Категорија: СПЦ

Милошћу Божијом, на дан када наша Света Црква прославља Успење Пресвете Богородице, 28. августа 2025. године Господње, Храм Успења Пресвете Богородице у Лучанима прославио је своју храмовну славу. Свету Литургију служио је старешина храма у Пожеги протојереј Божо Главоњић, старешина храма у Гучи протојереј Милун Стевановић, протојереј- ставрофор Милисав Вујовић, јереј Мирослав Миленковић, други парох лучански, као и ђакон Милан Селенић. У својој беседи началствујући отац Божо је поучио вернике о важности смирења и о празнику Успења Пресвeте Богородице. „Подигли сте дом Богу живом и уредили место где ћемо се сусретати са Богом и једни са другима, где ће љубав према Богу и љубав међусобна узрастати још више, где ћемо се хранити храном небеском“, поучио је присутне. По резању славског колача старешина храма у Лучанима протојереј ставрофор Далибор Милошевић се захвалио овогодишњем домаћинима славе на њиховим трудом. После Свете Литургије братство храма је уготовило трпезу љубави. Ђакон Милан Селенић

У попразнинству Преображења, а на дан Светог великомученика Евпла, у Храму Светог Саве у Краљеву служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства овог храма. У току Свете Литургије Митрополит Јустин рукопроизвео је студента теологије Луку Шушића у чин чтеца. Митрополит жички Јустин је у свом обраћању подсетио присутне да је Бог човеку даровао живот и свет у којем треба да владају мир и љубав. Иако се у свету често јављају они који желе да га присвоје и да њиме владају, Господ позива све људе да траже сагласје и заједништво. Полазећи од јеванђелске приче о дужнику, Митрополит је нагласио да као што Бог свакоме од нас прашта грехе и слабости, тако смо и ми дужни да праштамо једни другима. Иако је, како је рекао, понекад лакше опростити ближњима него непријатељима, Христос од нас очекује и такав подвиг, да праштамо чак и онима који нас вређају или прогоне. Он је подсетио на речи Светих отаца да човек може достићи спасење ако искрено опрашта ближњима њихова сагрешења. „Ми смо дужни да праштамо, да се молимо и да се смирујемо“, поручио је Митрополит Јустин, додајући да ипак постоји граница када зло угрожава заједницу и народ као тело Христово, о чему је поучавао и Свети апостол Павле у својим посланицама.  Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. инф.

Током летњих дана у  периоду  од 13. јула до  24. августа, а  у оквиру циклуса предавања “Окусите и видите јер је благ  Господ”, у порти Цркве Светог Марка у Ужицу, након  вечерњег богослужења  верни народ имао је прилику да се духовно укрепи кроз низ предавања. У недељу 5. по Духовима, на празник Сабора светих 12 Апостола – Павловдан, ђакон Слободан Поледица  одржао је предавање на тему „Хришћански пут младих ка остварењу брачне заједнице“. У првом делу предавања подсетили смо се библијског схватања  брака. Цитирајући речи из Светог Писма, како Старог тако и Новог Завета присутни су још једном чули зашто је Господ установио и благословио Свету Тајну брака и на који начин супружници треба да се међусобно воле и поштују. У другом делу ђакон Слободан покушао је присутне да  упозна са проблемима са којима се млади како пре, тако и у браку сусрећу; и како уз помоћ Божију успети да  се та искушења превазиђу. На празник Светог пророка Језекиља, у недељу 8. по Духовима, након Свете Литургије наша парохијанка Милева Лела Алексић представила је свој историјски роман: „На темељу вере и непокора“, своје четврто дело. Књига прожета вером, сећањем и снагом духа посвећена је васцелом српском роду, јер прати ослободилачке ратове нашег народа почевши од 1. Балканског рата, па све до страдања  у посткомунистичком периоду главних јунака ове књиге. Главна порука ауторке јесте да будемо брат брату, да се загрлимо  братском љубављу јер нас је јако  мало. Опростимо једни другима, станимо под један национални и духовни барјак и будимо снага једни другима. У недељу 11. по Духовима, 24. августа, протојереј Душан Томић одржао је предавање на тему „Господе, добро нам је овде бити!“ У току предавања о. Душан  је истакао преузвишени значај и сам смисао празника Преображења. Кроз сведоке самог догађаја на Таворској  гори, љубљене ученике Петра, Јакова и Јована, Господ показује у ствари да је свима нама намењена нетварна Божанска светлост и истинско преображење. То је светлост и победно славље ка коме је човек вечно призван да узраста. Божанска светлост која преображава  сваког човека. Преображење значи да треба да се непрестано трудимо да будемо бољи него што јесмо, а то постижемо кроз покајање, смирење, доброту, љубав, милосрђе и праштање. Једино добро у овом животу јесте  бити тамо где је Господ.  Бити у крилу мајке Цркве, бити у Литургији, без обзира на то какви су животни проблеми и искушења пред нама. Ђакон Слободан Поледица

У четвртак  21. августа на дан када наша Света Црква прославља Преподобне Зосиму Туманског и Јакова Новог Туманског, у селу Кушићи код Ивањице, родном месту преподобног Јакова, свечаним литургијским сабрањем је обележен овај  празник. Светом Литургијом у Храму Успења Пресвете Богородице у Кушићима началствовао је протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, уз саслуживање: јереја Бојана Милошевића, старешине Храма Светог Ахилија у Ариљу, протојереја ставрофора Славише Стјепановића, ивањичког умировљеног пароха, јереја Зорана Стевлића, некадашњег парохијског свештеника у селу Кушићи, јереја Николе Ћурчића, старешине Храма Светог архангела Гаврила у Рашки, као и ђакона ариљског Драгана Јанковића. За певницом је појао јереј Ненад Дукић, парох миланџански. У беседи упућеној верном народу током Свете литургије, ђакон Драган Јанковић  истакао је да је пред свима нама избор какви ћемо бити и за шта ћемо се определити. Тако је и Преподобни Јаков Арсовић Жички и Тумански могао да изабере лагодан живот. Али је он спознао да је овај живот припрема за вечни, и провео га је у опредељењу за Бога, у труду и муци ширећи реч Божију, за коју је и страдао. Зато га је Господ наградио вечним и непролазним царством.    После сечења славског колача, протојереј Драган Стевић изнео је своје искуство из призренске Богословије у којој је пре тридесетак година од свог професора архимандрита Јована Радосављевића много пута чуо да је монах Јаков Арсовић био тих, нечујни, скромни и молитвени човек. Био је образован човек, коме су се он и његови другови из Богословије из ивањичког краја дивили, а да нису могли да наслуте каква ће воља Божја бити да га пројави. као светитеља. Свечано сабрање је настављено ручком у храмовној порти. Том приликом, парохијски свештеник, јереј Ненад Дукић, захвалио је свештеницима и присутном народу на молитвеном учешћу  и честитао празник, као и на помоћи верног народа у радовима на оградама храмова у Миланџи и Кушићима, позивајући их да помогну завршетак изградње ограде храма у Кушићима.  јереј Ненад Дукић

У уторак, 19. августа 2025. године, на празник Преображења Господњег, Светом Архијерејском Литургијом прослављена је храмовна слава на Златибору. Прослава празника је почела празничним вечерњим богослужењем, којим је началствовао протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, уз саслужење протонамесника Милана Мијаиловића и ђакона Ненада Срећковића. Његово Високопреосвештенство Митрополит жички г. Јустин је предстојао Светом Архијерејском Литургијом. Саслуживали су: протојереји-ставрофори Милош Босић, Стојадин Павловић, Милић Драговић, Иван Деспић и Милан Живановић, протојереји Дејан Војисављевић, Милан Луковић, Давид Селаковић и Миодраг Тодоровић, протонамесник Александар Стјепановић, јереј Ђорђе Милидраг, као и ђакони Стефан Симић и Ненад Срећковић. Након читања јеванђелског зачала, литургијску проповед произнео је Митрополит Јустин. Говорећи о празнику Преображења Господњег, подсетио је верни народ на првобитно назначење човеково – да будемо деца Божија и богови по благодати. Потребан је молитвени подвиг и труд у стицању хришћанских врлина, како бисмо задобили Царство Небеско. Господ је својим преображењем показао и светост људског тела, које је храм Духа Светога, а време на земљи нам је дато да се подвизавамо и припремамо за постојани град – Небески Јерусалим. Његово Високопреосвештенство је пожелео да прослава Преображења Господњег у исто време буде и прослава преображења душа наших. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Литургије, Митрополит Јустин је освештао грожђе, славско жито и преломио славски колач са домаћинима храмовне славе и верним народом. Радост празника је пренета и на трпезу љубави коју је уприличио овогодишњи свечар и домаћин славе г. Милија Ћировић са породицом. Након вечерњег богослужења на дан празника, формирана је молитвена литија која је проходила улице Златибора. ђакон Ненад Срећковић

У недељу 10. по Духовима, на дан када Света Црква празнује Светих седам мученика ефеских, 17. августа 2025. Његово Високопреосвештенство Митрополит жички г. Јустин је предстојао Светом Архијерејском Литургијом у Светосавском храму у Краљеву, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), протојереја Александра Ресимића , пароха циришког, протојереја Милорада Козодера, пароха пожешког, као и братства храма. На почетку Свете Литургије у чин чтеца рукопроизведен је свршени богослов карловачке Богословије Јован Козодер. Након што је прочитано Свето Јеванђеље о исцељењу бесомучнога, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички г. Јустин беседио je о Господњим речима: „Ако имате вере као зрно горушичино и кажете гори овој пређи одавде тамо и прећи ће и ништа вам неће бити немогуће.“ Нагласио је разлику вере оних којe је Господ исцелио са многим данашњим верницима који желе да им се на брзину испуни молитва и који су у уверењу да ће им само једним одласком у неку популарну светињу молитва бити услишена. Живот у Христу је непрестани подвиг и борба, само тако се Господ усељава у човека. Потребно је редовно ићи у Цркву, постити и молите се, поучио је Митрополит. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Велики број верника причестио се Светим Тајнама Христовим. Јован Козодер

У оквиру манифестације “Рашке духовне свечаности“ дана 15. августа 2025. када наша Црква слави Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана у порти Храма Светог архангела Гаврила у Рашки одржана је промоција књиге Митрополита немачког г. Григорија “Странац у шуми“. Уводну реч одржао је Митрополит жички г. Јустин, а поред аутора о књизи су говорили новинар и књижевник Живојин Ракочевић, протојереј-ставрофор Милић Драговић и уредник Жичког благовесника протојереј Александар Јевтић. Модератор је била Маја Вујанац. Да људи данас вапе за слободном речи, правим вредностима, подршком и охрабрењем  доказ је препуна порта храма у Рашки, где су се сабрали људи са разних страна често прешавши и по стотину километара. У току представљања пуштане су три пројекције кратких филмова у којима су делове из књиге говoрили наши угледни глумци Небојша Дугалић, Војин Ћетковић и Петар Божовић. У уводној речи Високопреосвећени Митрополит жички Господин Јустин нас је подсетио на значај данашњег празника, као и на догађај страдања Светог Стефана – јер без страдања нема ни светости, о којој је реч у овој књизи. Осврнуо на жељу главног јунака из књиге да постане светитељ. То је преамбициозно за сваког човека узимајући у обзир нашу немоћ и ограниченост природе, али Господу је све могуће па и да грешног човека уздигне до светости. Чињеница да је ова књига доживела треће издање за непуну годину дана, у великим тиражима, најбоље је сведочанство о њеној мисионарској улози у наше време. На крају обраћања, Митрополит Јустин је пожелео Владики Григорију да истраје на свом путу, да му путеводитељ и даље буде управо странац из шуме, са којим је у дванаест рунди успешно завршио овај меч. У наставку је говорио протојереј-ставрофор Милић Драговић. Он је евоцирао успомене из студентских дана, где је кроз пријатељство са Владиком Григоријем на неки начин и сведок догађаја о којима се у књизи говори. Истакао је улогу блаженопочившег Владике Атанасија Јевтића, игумана Лазара и других личности које се у књизи помињу у обликовању личности Владике Григорија, кога данас људи у Цркви и шира јавност препознају као дијалошки усмереног човека са врлинама искрености и жеље да се људима Христос приближи на начин личног сведочења вере. Себи својственим беседничким даром, отац Милић је многе важне поуке ове књиге препоручио публици на промишљање и усвајање како би живели достојанственим и аутентичним животом човека као бића по Лику и подобију Божијем. Протојереј Александар Јевтић је нагласио важност искорака који је Владика Григорије учинио улазећи у свет књижевности. Имали смо доста књижевника који су третирали теолошке теме попут питања постојања бога, бесмртности душе и теодицеје, али је права реткост наћи теолога и свештеника који је успео да узвратно одговори на овај интердисциплинарни позив књижевности. У даљем излагању, издвојио је као посебно важну тему из ове књиге питање душевног и духовног здравља, болести депресије и анксиозности. Навео је места која потврђују да је Владика Григорије успео да на веома софистициран и имплицитан начин прожме ово књижевно ткиво дубоким и читљивим увидима који не само да тумаче проблеме са којима се суочава савремени човек, већ предлажу и излаз из њих. Пробраним терминима попут утехе, охрабрења и доброг настројења, дата је порука да православна теологија има капацитет да људима понуди много више од бројних бестселера источњачких религија и јога техника које се данас маркетиншки веома успешно намећу на светском књижевном тржишту. Књижевник и новинар Живојин Ракочевић је указао на књижевне домете који красе књигу око које смо се сабрали вечерас. Њеног аутора издвојио је као српског Епископа који је скоро два века након књижевног опуса ловћенског тајновидца Петра Другог Петровића Његоша успео да великим корацима уђе у свет домаће књижевности. Стручним увидима као критеријумима, уз навођење домаћих и светских аутора из света књижевности и књижевне критике, књигу ‘’Странац у шуми’’ оценио је као изузетно успешно књижевно дело које сведочи о ауторовој ерудицији и спремности да дијалошким путем повезује теологију и књижевност. Издвајајући важна места из књиге, а затим их убедљиво анализирајући, Ракочевић је успео да одржи пажњу публике оплемењујући је вољом за посвећеним читањем сваког реда који у себи носи дубоке поуке важне за узрастање и духовно сазревање. Завршну реч имао је аутор књиге Митрополит немачки Господин Григорије. На почетку је изразио радост што се промоција књиге одржава и у Рашки, јер је ту наш почетак свега као народа у смислу духовном, културном и националном. То је место одакле су нас као народ почели градити светитељи Свети Симеон и Свети Сава. На питање модератора програма Маје Вујанац како је ушао у свет књижевности, нагласио је да се љубав према књизи родила захваљујући нашем једином нобеловцу Иви Андрићу по чијој је добротворној мисији и његово родно село у Босни и Херцеговини добило библиотеку. Нагласио је да је књижевност битна јер нам помаже у разним животним борбама, да нам отвара многе прозоре који нам се чине непостојећим или затвореним у свакодневици која није увек пријатна и зна да нас фрустрира различитим лошим догађајима и емоцијама. Књижевност је на трагу светоотачке литературе, јер нас учи да нису наши проблеми центар света већ да је само постојање најдивнији Божији дар човеку. Човекова способност да се одупре страху и да живи богомдану слободу је одговор на дар Божије љубави. Уколико то препозна човек има снаге да се носи са животом, да љубављу Божијом воли и буде вољен. Наведено је потврђено кроз осврте на многа значајна имена из домаће и стране књижевности, као и на њихове увиде који сведоче о боготражитељству. У наставку, Владика Григорије је на веома присан и пријатан начин изнео многе личне утиске и мотиве који су утицали да ова књига изгледа баш овако, као једна исповест која за циљ има да будемо искрени према себи, јер ће нас Бог једино тако прихватити. На крају је истакао да је књижевност за њега дијалог са другима, али и самим собом који нам је преко потребан како би пре свега упознали правог себе и били људи. По завршетку представљања књиге, бројна публика је желела да купи књигу ‘’Странац у шуми’’, а аутор је са великом љубазношћу и стрпљењем свакоме написао посвету, често и на више књига које су пожелели да понесу и поклоне својим пријатељима као поштоваоцима и љубитељима писане речи Владике Григорија. Ђакон Радош Батаковић Фото: Светлана Дингарац

У недељу 17. августа 2025. након евхаристијског сабрања у Храму Преображења Господњег на Златибору, одржана је промоција монографије “Небеска сила Светог архангела Гаврила” – 135 година у животу парохије чајетинске. О књизи је најпре говорио њен аутор, пуковник Стевица Карапанџин. Он је истакао значај писања ове монографије која садржи велики број историјских чињеница и сећања на многе знамените људе златиборског краја. По његовим речима, ова књига ће уклонити многе белине заборава које настају протоком времена о већини ствари које не буду забележене писаном речју. Такође, послужиће и као основ за даља истраживања наредним поколењима.  Закључну реч овој промоцији дао је протонамесник Петар Лазић, старешина Храма Светог архангела Гаврила у Чајетини. Отац Петар је најпре заблагодарио Његовом Високопреосвештенству Архиепископу и Митрополиту жичком Господину Јустину на благослову за објављивање књиге, а затим и самом аутору, као и свима који су на разне начине допринели штампању поменуте монографије. Он је истакао да је књига круна овогодишњег обележавања 135 година Храма Светог архангела Гаврила у Чајетини, одакле је заправо и почела градња Храма Преображења Господњег на Златибору. На самом крају данашњег сабрања, аутор монографије потписао је ову књигу свима који су пожелели да је имају у свом дому. Ђакон Ненад Срећковић

На дан преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, 15. августа 2025. пожешка Црква се опростила од свог дугогодишњег пароха протојереја Драгомира Видића. Након Свете Литургије коју је служио старешина Цркве Светог апостола и јеванђелисте Марка из Ужица протојереј-ставрофор Милић Драговић, уз саслужење пароха пожешког Дејана Ракића, у свештеничком опелу учествовали су архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, парох портландски протојереј-ставрофор Иван Марјановић из источно-америчке митрополије, бивши архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Дмитар Луковић, умировљени парох ужички протојереј-ставрофор Видоје Симић, парох прилипачки протојереј Милан Поповић, парох ужички протојереј Драган Тимотијевић, као и садашњи светенослужитељи пожешки. Уз присуство најближих сродника и бивших парохијана од свештеника Драгомира опростио се његов наследник на парохији свештеник Милић Драговић. Он је подсетио на живот и дело упокојеног свештеника Драгомира Видића који се родио 1934. године у Дрежнику, као један од четворо деце, у кући оца Ивка и мајке Милице. Богословско образовање стекао је у призренској Богословији и након школе, своју животну путању укрстио је са својом брачном сапутницом Николијом. Дочекао је децу, унучад и праунучад. На Љубањама је обављена сахрана у присуству најближих сродника, надлежног свештеника Драгана Тимотијевића, старешине Цркве Светог великомученика Георгија протојереја Милана Луковића и свештеника Цркве Светог Марка Александра Стјепановића. Сви они који су га волели и познавали моле Бога, коме је свештеник Драгомир Видић дуги низ година служио како је умео и знао, да му опрости сваки грех учињен делом и речју, свесно или несвесно и да га прими у насеља праведних  Аврама, Исака и Јакова. Протојереј-ставрофор Милић Драговић

На дан када Света Црква празнује пренос моштију Светог архиђакона и првомученика Стефана, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички г. Јустин је уз саслужење свештенослужитеља наше Епархије предстојао Светом Архијерејском Литургијом у Манастиру Жичи, чији је параклис посвећен овом светитељу, због чега се на овај дан у Жичи традиционално окупља мноштво верних. Обраћајући се верном народу, Високопреосвећени је, на примеру прочитаног јеванђеља о злим виноградарима, говорио о квалитету нашег живота на земљи и указао на погрешно тумачење циља живота. Заблуда злих виноградара, по речима Митрополита,  била је у томе што су  „присвојили оно што је Божије, присвојили су јер су видели да овде, на земљи, постоје многа богатства, али та богатства су Божија, и сва та богатства припадају нама када смо са Богом и када заједно са Богом сабирамо. У противном, то није наше, то нам је на суд и на осуду.“ Након што су више пута убијали послане к њима, виноградари су напослетку убили и Сина Господаревог и остали „сами са својим богатством, али са разореним виноградом који више не може да функционише јер нема тог модуса који је семе истине, семе које рађа добар, семе љубави, семе благодати и силе Божије. Видимо и сами да све што овде на земљи радимо, ако не радимо у име Господа Бога, у име Свете Тројице, све нам то остаје овде, на земљи. А циљ живота овде, на земљи, јесте да радећи у винограду Господњем, са оним што нам је Господ Бог дао, са тим даровима, са тим моћима и силама, растемо и узрастамо, и да, радећи у складу са тим, будемо они који ће управљати светом. Али, како? Да управљамо на добро, на узрастање, јер то је требало да буде рај, рај у истини, у правди, у љубави, у животу са Господом Богом. Само ту има утехе, само је ту радост.“ Нагласивши да човек треба да се врати ономе на шта је позван, и да у томе буде истрајан и одлучан, да би од Господа добио своје назначење – вечни живот у рају, Митрополит је навео светли пример Светог великомученика Стефана који је „мудрошћу својом, истином својом, сведочењем својим, страдањем својим, показао пут освећења живота нашег“. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По окончању Свете Литургије, за све присутне уготовљена је трпеза љубави. Сестринство манастира