Категорија: СПЦ

У среду Друге недеље поста, 4. марта 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и администратор Епархије жичке г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова у Храму Свете Тројице у Краљеву. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник жички, протојереј Данило Петровић, архијерејски намесник студенички, протојереј Часлав Јовановић, старешина Храма Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи, протођакон Ђорђе Филиповић и ђакон Стефан Симић. Протојереј-ставрофор Љубинко Костић и протојереј Часлав Јовановић извршили су исповест свештенства ових намесништава. Потом је одржан и братски састанак, током кога су архијерејски намесници жички и студенички упознали Високопреосвећеног  Митрополита и сву братију о раду црквених јединица ових намесништава у претходном периоду, након чега је уследила трпеза љубави.

На Теодорову суботу, 28. фебруара 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и Администратор жички г. Арсеније началствовао је свештеним литургијским сабрањем у манастиру Студеница, древној светињи која овога дана прославља свештену успомену свог оснивача, Светог Симеона Мироточивог. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски заменик, протојереј Данило Петровић, Архијерејски намесник студенички, протосинђел Стефан Чкоњевић, настојатељ манастира Згодачица, јеромонах Пантелејмон Мијаиловић, јеромонах Пантелејмон Дивљаковић, јеромонах Сергије Радивојевић, клирик крушевачке Епархије, јеромонах Паладије Вукшић, сабрат манастира Студеница, јереј Велимир Бугарин из Митрополије црногорско-приморске, протођакон Ђорђе Филиповић и ђакон Стефан Симић. Дан празника Светог Симеона призвао је многе верне са разних страна, који су у великом броју узели учешћа у евхаристијском слављу, причестивши се Светим Тајнама Тела и Крви Христове. Након заамвоне молитве, Високопреосвећени Владика је осветио славске дарове и пререзао колач, припремљен поводом ктиторске славе ове Богородичине светиње, која вековима стоји као темељ духовног напретка нашег народа и путоказ ка најсветлијим примерима српске повести. Извор: Епархија нишка

У петак, 27. фебруара 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки и Администратор жички г. Арсеније служио је празнично бденије у манастиру Студеница, уочи ктиторске славе ове свете обитељи, дана празника Светог Симеона Мироточивог. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су јеромонах Паладије Вукшић, сабрат ове немањићке светиње и протођакон Ђорђе Филиповић. Извор: Епархија нишка

И ове године, славу Манастира Сретење украсила је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин уз саслужење монаштва и свештенства ове епархије. Након освећења славских дарова, присутнима се обратио Владика у веома надахнутој беседи. Помињући значај овог великог празника, наш Архијереј је нагласио веома важну чињеницу нашег духовног живота – наш однос са ближњима. Честитајући празник игуманији и сестрама ове свете обитељи, као и свима присутнима, Владика је подсетио да је Богомладенац дошао у четрдесети дан да се сусретне са Симеоном Богопримцем, да испуни тај закон о обрезању, иако то није било потребно ни Њему ни Пресветој Богородици. Онај Који је дао тај закон, дошао је да га испуни и донесе нови закон, нови савез. Свако ко се сусретне са Господом мења се. Тако се променио и живот простих рибара који су постали апостоли, цариника Закхеја који постаје следбеник Христов, као и разбојника, који први улази у рај. Променио се живот и нашег племића Растка, који постаје светитељ Сава.  Тако и ми треба да се мењамо, али не само према Господу да се мењамо, него и према ближњем. Господ је рекао не само да љубимо Господа свом душом и свим срцем, него и ближњега свога као самог себе. ‘’Можемо ми да се трудимо колико год хоћемо да угодимо Богу, робовски да Му угодимо, али ако не приметимо ближњег нашега и према нашем ближњем смо потпуно незаинтересовани, нема нам спасења. Јер је Господ све устројио да преко ближњега иде спасење’’, нагласио је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије, уприличена је славска трпеза. Упркос киши и хладном времену, у Манастир Сретење пристигло је много верника из разних крајева Србије, а монахиње су се потрудиле да свима укажу гостопримство. Сестринство манастира

На дан када се  наша Црква молитвено сећа и када врши помен свим православним хришћанима који се упокојише у Господу, у Месопусну суботу 14. фебруара 2026. године, Свету Архијерејску Литургију у световујанској обитељи служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички г. г. Јустин уз саслуживање игумана обитељи архимандрита Саве (Илића), пароха брђанско-прислоничког Јована Стојковића и ђакона Стефана Симића. Након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља, Високопреосвећени  се обратио сабраном народом беседом, поучаваћу и говорећи о значају Задушница кроз богослужење Цркве и помињање упокојених на њој. Наше молитве су веза са нашим упокојеним, њима су наше молитве живот у Господу. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. После Свете Литургије, одслужен је парастос, а потом је  уследило послужење за све присутне.                        Братство Манастира Вујан

На дан храмовне славе –  Света Три Јерарха, пожешку црквену заједницу посетио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин који је началствовао Светом Архијерејском Литургијом. Митрополиту су саслуживали: Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, протојереј-ставрофор Милић Драговић, старешина Цркве Светог Марка у Ужицу, протојереј-ставрофор Дмитар Луковић, умировљени парох из Пожеге, протоjeрej-ставрофор Далибор Милошевић, старешина храма у Лучанима, протојереј-ставрофор Горан Милинковић, парох бајинобаштански, протојереј Милан Луковић, старешина Храма Светог великомученика Георгија у Ужицу, протојереј Божо Главоњић, старешина пожешког храма, протојереј Милан Поповић, парох прилипачки, протојереј Владимир Кораћ, старешина храма  у Севојну,  протојереј Драган Тимотијевић, парох ужички, јереј Бојан Милошевић, старешина храма у Ариљу, јереј Марко Ерић, парох карански, владичански ђакон Стефан Симић и ђакон пожешки Милан Селенић. Митрополит Јустин је беседио на тему значаја данашњег празника тројице великих угодника Божијих и учитеља Цркве Христове. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Поред многобројног свештенства, велики број народа сабрао се да дочека свог Архијереја и литургијски увелича славу новог пожешког храма. Литургији су присуствовали представници војске, полиције и ватрогасних служби. Велики број верника је са радошћу приступио Светом Причешћу. Благољепију богослужења допринели су гласови појаца теолога из Пожеге уз протопсалта Ивана Трајковића. Храмовна слава настављена је богатом трпезом коју су припремили наши домаћини за све присутне, а током које се сабрању обратио старешина храма протојереј Божо Главоњић. Беседу о. Боже можете послушати ОВДЕ. Студент теологије  Никола Лазић

У периоду од 5. до 8. фебруара 2026. године, у организацији Поклоничке агенције Епархије жичке – Јеж, организовано је поклоничко путовање на Свету Гору Атонску. Групу поклоника, коју су између осталих чинили и службеници Епархије жичке, као и два студента, предводио је протојереј Миломир Радић, управник агенције. Првог дана обишли смо Српско војничко гробље на Зејтинлику у Солуну. Са страхопоштовањем смо се поклонили гробовима наших предака, који су положили своје животе за одбрану Отаџбине. Ово свето место подсетило нас је на јеванђелске речи: Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јн. 15, 13). Обишли смо спомен костурницу и узнели молитве у параклису изнад костурнице. Наредног јутра из луке у Јерисосу кренули смо на Свету Гору, на наше прво светогорско одредиште – Манастир Хиландар. Крочивши на само тло Свете Горе обузео нас је осећај неописиве радости, унутрашњег трептаја целог бића. Првог дана боравка у Манастиру Хиландару кренули смо стазама српских владара и светитеља, и обишли: Костурницу, затим место где је икону Тројеручицу из Србије на Свету Гору донело магаре, крст краља Александра Обреновића, крст и маслину цара Душана, кулу Краља Милутина, винарију. Крај лозе Светог Симеона захватили смо воду из бунара Светог Саве. Најузвишенији тренутак је богослужење, моменат када се сви као једно, и монаси и поклоници сабирају у хиландарску Цркву да једним умом и једним срцем прославе Господа и да се поклоне икони Пресвете Богородице Тројеручице. Следећег дана, након јутарњег богослужења које се завршава Светом Литургијом и након обеда имали смо кратко време за одмор, а потом смо кренули пут Хиландарске луке Јовањица и превезли се до луке Дафни. Са трајекта смо разгледали величанствене светогорске манастире: Дохијар, Ксенофонт и Пантелејмон, а друштво нам је правило јато галебова. Из Дафнија смо се превезли до Кареје – административне престонице Свете Горе. Сместили смо се у Скиту Светог Андреја, где смо од стране гостопримца срдачно дочекани. Неколико поклоника из наше групе се радосно одазвало на молбу гостопримца да помогну око истовара намирница из комбија, потребних за припремање оброка у Скиту. Слободно време до почетка вечерњег богослужења искористили смо да се поклонимо икони Достојно јест у саборној протатској Цркви, да обиђемо Испосницу Светог Саве и ту се поклонимо чудотворној икони Пресвете Богородице Млекопитатељнице. На нашу велику духовну радост у Испосницу смо стигли у време читања Светог Јеванђеља које се по Карејском типику чита сваки дан после Вечерњег богослужења. Потом је уследило читање Акатиста пред иконом Млекопитатељницом. За тренутак смо могли да молитвено учествујемо и бар на кратко будемо сведоци поретка карејске испоснице. После посете Испосници, прошетали смо центром Кареје и вратили се у Скит. Вечерње богослужење које је служено у навечерје празника Светог Григорија Богослова било је торжествено и умилно. У полутами скитског параклиса, са мноштвом упаљених кандила и свећа, били смо учесници и сведоци молитвене атмосфере у коју се вредни монаси целим бићем својим дају. Били смо сведоци њиховог подвига и гостопримства, а наша група је имала благослов да другог дана на Светој Литургији изговори Символ вере и Оче наш на српском језику. Тако смо узели непосредног учешћа у богослужењу. Након Свете Литургије и доручка у Скиту, отишли смо у Манастир Ивирон, где смо се поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице – Портаитиси. Пред иконом смо једногласно отпојали неколико химни Пресветој. Затим смо прошетали до извора, који се налази на месту где је Пресвета Богородица први пут крочила својом ногом на Свету Гору. Били смо на месту које представља један нови почетак у историји Цркве и историји света, јер од тог тренутка атонско полуострво постаје башта Пресвете Богородице. Наше путовање стазама Немањића се делимично завршило, мир и молитвену радост свако је од нас понео са собом, а особито студенти који су се први пут сусрели са Светом Гором и њеном нетакнутом лепотом. Са Свете Горе атонске кренули смо ка метоху Манастира Хиландара – Каково а потом наставили ка граду Светог Димитрија –  Солуну. У недељу, последњег дана боравка у Грчкој, у Цркви Светог Димитрија, са благословом Митрополита солунског Господина Филотеја, свештеници из наше групе саслуживали су на Светој Литургији. Продужетак светогорске радости представљало је управо и то што смо на овом светом месту, у ранохришћанској базилици, поред моштију Светог Димитрија, учествовали у Светој Литургији, не само као поклоници него и као служитељи. Последње наше одредиште био је Зебрњак – спомен обележје у славу и част погинулим српским војницима током Кумановске битке. Тако смо наше путовање започели и завршили посетом два, за српски народ и Цркву веома значајна места, а која се налазе изван савремених српских граница, али која су чувари наше историје и идентитета, а што је најважније: Зејтинлик и Зебрњак су сведоци и нашег Васкрсења. Ђакон Горан Вучковић

Са великом небоземном радошћу црквена заједница и верни народ су на Љубићу дочекали свог Архијереја Митрополита жичког Г. Г. Јустина где је служио Свету Архијерејску Литургију. На Литургији су му саслуживали Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј ставрофор Владан Милосављевић, сабрат Храма Светог великомученика Кнеза Лазара на Љубићу, протојереј Војислав Рисимовић, сабрат Храма Успења Пресвете Богородице у Чачку, протојереј Александар Грујовић, сабрат Храма Свете великомученице Марине у Атеници, уз саслуживање ђакона Димитрија Радмилца. Бројном сабрању верног народа, обратио се Митрополит Јустин пригодном беседом. У беседи је верни народ поучио да је данашња прочитана прича јеванђелска свевремена, да се односи на сваког од нас. Млађи син, имајући све у оцу, који је симбол сигурности Оца Небеског, узима део свог имања и одлази. Он схвата да је погрешио када је све потрошио и потом је зажелео оно најбоље – да се покаје и врати свом оцу, што и чини. Ми често правимо велику грешку коју је учинио старији син: осудио је брата што је погрешио и осудио је оца који је заблуделог сина прихватио са радошћу и весељем назад под своје окриље! Ми треба као овај блудни син да учимо да се кајемо, покајањем да доживимо преумљење и да себе ускладимо са Божијом вољом. Овде на земљи није довољно само да желимо правду, истину и љубав, него да се трудимо и ако треба да страдањем потврдимо правду, истину и љубав! Бог је једини правда, истина и љубав. Својим сведочењем и покајањем ми потврђујемо да заиста желимо Бога који је правда, истина и љубав. Зато је потребно да се вежбамо у томе да чинимо добро. Кротко, смирено, заједно са Господом у борби за Бога и преумљење. Само тако можемо да се избавимо од греха, туге, страсти и муке у овом животу. Да призовемо благодат Божију, да уђе у нас и да Он нашу таму преобрази у светлост. Ако живимо као хришћани, а не сведочимо Христа, онда смо промашили. Зато се припремајмо за пост, свако како може – верници да  се саветују са својим свештеницима, ако треба некоме и на лакши подвиг да се разреши, али да ипак кроз пост дочекамо сви заједно радост Васкрсења Христовог. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Сабрање је испунила благодат и радост служења са Архипастиром Јустином, а народ је дошао из разних крајева Србије да се радују и помоле Богу Живом. После Литургије је уприличена трпеза љубави у сали парохијског дома на Љубићу. Протојереј Бојан Сујић

На дан када Света Црква у Недељи по митару  и фарисеју слави и празнује Светог Макарија Египатског и Светог Марка Ефеског сабрали смо се на Светој Архијерејској Литургији у Саборном храму Епархије жичке. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин, а саслуживали су: протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, протојереј-ставрофор Ненад Илић, старешина храма протојереј Дејан Марковић, протојереј Радоја Сандо, протојереј Новица Благојевић, јереј Стефан Милошевски, ђакони Стефан Симић и Димитрије Радмилац По прочитаном Светом Јеванђељу, пригодном беседом сабрању се обратио Митрополит Јустин тумачећи причу о митару и фарисеју и говорећи о припремним недељама Великог поста. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У току Свете Литургије причестио се велики број деце и верног народа, а богослужење су улепшали богоугодним појањем хор храма и г. Иван Трајковић. Чтец Петар Ђерковић

Дана 27. јануара 2026. године, у Бајиној Башти је прослављено име првог првог српског Архиепископа Светога Саве. Ове године. Круна заједничке радости био је дочек Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког г. Јустина, који је служио Свету Архијерејску Литургију у новом бајинобаштанском храму који је посвећен Светом Сави.   Његовом Високопреосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Милинко Лукић, Архијерејски намесник рачански, протојереј-ставрофор Тодор Томић, умировљени парох бајинобаштански, протојереј-ставрофор Горан Милинковић, протојереј Владимир Васиљевић, старешина храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти, протојереј Боро Ћутило, протојереј Владимир Малешевић, протонамесник Мирко Крупниковић, као и владичански ђакон Стефан Симић. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, а пратили су га појци из Бајине Баште.  Након прочитаног Јеванђеља, Митрополит Јустин се у надахнутој беседи обратио сабраном народу. Говорио је о животу и значају Светог Саве и Светог Симеона као утемељитеља наше вере, о томе шта представља права вера светосавска, зашто се ми зовемо Светосавци. У наставку, Његово Високопреосвештенство је говорио о потреби читања Житија Светог Симеона и Светог Саве, где се може видети су они на делу волели свој народ, па и ми треба да знамо каква су нам дела данас. Свети Сава и Света лоза Немањића су темељ и путоказ да не залутамо у овом свету.  Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Свету Литургију додатно је улепшало и присуство великог броја деце, полазника верске наставе у нашем граду. Заједно са Његовим Високопреосвештенством, славски колач су преломили свештенство и сабрани народ, а после Свете Литургије одржано је и традиционално рецитовање где je мноштво децe рецитовалo песме, а за свој труд су награђени пакетићима.  Андреј Васиљевић, студент ПБФ-а