Уочи Рождества Христовог читалачка јавност имаће прилику да се у новом броју Жичког благовесника (јануар-март 2026) упозна са неким од важних аспеката овог великог празника из домостроја спасења човека и света. Четири текста из рубрике У сусрет Божићу имају управо ту улогу.
Протојереј Александар Јевтић у тексту „Христов силазак са неба – наш узлазак на небо“ истиче важност актуализације питања христологије и антропологије, покушавајући да читаоце суочи са егзистенцијалним питањима: „Какав бисмо одговор дали да нас неко запита шта је то што је Господ Исус Христос учинио конкретно за нас, не за неког другог? Да ли бисмо причали о Његовом животу у прошлом времену или бисмо имали да кажемо нешто како се Он дотакао нас, како смо Га упознали или како се са Њим као пријатељи дружимо?“ Баћушка Олег Стењајев нам у тексту „Шта нам поручује родослов Христов?“ указује на занимљивост да се у родослову који наводе јеванђелисти помиње неколико порочних жена. Ово објашњава Христовом жељом да спасе свет од робовања смрти и греху, као и чињеницом да није дошао ради здравих већ ради болесних. Поред онтолошке димензије спасења, указује и на мотивациони значај оваквог чина – нико не мора да буде очајан због лоше генетике или недостатака које је претрпео током васпитања, јер Христос и то разуме и прихвата дајући човеку увек шансу. Јереј Немања Матејић, парох вички, у тексту „Учење о Богочовеку у теологији Светога Јустина Ћелијског“ указује на насушну важност коју Ава Јустин приписује личности Богочовека Христа. „Сладчајши Исус“ за њега није израз јефтиног религијског пијетизма, већ утеха у горкој стварности света препуног страдања. Из сопственог искуства сведочи: „Знате, ја без Свете Литургије не бих могао радити Житија Светих и остала дела. После Свете Литургије сам способан и оран за посао, а када не служим те радости немам, нити снаге имам.“ Јереј Милутин Лекић, парох негбински, у „Беседи на Богојављење“ пише о овом празнику који је изворно био прослављан са Божићем као део теофаније Бога Свете Тројице. Поред старозаветних јављања, пуноћа спасења се извршава у личности Христа. Позивајући се на светоотачка тумачења, указујући на светотајински значај догађаја Богојављења кроз утемељење Свете Тајне Крштења, аутор закључује: „Сам догађај Богојављења, на реци Јордану, нема само историјски, већ свевременски и дубински значај за нас и наше спасење. То подразумева да ми морамо радити на томе да у нашем срцу дође до Богојављења да бисмо могли да исповедамо веру у Бога Живог и Истинитог, Једног у Тројици, Оца, Сина и Светога Духа.“
У наставку, читаоци имају јединствену прилику да на српском језику прочитају превод са грчког Акатиста Пресветој Богородици Мироносици из Манастира Светог Николаја са острва Андроса у Грчкој. Преводилачким даром г. Јовице Стефановића прелепи поетски искази молитвеног заноса са побожних медитеранских страна дају могућност читаоцу да доживи блискост љубави Богородичне према нама на један посебан начин.
Рубрика Богословље, књижевност и култура доноси садржински разнолике текстове. Др Владан Тријић пише о текстовима насталим у немањићко време, о њиховим рукописима, необичним путевима којима су до нас дошли и местима где се данас налазе. Монахиња Христина (Стојановић) у тексту „Повратак у будућност (садашњост или прошлост). Фрагменти из преписке са вештачком интелигенцијом“ враћа нас у 1989. и са дечаком који путује кроз време у филму Повратак у будућност долази до садашњости у којој започиње разговор са вештачком интелигенцијом. Окосницу разговора чине питања на који начин је креиран саговорник AI и да ли ће покушати да нам замени ближњег. Указујући на значај личности и заједнице у теолошком учењу, као и важност приближавања овога савременом човеку, закључује: „Међутим, права комуникација, она истинска, предањска, не настаје у самоћи интелектуалне конструкције, већ у сусрету. У оном односу између двоје или више у којима је Господ „међу њима“, где настаје могућност за истинско изненађење. То је простор у коме се надограђујућа благодат пројављује у међусобном разговору, да преобрази реч у сведочанство, а разумевање у љубав и исцели ране и обогати неслућено. У таквом односу, који није симулакрум већ живи дар, открива се лице другог, и тиме — лице Божије.“ Александра Мијаиловић у тексту „Претпразничко вече“ код Алексе Шантића подсећа на великог писца кога су дивне успомене из детињства на породично прослављање Божића надахнуле да самоћу коју је доживео у старости подноси као искупљену кроз поетско стваралаштво. Стихови песама се јављају као његова породица која га спасава од малодушности и очајања.
Александра Димитријевић у тексту „Ода српској Боки Светог Владике Николаја Жичког и Охридског“ анализира сећања Владике Николаја на време проведено у Манастиру Савини од 1902. до 1904. забележена у књизи Моје успомене из Боке. Једноставна и силна побожност верног народа, слике прелепе природе, као и јеванђеоски пример служења Владике бококоторског Герасима (Петрановића), несумњиво су утицали на младог Николу који је тек требало да постане Николај. Проф. Горан Јанићијевић пише о изложби „Позоришне лутке Косовског завета“. Аутор пројекта проф. др Ана Миловановић је кроз стваралаштво и уметничко извођење, експресионизам ликова, на један сврсисходан и убедљив начин повезала етику и естетику.
Рубрика Психолошке теме доноси текст „О детињству и могућем почетку настанка психосоматских проблема“, психолога Милоша Благојевића. Аутор указује на многе непрепознате механизме понашања одраслих који могу негативно утицати на емоционални развој деце, стварајући предуслове за настанак разних болести. Иако ово није препознато као породично насиље, последице нису занемарљиве јер се код деце оформљује лажни селф који ће им у будућности стварати низ проблема на личном и социјалном плану. Стога, аутор бележи: „један од начина да се настала празнина отклони је приближавање аутентичности, а до тога нас може довести запитаност о стварима које у нама изазивају радост и шта је то што чини да наше срце заигра.“
Рубрика Веронаука доноси нам текстове вероучитеља, ђака основаца и средњошколаца на различите теме. Вероучитељ Ивана Стевовић пише о дечјем иконопису кроз пројекат „Кад свеци марширају“ који је реализован током школске 2024/25. године у ОШ „Момчило Настасијевић“ у Г. Милановцу. Деца која су била укључена у овај пројекат имала су прилику да се на несвакидашњи начин, кроз сликарски прибор упознају са житијима светаца и детаљима о Православљу.
Милутин Јовановић, ученик Медицинске школе из Чачка, у тексту „Духовна поетика Молитви на језеру“ издваја и пред читаоца предлаже поуке из овог надахнутог дела Светог Владике Николаја. Посебно истиче Владикино упућивање на духовну љубав која преображава овоземаљску љубав, па закључује: „Свети Владика се удостојио ове љубави и њоме је светлео другима. Својим изражајним поетичним језиком, он ствара емотивну везу између читаоца и текста, позивајући читаоца да тежи вишој форми љубави: Љубав се жртвује, и не осећа жртву као давање но као добијање. Дакле, жртвом човек ништа не губи, већ добија од Бога више него што је уложио.“
Ученици ОШ „Свети Сава“ из Б. Баште, са својом вероучитељицом др Александром Малешевић, нам и у овом броју у тексту „Из свеске ђачке стваралачке доносе“ своје ликовне радове праћене оригиналним кратким мислима на одређене теме.
У рубрици Прикази књига песник Милоје Радовић нас упознаје са књигом Монах Теодосије, Додир, Задужбина Светог манастира Хиландара, Архив Војводине, Београд, Нови Сад, 2024.
Као и претходни, овај број се завршава извештајем о ревносним богослужбеним активностима Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког Господина Јустина у протеклом периоду, који потписује владичански ђакон Стефан Симић.
Захваљујемо се Митрополиту Г. Јустину на благослову и епархијском ЕУО на подршци, свим ауторима текстова, сарадницима на медијским презентацијама часописа широм Епархије, црквеним општинама, свештенству и читалачкој публици међу верним народом, који ревносно и несебично настављају труд који нам је завештао покретач часописа Свети Владика Николај Жички да не дамо да се угаси кандило вере у души Србиновој.
Радове за нове бројеве Жичког благовесника можете доставити редакцији на адресу z.blagovesnik@gmail.com написане према упутству.
Протојереј Александар Р. Јевтић,
уредник часописа