Категорија: СПЦ

На дан када наша Света  Црква прославља свог првог Архиепископа, Светог Саву, у Царској лаври Манастиру Жичи, Игуманија Манастира монахиња Јелена, сестринство, свештенство и верни народ са радошћу су дочекали свога Архипастира Епископа жичког Господина Јустина и умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Господина Атанасија, да торжествено прославе Светог Архипастира Српске православне Цркве и српског народа.   Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички Јустин уз саслужење Епископа Атанасија, архимандрита Дамјана (Цветковића), Јакова (Лазовића), архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, протонамесникȃ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Александра Грујовића. Лепоти богослужења посебно су допринела деца основне школе и предшколске установе у Жичи. Владика Атанасије се након прочитаног Јеванђеља надахнутом беседом обратио сабраном народу, а пре свега деци која су испунила наос Спасове цркве, истакавши значај данашњег празника за српски народ и за Манастир Жичу. Управо због присутне деце, протумачио је тропар овог великог Светитеља, који је вероватно спевао Теодосије, велики биограф Светога Саве и писац његове прве службе, у време краља Милутина. Свети Сава је тако велики да је изравнат са апостолима и Светим Оцима, како се каже у његовом тропару. Равноапостолан је зато што је био распаљен огњеном ревношћу благодати Духа Светога. Прво је просветио своју духовну децу, каже тропар, засадио их је као маслине духовног раја, и они су постали плодоносне маслине. Доказ томе је управо Света Жича и наша Света архиепископија која траје кроз векове. Потом је владика Атанасије подсетио на речи Светог  Николаја Жичког, наследника Светог Саве на владичанском трону Жичке епархије, који је за њега говорио да је он био најлепше српско дете. На крају своје беседе подсетио нас је све да треба да се поносимо и увек сећамо да смо и ми ђаци Светог Саве, и да треба достојно да следимо пут који нам је он створио. Сестринство Манастира Жиче

Свети Сава је свечано прослављен у краљевачком Саборном храму. Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић уз саслуживање  братства храма и бројне деце која су одевена у разнобојне стихаре прислуживала у олтару. Уз подршку својих пријатеља из црквеног хора који поје у Цркви Свете Тројице, на Литургији су појали хористи новооснованог хора „Свети Сава“ који ће својим гласовима украшавати литургијска сабрања у нашем храму. Ако се, уз помоћ Божију, буде збило да овај хор постоји неколико деценија (и дуже) остаће забележено да је своју прву крсну славу прославио на данашњи дан ове 2021. године. Желимо им трајање у времену! И ове године се на овај велики празник окупило мноштво дечице која су дошла у храм да прославе свога школског заштитника. Када је Литургија завршена, старешина храма о. Радоја Сандо, им се обратио честитавши им празник и захваливши им се на њиховом доласку. Тада су деца имала прилику да покажу како су се ове године припремила за Светог Саву. Уследиле су рецитације песмица у којима се слави наш први архиепископ и након тога је уследило даривање деце поклон-пакетићима које су припремили парохијани и свештенство храма. Ове године смо поделили преко пет стотина пакетића. Посебну захвалност дугујемо краљевачким породицама Павловић, Ристић, Ристовић и Димитријевић које су значајно помогле ову лепу акцију која је за циљ имала да измами дечије осмехе. Имали смо организовану посету предшколске деце из О. Ш. „Јово Курсула“, О. Ш. „Димитрије Туцовић“, из вртића „Чуперак“, посету деце из Специјалне школе и деце Дечијег С.O.С. села. Пакетиће су добила деца из вишедетних прородица са територије града Краљева и деца неколико породица слабијег имовинског стања. Ђакон Стефан Милошевски

,,Род је српски драги Боже, У последње ове дане Тешко Теби сагрешио, Од Тебе се отпадио. Али имај јоште срца Која Ти се, Боже моле: То су деца, деца српска, Она Тебе, Боже воле.“ Молитва Светитеља Саве, Будимир Стефановић Ове речи су на Савиндан 27.1.2021. лета Господњег показали на делу ученици свих разреда основне школе ,,Јован Цвијић“ у Сирчи. Упркос снегу, ветру и ванредним околностима на читавој планети, школска деца из села Сирче и Опланића дошла су тог јутра у Цркву Светога пророка Илије у Сирчи и присуствовала Светој Литургији, коју је служио протојереј Драган Јовић. На Литургији  деца су заједно са својим родитељима и вероучитељем Филипом Зеленовићем, са маскама на лицу певала песме о Светоме Сави које су научили на часовима верске наставе. Након отпуста, уследило је рецитовање песама о Светоме Сави и традиционална подела пакетића. Присутни ученици су почев од првог разреда па надаље, један по један излазили на солеју и рецитовали песме које им је задао вероучитељ. Пакетиће је ове године обезбедио и поделио отац Драган. Нажалост, због актуелне ситуације са пандемијом, у основној школи ,,Јован Цвијић“ није организована традиционална светосавска приредба, те су се ученици одмах након поделе пакетића разишли својим кућама. Но, обележавање школске славе није изостало. Отац Драган је у присуству директора школе Ивана Радосављевића, и осталих чланова колектива, пререзао славски колач и освештао жито. Директор је искористио ову прилику да уручи награду најбољем ученику школе, Виктору Николићу, и колегама наставницима, који су дали свој допринос у побољшању квалитета наставе на даљину. За чланове колектива било је припремљено пригодно послужење, уз поштовање свих епидемиолошких мера. Нека би Господ и Свети Сава дали да наши ђаци напредују не само у знању већ пре свега у врлини, и да следеће године свечано прославимо Савиндан као што смо то чинили и претходних година. Вероучитељ Филип Зеленовић    

На дан Светог Саве, најзначајније личности наше прошлости и најсветлијег путоказа наше будућности, после Свете Литургије у Храму Светог архангела Гаврила коју је служио јереј Милун Стефановића, уз саслужење протојереја-ставрофора Милуна Ивановића, пререзан је славски колач. Верном народу старешина храма о. Милун Стефановић је честитао празник и истакао важност окупљања на литургијским сабрањима и узимања учешћа у Светој Тајни Причешћа. Уз помоћ општине Лучани деци су подељени пакетићи, уз њихов труд да љубав према светитељу покажу и наученим стиховима. У реновираном простору Средње школе „Драгачево“ у Гучи, после резања славског колача је уследио краћи програм проткан стиховима о Светом Сави недавно преминулог Гучанина, књижевника Нике Николе Стојића. Издвојено одељење ове школе у Лучанима су посетили јереји Раде Марић и Мирослав Миленковић где је пререзан славски колач и изведен програм. Наставници Основне школе „Академик Миленко Шушић“ су учествовали у молитвеном сабрању, а чин благосиљања и ломљења славског колача је обављен у храму. Марина Луковић, наставник верске наставе ИСЦЕЛИТЕЉ Идем кршном гором и болан, непреболан, тражим отисак стопе у камену.   Падам ничице. Главу у стопу стављам и чекам…   На моју главу спушта се топла рука… Погледам: нада мном и својом стопом Сава Исцелитељ.   Ника Никола Стојић Гуча, 1998.    

У Храму Светог Саве на Савинцу 27. јануара свечано је прослављена храмовна слава првог српског Архиепископа , просветитеља и учитеља Светог Саве. Са почетком у 8 часова служена је Света Литургија уз присуство верника и деце. Празничном беседом свештеник је нагласио важност Светог Саве за наш народ, нашу Цркву, и наше школе. Свестрана  личност Светог Саве непрестано је зрачила светлошћу, како у времену када је он живео тако и данас. Свети Сава нас окупља на молитвеном скупу у нашим црквама, школама и сваки тај скуп нас усмерава као духовну децу Светог Саве, како треба да живимо, говоримо и да се понашамо. По примеру свог живота он нам је то и показао. Научио нас је да препознамо праве вредности и суштину нашег постојања, а то је да поштујемо заповести Цркве и живимо светотајинским и врлинским животом. Научио нас је и то да је љубав између нас и наших ближњих веома важна и да из ње извире свако добро дело. На крају Литургије, пререзан је славски колач и освећено славско жито у славу и спомен Светог Саве. Домаћини овогодишње прославе били су Александар Баралић  и Милош Миловановић са својим породицама. Након Свете Литургије ученици основне школе  рецитовали су најлепше песме посвећене Светом Сави а затим су деци  подељени пакетићи. Потом се свештеник захвалио домаћинима, верном народу, и свима који су дошли да употпуне и прославе нашу храмовну и школску славу. Испред храма и у црквеној сали уприличена је трпеза љубави за верни народ. Јереј Александар Пејовић  

„Благо теби Растко, благо твојој души, судбина те зове, ниси ни снио, на благослов вечни, целом српском роду, Господ ти је дивна дела наменио“. Прослава Светог Саве првог српског архиепископа у Ратини започела је Светом Литургијом у нашој Цркви Светог Јована Крститеља. Било је много школске деце као и деце из вртића који су молитвено присуствовали Литургији са својим родитељима, наставницима и васпитачицама. После прочитаног јеванђелског зачала, протојереј-ставрофор Милош Васиљевић је беседио о личности и значају Светога Саве: „За данашњи празник каже се, с пуним правом, да је он слава свих Срба. Савиним устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска Православна Црква. Заједно са оцем Стефаном Немањом, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира, и тако остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори“. Мноштво деце је приступило Светој Тајни Причешћа. После заамвоне молитве ,деца су са својим протом и наставницима узнели молитве и пререзали славски колач у част првог српског просветитеља и учитеља. Упркос сложеној епидемиолошкој ситуацији деца су на одушевљење свих присутних извела пригодан светосавски културно-уметнички програм. За сву децу, припремљени су пригодни светосавски поклони. Црква Рођења Светог Јована Kрститеља у Ратини недавно је добила непроцењив дар – честицу моштију Светог Јована Kрститеља, званог још и Претеча. Мошти су похрањене у икону која је израђена специјално за ову намену, а радили су је мајстори Атељеа Kешељ. Постамент у дуборезу урађен је у дуборезачкој радионици која ради при Духовном центру Светог владике Николаја Велимировића. „Имати у храму овакву светињу, то је велики благослов и велика одговорност“, рекао је отац Милош, старешина храма. Трипо Д. Спахић, историчар

Прве недеље по Богојављењу, 24. јануара 2021. године, Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог Василија Острошког у Кованлуку служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. На молитвеном сабрању Владици су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), старешина Храма Светог Василија Острошког протојереј Иван Радовановић, и протођакон Александар Грујовић. Литургијско сабрање својим милозвучним појањем украсили су краљевачки појци. Након прочитаног Јеванђеља, Преосвећени Владика у својој беседи истакао је значај Свете тајне Покајања, рекавши: – Тридесет година је живео Господ Исус Христос у телу и у роду Јудејскоме до тренутка када се испунило време да поче да проповеда, тако што је окупио своје ученике галилејске неуке рибаре. Прва реч проповеди била је: Покајте се, јер се приближи Царство Небеско. Тако је и Свети Јован крштавајући у Јордану исту реч употребио. Зашто је потребно покајање? Покајање је велика и чудесна Света Тајна. Када човек осети да му живот није у складу са законом Божијим, када почне нешто да га прогони ако савести у себи има, немогуће је да не помисли о своме животу и да свој живот упореди са животом честитим, са животом светих људи. Први корак тада је покајање. Епископ је у наставку поучио сабрање да су Свети Оци покајање називали друго крштење. Оно има моћ да брише грехе, ако се искрено покајемо. Али покајање није само тренутак. Потребно је да задобијемо покајничко расположење у животу. Да не буде да се седам дана кајемо, а седам дана заборавимо на све и препустимо се стихијама  овога света.     – Ми хришћани падамо и усправљамо се, не остављамо Господа Бога. Јер и ако ми Њега оставимо, Он нас неће. Он нас стално призива. Ми смо крштени у име Његово, ми смо запечаћени у име Његово. И без обзира грешили или не грешили дужни смо да се кајемо, да призивамо Бога. Када то учинимо Господ ће прићи, погледати на нас, уздигнути нас и поставити са десне стране своје. Нека Господ Бог силе, утехе, мира и сваке радости буде са свима Вама у све векове, благословио је Владика све присутне. Празнична радост настављена је заједничком трпезом љубави свештенства и верујућег народа сабраних око свог Архипастира. Марко Јоргић, наставник верске наставе    

Прослављајући своју славу Сабор Светог Јована Крститеља, храм у Засељу са својим верним народом из околине, имао је велики благослов да Светом Архијерејском Литургијом началствује Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. Епископу су саслуживали архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, старешина пожешке цркве протојереј Божо Главоњић, парох засељски јереј Дејан Војисављевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон пожешки Михајло Живковић. Још један од повода за данашње сабрање јесте и освећење живописа припрате чији је ктитор г. Видан Михајиловић из Каленића. Након прочитаног јеванђелског зачала, Епископ Јустин је поучио сабрани народ о улози и величини Светог Јована Крститеља, највећег међу рођеним од жена, рекавши: – Сам Јован Претеча и Крститељ Господњи, беше веза између Старог и Новог Завета. Стари Завет је био педагогија за Христа, припрема за Христа. У Старом Завету, кроз Мојсијев Закон, у десет Заповести, уређен је однос народа према Богу и однос једних према другима. Господ Исус Христос собом доноси Нови Савез, Савез у љубави; десет Заповести свео је на две заповести Божије о љубави према Богу и ближњему. Наравно, и даље важи Закон у нашој хришћанској вери: не убиј, не чини прељубу, оно што не желиш да чине теби не чини ни ти другоме. Практично, Господ је потенцирао да су две заповести суштинске: Љуби Господа Бога свога свом душом својом, свим срцем својим, свом вољом својом, свом снагом својом; и љуби ближњега свога као самога себе. Владика је даље беседио о значају Јовановог крштења за опраштање грехова, коме и сам Богочовек Исус Христос долази да „испуни сваку правду“: – Тај догађај на реци Јордану јесте нова светлост, нови почетак за све нас… Бог Отац се јавља и каже: Ово је Син Мој љубљени Који је по Мојој вољи, Њега послушајте. Видимо Сина који прима крштење од Јована, и Духа Светога Који силази на Господа и остаје на Њему. Дакле, та Сила, тај Бог, та Истина, Бог у Три Лица: Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети – то је наш Бог; Бог Који нас спасава, Који нас води и руководи до Царства Небеског.   У даљем току Свете Литургије узнете су молитве Богу за све парохијане, за болеснике, за великог ктитора наше цркве г. Видана, његову супругу Милисавку и кћер Ђурђину, затим за упокојене, а међу њима и Слађану и Јулијану, Виданове и Милисавкине трагично настрадале кћери; и уопште за све православне хришћане. Светој Чаши приступио је не мали број причасника, а затим, по заамвоној молитви, благосиљани су славски колач и жито, које је ове године припремио Милош Филиповић са својом породицом. Током Свете Литургије, Епископ Јустин је одликовао пароха засељског јереја Дејана чином протонамесника, за досадашњи труд на Њиви Господњој. Трпезу љубави, као и много пута раније, припремили су у своме дому Видан и Милисавка Михајиловић. Током ручка, присутнима се обратио парох засељски, захваливши се пре свега Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. Јустину на доласку, на молитвама које је узнео Господу за све нас, али и на звању протонамесника, у нади да ће га уз Божију помоћ и лични труд оправдати. Благодарност је упућена и домаћинима, не само за данашњи дочек, већ за сва велика добра дела која су учинили Цркви, школи, сиромашнима и болеснима, са уздањем у Господа да ће им на само Њему знан начин узвратити у сваком добру. Поздрављено је и свештенство и сви присутни, уз молитву Богу да се и убудуће још чешће и у што већем броју оваквим поводима окупљамо. Парох засељски, протонамесник Дејан Војисављевић

На празник Богојављења Господњег, када наша Света Црква прославља догађај када се Господ Исус Христос крстио у Јордану, и када се Бог Света Тројица јавио сведочећи да је настало време спасења људског рода и просвећења срца и живота потамнелих кроз Онога који Светлост од Светлости, литургијска заједница при Храму Светог Саве имала је посебну радост. Њу нам је донео умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић) као велики проповедник Богочовека Христа и сведок светлости којом Он обасјава васељену. Он је саслуживао Архипастиру жичком Г. Јустину. Такође, саслуживали су и архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), протојереј Радош Младеновић, презвитери и ђакони из братства овог храма, као и све мноштво верујућег народа Божијег према дару и служби у коју су као царско свештенство призвани кроз крштење на чијем смо се празничном извору данас сабрали. Динамизам литургијског торжества којим се одликовала ова служба Божија, био је живи дијалог свештених возгласа, напева византијског појања који је долазио са певнице и молитвеног пјенија народног сабрања. Након прочитаног предвиђеног јеванђелског одељка, који је кратак али обележен снажним сведочењем Бога Оца и Духа Светог да је Исус из Назарета истинити Син Божији, Месија и Помазаник, уследила је беседа Епископа Атанасије. Захвативши из пребогате ризнице богословља, са цветних ливада предањских истина наше Цркве, Владика је попут вредне пчеле изнео пред нас плодове свог дугогодишњег јерургијског искуства, историјских, догматских и патролошких истраживања. Присутни су имали прилику да присуствују једном сажетом предавању угледног професора емеритуса са Православног богословског факултета у Београду, а увек радо виђеног госта наше Епархије који је снажно везан за овдашње светиње и народ. Након учествовања и заједничења сабрања са свима Светима у небоземној Тајни Тела и Крви Христове, Епископи Јустин и Атанасије са свештенством и бројним присутним народом у храму и порти, принели су мољење Богу да освешта воду и кроз њу нам дарује благослов на исецељење душе и тела.     У наставку препоручујемо пажњи посетилаца нашег сајта беседу Владике Атанасија коју преносимо у целости: Протонамесник Александар Р. Јевтић

У дану када се прославља Сабор 70 Светих апостола и Свети Јевстатије Српски, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин посетио је црквену заједницу у Врњачкој Бањи. Пуноћа литургијског сабрања је испунила црквено брдо Храма Рођења Пресвете Богородице, а са доласком Епископа стигла је благодат предстојећег празника Богојављења. Снежно јутро у Бањи је само употпунило благодат зимских празника. Као и увек када нам Архијереј долази и сада се братство храма радосно сабрало око евхаристијске Чаше, да узме учешћа у молитвеном сабрању пред престолом Творца. Епископу жичком Г. Јустину саслуживали су: протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички, протојереј Часлав Јовановић, протојереј Саша Ковачевић, протојереј Жарко Дончић, протојереј Радош Младеновић, јереј Слободан Глишовић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Синиша Јовановић. Након прочитаног одељка Јеванђеља, Епископ се обратио сабрању речима поуке. Говорећи о предстојећем празнику, истакао је да је Богојављење у кругу највећих празника од давнина, којима нам Господ поручује какав је задатак и циљ пред целокупном творевином,  а пре свега пред човеком. Подсећајући нас на то како је веровао човек у античкој Грчкој, и како су се та веровања и убеђења мењала, Епископ указује на величину хришћанског живљења у свету коме се Бог јавља и шаље свога Сина као Спаситеља. Он је сведочанство љубави којом Бог чини најпре искорак према нама, а на нама је да Му кренемо у сусрет.     Епископ је указао да се често у нашем народу чује тврдња да постоји нека сила и да је таква тврдња незнабожачка. Из ње следи страх од непознатог. Бог није идеја, или безлични идеал. Он је Бог Света Тројица – Отац, Син и Дух Свети. Син Божији се оваплотио, рођен је од Пресвете Дјеве Марије, крштен од стране Светог Јована Крститеља и Претече. То је личносни Бог који је ради нашег спасења извргнут руглу, пљуван, бичеван, распет на крсту, који је у трећи дан васкрсао из мртвих, узнео се на небеса и сео са десне стране Оца. Он нам шаље Духа Утешитеља, чијом благодаћу се ми спасавамо. Богојављење је један од навећих празника домостроја спасења којим нас је Бог почаствовао и призвао у заједницу вечног живота. Крштавајући се у Јордану Господ је показао да је дошао да испуни Закон и Пророке, али и да им дарује нови смисао који све обасјава радошћу спасења творевине у Творцу. Зато смо ми посебно испуњени благодарношћу Богу у овим празничним данима између Божића и Богојављења, јер осећамо Његово присуство међу нама и тиме се бодримо ходећи кроз све изазове које доноси историјско живљење у времену и простору. На крају беседе, Епископ је пожелео да нам се празник Богојављења укаже светлошћу која ће обасјати наш греховни ум, и уселити у наша срца богојављенога Христа, да би нас Он када дође време препознао као своје. Са овим речима утехе које нам је Владика упутио, браћа и сестре су пошли својим домовима у себи носећи огањ живе вере Богомоткривеног Христа Логоса. Ђакон Синиша Јовановић