Категорија: СПЦ

– Тамо где је Светосавац, где је православни Србин – ту је и Србија, изнутра у срцу. Ту је сва светлост и лепота њена. Зато, нека Господ буде са свима вама и да увек долазите у овај храм као деца Цркве Христове, да славите заједно са свима нама Једног у Тројици Бога – део је благослова Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија упућеног бројним верницима окупљеним у Кизборију у молитвеној свечаности у част освећења богомоље посвећене првом мученику за Христа Господа, кога је као заштитника прослављала светородна српска династија Немањића. Храм Светог архиђакона Стефана, подигнут 1994. године, дело је љубави верног народа који живи у Кизборију, али и другим општинама Мелбурна. Дан освећења храма за овдашње Светосавце велика је молитвена и народна свечаност, па је много њих у маниру традиционалног српског гостољубља дочекало Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија, који је заједно са архијерејима и свештенослужитељима осветио храм и служио свету Литургију. Богослужење су појањем украсили хор при храму Светог архиђакона Стефана, хор „Стеван Мокрањац“ и Руски православни мушки хор, са диригентима Захаријем Армстронгом, Савом Ђукићем и Нектаријем Котларовим. У обраћању духовној деци Српске Православне Цркве на Петом континенту, Патријарх Порфирије је навео да се данас радујемо сви, јер се радује Господ због њихове љубави, вере, молитве, верности Христу Господу, коренима и прецима, свима онима који су живећи у Христу украсили календар Цркве. Осврнувши се на географску удаљеност овог дела српске дијаспоре од отаџбине праћену различитим временским зонама, Патријарх Порфирије је казао да постоји „само једна зона која се зове вера, наш братски и сестрински загрљај и у тој зони нема тешкоћа“. Напротив, у њој су препреке дар и благослов, јер то је зона која превазилази све разлике, поделе, мржњу и искључивост, поучио је поглавар Српске Православне Цркве, уз посебну хвалу српском народу за вештину очувања идентитета, једнако наглашену као и способност опстанка и стварања у туђој земљи.  – И то је парадокс православног српског хришћанина. Где год да оде, од Америке до Аустралије, он остаје оно што јесте, а истовремено постаје једно са онима са којима живи. То је могуће само оном Србину који кад оде било где налази своје извориште и исходиште у Цркви Православној, у Цркви Светосавској. Да ли сам у праву? Ви то знате неупоредиво боље него ја. Сваки онај који долази у храм Божји овде у Аустралији, он постаје снажнији, постаје храбрији и способнији да се хвата од почетка у коштац са непознатим, да га савлађује и постаје равноправан са свима изнутра, по духу. Међутим, у исто време он јача себе као православног хришћанина и православног Србина – похвалио је Патријарх Порфирије Србе у дијаспори који деценијама подижу светиње, остављајући печат своје духовности и традиције онако како су то некада чинили Срби избегли на просторе данашње Мађарске пред налетом Турака, зидајући велелепне храмове посвећене Господу Христу и Његовим угодницима. – Када станемо на средину овог храма знамо и чији смо и који смо. Знамо и да нема ништа веће од овога. Дижете и зидате храмове потврђујући да сте Светосавци, православци и истински Срби, јер онај Србин који се није уградио у изградњу у овај храм или не долази пре или касније не само да заборави да је Србин православни и одакле је, него тај заборави и мајку, своје сроднике. Ви, долазећи овде, добијате снагу да будете сведоци свога имена, али да будете и проповедници и мисионари Христови – поучио је Патријарх Порфирије о важности чувања вере као суштине једног народа и опасности њеног губљења које са собом одрицање и од најближих сродника. У темељ храма Светог архиђакона Стефана уграђено је дрво из Шумадије, а у Часну трпезу, према жељи Митрополита аустралијско- новозеландског г. Силуана, честица моштију Светог Стефана Дечанског, онога који треба свима да нам буде узор у „нашој зони православља и љубави“, јер тамо где су његове мошти (манастир Дечани, Косово и Метохија) долазе и траже помоћ и припадници других вера и народа – истакао је Патријарх Порфирије, уз уверење да ће молитве намерника у храм у Кизборију довести мноштво боготражитеља од којих ће неки можда препознати шта је истинска и права вера. – Било да имате успехе, победе или падове, невоље и тешкоће, дођите у сваки наш православни српски храм! Обратите се Господу! Нека вам све почне молитвом, нека све протиче у молитви и заврши се молитвом! Онда ће увек бити мира у души и знаћете да је Бог увек са вама. Он никад не оставља, само треба дочекати Његово време – једна је од мудрих и драгоцених поука Патријарха Порфирија за хришћански живот како овдашњих верних тако уопште свих који бирају хришћански пут. Обраћајући се у име Богом повереног му верног народа, Митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан је заблагодарио Патријарху Порфирију на „очинској љубави, радости и утехи“ пруженој Србима у Аустралији. – Ми, деца овог континента, Аустралије и Новог Зеланда, осетимо љубав Вашу. Осетимо загрљај Ваш, оно што је потребно нама овде, а то је подршка Мајке Цркве. Ви сте, као трећи предстојатељ овде, манифестујући ону љубав, потврду и уверење да Мајка Црква не гледа на географску даљину када су у питању њена деца и када је у питању најважнији део свега што чинимо, а то је мисија Цркве. Данас смо почаствовани и благословени. Данас смо озарени и данас се радује не само град Мелбурн и деца Светог Саве овде сабрана, данас се радује овај континент и цела наша епархија – рекао је Митрополит Силуан, благодарећи Патријарху Порфирију и браћи архијерејима на доласку и освећењу храма Светог архиђакона Стефана који деценијама љубав верника изграђује. – Данас је велика буктиња овде упаљена и Ваш народ се радује. Народ Цркве Светосавске се радује, јер гледа овде свог предстојатеља, као и сабор архијереја и свештенослужитеља. Видимо како дело љубави заиста добија своју пуноћу, свој прави облик и своју праву проповед – поручио је у благодарју у име својих епархиота Митрополит Силуан. Молитвена свечаност је употпуњена програмом фолклорног друштва које ствара при храму. Кумовима храма г. Зорану и гђи Милеви Еровић уручене су иконе на дар, а сабрање је заокружено свечаном трпезом у парохијском дому којој су присуствовали локални и државни функционери. Помоћник министра за држављанство

– Окупљајући се у храму Божјем ви сте у својој отаџбини, јер кроз Цркву где год да смо увек је присутно наше место рођења и одрастања, беседио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на светој Литургији којом је началствовао у манастиру Светог Саве у Илајну, уз саслуживање више архијереја и свештенослужитеља, појање Црквеног хора „Стеван Мокрањац“ под управом Саве Ђукића и молитвено присуство бројних верника. – Сабрали смо се данас овде, кидајући све законе природе, законе простора и времена, јер су у било ком српском манастиру сабрани сви манастири светосавски – казао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у обраћању бројним верницима који су из више градова пристигли на литургијско сабрање у светињу посвећену Светом Сави. У овом молитвеном дому српског народа у аустралијској држави Викторија од 1972. године је и Хиландар и то, истакао је српски првојерарх, не само у метафоричком смислу, већ је и буквално постављен у темељ светиње, јер се у њој налазе мошти старца Никанора Хиландарца. Такође, овде је Студеница, Жича, Дечани, Пећка Патријаршија и Грачаница јер, подсетио је Патријарх Порфирије на речи Спаситеља: Где су двоје сабрани у моје име, онде сам и ја присутан. – У данашњем дану, када обележавамо и Михољске задушнице, са нама су и сви они који су се пре нас Богу молили, јер их се у молитви сећамо – казао је поглавар Српске Православне Цркве поменувши своје претходнике у трону Светог Саве од блажене успомене Патријарха Димитрија до наших савременика Павла и Иринеја, који су такође походили Митрополију аустралијско-новозеландску. – Господ је учинио да се и ми лицем лицу видимо и заједно молимо, да грлимо душе једни других, да покажемо да не постоје време и простор који нас могу раздвојити, да покажемо да смо један народ Божји и једна Црква Христова и то не само сада и овде, него одувек и заувек. Свако ко хоће да поступи супротно том корену, том светом темељу, који је заливен сузама подвига, молитве и вере светитеља Саве и свих светих наше Цркве, уведе своју логику, не може да нанесе штету Цркви Христовој и чињеници да где су двоје и троје као православни Срби сабрани – ту је и Христос – поучио је Патријарх Порфирије о значају јединства нашег народа у Цркви Господњој, коју је утемељио Свети Сава, а очувала вера његових следбеника кроз векове. Продубљујући поуку, Патријарх Порфирије је истакао да Црква није организација коју су створили људи, макар били и савршени: – Створио ју је Господ Христос и Он мора бити наш корен, темељ, оквир и грађевина у коју себе уграђујемо, јер та грађевина нема краја и сви смо у њој да се преиспитујемо да ли чинимо по својој или вољи Творца. Указујући на „стреле отровнице“ упућене на биће нашег народа, које су за мету имале да као народ будемо раздвојени и једни против других, Патријарх Порфирије је узмолио Господа да нам уместо речи Господњих „љуби ближњег свог“, правило постане „мрзи ближњег свог“, јер тај ближњи ма какав био нам је брат, сестра… – Иза сваког непријатеља хришћанског народа стоји онај који је непријатељ Христов, а то је нечастиви. Ђаво је тај који је против љубави, против праштања, прозив јединства и загрљаја браће и сестара. Онда кад ми хоћемо да будемо Христови, он хоће да се међусобно свађамо. Наравно, нико не мисли да треба у Цркви да се спроводи једноумље. То није благослов Божји. Благослов Божји је да је свако икона Божја, икона Христов и да свако има свој посебан дар, свој посебан печат – објаснио је Патријарх Порфирије благослов различитости личности у Цркви, која за циљ нема било чије узношење, већ да човек подвигом и покајањем развија то што има као непоновљиво биће и, дарујући себе браћи и сестрама, са њима буде једно. – Демонске силе највише мрзе онда када се волимо, браћо и сестре. Када се трудимо да будемо једно, да свако од нас види свој промашај, свој грех, и када је спреман да каже: Опрости, брате и сестро!, када је спреман да прашта унапред и дарује, не очекујући ништа заузврат – појаснио је Патријарх Порфирије значај праштања нарочито у породичним односима. – Браћо и сестре, чувајмо заједницу са Христом! У свакој светињи која постоји овде, иако сте хиљадама километара од места у којима сте се родили и места у којима су ваши корени, окупљајући се у храму Божјем, ви сте у својој отаџбини, јер кроз Цркву где год да смо увек је присутно наше место рођења и одрастања. Нема дистанце временске и границе географске када смо у Цркви и то смо данас показали. Не само упокојени, и анђели Господњи и сам Господ је са нама, а то значи читава вечност – поручио је Патријарх Порфирије својој духовној деци Петог континента која су га и овога пута у великој љубави и радости дочекала. Благодарећи Патријарху српском г. Порфирију у име Богом повереног му верног народа, Митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан је истакао „да смо сви заједно као удови тела Христовог, без обзира где се налазимо“, јер је Црква једна и има своју мисију. О томе сведочи и више од пола века трајања манастира Светог Саве у Илајну. – Ми се данас радујемо, Ваша Светости, присуству Вашем и браће архијереја који су допутовали да подрже Вашу свештену мисију и потврдили саборност наше Свете Цркве да, ма где били, ми смо једно у Литургији, у Христу. Богу хвала, ево и визуелна манифестација овде на јужној хемисфери где се сигурно радују небо и земља. Радује се српски род данас зато што је данас овде у лику Ваше Светости присутан Свети Сава, молитва његова, утеха и охрабрење, потребна свима нама да бисмо могли да наставимо свој пут као православни хришћани на овом поднебљу – казао је Митрополит Силуан, поделивши са Патријархом Порфиријем, браћом епископима и свима сабранима чињеницу о порасту интересовања за православну веру код народа којима она није предата од предака. У завршници проповеди, Митрополит Силуан је заблагодарио Патријарху Порфирију, узмоливши Господа да му подари здравље и снагу да у годинама које долазе предводи брод Српске Цркве и своју духовну децу, да буде на стражи српског рода у временима искушења. Поводом Михољских

– Тамо где је љубав – ту је наш дом, независно од тога да ли је то и географски чињеница – део је дирљиве и духовно градивне проповеди Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у Саборном Светотројичном храму у Брансвику, где је у част његовог доласка светосавски народ овог дела Петог континента, предвођен својим духовним оцем, Митрополитом аустралијско- новозеландским г. Силуаном, приредио величанствену молитвену свечаност. Упутивши благослов бројним верницима, Патријарх српски г. Порфирије је казао да себе сматра највише благословеним, јер је „дочекан отвореног срца и раширених руку“. – Тамо где је љубав ту је све, ту је наш дом независно од тога да ли је заиста географски то чињеница. Ту је присутан Сам Господ, а тамо где је Он – ту је наша отаџбина. Пошто овде постоји љубав и вера и ма колико је отаџбина свих нас далеко одавде, парадоксално, мистично и светотајински ово постаје наша отаџбина, јер ту је наш Отац, ту је Сам Господ, ту је Царство Божје. То је заправо наша отаџбина, која из будућности долази овде и сада међу нас у историју и историју чини Царством Божјим – речи су првојерарха Српске Православне Цркве упућене верницима сабраним око најудаљенијег светосавског олтара. Рекавши да је у Аустралији до сада два пута боравио, најпре као игуман манастира Ковиљ, а потом као викарни Епископ јегарски, Патријарх српски г. Порфирије је поделио са сабранима да је управо ово поднебље манастиру Ковиљ подарило два дивна монаха – Саву и Теодосија, који су својом љубављу благословили надалеко чувену бачку светињу. Такође, његова везаност са Митрополијом аустралијско-новозеландском траје 38 година преко Високопреосвећеног Митрополита г. Силуана. Наиме, давне 1988. године у Атини, као млад монах и студент теологије, упознао је херцеговачког исељеника Вељка Мракића, који је на поклоничко путовање на Свету Гору водио синове Богдана, Петра и Александра, потоњег Митрополита аустралијско-новозеландског Силуана. – Као двадесетседмогодишњи монах, упознао сам осмогодишњег Александра. Ко би рекао да ћемо се данас срести овде, у Аустралији, на овај начин, да смо обијица епископи, да свако по мери својих дарова чини напор да служи Цркви Христовој и да служи Богу? Али, то је промисао Божји…Оно што нико није могао замислити, постаје могуће, постаје реалност. Зато је данас моја радост огромна, неупоредиво већа од радости обичног човека – дирљиво је казивање Патријарха Порфирија о успоменама које га повезују са архијерејем Петог континента и благочестивом породицом Мракић из Сиднеја. – Поново имам прилику да се утешим, како вели апостол Павле, вашом вером и вашом молитвом, јер сте заиста деца Светог Саве, деца Светог кнеза Лазара, Светог владике Николаја и Светог аве Јустина, деца преподобног и светог живота старца Никанора, чије мошти почивају овде у манастиру Светог Саве у близини Мелбурна. Ја, заједно са браћом архијерејима, долазим да се утешим вером вашом, јер сте православни, Србадија православне вере, која је кроз векове уобличила наш народ, учинила да он буде оно што јесте – плодотворан, креативан, да има плодове свог духовног утемељења на Христу Богу – похвалио је Патријарх Порфирије српску дијаспору у Аустралији која, упркос свим различитостима поднебља и утицајима глобалних културних токова чува веру предака и преноси светосавско опредељење за пут ка Царству Божјем на своје потомке. Управо то их, истакао је поглавар Српске Православне Цркве, чини спремним да постану део „предивне земље која је отворена за многе народе“. – Способни сте да примите и да дарујете искључиво захваљујући православном имену и православном печату. Зато вас молим именом Исуса Христа да никада не одступите од своје вере, да се увек сабирате у храмовима ваше Цркве, да слушате своје свештенике и свештеници да слушају свог епископа и да сви једни другима служите – поручио је Патријарх српски Порфирије, подсетивши на речи Светог апостола Павла: Да не буде раздора међу вама…, већ да свесни различитости узајамно богате и изграђују једни друге и, разматрајући са више аспеката бројне теме, целовитије разумеју разне појаве у животу и доносе решење које мора бити утемељено на Јеванђељу Христовом.   – Утемељени као једно, опстајемо као народ и Црква без обзира на то што живимо на свих пет континената – једна је од поука које је упутио Патријарх Порфирије, заокруживши своје обраћање усрдним благодарјем на великој љубави коју је примио од свих генерација овдашњег верног народа. Беседу Патријарха српског г. Порфирија у целости прочитајте ОВДЕ. – Данас се радују небеска и земаљска Србија са оцем нашим Светим Савом. Радује се све што је Христово и светосавско. Радујемо се и ми са ове стране мора српског имена и говора, јер нас у лику и личности Ваше Светости, као предстојатеља наше свете аутокефалне Српске Цркве и њеног светосавског трона, долази да нас поздрави и благослови и сам Свети Сава. Зато, сва Србадија сабрана под куполом Јужног крста данас кличе: Благословен је онај који долази у име Господње! Ваш долазак на овај континент је велики благослов за нас. Велики духовни потрес очинске љубави према својој деци и потврда бриге и старања које Мајка Црква у лику њених првојерараха води о духовној деци широм света – у име својих епархиота дубоко емотивне речи је упутио Митрополит аустралијско- новозеландски г. Силуан. – Наиме, долазак Патријарха Порфирија – истакао је Митрополит Силуан – не представља само радост једног свечаног сусрета, већ је потврда живе везе Митрополије аустралијско- новозеландске са Мајком Црквом и њеним духовним наслеђем које су оставили Свети Сава и сви преци. – Иако далеко од отаџбине, српски народ на овим просторима се бори преко једног столећа да сачува своје име, свој језик, своје корене, свој језик и писмо, али пре свега своју свету веру православну, јер једино њоме можемо бити истински Светосавци, истински Савини и Симеонови. Кад смо Христови, онда смо и Савини и Немањини. Србин одвојен од Христа јесте фалсификат, најтрагичније биће, грађевина на песку, трска коју љуља ветар, дрво без корена и човек без вечног оријентира – казао је Митрополит Силуан о камену темељцу на коме стоји идентитет српског народа у Аустралији, који је дао и даје допринос овдашњем друштву, негујући оно што је његова суштина. О томе најбоље говори чак педесет црквених општина основаних широм Аустралије и Новог Зеланда од 1949. године наовамо. Многе од њих носе име

У уторак, 22. септембра 2026. године, на празник Светих Јоакима и Ане, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Студеници. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су: јеромонах Виталије (Милошевић), сабрата манастира Студенице, архимандрит Јаков Лазовић, служашчи при манастиру Жичи, јеромонах Сергије Радивојевић, клирик крушевачке Епархије, протојереј Иван Радовановић, в.д. секретар ЕУО-а, јеромонах Симеон (Гавриловић), настојатељ манастира Светог Николе у Куршумлији, јеромонах Паладије (Вукшић), сабрата манастира Студенице, протонамесник Александар Бојовић, ђакон Стефан Симић, секретар Митрополита жичког, и ђакон Стефан Пекић, секретар Митрополита нишког. Након Канона Евхаристије, руком Његовог Високопреосвештенства, монах Силуан (Грујовић), сабрат манастира Студенице, уведен је у свештенођаконски чин. Након Свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит је осветио славске дарове у Краљевој цркви која је посвећена Светом Јоакиму и Ани. фото: Монах Викентије (Зарић)