Категорија: СПЦ

У суботу 26. августа 2023. на Оданије празника Преображења Господњег у Манастиру Вујна служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички  Г. Јустин, уз саслуживање игумана манастира архимандрита Саве (Илића) и протојереја Звонка Рацића, пароха брђанско-прислоничког. Након приступања Светом Причешћу, Владика Јустин је у  беседи истакао везу између празника Преображења Господњег, Успења Пресвете Богородице и суботе, као дана када се сећамо упокојених и убрајамо их у заједницу љубави, коју је Бог установио у сваком аспекту света и човека. Такође, поучио је да ниједан човек није безначајан, већ да све што Бог ствара има смисла. Љубав се огледа не само у вољењу себе, већ и другог. Љубав према Богу огледа се у љубави према другом. После Литургије, у манастирској трпезарији, братство Манастира Вујна је припремило је послужење за све присутне. Братство Манастира Вујан

Изоштрено око и спознајни дух као стваралачко оруђе инспирисало је сестру Милеву Лелу Алексић да духовне доживљаје и своја осећања баштини у својој књизи „Одјек предачких завештања“ чија је промоција одржана у порти Цркве Светог јеванђелисте и апостола Марка у Ужицу. Програм је отворио протојереј Душан Томић, који је у поздравном слову похвалио труд писца књиге и њен творачки дух који ју је инспирисао да после књиге „Са огњишта постојбине“ представи и књигу у којој су описана бројна ходочашћа од Србије, преко Црне Горе, Грчке, Италије, Албаније Румуније, Русије, Грузије, све до Свете Земље и Јерусалима. У програму су учествовали и: Драган Поповић Курузлија, проф. Гордана Шмакић Рогић, проф. Александра Миликић, гуслар Данило Томић, Исидора Пушица и Марина Вукадиновић. Уз присуство ужичког свештенства и верног народа, књига је представљена као бакља православне саборности која је од сваке светиње захватала пламен бесмртности и вечности. Писана је литерарно, бритко, чињенично и емотивно, и та енергија је пренета на читаоце књиге. Вера која је заснована на вечној љубави и трајној духовној светлости Господа Исуса Христа додирује се са савременим отиском времена и увек актуелизује сазнање да је „крајеугаони камен“ темељ сваке светиње и богомоље којој ходочасимо. Путописи су пуни описа живота, љубави, чистоте душе, наде и вере у човека као покретача свега на овом свету по Божијој вољи. По речима ауторке, књига нам је дарована из чиста срца речима молитвом умивене, да светли у нашим срцима и у будућем времену. Ми се искрено надамо да ће се богонадахнуто стваралаштво  Леле Алексић  наставити и радујемо се трагу љубави који остаје за нашом сестром која нас подсећа да ће одјек предачких завештања одзвањати и будућим генерацијама. Ђакон Бојан Мијаиловић

У недељу 20. августа 2023. године, дан после празника Светог Преображења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Ковиље. Саслуживали су Архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, старешина ивањичког храма протојереј Ненад Бајић, парох ковиљски јереј Огњен Јузбашић, као и владичански ђакон Стефан Симић. Велелепност Литургије увеличало је појање ковиљских сестара, а присуствовао је велики број верног народа. У својој беседи верном народу, Епископ је нагласио значај Преображења Христовог и надовезао се на данашњу перикопу Јеванђеља, која говори о опроштају. – Сви смо ми дужници своме господару, Богу, па смо у складу са тим дужни да опраштамо нашим дужницима. Нема нам живота без ближњега, јер како можемо волети Бога Кога не видимо, ако не волимо и не опраштамо ближњем кога видимо, појаснио је Епископ у наставку јеванђелске речи. Беседу Епископа можете послушати ОВДЕ. У наставку је уприличена трпеза љубави. Парох ковиљски јереј Огњен Јузбашић

У понедељак 21. августа на дан када наша Света Црква прославља Преподобне Зосиму Туманског и Јакова Новог Туманског, у селу Кушићи код Ивањице, родном месту преподобног Јакова, свечаним литургијским сабрањем је обележен овај  празник. Свету Литургију су у Храму Успења Пресвете Богородице у Кушићима служили:  јереј Зоран Стевлић, некадашњи парохијски свештеник у селу Кушићима, Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, протонамесник Дарко Несторовић, парохијски свештеник у Ариљу, јереј Никола Ћурчић, старешина храма у Рашки, протојереј-ставрофор Славиша Стјепановић, некадашњи парох ивањички, као и Милош Јанковић,  ђакон из Рашке. За певницом појали су: протојереј Ненад Бајић, старешина храма у Ивањици, јереј Младен Миливојевић, парох ивањички,  јереј Ненад Дукић, парох миланџански, као и ђакон ивањички Тихомир Костић. У беседи упућеној верном народу током Свете литургије, протонамесник Дарко Несторовић  говорио је о светлости Преображења чији су причасници били и Свети Зосима и Јаков Тумански. Напоменуо је да и ми можемо да дођемо до ње ако будемо задовољни оним што нам је Бог дао и ако идемо путем поста и молитве. После сечења славског колача, парохијски свештеник, јереј Ненад Дукић, захвалио је свештеницима и присутном народу  и честитао празник, позвавши да се у истом и већем броју окупе на Литургији на храмовној слави Кушића, Успењу Пресвете Богородице. Свечано сабрање је настављено ручком у храмовној порти. Јереј Ненад Дукић

„Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама грешнима Твоја вечна светлост, молитвама Пресвете Богородице, Даваоче Светлости, слава Теби!“ Дана 19. августа 2023. године, свечано је прослављен празник Преображења Господњег у Манастиру Преображењу код Овчар Бање. Овај догађај је утемељио исихастичко предање у Православној Цркви. Светлост лица Христовог катафатичким говором засијала је као сунце, а човек и његова природа уопште удостојени су од тада до данашњег дана могућности да созерцавају Светлост Лица Христовог подвизима праћеним смиреноумљем. Овај догађај, када Христос показује делић своје славе пред апостолима Петром, Јованом и Јаковом, у традицији Православне Цркве називамо „Преображење Господње“. Манастирска слава отпочела је вечерњим богослужењем са петохлебницом у 18 часова уз саслуживање братства ове Свете обитељи  и присуство великог броја  монаштва и верног народа. Потом је служена поноћна Литургија где је у евхаристијском заједничарењу у једној Чаши Господњој учествовао велики број верног народа. Тиме су потврђене речи апостола Павла: „Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође.“ Ујутро је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ жички Господин Јустин уз саслуживање секретара ЕУО-а архимандрита Дамјана (Цветковића), протосинђела Стефана (Чкоњевића), игумана Манастира Згодачице, јеромонаха Илариона ( Богојевића), сабрата Манастира Преображења, протојереја Божа (Главоњића), протојереја Милана Филиповића, протонамесника Александра Суботића, јерођакона Теофана (Пауновића), као и владичанског ђакона Стефана Симића. Манастирску славу и овај велики празник увеличало је присуство великог броја монаштва. Присуствовала је игуманија Манастира Јазак мати Параскева, игуманија Манастира Благовештење мати Михаила, игуманија Манастира Сретења мати Нина, настојатељица Манастира Ваведења мати Ангелина, мати Агнија из Манастира Јовања, сестринства из Манастирâ Никоља и Вољавче, као и велики број верног народа. У току Литургије причестио се велики број верног народа и деце. На крају је пререзан славски колач, а Владика Јустин је честитао славу игуману ове свете обитељи архимандриту Венијамину (Мићићу) са братством, као и верном народу. По завршетку Свете Литургије приређена је пригодна трпеза љубави за сав верни народ. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Чтец Петар Ђерковић

Поводом празновања чудесног догађаја открића моштију Светог архиђакона Стефана у петом веку и њиховог преношења на Сион, Његово Преосвештенство Епископ жички г.г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Спасовом храму у Манастиру Жичи, чији је параклис посвећен првом мученику Христовом. Народу који се, као и сваке године на овај дан у Жичи окупља у великом броју, Владика се обратио поучним речима о значају држања поста на чијем се почетку налазимо, говорећи како нас пост одржава у заједници Цркве. Живот у Цркви изискује да принесемо Богу себе, свој труд и напор и само своје срце, да бисмо били у непрекидној заједници с Њим. У том светлу, Преосвећени је протумачио јеванђелску причу прочитану на Светој Литургији, у којој је свет у коме живимо описан као виноград који смо позвани да обделавамо, с напором и нелицемерном љубављу. По завршетку Свете Литургије, за све окупљене уприличена је трпеза љубави. Сестринство манастира

У недељу 13. августа 2023. на дан уочи почетка Богородичиног поста, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић), протојереји Александар Јевтић и Новица Благојевић,  јереј Бојан Крстановић (Епархија зворничко-тузланска), као и јерођакон Теофан (Пауновић) из Манастира Преображења. Певницу је водио старешина храма, протојереј Радоја Сандо. Владика је у складу са данашњим Јеванђељем и празником, беседио о благодатном подвигу поста и исцељењу ђавоиманог. – Господ је нама хришћанима дао сву благодат и силу да можемо исцељивати и горе премештати, али ми и поред те силе остајемо маловерни. Демони се изгоне само постом и молитвом. Наш живот мора бити молитвен, у смирењу и трпљењу, да можемо рећи Господу: Ето, ја толико могу, а Ти Боже додај остало што ми треба за Живот Вечни, истакао је Владика Јустин. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку Свете Архијерејске Литургије, уследило је Причешће Светим Тајнама Христовим. Вероучитељ Филип Зеленовић

Надомак Бајине Баште, у плодној равници села Црвица, налази се храм посвећен Светом Пантелејмону, великом светитељу који се убраја у великомученике и у редове Светих лекара чија имена прославља Црква. Иако невелико село по броју становника, Црвица се са правом показује као снажна заједница, старајући се пре тридесет година о изградњи храма, а затим током свих ових година о његовом уређењу, одржавању и украшавању, чији је најбољи израз прелепи фрескопис који краси зидове овог храма. Брига коју мештани овог села показују према свом храму заиста показује да они храм Светог Пантелејмона доживљавају као нешто највредније што имају у свом селу. Како је храм посвећен једном од Светих лекара које наша Црква прославља, у претходном периоду се већ уобличила пракса, која полако прелази у традицију, да се уочи храмовне славе одслужи Света тајна Јелеосвећења. Као и ранијих година, велики број верника је присуствовао овој Светој тајни, испунивши храм у потпуности. Ову Свету тајну вршили су јереј Немања Матејић, парох у селу Вича и свештеници из Бајине Баште – протојереј Милинко Лукић, протојереј Горан Милинковић, протојереј Боро Ћутило, протојереј Владимир Малешевић, протонамесник Мирко Крупниковић и ђакон бајинобаштански Милан Попадић. Након завршетка Свете тајне Јелеосвећења свима присутнима се обратио отац Немања. Он је у топлој беседи испуњеној љубављу изразио захвалност за позив на славу и на ову Свету тајну. Уједно је позвао све присутне да када им се укаже прилика и нанесе их пут, посете драгачевско село Вича у коме је он парох, притом се сећајући времена које је у Бајиној Башти провео служећи као ђакон. Након тога је за све присутне постављено послужење, које су припремили вредни чланови и пријатељи ове заједнице. На сам празник Светог великомученика и целебника Пантелејмона служена је Света Литургија којом је началствовао архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, уз саслуживање некадашњег пароха овог села протојереја-ставрофора Тодора Томића, свештеника у пензији, те јереја Владимира Јовановића, пароха дубског и ђакона бајинобаштанског Милана Попадића. Литургији су присуствовали протојереј Горан Милинковић и протојереј Боро Ћутило, свештеници из Бајине Баште, као и свештеници Славко Шарац из банатске Епархије и протонамесник Јован Тимотијевић, парох из Рогачице. Уследио је опход око храма када су певани тропар Светом Пантелејмону и друге црквене песме, на простору испред уласка у саму цркву је сломљен славски колач. Том приликом је овогодишњи домаћин Радомир Петровић предао део славског колача двојици домаћина Драгану Филиповићу и Александру Марковићу, који ће наредне године заједнички организовати прославу храмовне славе у селу Црвица. Након тога се присутнима беседом обратио протојереј Милинко Лукић. У беседи се осврнуо на прелепи крајолик у који је овај храм смештен, а и на сам храм као најлепши украс овог села. Затим је говорио и о значају храма и храмовне славе за свако село и град рекавши: „Нема свако село храм Божији, а за оно које, као Црвица, има храм, храмовна слава представља најважнији и највећи догађај у току године.” Након тога је отац Милинко упутио честитке пароху овог села – протојереју Владимиру Малешевићу, домаћину Радомиру Петровићу, али и свим члановима ове заједнице и онима који овој заједници помажу, и то у име наше братске заједнице, тј. у име свештенства архијерејског намесништва рачанског. Потом се речима захвалности обратио и надлежни парох протојереј Владимир Малешевић, захваљујући се пре свега Богу на богатим даровима у виду Свете Литургије, а затим и свештеницима који су литургијске Дарове принели Богу, онима који су били присутни на Литургији, а затим и овогодишњем домаћину и свима онима који су омогућили својим трудом и љубављу да се и ове године достојно прослави име Светог Пантелејмона. Након ових беседа, уследио је богат славски ручак где су били позвани и добродошли сви присутни. Ненад Зекавица, вероучитељ

„Анђео у телу, темељ пророка, други претеча доласка Христовог, Илија славни, који је одозго послао Јелисеју благодат да одгони болести и чисти губаве. Због тога и онима који га поштују излива исцељење“, тропар. На празник Светог пророка Илије Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе у селу Доња Трепча код Чачка. Преосвећеном Епископу саслуживали су: протонамесник Александар Суботић парох пријеворски, протојереј Душан Ћурчић, старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку; протојереј Милорад Величковић, парох при Храму Успења Пресвете Богородице у Мојсињу, као и ђакони Стефан Медар  и Стефан Симић. Након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља у својој пастирској беседи сабранима се обратио Владика Јустин. Он је истакао живот старозаветног угодника Божијег Илије, како тропар наглашава, чудесног и силног претечу другог Христовог доласка. -Пророк Илија био је човек као и ми, али човек који је имао ревност за Истину и чување светиње. Живео је у периоду IX века пре Христа, у времену када је род израиљски био у тами и чекао да дође зора, што се и испуњава девет векова касније Христовим доласком. Пророк тешко подноси отпадништво изабраног народа од истинитог Бога, онога Бога који је народу обећао Царство. Повлачи се у пећину где почиње усрдније да се моли Богу на народ. У неким моментима постаје и малодушан, али га Господ теши и укрепљује у вери. На послетку, пророк помазује цареве, бира свог наследника- пророка Јелисеја (коме баца свој огртач као благослов) и огњеним кочијама бива вазнет на небеса, подсетио је Владика присутне на житије Божијег пророка Илије. Преосвећени је нагласио пример овог дивног прорака, који би требало да послужи свима нама за углед усрдне молитве и ревности за истинитог Бога: – Господ охрабрујући пророка Илију некада, охрабрује и нас данас да издржимо у овом свету. Дужни смо да на благослов Божији узвратимо уздарјем и да Њему нешто принесемо. На примеру овог пророка остаје нам да видимо шта је светлост, а шта тама, и да испунимо Господње речи: „Упознајте Истину и она ће вас ослободити“. Посебну радост овом евхаристијском сабрању дало је рукуположење ђакона чачанског Стефана Медара у чин презвитера Цркве Божије. Након Свете Литургије и причешћивања великог броја народа у заједничкој Чаши, уследило је резање славског колача и трпеза љубави која је приређена за све присутне, а на којој се здравицом обратио домаћин ове литургијске заједнице протојереј Милорад Величковић. Он је том приликом заблагодарио Епископу Јустину који је благоизволео да дође на храмовну славу и донесе благослов овом месту и његовим становницима. Текст: чтец Душан Арсенијевић Фото: Иван Спасојевић

Светог Илију, народ кроз векове прославља као свог живог светитеља. Био је и остао пример огњене вере, побожности и оданости Богу. На Илиндан, празник који српски народ одавнина прославља, Свету Литургију  у Илињу, маленом манастиру подно Каблара, служили су ове године : протојереј Мирослав Петров архијерејски намесник трнавски и јеромонах Иларион (Богојевић) из манастира Преображење на Овчару. Молитвено сабрање на Илињу поред верног народа, својим присуством увеличале су: игуманија Нина са сестрама из манастира Сретење на Овчару, монахиња Јована настојатељица манастира Јежевица и монаси манастира Преображење и Вујан. Након Свете Литургије у Илињу, сви сабрани наставили су заједничарење за трпезом љубави у Благовештењу, коју су  припремили игуманија Михаила са сестрама и колачарима. Овај дан увек нас подсети, да је време у коме је живео  велики угодник и пророк  Божији Илија, било време идолопоклонства, а да је он неустрашиво устајао против тога. У то тешко време,  народ јеврејски био је подељен на два дела. На десетоколено царство израиљско и двоколено царство јудејско. Јудејско царство водио је потомак Соломонов, великога и светога цара, а десетоколено царство водили су владари који нису били окренути Господу своме, који су славили идоле и одступали од Бога. Све је то гледао Свети Илија и то му је доносило велику тугу и жалост, што народ Божији оставља правог Бога и клања  се творевинама руку људских.  Опомињао је Свети Илија народ, молио Бога да га чује, и имао великог успеха у томе.  Господ га је послушао и по молитви пророковој, три године и шест месеци трајала је тешка суша. Патили су људи, а са њима због грехова људских, патиле су и животиње. Када је пак Св. Илија затражио од Бога да пусти кишу и народ поштеди даље патње, Господ га је одмах услишио. Од тада до данас, угоднику Божијем Илији, молимо се између осталог и за угодне временске прилике. Зато што овај чудесни пророк и светитељ, није имао никакав страх од људи, већ је пламено уздизао своје огњено срце к Богу, Господ га је у свему слушао као верног слугу својега и узео живог на небо. И сада ко и у време Св. Илије, време је разноврсних идола:  богатства, части и разних звања,  учења и философија.  Господ  је Св. Илији дао велику силу да позива људе на покајање, да нас опомиње да се не клањамо идолима. Нека би нас молитве Св. Илије увек исправљале и враћале на прави пут, да служимо јединоме и истинитом Богу, да чинимо оно што Господ очекује и жели од нас. Амин. Сестринство Манастира Благовештења