Категорија: Веронаука

Чланови Литургијске секције СШ ,,Драгачево“ и ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ учествовали су у снимању Божићне песме, у оквиру православне, духовно-мисионарске и културно-просветне акције ,,Обновимо себе – глас Србије“. Текст за ову песмицу која слави Христа и Богомајку, написала је Маја Ковачевић, директорка поменуте акције, а музику је компоновала Ана Ивановић, диригент хора Храма Светог Георгија на Бежанијској коси. У овај пројекат укључено је мноштво људства, међу којима и многобројни верујући глумци и певачи, као и чланови хора Храма Светог Георгија на Бежанијској коси, који су своје време издвојили да подрже ову мисионарску акцију и укључе се у слављење Господа, ради Оваплоћења Његовог, Снимање спота је за ученике из Гуче представљало значајно искуство. Пре почетка снимања, уз стручно вођство, ученици су обишли Храм Светог Саве, крипту Храма, као и гробницу Његове Светости блаженопочившег патријарха српског господина Иринеја. Снимање је одржано на галерији Храма, а сам приступ том делу овог велелепног здања изазвао је одушевљење код деце. Након снимања, ученици су слободно време провели у Кнез Михајловој улици, а у Гучу су се вратили у касним вечерњим часовима. У Београд су путовали у пратњи вероучитеља Дарка Стевановића, а финансијер и организатор пута било је Удружење ,,Драгачевско Сунце“. Нека би Господ дао да наши ученици наставе ходити стазама праведности, славећи Господа и имајући љубав међу собом! Линк ка песмици – https://youtu.be/mP3dofd9Bh0?si=D4WhiQf50Llr5ZJl Дарко Стевановић, вероучитељ

Дана 29. децембра 2023. у препуној сали Центра за културу у Гучи, одржана је божићно-новогодишња приредба, коју су приказали ученици млађих разреда ОШ ,,Академик Миленко Шушић“. Приредбу су припремили уз помоћ учитељице Зорице Обрадовић и вероучитеља Дарка Стевановића, а хор су припремали учитељица Јелена Златић и наставник музичке културе Слободан Сретеновић. Значај Оваплоћења Христовог ученици су веома креативно приказали, а у приредби је посебно истакнут лик Светог Николе, као прототипа за настанак лика Божић Бате и Деда Мраза. Сценарио за драмски део приредбе написао је вероучитељ, док је поетски део осмислила учитељица Зорица Обрадовић, са ученицима који похађају литерарну секцију. На крају, ученик који тумачи лик Светог Николе, закључио је: ,,На тај дан, Бог је сишао на земљу, као беба, родио се у пећини и постао један од нас! Бог је постао човек! Касније је Он поднео велику жртву из своје љубави према нама. Зли људи су га убили, али он је васкрсао и победио је смрт! Радујмо се, волимо се и дарујмо једни друге пре свега љубављу и послушношћу, као и смирењем и стрпљењем! Христос се роди!“ Нека би добри Господ наше ученике свагда водио исправним путевима Христове поруке мира и љубави, како би разумели истински смисао Христовог Оваплоћења и живели богоугодним јеванђељским животом! Дарко Стевановић, вероучитељ

Даровитост или таленат је једноставно дар од Бога. Када се препозна код деце он се негује, чува и умножава. Тај значај су увидели и ученици драмске секције који су желели свој дар да покажу, удвоструче и тиме оплемењују друге. Прва основна школа краља Петра II из Ужица, са својим наставницима имала је слуха да препозна ове бисере. Покренути идејом педагога Катарине Карановић о формирању центра за таленте, наставници су преузели улогу да стану уз своје ђаке, да их полако подупру, усправе и изнедре из њих оно најбоље. Поред центар за ликовну уметност, математику, формирана је драмска секција, у оквиру драмског клуба „Цветак жути.“ Ученици су се уз менторски рад учитељица Љубинке Мијатовић, Гордане Никовић и вероучитеља Ненада Вукајловића припремали за прославу и обележавање божићних празника, празника који се прослављају уочи Божића. Током припрема, прво су млади глумци имали задатак да се упознају са значајем лепих старих српских обичаја који се прослављају за Детињце, Материце и Оце. О самом значају и величини ових припремних празника водитељ на премијери представе је јасно истакао: „често се питам шта је потребно учинити за друге? Потребно је позвати тамо где нас одавно нису чули. Посетити тамо где нас дуго нису видели. Опростити тамо где чекају наш опрост. Утешити оне који су тужни. Загрлити оне који су усамљени. И волети људе око нас; ови празници нас подсећају на радост, топлоту, окупљање…“ Томе нас је ова представа и научила и нагласила да су обичаји  важан део културе нашег народа. Не само да су традиционална свечаност приликом важних датума, они су и најважнији део прославе једног празника. Кроз обичаје људи увиђају важност блискости, значај припадности и симболику празника. Обичаји који обележавају празнике уочи Божића желе да нам нагласе да је Божић празник када треба да се сетимо колико смо важни једни другима и да ту блискост негујемо. Зато се на празник посвећен деци, мајкама и оцима везујемо. Уз подршку публике, другара и наставника, млади глумци су успешно изнели представу чекајући нови термин неке нове позоришне сцене. Водећи се визијом да је свако дете мали човек који ће сутра оплеменити друштво својим јединственим даром, циљ Центра за таленте је да ученици што лакше искажу своју личност кроз машту и креативност. Вероучитељ Ненад Вукајловић

Дана 13. 12. 2023. године, на празник Светог апостола Андреја Првозваног, у ОШ ,,Јован Цвијић“ у Сирчи одржана је шеста по реду ,,Ђачка слава“. Ова презентација уведена је школске 2017/18. године , на предлог садашњег директора школе Ивана Радосављевића и од тада се редовно одржава. Сваке године одабрани ученици шестог, седмог или осмог разреда припреме трпезу и  под руководством вероучитеља направе PP презентацију о неком светитељу или празнику. Ове године одабрали смо Светога Андреја Првозваног из разлога што се у народу о њему мало зна. Презентацију о његовом житију урадили су ученици 6. разреда наше школе: Јана Андрић, Душан Трифуновић и Николина Ћировић, док је ученица Анђела Муждека такође из 6. Разреда, припремила славски колач. За време петог часа, у 11:30, ученици свих разреда су са својим предметним  наставницима сишли у хол школе. Осим ученика и наставника, презентацији су присуствовали и парох сирчански, отац Стефан Медар, директор школе Иван Радосављевић, педагог  и помоћно особље. У холу су били изложени славски колач, свећа, жито и вино, које су такође припремили ученици наведених разреда. Вероучитељ је честитавши присутнима предстојећи празник и објаснивши смисао четири основна елемента крсне славе (славски колач, вино, свећа и жито), дао реч ученицима 6. разреда. Ученици су из Охридског Пролога извукли и истакли све најбитније детаље из житија Светога апостола Андреја и објаснили значење имена Андреј(,,мужеван, храбар“). Овај свети апостол назива се Првозваним јер је најпре био ученик Светог Јована Крститеља, али чим је видео да Јован на реци Јордан указује на Христа као већег од себе, Андреј напушта свог првог учитеља и почиње да следи Господа Исуса Христа. Потом је, након чудесног риболова на Галилејском језеру, привео вери и свога брата Симона Петра. Свети апостол Андреј проповедао је Јеванђеље по Тракији, Византији, затим у областима данашње Украјине и Русије и на крају на Пелопонезу. Основао је многе заједнице хришћана широм источне Европе, а пострадао је на крст у граду Патрасу (данас Патра у Грчкој) око 62. године. Мошти му почивају у Риму и Москви. Овај светитељ крсна је слава династије Карађорђевић. Након презентације, отац Стефан је освештао славски колач и честитао свима данашњи празник. Славски колач раздељен је ученицима свих разреда, као и наставном особљу. Молитвама твога првозваног апостола Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас! Амин. Вероучитељ Филип Зеленовић

Посета Опленцу и Фрушкој Гори У недељу, 22. октобра,  ученици Гимназије били  су са  професором веронауке, свештеником Миломиром Радићем и професорком хемије Аном Дамјановић  на екскурзији у Новом Саду.  Пошли смо раније, како бисмо пре одласка у велики град на северу земље, били на Литургији на Опленцу, у краљевској цркви.  Не само да је црква као таква величанствена, грандиозна и постојана стојећи на земљи, већ одише неком опојном обгрљености душевне испуњености. Интересантна је и сама прича о њеној изградњи, о комбинацији најлепших фресака из целе земље, прикупљених ту и представљених мозаичким стилом. Мозаик је сам по себи необичан, али врло једноставан и пријатан оку. Тешко би било не очарати се тиме. Било је лепо бити део Литургије са својим вршњацима, делити са њима ту радост и благодарност.    На овом нашем путешествију имали смо једног посебног члана, Франческу Елизавету Шредер.  Она је дошла из Италије, као ученик на размени и сада је у породици у Краљеву, где се упознаје са културом нашег народа, традицијом и језиком.  Управо смо овим излетом мало употпунили њен доживљај  Србије. Заједно смо обишли карактеристичан српски град, показали јој разлоге разликовања саме архитектуре тог града у односу на наше Краљево…  Дивно је имати прилику показивати некоме лепоте наше земље, пружати осмехе и отворена срца, показивати срдачност, учити га о нашој историји и традицији.  Посетили смо и Галерију Матице српске, путовали кроз дела Васе Поморишца, и гледали ликове жена које су насликали велики сликари Паја Јовановић и Густав Климт.  Складан је то спој, вера и уметност.  Када бисмо се удаљили од себе самих, при низу искушења се нашли, управо нас ове две ствари присећају на нас саме, присећају нас на људскост, на различитост, а опет на јединство. Анастасија Сандо, матурант Гимназије Краљево Посета моравској Србији Путовање је започето у раним јутарњим часовима и наше прво одредиште био је манастир Раваница. Стигли смо на Литургију, где смо уз Свето Причешће били почаствовани поклоњењу моштима Светог кнеза Лазара.  Монахиње овог манастира су нас лепо угостиле после службе.  Након тога упутили само се у манастир Манасију, која се налази недалеко од Деспотовца и који је „образац школовања“ већине наших ученика. Овај манастир, задужбина Светог деспота Стефана Лазаревића, осликан је дивним фрескама, а посебно одише архитектонском монументалношћу.  Одатле смо наставили ка Крушевцу и ту искористили слободно време да обиђемо цркву Лазарицу, Лазарев град, као и уже градско језгро.  Вратили смо се пуни утисака и спремнији за наставак школских дана. Тамара Радовић, ученица друге године Гимназије Краљево

Дана 26. новембра 2023. године, када у Цркви прослављамо Светог Јована Златоустог, крстили смо нашу сестру у Христу, Јелену, ученицу трећег разреда ОШ ,,Олга Милутиновић“ у Годачици. У овом радосном догађају узели су учешћа свештеник Ненад Јаковљевић, вероучитељ  Ненад Петровић, учитељ трећег разреда Марко Јеремић заједно са ученицима и њиховим родитељима. Сви заједно смо дали део себе да нашу Јелену уведемо у веру и да овај свечани дан у њеном животу учинимо незаборавним. Стечено знање на часовима веронауке искусили смо и доживели у пракси. Велику захвалност дугујемо оцу Ненаду, који нам је с’ радошћу изашао у сусрет показујући и објашњавајући део по део Свете Тајне Крштења, њен обредни ток и значење. Након Свете Тајне Крштења, кума, другари из одељења и рођаци Јелени су честитали улазак у Цркву топлим загрљајем и лепим речима добродошлице. Затим смо се сви заједно упутили у црквену салу, где су ученици трећег разреда заједно са својим родитељима приредили гозбу љубави. Дан у Годачици je био хладан са снежним падавинама, али нама и у нашим срцима је било топло, на дечјим лицима се није скидао онај прави истински осмех, пун љубави и среће. Још једном у низу смо показали у нашем малом месту како је лепо видети прожимање Цркве и школе у добрим делима и са жељом да сви заједно као људи напредујемо и духовно узрастамо. Вероучитељ Ненад Петровић

Благословом Епискпа Жичкога Господина Јустина, а у сарадњи са удружењем „Драгачевско сунце“ и студентског парламента у суботу 18. новембра изведена је представа Библио – драма „Патријарх Авраам“ на Православном Богословском Факултету у Београду, са почетком у 19 часова. Представу су извели ученици ОШ „Академик Миленко Шушић“ из Гуче са својим вероучитељем Дарком Стевановић. Сам текст написан је од професора Старога Завета др Ненада Божовића. Инспирисан текстом, као и старозаветном личношћу патријарха Авраама, вероучитељ Дарко Стевановић се несебично трудио са својим ученицима да реализује и прикаже публици споменуту представу. У овом  подухвату, помогле су му колегинице из школе Марија Михаиловић и Ангелина Икодиновић, а око сценографије Александар Ковачевић. Ово је друга по реду изведена представа, најпре у Гучи, а синоћ и на Православном богословском факултету у Београду. Председник студентског парламента са колегама су нас љубазно дочекали упутивши нам речи добродошлице. Нагласивши да се осећамо као у својој кући. Потом су нам показали капелу, која је главно место окупљања за молитву како студената и тако и професора. Ту смо могли да се дивимо прелепом иконопису,  који је несвакидашњи, и који сада краси то место. Чули смо кратки историјат факултета, па смо се потом упутили у гостопримницу, где смо се освежили. Деца, пуна знатижеља, запиткивала су студенте о свему што је на њих остављало утисак, тако да нам је време до представе брзо прошло. На самом почетку, обратио се проф. др Ненад Божовић, који је у име декана проф. др Зорана Ранковића све поздравио и захвалио на доласку. Амфитеатар на факултету је био пун како одраслих тако и деце, која су дошла са својим вероучитељима из Београда. По завршетку представе уследио је огроман аплауз, па су се лица деце озарила, јер су осећала да су оправдала сва очекивања публике. Ово је једна од дивних примера, како се  веронаука може реализовати и приближити деци. јереј Немања Матејић, парох вички

Међу новим уведеним облицима обогаћене и иновативне наставе, у школама где се настава одвија са једном сменом, примењена је додатна једносменска настава. Кроз бројне активности које могу пратити план наставе или имати могућност да се осмисле друге активности које ученици изаберу. Овим начином рада могу бити допуњени у норми и вероучитељи. Тако су ученици из ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Ратини у оквиру једносменске наставе са својим вероучитељем Миланом Милутиновићем осмислили велики пројекат. Они су најпре направили скице идејног решења њиховог пројекта. Пожелели су да направе статуу Доситеја Обрадовића коју би поклонили матичној школи у Врби поводом Дана школе. Пошто су поставили арматуру са грађевинским материјалом обликовали су радећи у групама вајану фигуру Доситеја који чита поуке из књиге, док су поред њега деца која га слушају. Њихова идеја била је да вредности кроз школу које је уградио Доситеј Обрадовић, живо трају и данас у новим генерацијама. Поред ове композиције израдили су и макету Доситејевог лицеја у Београду. Све ово они су на сам Дан школе, изложили као поклон у холу матичне школе. Бројни присутни гости, родитељи и ученици својим аплаузом и дивљењем су изразили захвалност за овакав подухват. Неколико телевизија и медија пропратило је овај догађај својим прилозима. Вероучитељ Милан Милутиновић

Дана 29. октобра на празник Светог мученика Лонгина ђаци петог разреда ОШ “Миодраг Миловановић – Луне“ из села Каран код Ужица са наставником верске наставе били су на поклоничком путовању у манастиру Студеници. Путовање је кренуло у раним јутарњим часовима како би присуствовали Светој Литургији у манастиру Студеници. Након Литургије и примања Свете Тајне Причешћа обишли су манастир уз пратњу кустоса, где су сазнали све важније историјске чињенице о овој светињи, њеној ризници, као и моштима које ова светиња чува. Као и то да је ова светиња корен нашег националног, културног, а најважније духовног идентитета. Након предавања кустоса ђаци су се упознали са пројектом “Дигитална Студеница“ где се посетиоци овог манастира могу упознати на најмодернији начин са његовом историјом и најзначајнијим личностима које су повезане са њим. По обиласку манастира упутили су се ка испосницама Светог Саве. У горњој испосници сазнали су колики је подвиг и труд уложио Свети Сава у изградњи ове испоснице, како би она служила за његову духовну изградњу, по узору на испоснице које је виђао на Светој Гори. Из тих чињеница које су сазнали није им било тешко да закључе зашто ово место треба да се сматра за једну од највећих светиња у Српској Православној Цркви. У повратку су свратили у доњу испосницу где их је са великом љубављу дочекао монах Августин, који се у својим позним годинама подвизава на овом месту. Уз послужење старац их је пажљиво саслушао и одговарао на питања, да би на крају испричао и дуги историјат ове светиње. Даље путовање је настављено ка манастиру Жичи где су ђаци упознати са како духовном тако и историјском важности и ове светиње. Вероучитељ Радош Батаковић

На часу веронауке смо разговарали о просфори. Тај колач служи да се причестимо кад одемо у цркву. У школској кухињи смо направили просфору и испекли је. Док смо је правили били смо узбуђени и срећни како ће изгледати. Моја другарица Марта и ја смо се договориле са наставницом да однесемо просфору код свештеника, Оца Мила. Тада смо посетили и малу цркву у Трњацима. Без обзира што је црква мала, баш због тога је и посебна. Хвала нашој наставници Јелени што нам је ово омогућила. Милица Радовић IV разредОШ „Милун Ивановић“ Ушће Извор: веронаутика.блог