,,Светосавље српске науке – Никола Тесла и Михајло Пупин“ Угледни час који је спојио науку и веру – Севојно
У петак, 25. 2. 2022. године, у ОШ ,,Алекса Дејовић“ у Севојну, г-ђа Милица Глукчевић вероучитељица и г-ђа Јована Божовић, наставница технике и технологије, спојиле су веру и науку у један угледни час ,,Светосавље српске науке – Никола Тесла и Михајло Пупин.’’ Овом часу претходиле су вишемесечне припреме у виду прикупљања доказа као и присуства на online предавањима у организацији СПЦ у Чикагу, које је држала председница Образовно – истраживачког друштва Михајло Пупин и мултикултурални амбасадор Унеско клуба Универзитета Сорбона, Александра Нинковић Ташић. Циљ овог часа био је да се деца упознају са два српска великана, Николом Теслом и Михајлом Пупином, али кроз другачије чињенице. Иако су живели и радили у Америци, успели су да савладају највеће изазове и да сачувају традицију, али и веру у Светосавље, која им је помогла да постану људи, којима се дивио цео свет. Главни мотиви њиховог стваралаштва леже управо у Светосављу јер су стално истицали да њихови научни радови морају бити за добробит српског рода али и целог човечанства. ,,Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свету’’. Ово нам је Никола Тесла оставио у аманет и обавезао сваку нову генерацију нашег народа да држи до своје вере и националног идентитета, ма где био и шта радио. ,,По плодовима њиховим познаћете их’’ рекао је Исус Христос (Мт 7,16). Плодови Николе Тесле и Михајла Пупина били су светлоносни, како у буквалном тако и у духовном смислу. С једне стране, они су свет увели у ново доба цивилизације. С друге стране, они су били прави Светосавци . На оба нивоа су нам учинили непроцењиво добро. Након што су наставнице уз помоћ презентације, слика и књига одржале предавање, други део часа организован је тако што су деца појединачно радила мапе ума о овим научницима. Након тога, деца су сама презентовала своје мапе тј. шта су запамтили. Пред крај часа ђаци су евалуирали час. Часу су присуствовали педагог, наставник физике и професор разредне наставе. Вероучитељ Милица Глукчевић
Прослава Савиндана у Сирчи
Школска слава, Свети Сава, и ове године је прослављена у селу Сирчи, најпре литургијским сабрањем у храму светог пророка Илије, а потом и у ОШ ,,Јован Цвијић“. Гости светосавске прославе у нашој школи били су градоначелник града Краљева др Предраг Терзић и помоћник градоначелника за културне манифестације Милош Милишић. Упркос снегу, ветру и ванредним околностима у Србији и свету, школска деца из села Сирче и Опланића дошла су овог јутра у Цркву Светога пророка Илије у Сирчи и присуствовала Светој Литургији, коју је служио протојереј Драган Јовић. Деца су заједно са својим родитељима и вероучитељем Филипом Зеленовићем, певала песме о Светоме Сави које су научили на часовима верске наставе. Већина њих је на општу радост приступила Светој Чаши. Након отпуста, уследило је рецитовање песама о Светоме Сави и традиционална подела пакетића. Присутни ученици су почев од првог разреда па надаље, један по један излазили на солеју и рецитовали песме које им је задао вероучитељ. Отац Драган је обезбедио и поделио деци пригодне поклоне. Ове године, као ни претходне, због актуелне ситуације са пандемијом није организована свечана светосавска приредба, али обележавање школске славе није изостало. Отац Драган је у присуству директора школе, Ивана Радосављевића, и осталих чланова колектива, пререзао славски колач и освештао жито. Посебност ове године чини и посета градоначелника града Краљева др Предрага Терзића нашој школи. Најбољи ученици свих разреда припремили су пригодан програм, казујући стихове и певајући песме о највећем српском просветитељу и учитељу. Градоначелнник и помоћник градоначелника за културне манифестације Милош Милишић уручили су школској библиотеци око стотинак књига, које су донирали Народна Библиотека ,,Стефан Првовенчани“, књижара ,,Прозор“, књижевници Милоје Радовић и Душко Домановић . Том приликом градоначелник и његов помоћник истакли су значај прославе лика и дела Светог Саве, похвалили рад нашег директора и колектива и пожелели нам пуно успеха у даљем раду. За чланове колектива било је припремљено послужење, уз поштовање свих епидемиолошких мера. Као великога просветитеља и сатрудника апостола, Црква твојих људи прославља Те, преподобни, но имајући слободу према Христу Богу, твојим молитвама, од сваких нас беда спасавај, да Ти кличемо: радуј се, оче Саво, Богомудри. Вероучитељ Филип Зеленовић
Уметничка радионица у Врби – „Што народи чекаше”
Непрегледна ризница са непресушном инспирацијом која вековима надахњује уметнике, песнике па и сваког лаика назива се „Божић”. Сваки народ и свака земља дала је свој лични допринос у прослави и доживљају овог најрадоснијег догађаја на земљи. Тако је и наш српски народ захваљујући посебним људима који су у различитим временима били инспирисани догађајем у Витлејему, ту истину преточио у божићне песме или нестварне иконографске представе Рождества. Свети Владика Николај, у несагледивом доприносу духовне баштине кроз његова дела, остављене као завет Српском роду, написао је и неколико божићних песама. Оне су постале национални симбол кроз све генерације које славе и дочекују Божић њиховим испевањем. Песма владике Николаја „Анђели певају“ је била узор ученицима основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Врби, по којој су израдили велики и раскошан вертеп. Сви актери у овом догађају Рождества које наводи и песма, израђени су ручно уз помоћ вероучитеља. Остале делове ове сцене осмислили су и идејно поставили скице ученици седмог и осмог разреда. Посебно су били подстакнути стихом „Што народи чекаше“ , који теолошки тачно изражава истину о народима и цивилизацијама старог света у ишчекивању доласка Спаситеља света. Тако су приказали период праисторије и борбе човека са природом у облику праисторијског мамута. Затим су наставили са приказом насеља старчевачке културе, а насупрот тим сценама цивилизације древног истока и Медитерана. Стари Египат са сфингом, пирамидом и египатским народом су пример несталог идолопоклонства као потребе човека да тражи и спозна живог и истинитог Бога. Хеленизам су приказали са античким стубовима и филозофима који мислима стреме према спознаји истине. Симболично разрушеном тврђавом над пећином где се рађа Богомладенац Исус, приказали су смисао по коме стари свет и древне религије нестају и урушавају се пред испуњеним обећањем Бога роду људском кроз векове. Како би у овој сцени уградили и себе односно народ Светосавља, приказали су и део типичног шумадијског села и Србина са Српкињом у традиционалној ношњи који поздрављају новорођеног Христа. Пред сценом заустављају се многа деца, родитељи и мештани овог села, свесно или не они постају наставак ове већ јако дуге приче. Сведочећи ову сцену, ученици трећег и четвртог разреда су припремили хорско извођење песме „Анђели певају“ која употпуњује комплетну слику приказа. Вероучитељ Милан Милутиновић
Божићне харитативне делатности и стваралачка радионица ученика О.Ш. „Сретен Лазаревић“ у Приликама
Дани поста су време у коме човек треба да покуша себе да надогради и усаврши, да учини неко добро дело и стекне неку позитивну особину, односно време када постајемо бољи. А деца приличке О.Ш. „Сретен Лазаревић“ су баш у овим благим данима у акцији коју је покренуо њихов вероучитељ парох радаљевски Аранђел Петровић, и показала како мале ствари чине живот срећнијим, и колико је мало потребно да би се другом осмех вратио на лице. Следујући Христовим речима да је „блаженије давати него узимати“, као и оним да „ко помогне једном од ових малих овде на земљи, тај ће се велики назвати у Царству Божијем“, покренута је акција са циљем да се у данима припреме за најрадоснији хришћански празник унесе мало радости и у домове неколико вишедетних породица у нашој околини, који живе у оскуднијим материјалним условима. Деца од првог до осмог разреда, којих наша школа броји око 250 су заједно са својим породицама, за неколико дана скупили велики број слаткиша, играчака, нове и половне гардеробе за око петнаест малишана којима је то било преко неопходно. Старији ученици су учествовали и у сортирању прикупљеног, распоређивању и паковању, док је вероучитељ у сарадњи са директором и Црвеним крстом наше школе и општине Ивањица, однео прикупљено у дечије домове. Радост на лицима тих малишана свима нам је дала снагу и веру да будемо захвални на свему што имамо, али и да се трудимо и даље да живимо јеванђелским начином живота. А у школи, на часовима веронауке у свим одељењима направљене су божићне радионице. Прваци су радили различите цртеже за поклон родитељима о својој слави – празнику Детињци, док су другаци и трећаци од пластелина правили све оно што их асоцира на пост. Ученици четвртог, шестог, седмог и осмог разреда су такође на различите начине, у зависности од градива које им се предаје имали тематске ликовне и литерарне радионице у којима су показивали своје стваралачке способности. Ипак, најупечатљивија је била радионица ђака петака, који су радили ликовне и од пластелина вајарске радове на тему „Стварање света“. Будући да је ово и тематика са којом су се ова деца сусретала кроз скоро цело полугодиште, интересовање деце је било на невероватно високом нивоу. Настали радови сведоци су не само њихових креативних способности и талената, већ и што је много битније – сопственог доживљаја вере и разумевања оног како нас Свето Писмо учи да је Бог створио свет. Зато је њихова радионица у школи која има редовне седмичне и месечне радионице из различитих предмета и проглашена за једну од најуспешнијих у току ове школске године. Јереј Аранђел Петровић
Божићна изложба у О.Ш. ,,Јован Цвијић“ у Сирчи
Последње седмице пред зимски распуст, у холу школе ,,Јован Цвијић“ у Сирчи код Краљева, традиционално је постављена божићна изложба. На њој су представљени ликовни радови са божићним и новогодишњим мотивима, честитке и украси, које су на часовима ликовне културе и верске наставе израдили ученици свих разреда. Бадње дрво усекли су и поставили помоћни радници наше школе, а окитили ученици од првог до осмог разреда. Већину украса ученици су направили сами, на часовима ликовне културе и верске наставе, а неке су и понели од куће. Поред украса, ученици су од куће донели и поставили и остале елементе: сламу, пшеницу и бомбоне. Осим бадњака који већ трећу годину заредом краси нашу школу, посебност ове године чини макета Витлејемске пећине. Макету су израдили ученици 6. разреда на часовима верске наставе и на њој је представљена библијска прича о Христовом Рођењу. У Граду Витлејему новорођени Исус лежи у јаслама уместо у колевци и у пећини уместо у дому. Крај Исуса стоји Његова мајка, Дјева Марија и домаће животиње, док су испред пећине праведни Јосиф (обручник и чувар Дјеве Марије), затим тројица мудраца, анђели и пастири, који су дошли да се поклоне маломе Христу Богу. Кроз израду ликова и макете, ученици су на занимљив и креативан начин стицали нова знања из предвиђене наставне теме ,,Богочовек Исус Христос“. Исто тако су и ученици осталих разреда научили много тога о Божићу посматрајући макету и постављајући питања вероучитељу. Занимљиво је и то што је ове године при изради макете и украса за бадњак највише коришћен рециклажни материјал: пластични балони, боце и чаше, стиропор, АЛУ фолија, картонске основе од кухињских убруса, кутије шибица, слама, вуница, суве гранчице, чачкалице. Фигурице за макету ученици су направили од глине, пластелина и клеј-масе. Син Божији постао је човек и родио се у пећини да би нама показао истински пример љубави и давно заборављене врлине—скромности. По речима Светог Николаја Жичког: ,,Спаситељ се рађа у слами и тиме хоће да покаже силнима и богатима овога света, који се величају над ближњим силом и богатством, да он неће правити разлике у рођењу људи, да ће пред Њим бити сви једнаки: они из палата и они из пећина.“ ,,Бог се јави у телу онима који седе у мраку и сенци… Пећина и јасле Га прихватају, пастири чудо разглашавају, маги са Истока у Витлејем даре доносе, а ми, недостојним устима, угледајући се на анђеле, хвалу му одајемо: Слава на висини Богу, а на земљи мир.“ Бадње дрво као символ Дрвета Живота, Господа Исуса Христа, остаће у холу школе до краја распуста, загревајући наша срца радошћу наступајућег празника. Мир Божји, Христос се роди! Вероучитељ Филип Зеленовић
Веронаука у Ужицу: Креативна радионица инспирисана књигом “Из Ја-Града у Ти-Град“
Говорећи о необичном наслову књиге Мирсини Вигопулу – “Из Ја-Града у Ти-Град“, ученици верске наставе Прве ОШ краља Петра II из Ужица, сусрели су се са још необичнијим именом главног јунака бајке, Пркосом. Заиста невероватна бајка са својим причама, ликовима, догађајима и сценама покрива тематску целину врло важних тема верске наставе о заједници, бризи, вери, врлинама, осећањима и наравно љубави. Ученици четвртог разреда имали су прилику да протеклих месеци не само прочитају бајку, већ и да је на један искуствени начин оживе. Листајући странице између ових корица, ученици су увидели карактеристике себичног Ја-Града; путовали су са сумњивим Пркосом до Ти-Град где су разазнали непрегледну долину врлина и таквог начина живота. Свака посебна прича ове бајке нам је била инспирација за низ важних активности које смо организовали на нашим часовима. Макета Садржај бајке је мотивисао „будуће архитекте“ да направе од украсне глине макету ова два града на којој су пажљиво бирали детаље по којима ће се распознавати ова два „света.“ Сликање особина Како је одмицао лист за листом и страна за страном, ученици су полако износили своја запажања и размишљања о особинама, карактеристикама, врлинама и манама које искључиво зависе од нас; нашег труда, залагања или супротно од тога. Имали су задатак да у овим тематским данима опишу по једну врлину свог друга или другарице, коју су приметили и да изнесу конкретан пример како је изгледало практиковање те предложене врлине. Након неколико минута, зидови учионице су били излепљени шареним ђачким радовима, као и цитатима који описују врлински начин живота. Мапа ума Следујући чувеној техници Тонија Бузана о мапирању ума, са ученицима је направљена приказана шема по којој се имена, појмови, речи, догађаји лакше памте. Уз велики труд ђаци су детаљно приказали сваку грану мапе, бојом и цртежом представили сваки појам и тиме заокружили последње странице књиге у жељи да поруку примене у свом животу. Пркосе не љути се Након прочитане бајке, ученици су имали прилику да осмисле, а затим се и забаве уз интерактивну игру „Пркосе не љути се.“ Од старта до циља су постављене одређене препреке, питања, изненађења, која могу бити савладана уз стечено знање са претходних часова. Инспирисани доживљајима приликом читања ове бајке остала је жеља да се у наредном периоду истражи и проучи други део бајке „Из Ти-Града у Небески Град.“ Вероучитељ Ненад Вукајловић
Комеморација Марини Луковић у О.Ш. “Академик Миленко Шушић“ у Гучи
Дана 24. новембра 2021. године у Основној школи ,,Академик Миленко Шушић“ одржана је комеморација упокојеној слушкињи Господњој, вероучитељици Марини Луковић. Комеморацији су присуствовали чланови колектива ове школе у којој је наша драга Марина сејала Реч Господњу и поруку љубави Божије, као и чланови најуже породице. Док се у позадини чуло умилно византијско појање које је Марина свим срцем волела, потресне говоре су одржали директорка школе Драгица Дојчиновић, педагог Јелена Вукашиновић и вероучитељ Дарко Стевановић. Педагог је изнела њену биографију, где је навела основне податке из њеног живота. Наиме, Марина Луковић рођена је 28. фебруара 1969. године, од оца Косте и мајке Љубице. Основну школу је завршила у Гучи, гимназију у Чачку, а Филозофски факултет је уписала у Београду, школске 1988/89. године. Године 2007. је дипломирала том факултету, након чега се запошљава као педагог у основној школи у Горачићима, где је радила до 2014, када је добила решење о постављењу на место вероучитеља Епархије Жичке у основној школи ,,Академик Миленко Шушић“. Након излагања Маринине биографије, вероучитељ Дарко Стевановић је свој говор започео цитатом из Посланице Јаковљеве: ,,Тако и вера, ако нема дела мртва је по себи“. Навео је да је управо овај цитат прва асоцијација на ову увек живахну вероучитељицу, пуну енергије и чисте вере у Христа, Цркву Његову и вечни живот у заједници са Богом. Марина се свим срцем трудила да деци пренесе оно што је суштина наставе православног катихизиса, а то је сагледавање иконе Божије у сваком човеку, као и развијање љубави према Цркви, Светој Литургији и жеље за ступање у заједницу са Христом кроз причешћивање Телом и Крвљу Његовом. Такође, вероучитељ је говорио и о свом личном односу са Марином, коју је упознао приликом ходочасничког путовања на манастир Острог, када је схватио колико је продуховљену душу она поседовала. Навео је да је она доста утицала на то да и сам заволи Христа и Цркву Његову. Телесно у свету, али срцем у манастиру, Марина је последње дане свог живота провела у својој вољеној Жичи. На крају, вероучитељ ј цитирао архимандрита Тимотеја, који је у својој беседи на Маринином опелу нагласио да ћемо тек у наредним недељама, месецима и годинама схватити колико велики губитак подносимо. Директорка Драгица Дојчиновић је на веома потресан начин говорила о Маринином детињству, с обзиром на то да су биле заједно у школској клупи. Наиме, одувек пуна енергије и ентузијазма, била је најбоља у одељењу из свих области. Волела је кошарку, тренирала рукомет, слушала музику, а у исто време била најуспешнија и из природних и друштвених наука. Када је била студент, волела је да посећује позориште, те је и након што се вратила у Гучу имала обичај да стопира до Београда, како би одгледала неку позоришну представу. Када је почела да ради као вероучитељица, била је препуна идеја и константно покретала различите пројекте са ученицима. Директорка је нагласила да је Маринино упокојење велики губитак за школу, али и за Цркву, с обзиром на труд који је уложила у катихизацију првенствено ученика млађих разреда, чиме је поставила чврст темељ за развој љубави према Христу у каснијем периоду живота. На крају, сви присутни су се помолили за вечан помен нашој драгој сестри у Христу, недостижној у узрастању у љубави Божијој, Марини Луковић. Дарко Стевановић, дипл. теолог
Веронаука на делу у Севојну
У суботу, 6.11. 2021. на празник Задушнице, у народу познате као Митровске, на велику радост мештана Севојна, велики број деце из Основне школе „Алекса Дејовић“ од петог до осмог разреда, дошли су у цркву, упркос киши која је лила. О значају овог догађаја, говоре и чињенице да је појединој деци ово било прво причешћивање као и присуство на Светој Литургији. Као што апостол Павле у својој посланици Солуњанима, која се чита на овај дан, говори: ,,Браћо, нећу да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести С Њим”, деца су посебно била мотивисана да присуствују јер су имали прилику да се помоле за своје преминуле сроднике. Након Литургије и одржаног парастоса, било је пригодно послужење за сву децу и присутне, које је припремио старешина храма, отац Владимир. Дечији весели жагор је одзвањао црквеном портом, а остали верници су задовољно посматрали подмладак у свом храму. Вероучитељица Милица Глукчевић
Час веронауке у Покровском храму у Ужицу
На празник Покрова Пресвете Богородице, ученици првог разреда OШ „Слободан Секулић“ из Ужица, посетили су Цркву која се налази у непосредној близини школе. Присуствовали су слави храма и свима су били драги гости. Научили смо, да је на овај дан св. Андреј имао јасно виђење Мајке Божије како својим молитвама штити људе од сваке немоћи. Пресвета Богородица, како тада тако и данас, покрива својим омофором и непрестано брине о свим чедима Цркве. На Светој Литургији ученици су се помолили за своје најдраже, да им Господ Исус Христос, молитвама Пресвете Богородице, подари здравље, мир, радост и да их заштити од сваког зла. Овај дан је био посебна радост деци, зато што су присуствовала овако великом догађају. Веселог срца ученици су изашли из храма и добијену благодат пренели школи, другарима и породици. Јер Царство Небеско је у срцу где царује мир, љубав, слога и заједница у Духу Светоме . Вероучитељ Слободан Поледица
,,Светосавље српске науке – Никола Тесла и Михајло Пупин“ Угледни час који је спојио науку и веру – Севојно
У петак, 25. 2. 2022. године, у ОШ ,,Алекса Дејовић“ у Севојну, г-ђа Милица Глукчевић вероучитељица и г-ђа Јована Божовић, наставница технике и технологије, спојиле су веру и науку у један угледни час ,,Светосавље српске науке – Никола Тесла и Михајло Пупин.’’ Овом часу претходиле су вишемесечне припреме у виду прикупљања доказа као и присуства на online предавањима у организацији СПЦ у Чикагу, које је држала председница Образовно – истраживачког друштва Михајло Пупин и мултикултурални амбасадор Унеско клуба Универзитета Сорбона, Александра Нинковић Ташић. Циљ овог часа био је да се деца упознају са два српска великана, Николом Теслом и Михајлом Пупином, али кроз другачије чињенице. Иако су живели и радили у Америци, успели су да савладају највеће изазове и да сачувају традицију, али и веру у Светосавље, која им је помогла да постану људи, којима се дивио цео свет. Главни мотиви њиховог стваралаштва леже управо у Светосављу јер су стално истицали да њихови научни радови морају бити за добробит српског рода али и целог човечанства. ,,Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свету’’. Ово нам је Никола Тесла оставио у аманет и обавезао сваку нову генерацију нашег народа да држи до своје вере и националног идентитета, ма где био и шта радио. ,,По плодовима њиховим познаћете их’’ рекао је Исус Христос (Мт 7,16). Плодови Николе Тесле и Михајла Пупина били су светлоносни, како у буквалном тако и у духовном смислу. С једне стране, они су свет увели у ново доба цивилизације. С друге стране, они су били прави Светосавци . На оба нивоа су нам учинили непроцењиво добро. Након што су наставнице уз помоћ презентације, слика и књига одржале предавање, други део часа организован је тако што су деца појединачно радила мапе ума о овим научницима. Након тога, деца су сама презентовала своје мапе тј. шта су запамтили. Пред крај часа ђаци су евалуирали час. Часу су присуствовали педагог, наставник физике и професор разредне наставе. Вероучитељ Милица Глукчевић
Прослава Савиндана у Сирчи
Школска слава, Свети Сава, и ове године је прослављена у селу Сирчи, најпре литургијским сабрањем у храму светог пророка Илије, а потом и у ОШ ,,Јован Цвијић“. Гости светосавске прославе у нашој школи били су градоначелник града Краљева др Предраг Терзић и помоћник градоначелника за културне манифестације Милош Милишић. Упркос снегу, ветру и ванредним околностима у Србији и свету, школска деца из села Сирче и Опланића дошла су овог јутра у Цркву Светога пророка Илије у Сирчи и присуствовала Светој Литургији, коју је служио протојереј Драган Јовић. Деца су заједно са својим родитељима и вероучитељем Филипом Зеленовићем, певала песме о Светоме Сави које су научили на часовима верске наставе. Већина њих је на општу радост приступила Светој Чаши. Након отпуста, уследило је рецитовање песама о Светоме Сави и традиционална подела пакетића. Присутни ученици су почев од првог разреда па надаље, један по један излазили на солеју и рецитовали песме које им је задао вероучитељ. Отац Драган је обезбедио и поделио деци пригодне поклоне. Ове године, као ни претходне, због актуелне ситуације са пандемијом није организована свечана светосавска приредба, али обележавање школске славе није изостало. Отац Драган је у присуству директора школе, Ивана Радосављевића, и осталих чланова колектива, пререзао славски колач и освештао жито. Посебност ове године чини и посета градоначелника града Краљева др Предрага Терзића нашој школи. Најбољи ученици свих разреда припремили су пригодан програм, казујући стихове и певајући песме о највећем српском просветитељу и учитељу. Градоначелнник и помоћник градоначелника за културне манифестације Милош Милишић уручили су школској библиотеци око стотинак књига, које су донирали Народна Библиотека ,,Стефан Првовенчани“, књижара ,,Прозор“, књижевници Милоје Радовић и Душко Домановић . Том приликом градоначелник и његов помоћник истакли су значај прославе лика и дела Светог Саве, похвалили рад нашег директора и колектива и пожелели нам пуно успеха у даљем раду. За чланове колектива било је припремљено послужење, уз поштовање свих епидемиолошких мера. Као великога просветитеља и сатрудника апостола, Црква твојих људи прославља Те, преподобни, но имајући слободу према Христу Богу, твојим молитвама, од сваких нас беда спасавај, да Ти кличемо: радуј се, оче Саво, Богомудри. Вероучитељ Филип Зеленовић
Уметничка радионица у Врби – „Што народи чекаше”
Непрегледна ризница са непресушном инспирацијом која вековима надахњује уметнике, песнике па и сваког лаика назива се „Божић”. Сваки народ и свака земља дала је свој лични допринос у прослави и доживљају овог најрадоснијег догађаја на земљи. Тако је и наш српски народ захваљујући посебним људима који су у различитим временима били инспирисани догађајем у Витлејему, ту истину преточио у божићне песме или нестварне иконографске представе Рождества. Свети Владика Николај, у несагледивом доприносу духовне баштине кроз његова дела, остављене као завет Српском роду, написао је и неколико божићних песама. Оне су постале национални симбол кроз све генерације које славе и дочекују Божић њиховим испевањем. Песма владике Николаја „Анђели певају“ је била узор ученицима основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Врби, по којој су израдили велики и раскошан вертеп. Сви актери у овом догађају Рождества које наводи и песма, израђени су ручно уз помоћ вероучитеља. Остале делове ове сцене осмислили су и идејно поставили скице ученици седмог и осмог разреда. Посебно су били подстакнути стихом „Што народи чекаше“ , који теолошки тачно изражава истину о народима и цивилизацијама старог света у ишчекивању доласка Спаситеља света. Тако су приказали период праисторије и борбе човека са природом у облику праисторијског мамута. Затим су наставили са приказом насеља старчевачке културе, а насупрот тим сценама цивилизације древног истока и Медитерана. Стари Египат са сфингом, пирамидом и египатским народом су пример несталог идолопоклонства као потребе човека да тражи и спозна живог и истинитог Бога. Хеленизам су приказали са античким стубовима и филозофима који мислима стреме према спознаји истине. Симболично разрушеном тврђавом над пећином где се рађа Богомладенац Исус, приказали су смисао по коме стари свет и древне религије нестају и урушавају се пред испуњеним обећањем Бога роду људском кроз векове. Како би у овој сцени уградили и себе односно народ Светосавља, приказали су и део типичног шумадијског села и Србина са Српкињом у традиционалној ношњи који поздрављају новорођеног Христа. Пред сценом заустављају се многа деца, родитељи и мештани овог села, свесно или не они постају наставак ове већ јако дуге приче. Сведочећи ову сцену, ученици трећег и четвртог разреда су припремили хорско извођење песме „Анђели певају“ која употпуњује комплетну слику приказа. Вероучитељ Милан Милутиновић
Божићне харитативне делатности и стваралачка радионица ученика О.Ш. „Сретен Лазаревић“ у Приликама
Дани поста су време у коме човек треба да покуша себе да надогради и усаврши, да учини неко добро дело и стекне неку позитивну особину, односно време када постајемо бољи. А деца приличке О.Ш. „Сретен Лазаревић“ су баш у овим благим данима у акцији коју је покренуо њихов вероучитељ парох радаљевски Аранђел Петровић, и показала како мале ствари чине живот срећнијим, и колико је мало потребно да би се другом осмех вратио на лице. Следујући Христовим речима да је „блаженије давати него узимати“, као и оним да „ко помогне једном од ових малих овде на земљи, тај ће се велики назвати у Царству Божијем“, покренута је акција са циљем да се у данима припреме за најрадоснији хришћански празник унесе мало радости и у домове неколико вишедетних породица у нашој околини, који живе у оскуднијим материјалним условима. Деца од првог до осмог разреда, којих наша школа броји око 250 су заједно са својим породицама, за неколико дана скупили велики број слаткиша, играчака, нове и половне гардеробе за око петнаест малишана којима је то било преко неопходно. Старији ученици су учествовали и у сортирању прикупљеног, распоређивању и паковању, док је вероучитељ у сарадњи са директором и Црвеним крстом наше школе и општине Ивањица, однео прикупљено у дечије домове. Радост на лицима тих малишана свима нам је дала снагу и веру да будемо захвални на свему што имамо, али и да се трудимо и даље да живимо јеванђелским начином живота. А у школи, на часовима веронауке у свим одељењима направљене су божићне радионице. Прваци су радили различите цртеже за поклон родитељима о својој слави – празнику Детињци, док су другаци и трећаци од пластелина правили све оно што их асоцира на пост. Ученици четвртог, шестог, седмог и осмог разреда су такође на различите начине, у зависности од градива које им се предаје имали тематске ликовне и литерарне радионице у којима су показивали своје стваралачке способности. Ипак, најупечатљивија је била радионица ђака петака, који су радили ликовне и од пластелина вајарске радове на тему „Стварање света“. Будући да је ово и тематика са којом су се ова деца сусретала кроз скоро цело полугодиште, интересовање деце је било на невероватно високом нивоу. Настали радови сведоци су не само њихових креативних способности и талената, већ и што је много битније – сопственог доживљаја вере и разумевања оног како нас Свето Писмо учи да је Бог створио свет. Зато је њихова радионица у школи која има редовне седмичне и месечне радионице из различитих предмета и проглашена за једну од најуспешнијих у току ове школске године. Јереј Аранђел Петровић
Божићна изложба у О.Ш. ,,Јован Цвијић“ у Сирчи
Последње седмице пред зимски распуст, у холу школе ,,Јован Цвијић“ у Сирчи код Краљева, традиционално је постављена божићна изложба. На њој су представљени ликовни радови са божићним и новогодишњим мотивима, честитке и украси, које су на часовима ликовне културе и верске наставе израдили ученици свих разреда. Бадње дрво усекли су и поставили помоћни радници наше школе, а окитили ученици од првог до осмог разреда. Већину украса ученици су направили сами, на часовима ликовне културе и верске наставе, а неке су и понели од куће. Поред украса, ученици су од куће донели и поставили и остале елементе: сламу, пшеницу и бомбоне. Осим бадњака који већ трећу годину заредом краси нашу школу, посебност ове године чини макета Витлејемске пећине. Макету су израдили ученици 6. разреда на часовима верске наставе и на њој је представљена библијска прича о Христовом Рођењу. У Граду Витлејему новорођени Исус лежи у јаслама уместо у колевци и у пећини уместо у дому. Крај Исуса стоји Његова мајка, Дјева Марија и домаће животиње, док су испред пећине праведни Јосиф (обручник и чувар Дјеве Марије), затим тројица мудраца, анђели и пастири, који су дошли да се поклоне маломе Христу Богу. Кроз израду ликова и макете, ученици су на занимљив и креативан начин стицали нова знања из предвиђене наставне теме ,,Богочовек Исус Христос“. Исто тако су и ученици осталих разреда научили много тога о Божићу посматрајући макету и постављајући питања вероучитељу. Занимљиво је и то што је ове године при изради макете и украса за бадњак највише коришћен рециклажни материјал: пластични балони, боце и чаше, стиропор, АЛУ фолија, картонске основе од кухињских убруса, кутије шибица, слама, вуница, суве гранчице, чачкалице. Фигурице за макету ученици су направили од глине, пластелина и клеј-масе. Син Божији постао је човек и родио се у пећини да би нама показао истински пример љубави и давно заборављене врлине—скромности. По речима Светог Николаја Жичког: ,,Спаситељ се рађа у слами и тиме хоће да покаже силнима и богатима овога света, који се величају над ближњим силом и богатством, да он неће правити разлике у рођењу људи, да ће пред Њим бити сви једнаки: они из палата и они из пећина.“ ,,Бог се јави у телу онима који седе у мраку и сенци… Пећина и јасле Га прихватају, пастири чудо разглашавају, маги са Истока у Витлејем даре доносе, а ми, недостојним устима, угледајући се на анђеле, хвалу му одајемо: Слава на висини Богу, а на земљи мир.“ Бадње дрво као символ Дрвета Живота, Господа Исуса Христа, остаће у холу школе до краја распуста, загревајући наша срца радошћу наступајућег празника. Мир Божји, Христос се роди! Вероучитељ Филип Зеленовић
Веронаука у Ужицу: Креативна радионица инспирисана књигом “Из Ја-Града у Ти-Град“
Говорећи о необичном наслову књиге Мирсини Вигопулу – “Из Ја-Града у Ти-Град“, ученици верске наставе Прве ОШ краља Петра II из Ужица, сусрели су се са још необичнијим именом главног јунака бајке, Пркосом. Заиста невероватна бајка са својим причама, ликовима, догађајима и сценама покрива тематску целину врло важних тема верске наставе о заједници, бризи, вери, врлинама, осећањима и наравно љубави. Ученици четвртог разреда имали су прилику да протеклих месеци не само прочитају бајку, већ и да је на један искуствени начин оживе. Листајући странице између ових корица, ученици су увидели карактеристике себичног Ја-Града; путовали су са сумњивим Пркосом до Ти-Град где су разазнали непрегледну долину врлина и таквог начина живота. Свака посебна прича ове бајке нам је била инспирација за низ важних активности које смо организовали на нашим часовима. Макета Садржај бајке је мотивисао „будуће архитекте“ да направе од украсне глине макету ова два града на којој су пажљиво бирали детаље по којима ће се распознавати ова два „света.“ Сликање особина Како је одмицао лист за листом и страна за страном, ученици су полако износили своја запажања и размишљања о особинама, карактеристикама, врлинама и манама које искључиво зависе од нас; нашег труда, залагања или супротно од тога. Имали су задатак да у овим тематским данима опишу по једну врлину свог друга или другарице, коју су приметили и да изнесу конкретан пример како је изгледало практиковање те предложене врлине. Након неколико минута, зидови учионице су били излепљени шареним ђачким радовима, као и цитатима који описују врлински начин живота. Мапа ума Следујући чувеној техници Тонија Бузана о мапирању ума, са ученицима је направљена приказана шема по којој се имена, појмови, речи, догађаји лакше памте. Уз велики труд ђаци су детаљно приказали сваку грану мапе, бојом и цртежом представили сваки појам и тиме заокружили последње странице књиге у жељи да поруку примене у свом животу. Пркосе не љути се Након прочитане бајке, ученици су имали прилику да осмисле, а затим се и забаве уз интерактивну игру „Пркосе не љути се.“ Од старта до циља су постављене одређене препреке, питања, изненађења, која могу бити савладана уз стечено знање са претходних часова. Инспирисани доживљајима приликом читања ове бајке остала је жеља да се у наредном периоду истражи и проучи други део бајке „Из Ти-Града у Небески Град.“ Вероучитељ Ненад Вукајловић
Комеморација Марини Луковић у О.Ш. “Академик Миленко Шушић“ у Гучи
Дана 24. новембра 2021. године у Основној школи ,,Академик Миленко Шушић“ одржана је комеморација упокојеној слушкињи Господњој, вероучитељици Марини Луковић. Комеморацији су присуствовали чланови колектива ове школе у којој је наша драга Марина сејала Реч Господњу и поруку љубави Божије, као и чланови најуже породице. Док се у позадини чуло умилно византијско појање које је Марина свим срцем волела, потресне говоре су одржали директорка школе Драгица Дојчиновић, педагог Јелена Вукашиновић и вероучитељ Дарко Стевановић. Педагог је изнела њену биографију, где је навела основне податке из њеног живота. Наиме, Марина Луковић рођена је 28. фебруара 1969. године, од оца Косте и мајке Љубице. Основну школу је завршила у Гучи, гимназију у Чачку, а Филозофски факултет је уписала у Београду, школске 1988/89. године. Године 2007. је дипломирала том факултету, након чега се запошљава као педагог у основној школи у Горачићима, где је радила до 2014, када је добила решење о постављењу на место вероучитеља Епархије Жичке у основној школи ,,Академик Миленко Шушић“. Након излагања Маринине биографије, вероучитељ Дарко Стевановић је свој говор започео цитатом из Посланице Јаковљеве: ,,Тако и вера, ако нема дела мртва је по себи“. Навео је да је управо овај цитат прва асоцијација на ову увек живахну вероучитељицу, пуну енергије и чисте вере у Христа, Цркву Његову и вечни живот у заједници са Богом. Марина се свим срцем трудила да деци пренесе оно што је суштина наставе православног катихизиса, а то је сагледавање иконе Божије у сваком човеку, као и развијање љубави према Цркви, Светој Литургији и жеље за ступање у заједницу са Христом кроз причешћивање Телом и Крвљу Његовом. Такође, вероучитељ је говорио и о свом личном односу са Марином, коју је упознао приликом ходочасничког путовања на манастир Острог, када је схватио колико је продуховљену душу она поседовала. Навео је да је она доста утицала на то да и сам заволи Христа и Цркву Његову. Телесно у свету, али срцем у манастиру, Марина је последње дане свог живота провела у својој вољеној Жичи. На крају, вероучитељ ј цитирао архимандрита Тимотеја, који је у својој беседи на Маринином опелу нагласио да ћемо тек у наредним недељама, месецима и годинама схватити колико велики губитак подносимо. Директорка Драгица Дојчиновић је на веома потресан начин говорила о Маринином детињству, с обзиром на то да су биле заједно у школској клупи. Наиме, одувек пуна енергије и ентузијазма, била је најбоља у одељењу из свих области. Волела је кошарку, тренирала рукомет, слушала музику, а у исто време била најуспешнија и из природних и друштвених наука. Када је била студент, волела је да посећује позориште, те је и након што се вратила у Гучу имала обичај да стопира до Београда, како би одгледала неку позоришну представу. Када је почела да ради као вероучитељица, била је препуна идеја и константно покретала различите пројекте са ученицима. Директорка је нагласила да је Маринино упокојење велики губитак за школу, али и за Цркву, с обзиром на труд који је уложила у катихизацију првенствено ученика млађих разреда, чиме је поставила чврст темељ за развој љубави према Христу у каснијем периоду живота. На крају, сви присутни су се помолили за вечан помен нашој драгој сестри у Христу, недостижној у узрастању у љубави Божијој, Марини Луковић. Дарко Стевановић, дипл. теолог
Веронаука на делу у Севојну
У суботу, 6.11. 2021. на празник Задушнице, у народу познате као Митровске, на велику радост мештана Севојна, велики број деце из Основне школе „Алекса Дејовић“ од петог до осмог разреда, дошли су у цркву, упркос киши која је лила. О значају овог догађаја, говоре и чињенице да је појединој деци ово било прво причешћивање као и присуство на Светој Литургији. Као што апостол Павле у својој посланици Солуњанима, која се чита на овај дан, говори: ,,Браћо, нећу да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести С Њим”, деца су посебно била мотивисана да присуствују јер су имали прилику да се помоле за своје преминуле сроднике. Након Литургије и одржаног парастоса, било је пригодно послужење за сву децу и присутне, које је припремио старешина храма, отац Владимир. Дечији весели жагор је одзвањао црквеном портом, а остали верници су задовољно посматрали подмладак у свом храму. Вероучитељица Милица Глукчевић
Час веронауке у Покровском храму у Ужицу
На празник Покрова Пресвете Богородице, ученици првог разреда OШ „Слободан Секулић“ из Ужица, посетили су Цркву која се налази у непосредној близини школе. Присуствовали су слави храма и свима су били драги гости. Научили смо, да је на овај дан св. Андреј имао јасно виђење Мајке Божије како својим молитвама штити људе од сваке немоћи. Пресвета Богородица, како тада тако и данас, покрива својим омофором и непрестано брине о свим чедима Цркве. На Светој Литургији ученици су се помолили за своје најдраже, да им Господ Исус Христос, молитвама Пресвете Богородице, подари здравље, мир, радост и да их заштити од сваког зла. Овај дан је био посебна радост деци, зато што су присуствовала овако великом догађају. Веселог срца ученици су изашли из храма и добијену благодат пренели школи, другарима и породици. Јер Царство Небеско је у срцу где царује мир, љубав, слога и заједница у Духу Светоме . Вероучитељ Слободан Поледица