Категорија: Веронаука

Током пете седмице Свете Четрдесетнице, ученици пожешких основних школа посетили су своје храмове и узимали учешћа у великопосним богослужењима. Најпре су у понедељак и уторак ученици осмог разреда ОШ „Петар Лековић” долазили у Цркву Светог цара Константина и царице Јелене. Близина цркве и школе омогућила је да редовни часови веронауке буду одржани у цркви и то баш у време вечерњег богослужења. Посебно интересовање код ученика су поред молитве и духовног учешћа у служби, изазвале метаније које практикујемо на богослужењима Великог поста. То је захтевало и физичку активност али и молитвену усклађеност тела и духа. Ученици су на ранијим часовима учили о постојању, значењу и историјском развоју ове дисциплине, али је изузетно задовољство било и научену теорију применити у пракси. Након завршетка богослужења обратио им се и служашчи свештеник кратком поуком, а потом је следио и својеврсни мали квиз. Ученици су одговарали на кратка питања о ономе што су на богослужењу имали прилике да чују и доживе. Они који су најбрже дали тачне одговоре били су награђени књигом. На самом крају, честитајући им на показаном знању, добитници су посаветовани да и даље своју хришћанску љубав покажу у пракси и тиме што ће добијене књиге након успешног усвајања њиховог садржаја, другарски позајмити и онима који изразе жељу да их прочитају, а нису били довољно брзи да исте овога пута освоје. У четвртак исте седмице, ученици првог разреда ОШ „Емилија Остојић” су заједно са својим учитељицама, а предвођени вероучитељем, посетили Цркву Света Три Јерарха. Будући да је ово био први заједнички одлазак у цркву, ученици су имали прилику да у пракси доживе оно што су о начину уласка у храм и понашања у њему учили од почетка школске године. Скренута им је пажња да добро запазе и осете простор у коме се налазе. Ученици су показали велико интересовање за сваки детаљ који су у цркви приметили и кроз мноштво питања долазили до нових знања о црквеним и богослужбеним предметима, иконама, фрескама па и целокупном простору. Грандиозност великог храма подстакла је дечју кретивност и радозналост. У цркви им се обратио и старешина цркве отац Божо Главоњић који нам је пожелео добродошлицу, истакао значај доласка у „дом Оца нашег небеског” и активног учешћа у заједничкој молитви. Том приликом ученици и њихове учитељице су као благослов добили по једну иконицу и свећу коју су сви принели за здравље и спасење својих најдражих. Овај мини излет у трајању од три школска часа настављен је шетњом литијском стазом око храма крај које је по благослову нашег Епископа, а у сарадњи са Народном библиотеком из Пожеге, постављено осамнаест постамената за читање под називом: Стаза здравља „Читај и шетај“. После свих активности дружење је завршено на игралишту одмах поред цркве и тиме употпунило дечју радост. Вероучитељ Саша Варагић

У четвртак, 7. априла, када прослављамо празник Благовести, свештеници Храма Светог Саве у Краљеву, протојереј-ставрофор Ненад Илић, старешина храма Радоја Сандо и протонамесник Новица Благојевић, посетили су нову зграду ОШ „Свети Сава” у Рибници и том приликом извршили чин освећења. Чину освећења присуствовао је директор школе Звонко Љубисављевић са запосленима. Овом приликом освећене су и благосиљане све просторије у новој згради. Присутнима ове образовно-васпитне установе обратио се свештеник Радоја Сандо, истакавши оца нашег Светог Саву као пример на који треба се угледамо, на његов подвиг и труд који се огледају у љубави и човекољубљу, а то је сигуран пут који води у заједницу са Богом. На крају се присутнима обратио и директор школе Звонко, који се захвалио свештеницима на доласку и освећењу школе и истакао да је ово велики благослов за нашу школу. Вероучитељ Милутин Лекић

У обележавању 21. марта “Дана шуме”, учествовали су у садњи дрвећа у порти Цркве Св. Тројице, деца предшколског узраста са учитељицама Љиљом и Дацом, заједно са ученицима Верске наставе четвртог разреда ОШ “Четврти краљевачки батаљон”. Уз благослов старешине храма о. Мирољуба Попадића, ученици школе “Четврти краљевачки батаљон”, засадили  су три стабла храста лужњака. Деца су пажљиво гледала садњу дрвећа и живо учествовала у садњи истих, а уједно и уживали у сунчаном дану. Данас цела Србија сади дрвеће, па и ми мали ђаци са верске наставе. Сваки ђак зна да је Бог створио по Библији дрвеће трећег дана, а човека шестог дана. Дрво је старије и зато морамо имати поштовање према дрвећу. Бог је дао човеку природу на дар да је чува и негује, а ми смо усмерени љубављу према природи засадили дрвеће. Деца су уживала и радовала се, а после садње послужили су се кексићима и соком. И завршавам ову лепу причу песмом Јована Јовановића Змаја: “Где год нађеш згодно место, ту дрво посади а дрво је благородно па ће да те награди. Наградиће изобиљем хлада, рода свог, наградиће било тебе, било брата твог.” Читав овај догађај је у корелацији Верске наставе са предметом Природе и друштво, што  је у школи је одобрено и похваљено. Наставник Верске наставе Никица Андрић

У петак, 25. 2. 2022. године, у ОШ ,,Алекса Дејовић“ у Севојну, г-ђа Милица Глукчевић вероучитељица и г-ђа Јована Божовић, наставница технике и технологије, спојиле су веру и науку у један угледни час ,,Светосавље српске науке – Никола Тесла и Михајло Пупин.’’ Овом часу претходиле су вишемесечне припреме у виду прикупљања доказа као и присуства на online предавањима у организацији СПЦ у Чикагу, које је држала председница Образовно – истраживачког друштва Михајло Пупин и мултикултурални амбасадор Унеско клуба Универзитета Сорбона, Александра Нинковић Ташић. Циљ овог часа био је да се деца упознају са два српска великана, Николом Теслом и Михајлом Пупином, али кроз другачије чињенице. Иако су живели и радили у Америци, успели су да савладају највеће изазове и да сачувају традицију, али и веру у Светосавље, која им је помогла да постану људи, којима се дивио цео свет. Главни мотиви њиховог стваралаштва леже управо у Светосављу јер су стално истицали да њихови научни радови морају бити за добробит српског рода али и целог човечанства. ,,Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свету’’. Ово нам је Никола Тесла оставио у аманет и обавезао сваку нову генерацију нашег народа да држи до своје вере и националног идентитета, ма где био и шта радио. ,,По плодовима њиховим познаћете их’’ рекао је Исус Христос (Мт 7,16). Плодови Николе Тесле и Михајла Пупина били су светлоносни, како у буквалном тако и у духовном смислу. С једне стране, они су свет увели у ново доба цивилизације. С друге стране, они су били прави Светосавци . На оба нивоа су нам учинили непроцењиво добро. Након што су наставнице уз помоћ презентације, слика и књига одржале предавање, други део часа организован је тако што су деца појединачно радила мапе ума о овим научницима. Након тога, деца су сама презентовала своје мапе тј. шта су запамтили. Пред крај часа ђаци су евалуирали час. Часу су присуствовали педагог, наставник физике и професор разредне наставе. Вероучитељ Милица Глукчевић

Школска слава, Свети Сава, и ове године је прослављена у селу Сирчи, најпре литургијским сабрањем у храму светог пророка Илије, а потом и у ОШ ,,Јован Цвијић“. Гости светосавске прославе у нашој школи били су градоначелник града Краљева др Предраг Терзић и помоћник градоначелника за културне манифестације Милош Милишић. Упркос снегу, ветру и ванредним околностима у Србији и свету, школска деца из села Сирче и Опланића дошла су овог јутра у Цркву Светога пророка Илије у Сирчи и присуствовала Светој Литургији, коју је служио протојереј Драган Јовић. Деца су заједно са својим родитељима и вероучитељем Филипом Зеленовићем, певала песме о Светоме Сави које су научили на часовима верске наставе. Већина њих је на општу радост приступила Светој Чаши. Након отпуста, уследило је рецитовање песама о Светоме Сави и традиционална подела пакетића. Присутни ученици су почев од првог разреда па надаље, један по један излазили на солеју и рецитовали песме које им је задао вероучитељ. Отац Драган  је обезбедио и поделио деци пригодне поклоне. Ове године, као ни претходне, због актуелне ситуације са пандемијом није организована свечана светосавска приредба, али обележавање школске славе није изостало. Отац Драган је у присуству директора школе, Ивана Радосављевића, и осталих чланова колектива, пререзао славски колач и освештао жито. Посебност ове године чини и посета градоначелника града Краљева др Предрага Терзића нашој школи. Најбољи ученици свих разреда припремили су пригодан програм, казујући стихове и певајући песме о највећем српском просветитељу и учитељу. Градоначелнник и помоћник градоначелника за културне манифестације Милош Милишић уручили су школској библиотеци око стотинак књига, које су донирали Народна Библиотека ,,Стефан Првовенчани“, књижара ,,Прозор“, књижевници Милоје Радовић и Душко Домановић . Том приликом градоначелник и његов помоћник истакли су значај прославе лика и дела Светог Саве, похвалили рад нашег директора и колектива и пожелели нам пуно успеха у даљем раду. За чланове колектива било је припремљено послужење, уз поштовање свих епидемиолошких мера. Као великога просветитеља и сатрудника апостола, Црква твојих људи прославља Те, преподобни, но имајући слободу према Христу Богу, твојим молитвама, од сваких нас беда спасавај, да Ти кличемо: радуј се, оче Саво, Богомудри. Вероучитељ Филип Зеленовић

Веронаутикаблог

Непрегледна ризница са непресушном инспирацијом која вековима надахњује уметнике, песнике па и сваког лаика назива се „Божић”. Сваки народ и свака земља дала је свој лични допринос у прослави и доживљају овог најрадоснијег догађаја на земљи. Тако је и наш српски народ захваљујући посебним људима који су у различитим временима били инспирисани догађајем у Витлејему, ту истину преточио у божићне песме или нестварне иконографске представе Рождества. Свети Владика Николај, у несагледивом доприносу духовне баштине кроз његова дела, остављене као завет Српском роду, написао је и неколико божићних песама. Оне су постале национални симбол кроз све генерације које славе и дочекују Божић њиховим испевањем. Песма владике Николаја „Анђели певају“ је била узор  ученицима основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Врби, по којој су израдили велики и раскошан вертеп. Сви актери у овом догађају Рождества које наводи и песма, израђени су ручно уз помоћ вероучитеља. Остале делове ове сцене осмислили су и идејно поставили скице ученици седмог и осмог разреда. Посебно су били подстакнути стихом „Што народи чекаше“ , који теолошки тачно изражава истину о народима и цивилизацијама старог света у ишчекивању доласка Спаситеља света. Тако су приказали период праисторије и борбе човека са природом у облику праисторијског мамута. Затим су наставили са приказом насеља старчевачке културе, а насупрот тим сценама цивилизације древног истока и Медитерана. Стари Египат са сфингом, пирамидом и египатским народом су пример несталог идолопоклонства као потребе човека да тражи и спозна живог и истинитог Бога. Хеленизам су приказали са античким стубовима и филозофима који мислима стреме према спознаји истине. Симболично разрушеном тврђавом над пећином где се рађа Богомладенац Исус, приказали су смисао по коме стари свет и древне религије нестају и урушавају се пред испуњеним обећањем Бога роду људском кроз векове. Како би у овој сцени уградили и себе односно народ Светосавља, приказали су и део типичног шумадијског села и Србина са Српкињом у традиционалној ношњи који поздрављају новорођеног Христа. Пред сценом заустављају се многа деца, родитељи и мештани овог села, свесно или не они постају наставак ове већ јако дуге приче. Сведочећи ову сцену, ученици трећег и четвртог разреда су припремили хорско извођење песме „Анђели певају“ која употпуњује комплетну слику приказа. Вероучитељ Милан Милутиновић

Дани поста су време у коме човек треба да покуша себе да надогради и усаврши, да учини неко добро дело и стекне неку позитивну особину, односно време када постајемо бољи. А деца приличке О.Ш. „Сретен Лазаревић“ су баш у овим благим данима у акцији коју је покренуо њихов вероучитељ парох радаљевски Аранђел Петровић, и показала како мале ствари чине живот срећнијим, и колико је мало потребно да би се другом осмех вратио на лице. Следујући Христовим речима да је „блаженије давати него узимати“, као и оним да „ко помогне једном од ових малих овде на земљи, тај ће се велики назвати у Царству Божијем“, покренута је акција са циљем да се у данима припреме за најрадоснији хришћански празник унесе мало радости и у домове неколико вишедетних породица у нашој околини, који живе у оскуднијим материјалним условима. Деца од првог до осмог разреда, којих наша школа броји око 250 су заједно са својим породицама, за неколико дана скупили велики број слаткиша, играчака, нове и половне гардеробе за око петнаест малишана којима је то било преко неопходно. Старији ученици су учествовали и у сортирању прикупљеног, распоређивању и паковању, док је вероучитељ у сарадњи са директором и Црвеним крстом наше школе и општине Ивањица, однео прикупљено у дечије домове. Радост на лицима тих малишана свима нам је дала снагу и веру да будемо захвални на свему што имамо, али и да се трудимо и даље да живимо јеванђелским начином живота. А у школи, на часовима веронауке у свим одељењима направљене су божићне радионице. Прваци су радили различите цртеже за поклон родитељима о својој слави – празнику Детињци, док су другаци и трећаци од пластелина правили све оно што их асоцира на пост. Ученици четвртог, шестог, седмог и осмог разреда су такође на различите начине, у зависности од градива које им се предаје имали тематске ликовне и литерарне радионице у којима су показивали своје стваралачке способности.   Ипак, најупечатљивија је била радионица ђака петака, који су радили ликовне и од пластелина вајарске радове на тему „Стварање света“. Будући да је ово и тематика са којом су се ова деца сусретала кроз скоро цело полугодиште, интересовање деце је било на невероватно високом нивоу. Настали радови сведоци су не само њихових креативних способности и талената, већ и што је много битније – сопственог доживљаја вере и разумевања оног како нас Свето Писмо учи да је Бог створио свет. Зато је њихова радионица у школи која има редовне седмичне и месечне радионице из различитих предмета и проглашена за једну од најуспешнијих у току ове школске године.                                                                                                                Јереј Аранђел Петровић

Последње седмице пред зимски распуст, у холу школе ,,Јован Цвијић“ у Сирчи код Краљева, традиционално је  постављена божићна изложба. На њој су представљени ликовни радови са божићним и новогодишњим мотивима, честитке и украси, које су на часовима ликовне културе и верске наставе израдили ученици свих разреда. Бадње дрво усекли су и поставили помоћни радници наше школе, а окитили ученици од првог до осмог разреда. Већину украса ученици су направили сами, на часовима ликовне културе и верске наставе, а неке су и понели од куће. Поред украса, ученици су од куће донели и поставили и остале елементе: сламу, пшеницу и бомбоне. Осим бадњака који већ трећу годину заредом краси нашу школу,  посебност ове године чини макета Витлејемске пећине. Макету су израдили ученици 6. разреда на часовима верске наставе и на њој је представљена библијска прича о Христовом Рођењу. У Граду Витлејему новорођени Исус лежи у јаслама уместо у колевци и у пећини уместо у дому. Крај Исуса стоји Његова мајка, Дјева Марија и домаће животиње, док су испред пећине праведни Јосиф (обручник и чувар Дјеве Марије), затим тројица мудраца, анђели и пастири, који су дошли да се поклоне маломе Христу Богу.  Кроз израду ликова и макете, ученици су на занимљив и креативан начин стицали нова знања из предвиђене наставне теме ,,Богочовек Исус Христос“.  Исто тако су и ученици осталих разреда научили много тога о Божићу посматрајући макету и постављајући питања вероучитељу. Занимљиво је и то што је ове године при изради макете и украса за бадњак највише коришћен рециклажни материјал: пластични балони, боце и чаше, стиропор, АЛУ фолија, картонске основе од кухињских убруса, кутије шибица, слама, вуница, суве гранчице, чачкалице. Фигурице за макету ученици су направили од глине, пластелина и клеј-масе. Син Божији постао је човек  и родио се у пећини да би нама показао истински пример љубави и давно заборављене врлине—скромности. По речима Светог Николаја Жичког: ,,Спаситељ се рађа у слами и тиме хоће да покаже силнима и богатима овога света, који се величају над ближњим силом и богатством, да он неће правити разлике у рођењу људи, да ће пред Њим бити сви једнаки: они из палата и они из пећина.“   ,,Бог се јави у телу онима који седе у мраку и сенци… Пећина и јасле Га прихватају, пастири чудо разглашавају, маги са Истока у Витлејем даре доносе, а ми, недостојним устима, угледајући се на анђеле, хвалу му одајемо: Слава на висини Богу, а на земљи мир.“ Бадње дрво као символ Дрвета Живота, Господа Исуса Христа, остаће у холу школе до краја распуста, загревајући наша срца радошћу наступајућег празника. Мир Божји, Христос се роди! Вероучитељ Филип Зеленовић

Говорећи о необичном наслову књиге Мирсини Вигопулу – “Из Ја-Града у Ти-Град“, ученици верске наставе Прве ОШ краља Петра II из Ужица, сусрели су се са још необичнијим именом главног јунака бајке, Пркосом. Заиста невероватна бајка са својим причама, ликовима, догађајима и сценама покрива тематску целину врло важних тема верске наставе о заједници, бризи, вери, врлинама, осећањима и наравно љубави. Ученици четвртог разреда имали су прилику да протеклих месеци не само прочитају бајку, већ и да је на један искуствени начин оживе. Листајући странице између ових корица, ученици су увидели карактеристике себичног Ја-Града; путовали су са сумњивим Пркосом до Ти-Град где су разазнали непрегледну долину врлина и таквог начина живота. Свака посебна прича ове бајке нам је била инспирација за низ важних активности које смо организовали на нашим часовима. Макета Садржај бајке је мотивисао „будуће архитекте“ да направе од украсне глине макету ова два града на којој су пажљиво бирали детаље по којима ће се распознавати ова два „света.“       Сликање особина Како је одмицао лист за листом и страна за страном, ученици су полако износили своја запажања и размишљања о особинама, карактеристикама, врлинама и манама које искључиво зависе од нас; нашег труда, залагања или супротно од тога. Имали су задатак да у овим тематским данима опишу по једну врлину свог друга или другарице, коју су приметили и да изнесу конкретан пример како је изгледало практиковање те предложене врлине. Након неколико минута, зидови учионице су били излепљени шареним ђачким радовима, као и цитатима који описују врлински начин живота.     Мапа ума Следујући чувеној техници Тонија Бузана о мапирању ума, са ученицима је направљена приказана шема по којој се имена, појмови, речи, догађаји лакше памте. Уз велики труд ђаци су детаљно приказали сваку грану мапе, бојом и цртежом представили сваки појам и тиме заокружили последње странице књиге у жељи да поруку примене у свом животу.     Пркосе не љути се Након прочитане бајке, ученици су имали прилику да осмисле, а затим се и забаве уз интерактивну игру „Пркосе не љути се.“ Од старта до циља су постављене одређене препреке, питања, изненађења, која могу бити савладана уз стечено знање са претходних часова.   Инспирисани доживљајима приликом читања ове бајке остала је жеља да се у наредном периоду истражи и проучи други део бајке „Из Ти-Града у Небески Град.“ Вероучитељ Ненад Вукајловић