Категорија: СПЦ

Дана 21. августа 2021. године, у Кушићима је прослављен празник Светих Јакова и Зосима Туманских. На Литургији је началствовао архимандрит Дамјан (Цветковић), уз саслуживање архимандрита Саве (Илића), намесника моравичког протојереја-ставрофора Гмитра Милуновића, намесника пожешко-ариљског протојереја Драгана Стевића, протојереја Небојше Вишњића и пароха миланџанског јереја Зорана Стевлића уз присуство мештана и верног народа. Појали су протојереј Ненад Бајић, старешина ивањички, јереј Бојан Милошевић, старешина ариљски, парох лучки јереј Душан Тодорић  и парох ковиљски јереј Јован Кушић. У својој беседи отац Дамјан нас је подсетио на Христове речи из Јеванђеља да будемо кротки и смирени. Нема веће врлине од тога да будемо свесни своје немоћи и да вредимо онолико колико делимо са Христом и његовом Црквом. Све ово је врло брзо схватио наш земљак Јаков (Арсовић), који је рођен овде у Кушићима. Као веома учени српски дипломата на једном богомољачком сабору је чуо беседу простог сељака и схватио тајну правог знања – бити кротак и смирен и на тај начин задобити благодат Светога Духа. Светитељ осетивши призив Божији, прилази Светом Николају и након боравка са њим неко време на Охриду долази у Епархију жичку. Кроз писмена и усмена предања можемо се уверити у дубину кротости и смирења Светог Јакова (Арсовића). Након Свете Литургије уследило је ломљење славског колача, а отац Зоран се обратио и захвалио свима присутнима што смо узели учешће у молитвеном прослављању светитеља, пожелевши да се у овом и још већем броју саберемо и наредне године и да нас Светитељи чувају и крепе. Јереј Зоран Стевлић    

„Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама грешнима Твоја вечна светлост, молитвама Пресвете Богородице, Даваоче Светлости, слава Теби!“ Дана 6. августа 2021. године, по јулијанском рачунању времена, свечано је прослављен празник Преображење Господње у Манастиру Преображење код Овчар Бање.  Прослављен је догађај који је утемељио исихастичко предање у Православној Цркви. Светлост лица Христовог катафатичким говором засијала је као сунце и човек и његова природа уопште удостојени су од тада до данашњег дана могућности да созерцавају Светлост Лица Христовог подвизима праћеним смиреноумљем. Овај догађај, када Христос показује делић своје славе пред апостолима Петром, Јованом и Јаковом, у традицији Православне Цркве називамо „Преображење Господње“. Манастирска слава отпочела је вечерњим богослужењем са петохлебницом у 18 часова, којим је началствовао архимандрит Венијамин (Мићић) уз саслуживање братства ове Свете обитељи  и присуство великог броја  монаштва и верног народа. Потом је служена поноћна Литургијом где је у евхаристијском заједничарењу у једној Чаши Господњој учествовао велики број верног народа. Тиме су потврђене речи апостола Павла: „Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође.“ Ујутро је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ жички Господин Јустин уз саслуживање архимандрита Саве (Илића), протојереја-ставрофорâ Маринка Јокића и Владимира Миловановића, јеромонаха Илариона Богојевића, ђаконâ Стефана Симића и Огњена Јузбашића.     У својој архипастирској беседи, Епископ је нагласио значај таворске светлости како за апостоле који су били сведоци овога великог догађаја, тако и за нас савремене хришћане, позивајући се на тумачење да је та светлост заправо присуство Царства Небеског на земљи. Епископ је подсетио и на виђење Господње славе од стране апостола Павла, које се описује речима „да ли у телу, да ли ван тела не знам“, и тиме и овај догађај повезао са виђењем Царства Небеског и таворским догађајем. Беседу преносимо у целости: Празник је обогаћен доделом Ордена Симона Монаха господину Богољубу Теофиловићу за несебично помагање Светој Цркви Христовој. При додели Епископ је нагласио да за црквена признања нису потребне велике суме новца, већ добра воља и помагање у искреној жељи коју је свакако поседовао господин Богољуб Теофиловић.   По завршетку Литургије и резања славског колача Епископ, свештенство, монаштво и верни народ приступили су трпези љубави која је својствена традицији гостољубља коју негује ова обитељ.                                                                                                                    Ђакон Огњен Јузбашић    

Достојевски у свом роману Браћа Карамазови, кроз старца Зосиму, на само њему својствен начин, дефинише суштину хришћанске љубави: „Делотворна љубав, када се упореди са сањалачком – ствар је сурова и застрашујућа. Љубав сањалачка чезне за брзим подвигом, који се брзо задовољи, и жели да је сви посматрају […] А љубав делатна – то је посао и истрајност, а за неке можда читава наука.“   Тајну ове науке обично знају људи без чијег би тихог и марљивог труда, који је на изглед, као и свака врлина, невидљив за већину, многе ствари биле другачије. Такви људи се савременим речником називају тихим суперхеројима. И ово је прича о једном таквом човеку, господину Богољубу Теофиловићу из Чачка, коме је на предлог надлежног свештеника, многобројног монаштва и свештенства, Владика Јустин жички, на празник Преображења Господњег доделио највише одликовање Епархије жичке – орден Светог Симона монаха, за делатну љубав према Цркви. Његово постојано служење се већ више од двадесет година састоји у томе да се празничне Литургије широм Епархије чују што боље, јер је он са својим озвучењем долазио где год су га звали – од многобројних манастира до градских храмова. И како је Владика рекао приликом доделе ордена, за тих двадесет година њега нису саблазниле ни поделе ни размирице, већ је он предано и смирено Господу служио оним што је имао. И баш зато је ова вест свима донела радост, јер је наш брат Богољуб неко ко је увек ту и на кога увек можемо да се ослонимо. Нека Господ Бог и Свети Симон, чијим је орденом овенчан, буду њему и његовој породици утеха, радост и потпора.    

Након неколико дана испуњених књижевним програмом посвећеним поезији, у којима је Краљево било почаствовано лепом речју која данас све више одсуствује из јавног простора, 30. Жички духовни сабор „Преображење 2021“ крунисан је свечаном доделом награде Жичка хрисовуља која је по одлуци стручног жирија припала песнику Николи Вујчићу за поезију сведеног језика у трагању за једном Речи. Награда је додељена на празник Преображења Господњег у Манастиру Жичи, подсећајући нас да је један духовни извор са кога црпимо храну непролазности као залог трајања нас и наших речи које нису „празне“ (Мт 12, 36). Након молитве „Царе небески“, присутни су имали прилику да у окриљу празника Преображења Господњег буду обасјани и угрејани светлошћу преображене речи, која је са себе стресла прашину овога света и упутила се чиста ка небеским извориштима. У току програма који је водио г. Милош Милишић изабране песме овогодишњег добитника награде читао је драмски уметник Небојша Дугалић, а о песнику и његовој поезији говорили су г. Драган Хамовић, г. Ђорђе Нешић и прота Љубинко Костић. На крају, сабрању се обратио и сâм песник, казујући о пореклу своје поезије која се темељи у искуству трагања за тишином и цеђењу речи кроз поступак сличан стварању меда. Из обраћања председника комисије за доделу награде, др Драгана Хамовића, издвајамо завршне речи: „Песник умешно и срећно прави спојеве високих апстракција и обичних слика: у подне, кад је светлост највећа, а тишина врућа – читамо у песми без наслова – животиње лапћу воду, ослушкујући дрхтање лишћа. Конкретно гусне у симбол отворених значења, којима, као читаоци и легитимни сарадници, додајемо своја. Снажан и сталан духовни импулс осећамо иза онога што нам у стиховима изрекне Никола Вујчић, један од најпостојанијих чувара речи и њихове пуноте које данас имамо, у доба брбљања без граница, не само изван поезије него и у ономе што се узима као поезија. То је песник који одмерава тежину и терете речи и вредности тишине, па их не расипа узалуд и случајно. Песме Николе Вујчића су зато за читање у себи, јер тада најдубље одјекују.“ Обраћање протојереја-ставрофора Љубинка Костића, Архијерејског заменика Епископа жичког, преносимо у целости: „Поштовани славодобитниче, У име Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, честитам Вам уручење Жичке хрисовуље!   То је заслужено признање за поезију, која празнину простора и времена у свим димензијама, испуњује речима, стварима, сликама и сенкама из живота, сећањима и осећањима, тишином и светлошћу, светлошћу, која ствара и „истискује из себе блештеће ствари“, светлошћу „која је потомак изгарања.“ А светлост је „одговор у очима Самарићанке, дубљим од Јаковљевог бунара. Тај што с тобом разговара, невидљив је као тишина.“ У Вашој поезији откривамо вапај за тишином. Ослушкујете звук тишине.“Тишина је птица, коју хватам на улици…тишина храни ме да би и сам постао тишина.“ Речи у Вашој поезији имају посебан, есенцијални, то јест суштински значај, свакако стога што је њихово извориште у оној првој божанској Речи (Логосу), од које је све постало, што је постало. Дивите се Богу „како је мудро поделио имена… Бог је био брз у стварању света. У сваку реч као у посуду ставио је по неку ствар… Речи су прозори…сјаје се као срма и троше време.“ Ваша поезија „претаче речи у ствари и ствари у речи.“ Она разоткрива тајну преображења човека и твари као: „очекивано божанство излази из грудве снега.“ А Преображење препознаје Вашу поезију. Ето нама новог зрна бисера у песничкој преображењској ризници. Срећна Вам Жичка хрисовуља!“ Протонамесник Александар Р. Јевтић          

У оквиру „Златиборског културног лета“, 13. августа испред Храма Преображења Господњег, Дејан Ристић, познати историчар, преводилац и сценариста је одржао предавање на тему „Културно наслеђе и идентитет“. На почетку вечери предавач је истакао да највећи део грађана у Србији данас не препознаје културно наслеђе као питање од изузетног значаја за очување идентитета, али и као незаменљив развојни ресурс у културном, научном, просветном, уметничком смислу. Ристић је присутнима укратко изнео свој свеобухватни, вишегодишњи истраживачки рад, чиме је посебно нагласио историјски и уметнички значај културног наслеђа и идентитета нашег народа до данашњих дана. Тиме је поред позитивних примера указао и на недостатке и негативне примере очувања и заштите нашег целокупног културног наслеђа. У наставку предавања је нагласио да културно наслеђе представља један од темеља идентитета сваког појединца, локалне заједнице или читавог друштва, тако да се са правом могу поставити питања каква је, у чему се огледа и да ли постоји веза између културног наслеђа и идентитета? Мишљења је да културно наслеђе можемо да очувамо само ако га добро познајемо, ако га штитимо и ако смо наоружани знањем и идејама. У трочасовном излагању, уз присуство великог броја посетилаца, Ристић је покушао да одговори на многобројна питања као што су – Шта чини наше заједничко културно наслеђе? Шта све чини идентитет српског народа? На који начин је Србија присутна у Унескоу? Како решити проблем присвајања нашег културног наслеђа на Косову и Метохији од стране албанских историчара? Такође, дао је и прецизне податке о присуству нашег културног наслеђа на Унесковој листи светске културне баштине. Дејан Ристић је један од водећих стручњака у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем. Обављао је дужност управника Народне библиотеке Србије од 2012. до 2013. године и државног секретара за културу у Влади Републике Србије од 2013. до 2015. године. Сада се налази на месту вршиоца дужности директора Музеја жртава геноцида.   Следеће дешавање испред Храма Преображења Господњег је предавање професора књижевности др Владимира Димитријевића, 20. августа у 19.00. Извор: Туристичка организација Златибор

На дан празновања Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Жичи, уз саслужење архимандритâ Дамјана (Цветковића) и Јакова (Лазовића), протојереја-ставрофорâ Љубинка Костића и Лазара Васиљевића, протојерејâ Саше Ковачевића, Ивана Радовановића, Миломира Радића и Милоша Станисављевића.   Поводом овог празника који се у Манастиру Жичи свечано прославља, јер је параклис Спасовог храма посвећен Светом Стефану, Његово Преосвештенство је говорио о овом првом мученику за веру Христову, о његовој решености да без премишљања страда за Христа, крепљен благодаћу Божјом којом је био испуњен.     Говорећи о данашњем јеванђељском чуду умножавања хлебова, Преосвећени је нагласио да све што се са благословом дели, умножава се и указао како се често у својим животима, нарочито у искушењима која нам свакодневица доноси, руководимо себичним интересима и рачуницама другачијим од Божјих начела по којима се давањем и уступањем другима увећава наше истинско и непролазно добро.   По окончању Свете Литургије, уследила је празнична трпеза и послужење за верни народ који се сабрао да са својим Епископом прослави празник. Сестринство манастира Беседу Епископа Јустина преносимо у целости:

Свети мученици Макавеји су старозаветни светитељи и мученици из 2. века пре Христа. Њихов живот описан је у Књигама Макавејским, које су саставни део Светог писма. Браћа Авим, Антонин, Гурије, Елеазар, Евсевон, Адим и Маркел, њихова мајка Соломона, и учитељ Елеазар пострадали су мученички 166. пре Христа од стране императора Антиоха Епифана. Данас, када празнујемо Свете мученике Макавеје, били смо удостојени присуства Епископа жичког господина Јустина који је служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Саслуживали су: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, протојереј Крстивоје Милуновић, парох из Чачка, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина Храма Свете Тројице са братством, ђакон Стефан Симић и протођакон Милутин Балтић.   У току Свете Литургије на позив ђакона Заповедите, заповеди, Преосвештени Владико, приступило се чину рукоположења у чин ђакона. Епископ Јустин је рукоположио у чин ђакона Миладина Милуновића из Чачка. У празничној беседи, Епископ се обратио верном народу и пожелео срећан и од Бога благословен почетак поста. Осврнуо се на прочитано зачало из Јеванђеља и на значај празника мученика Макавеја. У наставку, велики број народа и деце приступио је Светој Тајни Причешћа. По завршетку Свете Литургије послужена је пригодна трпеза. Чтец Петар Ђерковић Беседу Епископа Јустина преносимо у целости:

Лепота Цркве Божије огледа се у својој саборности, па је тако и Света мајка Ангелина на свој празник, 14. августа 2021. године, милошћу Божијом, све нас сабрала у свој храм у Закути, подно Гледићких планина у доњој Гружи. Овај храм је један од ретких који су посвећени овој угодници Божјој. Светим литургијским сабрањем началствовао је Архијерејски намесник гружански протојереј-ставрофор Милосав Живановић уз саслужење браће свештеника: протојереја Драгана Вучићевића, пароха у Книћу, протојереја Дејана Радмилца, пароха у Матарушкој бањи, протојереја Војина Маловића, пароха у Пајсијевићу, јереја Марка Денића, пароха у Сирогојну, јереја Милана Шишовића, пароха у Гунцатима, јереја Младена Стевановића, пароха у Честину,као и пензионисаних свештеника Епархија крушевачке и сремске протојереја Петра Јараковића, бившег пароха закутског и беловодског, и протојереја-ставрофора Милутина, бившег пароха купиновског – града Свете мајке Ангелине. Нашу црквену славу уз прелепо појање увеличали су сестринство Манастира Каменац и браћа свештеници Милинко Стојковић, парох у Мрчајевцима, и Саша Предовић, парох у Трешњевици, уз присуство великог броја народа нашега краја. По завршеној Светој Литургији извршен је опход око храма и пререзан славски колач у славу и част Свете мајке Ангелине. Потом се јереј Марко Денић обратио браћи свештеницима и верном народу пригодном беседом о значају лика и дела Свете мајке Ангелине у некадашња смутна времена за наш народ и о венцу њеног мучеништва за спасење свих Православних Срба.   Након беседе сви су заблагодарили Господу и Светој Ангелини и приступило се трпези љубави коју су наши домаћини са љубављу и пажњом припремили и почастили све. Слава Господу и Светој мајци Ангелини што су нас у оволиком броју својом љубављу сабрали. Протонамесник Александар Тодоровић, парох закутски

Дана 8. августа 2021. године када Српска Православна Црква прославља Преподобномученицу Параскеву – Свету Петку, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Свете Петке у Рудници, а саслуживали су: Архијерејски намесник студенички протонамесник Данило Петровић, старешина храма у Рудници јереј Предраг Радојевић, ђакон Стефан Симић и ђакон рашчански Ненад Дукић. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић.   Данашњи празник је сабрао бројни народ из Рудничког краја, из других крајева, па и туриста са Копаоника, да са свештеницима дочекају свог Архипастира и заједно прославе своју заштитницу Параскеву. У току службе, после Јеванђеља, Епископ је одржао беседу у којој нас је подсетио на Свету Тајну исповести: – Човек је саздан по лику и подобију Божијем. Лик Божији нам је дат. То нам је поклон, дар од Бога. А подобије, дакле да се уподобимо Христу – Његовим врлинама, можемо само својим личним трудом, вером, љубављу и подвигом. За нас људе постоји једна велика тајна, Тајна покајања и исповести, где ми као људи који смо сагрешили тражимо од Господа Бога да отвори милосрђе своје. А за све то потребна је вера. Она је, по речима Светога старца Порфирија, кључ за отварање Божијег милосрђа. Та вера ослобађа Божије милосрђе према нама, јер тиме скрећемо пажњу на себе. Како то скрећемо пажњу!? Па тако што верујемо. То је прва лествица. Али није то све, јер Господ Бог је рекао: Вера без дела је мртва. У наставку беседе Епископ нас је подсетио на важност спознаје својих сагрешења и долажења на богослужења: – Ево пошто смо данас у храму Божијем, требало би да знамо да је он болница. Овде долазе многи болесни, и душевно и телесно. Једини лек је у Цркви Божијој, јер у Цркви Божијој кроз Свете Тајне Господ обитава, лечи, исправља, васпоставља, облачи нас у силу са висине и за вечност. Нама је свет дат да задобијемо Царство небеско, а једино што може да нас истински задовољи, и душевно и телесно, то је реч Божија, благодат Божија и Личност Божија.   На крају Свете Литургије, Епископ је пререзао славски колач, а потом уручио грамате заслужним добротворима који су учествовали у обнови храма. Архијерејске грамате уручене су: господину Зорану Недићу из Осечине, господину Ивану Прибановићу из “Викенд насеља“ на Копаонику, господину Миланку Ковачевићу из Казновића, господину Владану Лештанину из Минхена, господину Дарку Максићу из Новог села, фирми “Космет пут инжењеринг“ из Доњег Јариња и госпођи Даринки Јаблановић из Беча. По завршетку Свете Литургије сабрање је настављено богатом трпезом љубави коју је припремио старешина храма са породицом. Јереј Предраг Радојевић

Дана 06. августа 2021. године Господње када Света Црква прославља свештени спомен Свете великомученице Христине, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у придворном Параклису Светих 40 мученика севастијских у Краљеву. Из канцеларије Епископа жичког