. Посебна част и радост била је бити у прилици да се млади таленти сусретну, друже и инспиришу једни друге у духу хришћанских вредности и уметничког стваралаштва.  Након доделе признања, ученици су посетили и Манастир Љубостињу, једну од најзначајнијих српских светиња, где су проширили своје знање о духовној и историјској баштини наше Цркве. Пуним утисака, боравак је заокружен слободним временом проведеним у Врњачкој Бањи, што је допринело још лепшем дружењу и незаборавним успоменама. Дарко Стевановић, вероучитељ

Ученици ОШ „Академик Миленко Шушић“ извели су Божићно-новогодишњу приредбу у Центру за културу општине Лучани у Гучи, у чијем је средишту била радосна вест о Рођењу Богомладенца Христа и јеванђељска порука мира, љубави и заједништва. Божићни део програма био је осмишљен као подсећање да је празник Рођења Христовог празник мира, милосрђа и живе љубави према ближњима. Кроз драмски приказ ученици су сведочили да Христу највише чинимо онда када помажемо једни другима, показујући бригу, разумевање и пожртвованост, чиме се вера пројављује у конкретним делима. Драмски део приредбе припремили су учитељица Зорица Обрадовић и вероучитељ Дарко Стевановић, док је хор, који је својим појањем и песмом допринео свечаној и молитвеној атмосфери, водила учитељица Јелена Златић. Целокупан божићни сегмент програма протекао је у духу радости и благодарности, какве Црква вековима чува и преноси као суштину празника Христовог Рођења. Овом приредбом ученици су показали да деца, кроз песму, сценски израз и заједничко стварање, могу бити истински сведоци јеванђељске поруке и носиоци радости Божића, потврђујући да је празник Рођења Христовог живо искуство заједнице, љубави и добрих дела. Дарко Стевановић, вероучитељ

Инспирисани стиховима чувене песме “Претпразничко вече” Алексе Шантић, ученици верске наставе су организовали кутак у коме смо обележили значај предстојећих божићних празника. Уз тихо читање и молитвени дух остали смо озарени првим прочитаним пасусом из књиге “Облоге од мастила” који гласи: “Вечерас мислим на све оне људе који су сами. Код својих кућа, у изнајмљеним становима, у болницама, у белом свету, на бескућнике, на оне који немају никог… Мислим на оне који седе за празним трпезаријским столом, или над металним тањиром болничког следовања, на оне који седе празног стомака у свратиштима маштајући о пуним софрама… Мислим о онима који иако су током празника окружени блиским људима, ипак се осећају усамљено, несхваћено и занемарено. Њих ретко ко помиње у данима као што су ови. А Божић служи управо да нас подсети на причу о томе шта све ЈЕДАН човек може да учини за човечанство. Вечерас, сутра, и током свих сличних празника није поента имати, него умети да ПОДЕЛИШ. Није поента приуштити, него умети да ДАРУЈЕШ. Није поента само угодити себи, него и УВЕСЕЛИТИ ДРУГЕ. Тако се рађа доброта у човеку. Тако се, вероватно, рађа и Бог у човеку…” Остали смо замишљени, а онда смо наизменично читали одељке књиге “Бакине Божићне приче” ауторке Радмиле Мишев и остали инспирисани мишљу колико чисто срце чуда чини. Гласови ученика су се смењивали, бирали су приче и увиђали колико сви божићни обичаји имају један циљ а то је да нагласе блискост и важност заједнице. Други део вечери смо посветили интерактивним причама. Ученици су склапали онлајн слагалице иконе Христовог рођења тумачећи сваки део иконе и склапајући догађаје из прве божићне ноћи. Одговарали су на питања правећи квиз на скреч платформи, слушали божићне песме, читали своје презентације и на крају правили макету пећине Христовог рођења. Један пример амбијенталне наставе је имао за циљ да код ученика пробуди жељу за помагањем другима наглашавањем важности бриге о ближњима. Томе су нас охрабрили обичаји за празник Детињци где су ученици имали задатак да својим рукама направе поклон за укућане. Разговором и божићним филмом смо пожелели да сваки велики празник прославимо овако; заједно, тихо у миру баш као што Алекса Шантић пише у стиху: “Сва окађена мирише нам соба. Около жуте лојане свеће; Ми деца, сели, као какво веће; Радосни што је већ грудвању доба.” Вероучитељ Ненад Вукајловић

У недељу 14. децембра лета Господњег 2025. ученици свих разреда краљевачке гимназије походили су три велике светиње Моравске Србије: Манастир Љубостињу, Манастир Светог Романа Синаита и Цркву Лазарицу у Крушевцу. Ово једнодневно ходочашће за ученике и професоре организовала је поклоничка агенција Епархије Жичке ,,ЈЕЖ“. Ученици свих разреда су заједно са својим професорима, ђаконом Филипом Зеленовићем и професором др Јовицом Станковићем, кренули на пут у раним јутарњим сатима. Најпре смо стигли у манастир Љубостињу, где смо у малој цркви при манастирском конаку присуствовали Светој Литургији. Литургију је служио парох љубостињски протојереј Данијел Стефановић у присуству сестринства и многобројног верног народа. Да радост буде још већа, многи ученици су са својим професорима приступили Светој Чаши. По свршетку Литургије, отац Данијел је ученицима одржао пригодну беседу  и изнео честице моштију Свете преподобне мати Анастасије и Светог Николаја Жичког на поклоњење. Сестринство манастира Љубостиња припремило је трпезу љубави за све присутне, а у великој цркви имали смо прилике да се упознамо са историјом манастира и поклонимо моштима Свете кнегиње Милице (преподобне Евгеније-Ефросиније) и Свете преподобне Јефимије. После посете Љубостињи, кренуло се ка Манастиру Светог Романа код Ђуниса у Епархији Нишкој.  Ту нас је игуман Николај срдачно дочекао и упознао са самим манастиром и животом светог Романа Синаита. У овом манастиру смо се окрепили водом са чудотворног извора, посетили гроб руског грофа Николаја Н. Рајевског, купили манастирске сувенире и иконе, па наставили даље са путешествијем. Треће одредиште била је Црква Светог првомученика и архиђакона Стефана у Крушевцу, познатија као Лазарица. Ту смо осим цркве, обишли и комплекс Лазарев град, након чега смо имали два сата слободног времена за обилазак града Крушевца.   По заласку дана, кренули смо назад за Краљево, испуњени духом Светих владара моравске Србије. Њиховим Светим молитвама Господе Исусе Христе Боже наш помилуј и спаси нас. Амин. ђакон Филип Зеленовић

Дана 9. децембра 2025. године, ученик осмог разреда ОШ „Академик Миленко Шушић“ из Гуче, Давид Драмлић, имао је прилику да, заједно са својим вероучитељем Дарком Стевановићем, гостује у Јутарњем програму Телевизије Храм, где су говорили о лепоти и значају верске наставе, као и о духовним плодовима библиодраме „Патријарх Аврам“. У свом сведочењу пред гледаоцима, Давид је искрено и зрело пренео своја искуства из учешћа у библиодрами, наглашавајући да је тај рад продубио његово разумевање вере, смирења и праштања. Како је истакао, прича о Авраму и његовом ходу са Богом помогла му је да боље сагледа вредност послушности, поверења и одговорности, али и да духовно сазрева као млади хришћанин. Давидово сведочење било је подсећање да је верска настава не само предмет у школском распореду, већ и пут који обликује карактер и срце младог човека. Вероучитељ Дарко Стевановић говорио је о мисији верске наставе у савременом друштву, које се често суочава са површношћу, брзином и духовним расејањем. Истакао је значај живе речи, дијалога са ученицима, као и савремених метода попут библиодраме, које омогућавају да деца кроз лично искуство, игру и учешће дубље проживе библијске поруке. Посебно је нагласио да је рад са младима позив који тражи много љубави, стрпљења и молитве, али и да доноси велике радости, јер сваки напредак детета представља истински благослов. Након гостовања, Давид и вероучитељ су дан провели у духовној и културној шетњи Београдом, посетивши Народни музеј, Храм Светог Саве – највећу православну светињу нашег народа – као и Кулу Гардош у Земуну, која сведочи о богатом историјском наслеђу нашег града. На овај начин, дан испуњен духовним разговорима био је употпуњен и сусретом са културним и уметничким вредностима које чувају идентитет нашег народа. Гостовање ученика Давида Драмлића представља пример како верска настава може донети изузетне плодове – неговање вере, развој духовности и јачање личности младих људи. Радост њиховог сусрета са широм јавности својеврсно је сведочанство да добро семе, када се посади са љубављу и стрпљењем, увек доноси плод на радост Цркве, школе и целе заједнице. Линк ка снимку гостовања: ОВДЕ. Дарко Стевановић, вероучитељ