Категорија: СПЦ

На дан када Света Црква слави Светог Игњатија Богоносца и Светог Данила II Архиепископа српског, а у Недељу Светих Отаца – Оци, 2. јануара 2022. г. у парохијској сали љишке цркве одржано је предавање на тему: Шта је важно да знамо о унутрашњем свету наше деце? Уз  благослов Епископа жичког Г. Јустина на ову значајну и веома важну тему говорила је др Биљана Пиргић, дечији психијатар и психотерапеут из Београда. Рођена и одрасла у Ваљеву, после завршетка студија и специјализације из области психијатрије почела да ради у Ваљевској болници, да би убрзо прешла у Београд и запослила се у болници Драгиша Мишовић. Данас ради у приватној психијатријској ординацији у Београду. Учествује на трибинама и предавањима које организује Црква, гостује у бројним радио и телевизијским емисијама. По устаљеном обичају, а следујући  древној хришћанској пракси, у љишкој парохијској заједници при Храму Светог Јована Крститеља, после Свете Литургије, следи послужење и разговор у парохијској сали.  Ове године на празник Отаца посебно је било свечано због предавања које је одржала уважена гошћа Др Биљана Пиргић. Након молитве и уводне речи старешине цркве др Биљана Пиргић је започела своје излагање. Област психијатрије којом се она бави више од две деценије обухвата период од рођења детета па до адолесценције. Говорећи о рађању и  доласку на свет новог човека, истакла је да она заступа став у психијатрији по којем формирање карактера и личности сваког човека почиње и пре рођења, од тренутка зачећа.Затим је на веома занимљив и свима разумљив начин објаснила и протумачила све најважније моменте који утичу на развој детета, тј човека, све до узраста од двадесет две или двадесет три године. За правилан развој детета у прве две -три године најважнија је мајка, а касније од треће године на значају добија улога оца. Љубав и нежност које мајка пружа детету су неопходни како би се дете правилно развијало и расло, у супротном доћи ће до формирања личности која ће у животу имати пуно тегоба и проблема. Много тога је речено у току предавања које је трајало пуна два часа.  Присутни су пажљиво саслушали сваку реч др Биљане Пиргић, и затражили организовање новог предавања за пролеће или почетак лета. У овом празничном дану пред најрадоснији празник,  Рођење Богомладенца Христа,  учесници предавања су имали прилику да чују како је велика тајна рођење сваког човека и колико  је важно да родитељи својој деци пре свега пруже довољно љубави, а све остало што је потребно доћи ће као дар Божији. Протојереј Светолик Марковић   

Дана 30. 12. 2021. године, на празник  Светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, Преосвећени Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Благовештењу, који се налази у близини Чачка у селу Трнава, на обронцима планине Јелице. Преосвећеном Епископу саслуживали су: протојереј Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски, протојереј Милан Тодорић, парох трнавски, протојереј Радиша Сеочанац, старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници, јереј Богдан Митровић, парох јежевички, ђакони Стефан Симић и Стефан Медар уз прислуживање ипођакона Дејана Камиџорца, чтечева Душана Арсенијевића, Филипа Нешковића и Душана Ивановића, ученика Богословије у Крагујевцу. Лепоти богослужења допринело је и појање господина Ивана Трајковића.   Епископ Јустин се беседом обратио сабраном монаштву, свештенству и верном народу поучивши нас да је Господ ове велике подвижнике игумана Пајсија и ђакона Авакума, који су се подвизавала на овом светом месту, позвао на пут подвига, којим су пре њих ишли Свети архиђакон Стефан и многи други. Светитељи које данас прослављамо  страдали су после Хаџи Проданове буне 1814. године од Агарјана.   Сећамо се данас и речи ђакона Авакума, када га је мајка одговарала од страдања да би сачувао своју младост, који јој се захваљује на храни и на млеку којим га је дојила, али не и на савету – јер ако и читав свет задобијемо а души наудимо каква нам је корист? Христос је рекао да није дошао да донесе мир него мач, којим ће раздвојити лаж од истине, мржњу од љубави. Тако раздор настаје свуда где год неко Христа признаје, а неко не. Ми смо данас дошли на ово свето место да се напојимо истином и Духом, да се ободримо, да победимо све замке нечастивога, који хоће нашу душу да узме. Свети Јустин Мученик и Философ каже: „Ви нас можете убијати, али нам не можете наудити!” Господ нам даје да живимо слободно у Христу. Али ако нам је све слободно није нам све на корист, по речима Светог апостола Павла. Ми смо слободни али и одговорни људи, који имамо своју савест. У Христу нам је све слободно – Христос нас је ослободио од греха, смрти и ђавола. За Христа треба живети али и страдати када треба. То су показали данашњи Свети преподобномученици, наши преци. Подсећамо се да за нас хришћане увек траје борба, ако не спољашња онда унутрашња борба са грешним мислима и делима. Молимо се Господу да нас молитвама ових Светих мученика окрепи и дарује нам снаге да препливамо ово узбуркано море живота, да нас Он позна и прими у Царство Небеско, рекао је Владика. Након заамвоне молитве, Епископ Јустин је благословио славске дарове и пререзао славски колач.  У наставку, отац Милан је са верним народом ове парохије уготовио трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић    

У Недељу Праотаца, 26. децембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, протонамесници Александар Јевтић и Новица Благојевић, ђакони Стефан Милошевски и Стефан Симић. На Литургији је певао и хор нашег храма под диригентском палицом Драгане Манојловић, док је певницу водио протопсалт Иван Трајковић. Друге недеље пре Божића Света Црква се молитвено сећа Светих Праотаца – старозаветних праведника од Адама до Јосифа, заручника Маријиног, као и свих пророка који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. Овај празник у народу је познат и као дан мајки – Материце. У складу са данашњим Јеванђељем и наступајућим празником Рођења Христовог, Владика Јустин је своју беседу започео говорећи о Цару Царева и Господу Господара који смирено долази у овај свет од Дјеве Марије са циљем да ослободи људски род од греха, смрти и ђавола. Данашње Јеванђеље о исцељењу згрчене жене јасно нам говори да искушења и кризе у које често упаднемо, Господ попушта на нас да би нас ободрио и спасао. Често нам говоре да живимо у тешким и смутним временима, о ,,тешким данима“, али то не треба да нас смућује, јер је Христос победио свет. Све што је у времену то пролази, али речи Христове неће проћи. На нама је да искористимо пролазност времена за наше спасење, а то не можемо уколико не обратимо пажњу на ближње око нас, истакао је Владика. У наставку Литургије уследило је причешћивање Телом и Крви Господа Исуса Христа. Беседу Владике Јустина преносимо у целости: Вероучитељ Филип Зеленовић

У сусрет Материцама које подсећају мајку на њене дужности, обавезе и улогу, Народна библиотека Стефан Првовенчани у Краљеву, угостила је протојереја-ставрофора Љубинка Костића који је говорио на тему “Улога мајке у српској поезији“. Надахнутим говором, отац Љубинко је на диван и емотиван начин учинио осврт на оне ствараоце који су у средиште свог уметничког израза ставили мајку – исходиште нашег телесног и духовног бића. О храбрости, љубави и величини срца српске мајке, улози да у срце своје деце утисне веру, обичаје, родољубље и слободу, отац Љубинко је говорио подсетивши нас да не треба да заборавимо њену величину и значај. Публика, у којој се тражило место више, огромним аплаузом се захвалила предавачу. Предавање су својим присуством увеличали ученици VI разреда Основне школе “ Светозар Марковић“. Вероучитељ Драгана Терзић  

На дан када наша Света Православна Црква прославља Свету великомученицу Варвару и Преподобног Јована Дамаскина, 17. децембра 2021. године, у порти Цркве Рођења Светог Јована Претече у Горобиљу на пут ка вечном Царству Божјем испраћен је наш брат протојереј Милинко Тимотијевић, пети парох ивањички. Свету заупокојену Литургију у поменутом храму служили су протојереј Ненад Бајић, који је началствовао сабрањем, протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, јереј Милан Ђокић, јереј Немања Тимотијевић и јереј Александар Тимотијевић. У опелу које је почело у 12 часова учествовао је велики број свештеника из скоро свих намесништава Епархије жичке. Поред породице оца Милинка, његове супруге, родитеља, синова, брата, родбине, молитвеном испраћају су присуствовали и његови бивши парохијани из свих парохија где је прота службовао и сведочио живу веру у Живога Бога. Након опела свима се најпре обратио архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић који је прочитао телеграм Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина и додао речи захвалности због свега што је честити отац Милинко учинио за Цркву Божју, али и за многе свештенике и парохијане. У име братства свете цркве ивањичке, у којој је прота Милинко служио од 2013. године, по благослову старешине цркве, протојереја Ненада Бајића, обратио се утешним речима јереј Младен Миливојевић.   Он је присутне подсетио на страдалнички пут одлазећег литурга Божјег од самог почетка његове свештеничке службе у Јелен Долу, где је од 1985. изгарао ради стварања услова да се црквени живот одвија редовно, али и у погледу изградње парохијског дома како би његова породица која је била тек у формирању имала макар пристојне услове живота. Труд и рад га је одвео у Горобиље 1999. године, где је опет од почетка морао да ствара, подигавши црквену кућу, обновивши парохијски дом, али и обновивши цркву брвнару од темеља, тако да се може сматрати другим ктитором горобиљске светиње. Говорник је истакао да стога с правом бива удостојен да се у Горобиље поново врати и да до Другог доласка Христовог почива поред цркве у коју је уложио сав свој живот. У свему томе му је Господ слао помоћ преко богољубивих људи, али ништа мање му подршку није пружила ни његова породица која је заједно са њим носила сва искушења, изазове и сав терет свештеничке службе. Поменуто је и то да је блажене успомене, прота Милинко, у једном дугом периоду добровољно, без икакве материјалне надокнаде, сваке суботе из Горобиља ишао за манастир Никоље како би служио Свету Литургију. Беседник није пропустио да помене и период у коме је отац Милинко дао значајан допринос развоју црквеног живота у Ивањици у својству старешине цркве. Али и након његовог разрешења са те дужности трудио се да редовно служи, помаже браћи свештеницима, али и да својом духовитошћу крепи све људе око себе. Упркос тегобном парохијском и породичном животу, прота није скидао осмех са лица. Дочекао је да своје синове Немању и Александра види у свештеничком достојанству, јер је трудећи се да предано служи Богу у њих двојицу уградио сав свој живот. „Одлазећи од нас, данас са Христом бива победник, јер свако ко се са Христом рађа, са Христом и за Христа страда, са Христом умире и са Христом се прославља. Узлази у простор вечне Литургије, где ћемо се поново срести! Христос Васкрсе!“ Након ових речи, старији син оца Милинка, јереј Немања Тимотијевић, заблагодарио је свима који су све учинили да прота што дуже поживи на земљи, било молитвено било у својству пружања лекарске помоћи, затим свима који су по хладном времену дошли да се у порти горобиљске цркве помоле заједно за протину блажену кончину у вечности. Оно што је дирнуло све присутне то су речи које је отац Немања из срца изнедрио указавши да ће прота свог молитвеног заштитника, Светог Николаја Мирликијског, за два дана уместо у свом земаљском дому, прославити у небеским дворовима. Братство Цркве Светог цара Константина и царице Јелене у Ивањици

Као што нас Крстопоклона недеља Великог поста крепи на пола пута ка даљем подвигу очекивања Васкрслог Христа, тако и на пола пута празник Светог Николе Епископа Мире Ликијске у Божићном посту верне крепи ка очекивању радости Рођења Христовог. Манастир Никоље је овом приликом прославио свог патрона Светог Николу Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Епископ жички Г. Јустин. Саслуживали су архимандрит Тимотеј (Миливојевић) и ђакон Стефан Симић, а сам празник увеличало је и појање византијског хора “Мојсије Петровић“. Угрејани смо топлотом љубави Христове оличене у Његовом Телу и Крви, а Владика Јустин се обратио верном народу сабраном у светониколајевској обитељи, поучивши нас примером владања врлинског живота Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Његов светли пример задобијања Христа изложен у житију, води нас одбацивању овоземаљске насладе као привремене. Поучени речима данашњег Јеванђеља видимо слику богатог човека који сакупљаше себи блага за време овога живота мислећи да ће тиме задовољити и своју душу. Ми морамо да живимо за будући живот, да спасавамо душу. Хиљадама година пројављује се кроз искуство да Христови следбеници неће живети као насладитељи овоземаљских ствари, већ напротив они ће имати искушења, да би се искушани нашли тамо где су сви светитељи Божији. Зато Христа не смемо никада и ни за шта дати.   Време брзо пролази и то треба искористити да поживимо најбоље што можемо уз помоћ и милост Божију. Да се трудимо да задобијемо самога Господа Бога, Његову благодат и Његову силу и да тако живећи овде на земљи искусимо рај. Јер овде на земљи за оног који живи у Господу почиње рај. Иако је тешко, има много искушења, болести и безнадежности, ми смо живи када смо са Христом, рекао је Владика Јустин. Сабрана заједница литургијско славље пренела је на трпезу љубави, коју су уприличиле сестре из Манастира Никоље. Душан Дуњић, студент теологије

Са благословом надлежног Епископа жичког г. Јустина, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј учествовао је у молитвеном спомену блаженопочившем Епископу жичком Хризостому, поводом његове 9. годишњице од упокојења. Владика Андреј је, у пратњи директора Добротворног фонда Човекољубља г. Драгана Макојевића, допутовао у манастир Рујан (15. в.) који се налази под планином Пониквама, на реци Биоски, код села Врутци код Ужица. Епископ Андреј је врло срдачно био дочекан од стране игумана Теодосија и манастирског братства. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, уз саслужење бројног свештенства и учешћу верног народа. После читања светог Јеванђеља, епископ Андреј је у својој беседи подсетио присутне на животни пут владике Хризостома и на његове небројене заслуге за манастир Хиландар и за читаву Православну Цркву. Епископ Хризостом Столић рођен је у Руми 1939. године, од оца Ђорђа и мајке Радославе. У свом родном граду завршио је основну и средњу школу, након које одлази у манастир Високе Дечане где прима монашки постриг од руке тадашњег Епископа рашко-призренског Павла, потоњег Патријарха српског. Након краће ђаконске службе, рукоположен је у презвитерски чин и постављен да опслужује парохију у Ђаковици. У овом граду обновио је стару ђаковичку цркву и успоставио литургијски и парохијски живот у парохији. Након две године послушања на парохији уписује Духовну академију Светог Тихона у Џорданвилу коју у року завршава. Године 1969. прелази на Свету Гору Атонску где је, као сабрат манастира Хиландара, а са послушањем библиотекара, проживео деветнаест година. У два наврата био је протоепистат Свете Горе Атонске. Године 1988. изабран је за Епископа западноамеричког. Хиротонисан је у Саборној Цркви у Београду, свештенодејством Патријарха српског Германа. Године 1992. Свети Архијерејски Сабор изабрао га је за Епископа банатског. У Епархији банатској пуно се трудио на литургијској и духовној обнови. Године 2003. изабран је и узведен у трон Епископа жичких, када и у Епархији жичкој долази до обнове духовног живота. За време свог епископског служења обновио је неколико манастира: Средиште код Вршца и Баваниште код Панчева, Ковиље, Моравце, Савинац, Придворицу, Дренчу и Рујан за који је и одредио да буде место његовог погребења. У манастиру Жичи је обновљен Епископски двор, а нови двор изграђен је у порти храма Светог Саве српског у Краљеву. Увек је приступао духовној обнови у Цркви, служећи Литургије, градећи храмове, док је изузетно велики труд и напор улагао у објављивање и штампање књига духовне садржине. Још као јеромонах објавио је у два тома дело Светачник, у издању Епархије шумадијске. Касније објављује Литургију апостола Јакова, апостола Марка, Пређеосвећену Литургију апостола Јакова, као и Литургију Апостолских установа. Приредио је Архијерејски чиновник, служебник за ђаконску и презвитерску употребу. Објављен је и велики број дела преводилачке литературе, како за време његовог епископствовања у Вршцу, тако и у Краљеву. Епископ Хризостом се пре девет упокојио након краће болести, у Епископском двору у Краљеву, 18. децембра 2012. године у раним јутарњим часовима. У неизбрисивом сећању оних који су били близу њега у последњим његовим овоземаљским данима остаће беспоговорно трпљење и смирење које је показао у болести, ни једног тренутка се не пожаливши на тешкоћу или болове. О овоме сведоче о последње речи, изговорене након примања Светих Тајни Христових 17. децембра увече: Исусе, дај ми све што ми треба! Нека је епископу Хризостому вечан спомен и Царство Божије! Извор: Епархија аустријско-швајцарска

Манастир Вујан, место историје и чудесних исцељења, на празник Светог Саве Освећеног био је центар духовне радости. У новооснованој обитељи, чији је настојатељ архимандрит Сава (Илић), Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички Г. Јустин уз саслужење архимандритâ Дамјана (Цветковића) и Тимотеја (Миливојевића), ђакона Стефана Симића, а у присуству многобројних верника из Горњег Милановца и Чачка. Литургију је пратило торжествено појање сестара из Манастира Благовештење Кабларско и пароха атеничког протојереја Александра Грујовића.   У свом обраћању народу, имајући за основу мисао: „Ко се не сећа својих учитеља, не може ићи напред“, Владика се осврнуо најпре на Патријарха Павла, који је као студент у овој светињи нашао исцељење, које га је и определило за монашки пут, а затим је поменуо и свог претходника на трону жичких епископа – Владику Хризостома коме је данас годишњица упокојења, као и новопредстављеног Владику Луку. Такође се осврнуо и  поменуо вишедеценијске житеље и чуваре ове свете обитељи, игумана Јована (Никитовића) и његову сестру по телу и духу монахињу Јелену. Затим је верни народ подсетио на житије Светог Саве Освећеног напомињући да су времена увек била тешка, али да са Господом све има смисла и сврху. Након заједничарења у Светој Чаши, радост се наставила на послужењу и трпези љубави која је постављена за све присутне. Братство манастира

На празник Светог пророка Авакума, Светог цара Уроша и Преподобног Јоаникија Девичког 15.12.2021. г. у 19.38 часова у ковид болници у Крушевцу преминуо је наш брат, парох пети ивањички, протојереј Милинко Тимотијевић. Рођен је у селу Јелова Гора од оца Славољуба и мајке Станисаве 12.12.1963. По завршеној призренској Богословији ступио је у брачну заједницу са својом изабраницом Светланом са којом има два сина: свештенике Немању и Александра Тимотијевића. Рукоположен је 1985. године и постављен за пароха у Јелен Долу, одакле 1999. прелази на тада новоформирану парохију горобиљску код Пожеге. Године 2013. добија премештај у Ивањицу и бива постављен за старешину цркве, све до разрешења са тог послушања 2017. године. Својом веселом нарави и оригиналном појавом, трудом и љубављу према Цркви уз помоћ своје породице и својих парохијана оставља добре резултате на свим местима службовања обнављајући и зидајући црквена здања, подједнако као и црквени живот. Парохијани ће га памтити по бројним анегдотама и доброћудности. Тело ће му бити изложено у Цркви Рођења Светог Јована Крститеља у Горобиљу где ће се 17.12.2021. године у 9 часова служити Света заупокојена Литургија. Опело ће бити служено на истом месту у 12 часова, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина прота Милинко биће сахрањен у порти горобиљске цркве коју је својевремено од темеља обновио. Вечан ти спомен достојни вечног блаженства и трајне успомене, брате наш оче Милинко! Братство ивањичке цркве

У недељи припреме за дочек Богомладенца Христа, дана 12. децембра 2021. године, сабрани око Христовог Тела и Крви као саучесници и причасници приступили смо на исцељење душе и тела. Радост евхаристијског приноса увеличало је предстојање Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, коме је саслуживало братство овог храма. У првим снежним данима месеца децембра топлину љубави Христове уприличило је и милозвучно појање нашег хора под диригентском палицом Драгане Манојловић. Недељно јеванђелско зачало говорило је о милостивом Самарјанину, причи у којој нас Христос учи ко је наш ближњи. Епископ Јустин обратио се заједници протумачивши нам Христове речи у циљу нашег раста у меру раста Христова: – Колико год се трудили да угодимо Богу, ми Му не можемо угодити без нашег ближњег. Без ближњег нема спасења. Данас људи говоре да кад би живели у другом амбијенту, на другом месту, било би лакше, могли би да учине више добра. Ми који живимо овде у свету, упућени смо једни на друге. Морамо знати да када нам други чине искушења, чине зато што су и они искушани. Постоје и отшелници, они који напуштају овај свет, не из мржње према свету него из љубави према Господу, и тамо немају ближњега. Имају само себе, своје слабости и свој подвиг. Такав живот је тежак и пун подвига. Владика нас је упутио на читање житија великих отшелника и пустињака, између осталих и на житије Светог Антонија, наглашавајући да се кроз овоземаљска искушења на коме год месту били ми вежбамо и боримо за задобијање Царства Небеског. Владика је причу о милостивом Самарјанину пренео и на други начин образложивши да је за нас дошао тај милостиви Самарјанин који није био из нашега рода већ са неба. Пришао је нама, узео наше огреховљено и изранављено тело на себе и постао Богочовек Христос. Он све чини за нас, води нас и показује нам шта да чинимо. Међутим, ми често грешимо, радимо оно што нам се свиђа а теже остављамо за касније. Многе Божије заповести су тешке, али када испунимо прво оне мање заповести и онда почнемо да вежбамо, да растемо ка Христу и остале теже нам бивају лаке. Битно је само започети и радити на себи. Не треба да чекамо неко боље време, неке боље људе, да будемо у бољем расположењу, то никада неће бити. Овде на земљи ми имамо свој подвиг да се поново вратимо у Царство Небеско. Наши прародитељи су погрешили јер су преступили заповест Божију. Ми се враћамо Царству Небеском тако што држимо заповести да љубимо Бога и ближњега. Само тада Господ ће нам дати радост и мир у Духу Светоме. Огрејани смо Телом и Крвљу Господњом, поучени речима свога духовног оца Владике Јустина, а радост дана пренета је на агапе љубави сваког хришћанског дома наше заједнице. Душан Дуњић, студент теологије