Катихета Бранислав Илић, Плодови мисионарског деловања часописа Жички благовесник
Идите и научите све народе… (Мт. 28, 19) На овим Спаситељевим речима утемељена је мисија Цркве као вид јеванђелског и равноапостолног дела. Преподобни и богоносни отац наш Порфирије Kавсокаливит, савремени светогорски старац, мисионарење упоређује са литургијским служењем, са заједничким делом многих на добро и на спасење свих. По дубокоj подвижничко-теолошкој мисли овог угодника Божјег, сваки истински мисионар јесте са-литург, онај који ширењем речи Божје саслужује литургу. Мисионарење није својствено само и искључиво припадницима клира, већ је сваки припадник Цркве призван да превасходно својим делима и свеколиким животом, а затим и писаном или усменом речју, буде истински мисионар. Свети и богоносни отац наш Николај, епископ жички и охридски, светитељ је из рода нашега који је на чудесан начин у свом животу и архипастирском делу актуализовао и испунио Спаситељев позив на ширење речи Његове. Све је у животу овог светитеља било у служби проповедања речи Очовеченог Логоса Господа нашег Исуса Христа, о чему сведочи и црквени песник који га у централној богослужбеној химни назива новим или поновљеним златоустом. Један од драгоцених плодова чудесног мисионарског дела Светог владике Николаја је и часопис „Жички благовесникˮ, мисионарско гласило Епархије жичке, који је Свети владика Николај основао 1919. године. У својој дугој историји часопис је вршио своју мисију постајући једнак плодној земљи на којој се од броја до броја сеје драгоцено јеванђелско семе. На овој плодној духовној њиви која је сва у служби ширења благе вести љубави Божје, себе су уградили знаменити уредници, међу којима је био и некадашњи прота Хранислав Ђорић, потоњи Патријарх српски Герман. То равноапостолно дело које је утемељено на молитвама и благослову духовног утемељивача „Жичког благовесникаˮ, наставља и данашње Уредништво, трудећи се да часопис и у нашим данима буде попут пламичка воштанице која у виду писане речи осветљава пут наших духовних корака, водећи нас увек ка једином правом циљу – ка Господу нашем који је „Пут, Истина, и Животˮ (Јн. 14, 6). Да мисионарско дело „Жичког благовесникаˮ и у нашим данима рађа благословене плодове и налази своје месту у срцима свих оних који су истински гладни и жедни вечне и непролазне речи Божје, сведочи и догађај који ћу предочити у наставку. На једном од часова Православног катихизиса – Верске наставе, говорио сам својим ученицима о значају мисионарења са посебним нагласком на богато издаваштво које је присутно у нашој помесној Цркви, а у служби је мисије. После мог казивања уследила су многобројна питања и живи разговор који је на свој начин потврдио важност ове теме. Међу ученицима који су се јавили за реч била је и једна ученица која је до скоро живела у Пожеги, одакле се од другог полугодишта ове школске године доселила у Нови Сад. Она је својим речима посведочила да је часопис „Жички благовесникˮ веома утицао на њу и њено духовно узрастање, као и на жељу да похађа часове верске наставе и постане активни учесник литургијског живота. Према њеним речима, неретко се дешавало да текстови које је прочитала у „Жичком благовесникуˮ оставе велики утисак на њу, после чега је бивала подстакнута да проникне у њихов дубљи смисао, што је несумњиво допринело њеном духовном изграђивању. Иста ученица је споменула да је на локалној телевизији пратила представљање садржаја новог броја часописа у којем је препознала и мене, будући да се међу страницама наведеног броја нашао мој ауторски текст. Ово сведочење је подједнако важно као и оно прво, јер промовисање часописа у медијима никада не може бити сагледано као некаква реклама, већ је и ово искључиво сагледано као вид продужене мисије која има и свој значај и своје плодове. Ово мало, али значајно и драгоцено сведочење, доказ је да мисија увек има своје плодове и благословени значај. На нама је да неуморно обрађујемо Виноград Господњи, да речима сејемо семе у плодну земљу, да делима која су достојна хришћанског призвања заливамо посејано семе, а Господ ће љубављу својом дати да роде многоструки плодови, а међу којима је и овај један плод који смо навели. Нека би Господ дао да и надаље деловање „Жичког благовесникаˮ буде у служби катихезе која за крајњи циљ има сједињење са Господом, а да молитве Светог владике Николаја свим делатницима сабраним око овог часописа, са уредником, протом Александром Јевтићем, буду надахнуће и потпора у овом значајном мисионарском делу. Катихета Бранислав Илић, уредник портала “Ризница литургијског богословља и живота“
Ученици СШ ,,Драгачево“ и ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ из Гуче награђени на божићном конкурсу СПЦО никољачке
Ученици СШ ,,Драгачево“ и ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ добили су укупно 34 награде на ликовно-литерарном конкурсу СПЦО Никољачке под називом ,,Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. Ученици су цртали, сликали, писали, а према информацијама организатора – на конкурс је пристигло укупно преко 700 радова. Дана 11. фебруара одржана је свечана додела награда у Цркви Светог Саве у Супњу (Рашка), где су наши ученици отпутовали из Гуче, са својим вероучитељем Дарком Стевановићем и школским педагогом ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ Јеленом Вукашиновић. Ученици су присуствовали Светој Литургији, узевши учешће у најсветијем Заједништву, причестивши се Телом у Крвљу Христовом, а након Литургије уследила је свечана додела награда. Ученицима су награде доделили вероучитељ Никола Михаиловић и протојереј Дејан Николић, организатори конкурса. Након тога, сви заједно су се запутили у манастир Кончул, где су срдачно дочекани од стране сестринства, те су духовно и телесно окрепљени слободно време провели у Рашки. При повратку за родни крај, обишли су манастире Стару и Нову Павлицу. Превоз за ученике организован је у сарадњи директорки обе школе, Драгице Дојчиновић и Бојане Перовић. Нека би Оваплоћени Господ дао да наши ученици наставе ходити стопама правде Његове, развијајући љубав према Њему и Цркви Његовој и активно приступајући Чаши Заједништва са Господом и једних са другима. Вероучитељ Дарко Стевановић
Канонска посета Епископа Јустина Сирчи
У недељу 36. по Духовима, 11. фебруара 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог пророка Илије у Сирчи код Краљева. Његовом Преосвештенству саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, парох сирчански јереј Стефан Медар, као и ђакон Стефан Симић. Певницу је предводио протопсалт г. Иван Трајковић. Наш сирчански храм није велик, али данас је примио у себе много верног народа, који су дошли да се нахране и напоје Речју Божјом и дочекају свога Владику. Велики број родитеља са децом из села Сирче и Опланића приступили су Светој Чаши и тиме испунили оне Христове речи: ,,Пустите децу да долазе к Мени и не браните им, јер је таквих Царство Божије“(Мт 19,14). У богонадахнутој беседи, Владика Јустин је подсетио верни народ на пример жене Хананејке која у свом искушењу и невољи није очајавала, већ је завапила Христу: ,,Исусе, сине Давидов, помилуј ме!“ И Господ јој је исцелио кћер од ненавидника. Тако и ми, када нас ма које страдање или проблем задеси, требамо искрено да се обратимо Господу речима жене Хананејке: ,,Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме!“, истакао је Владика. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Након завршетка Свете Литургије за присутне је постављено пригодно послужење. Вероучитељ Филип Зеленовић
Полагање повеље и освећење темеља храма у Баљевцу
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче! Храм Светог великомученика Прокопија у Баљевцу се гради по благослову из 2021. године од нашег епископа Господина Јустина. У име Господа тим благословом је ово место добило нову духовну енергију и по добијању грађевинске дозволе на празник Ивањдан 2022. за годину дана се укровио храм за радост и духовно усавршавање овог места. По речима становника Баљевца и околних места, навечерје храмовне славе, литија и празник Светог Прокопија 2023. године је најсвечаније прослављен у овом крају од памтивека. У храму се редовно богослужи од Лазареве суботе прошле године, а будући да ово место дуго година није имало храм за богослужења, ова окупљања су код људи изазвала велику радост и емоције. У томе се види успех нашег рада и труда по благослову нашег владике. Народ се окупља у храму и постаје Црква, заједница љубави Бога и људи. Тако је било и данас у тридесет шесту недељу по Духовима, на пренос моштију Светог Игњатија Богоносца, када је по благослову нашег епископа архијерејски намесник протојереј Данило Петровић положио повељу и осветио темеље храма. Саслуживали су му протојереј Душан Томић, протојереј Милован Вујовић, протонамесник Иван Ћурчић, јереј Немања Тимотијевић, јереј Бранко Росић и ђакон Милош Јанковић. За певницом су били појци из нашег храма, а са њима из целе општине. Овај догађај је код храма окупио велики број верника из целе општине да би осетили радост рађања новог храма где ће се у будућности причешћивати, крштавати, венчавати и молити верници ове парохије. Архијерејски намесник Данило Петровић је у беседи истакао колико је битно за ово место и околна села што је изграђена ова светиња где сваког празника одјекују звона која призивају на молитву. Радост овог празника је настављена уметничким програмом Куда Брвенице, а старешина храма јереј Немања Тимотијевић је позвао све присутне на трпезу љубави и послужење у радости ове светиње. Наш народ је у храму прослављао Светог великомученика Прокопија, заштитника рудара, деце и младенаца, у духовној радости, док су у њему одјекивале песме и молитве овог радосног догађаја и благослова који је наше место добило. Jереј Немања Тимотијевић
Епископ Јустин богослужио у Параклису Светих 40 мученика севастијских
На дан свештеног спомена Светог Јефрема Сирина и Светог Исака Сирина, 10. фебруара 2024. Свету Архијерејску Литургију Епископ Јустин служио је у Параклису 40 мученика севастијских, који се налази при Епископији у Краљеву. Владики жичком саслуживао је секретар ЕУО-а архимандрит Дамјан (Цветковић), док је за певницом предивно и умилно појање монахиње Христине пратило евхаристијско приношење. Из канцеларије Епископа
Свети Јован Кронштатски, Вера жене Хананејке
Данас смо, браћо и сестре, читали одељак из Јеванђеља по Матеју, о упорном мољењу жене Хананејке Исусу Христу, за своју поседнуту ћерку. За нас је, браћо и сестре, ова Хананејка – мајка, јако поучна! Љубав према ћерки, која сурово страда од нечисте силе која је мучи, побудила ју је да иште спас за несрећницу од божанског, свемоћног, Чудотворца, и није одступила од Добротвора и Спаситеља, све док није задобила оно што моли, премда искушења њене вере и смелости нису била нимало лака! Она је, како се чинило, била одбијена, и први пут, и други, и трећи, али није се смутила, није пала у очајање и рекла: „Не, нећу више молити и узнемиравати – очигледно је да сам недостојна“, већ је гајила чврсту наду на Чудотворца. У почетку Срцезналац на њено мољење није одговарао ни речи – да би у њој пробудио још јачу веру и наду и најватренију молитву, јер од препрека вера и нада са молитвом код једних задобијају силу и снагу, више се разгоревају, док код маловерних и малодушних слабе или се сасвим гасе. Заиста, Хананејка није ослабила у вери, уздању и молитви, већ је почела да још снажније моли и виче, идући за Господом и ученицима, тако да су они почели да се заступају за њу, да је отпусти. Господ, као да не жели да слуша ни њу, ни ученике, говори да је послан само изгубљеним овцама дома израиљевог, односно, Јеврејима, којима су била дата обећања, откровења, пророштва о Његовом доласку у свет и спасење људи кроз Њега. Без обзира на поновно одбијање, она долази до Самога Господа, поклања се и говори: „Господе, помози ми!“. Запазите, колико су велике њена вера, уздање, смелост! Иако незнабошкиња, она Га исповеда као Господа, Сина Давидовог, свемогућег Цара духова, узда се у Његову безмерну доброту, која обухвата не само Јевреје, већ и незнабошце и као слушкиња господару, или боље рећи као кћер оцу, смело говори: „Господе, помози ми!“. Када је, пак, Господ рекао: „Није добро узети хлеб од деце и бацити псима“, подразумевајући под псима незнабошце, оне који нису познавали истинитог Бога, којима је припадала и ова жена, она се нимало није ражалостила овим називом, схватајући да је достојна да је назове таквим понижавајућим именом и рекла: „Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових“. Таква вера, такво уздање, смирење, трпљење, били су пријатни Спаситељу – Он ју је похвалио за велику веру и рекао: „О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш!“. И истог трена се њена ћерка исцелила. Да, таквој мајки треба аплаудирати! Исту овакву веру је Господ нашао код онога римскога капетана, такође бившег идолопоклоника, чији је вољени слуга био на самрти, и кога је Господ исцелио, због молитве и велике вере капетанове, и на похвалу му је рекао „Ни у Израиљу овакве вере не нађох!“ (Мт. 8, 10). Након овога, рећи ћу свима вама, браћо и сестре: Научите се да верујете, да се надате и да молите Господа или Мајку Божију, са таквом смелошћу и упорношћу, као што је Хананејка молила за своју ћерку, како је молио капетан за слугу свога и задобијте по жељама вашим, уколико је то угодно Богу и вама на корист. Иштите, говори Господ, и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. (Мт. 7, 7). Хананејка изображава нашу душу – њена поседнута кћер је наше многострасно тело, које свакога дана дивља разним страстима. У каквој невољи су се налазиле Хананејка и њена кћер, у таквој истој невољи се и ми налазимо. Од младости моје, многе ме обузимају страсти, али сам Ти ме заступи и спаси Спасе мој (Антифон 4. гласа). Због чега страсти, ови демони, који раде у срцу, често тако дрско господаре над људима, муче их, узнемиравају, посрамљују људе које су запосели? Зато што ови људи немају снажну веру, не моле се ватрено и упорно, немају чврсту жељу да се ослободе од њих. О ко би нам могао послати овакву мајку, као што је ова Хананејка, која би се помолила Господу за нас са истом таквом вером, надом и љубављу, као ова за своју ћерку, да би нас ради њених молитава Господ помиловао и изагнао из нас наше страсти, исцеливши нас од наше побеснелости? Јер наше тело зло бесни. Али браћо и сестре, имамо не Хананејку, већ непостидну и премилосрдну Молитвеницу и Заступницу, Саму Свеблагу и Пречисту Матер Бога нашега, увек спремну да нас заступа пред Сином Својим и Богом, за избављење од побеснелости и помахниталости страсти, ако јој само свагда са вером и надом, у покајању, искреним срцем прибегавамо са молитвом за помоћ. Њено заступништво је свесилно, истинито, добронадежно, јер је она Мати Самога Господа и Творца творевине и Син Њен и Бог, као дужник Мајке, испуњује сваку Њену Молбу за нас. Њој, Њеном моћном покрову, стално прибегавајмо. Али и сами усавршавајмо и умножавајмо своју веру у Господа, своје уздање и своју љубав према Богу и ближњима и непрестано прибегавајмо у покајању самоме Господу, као ова Хананејка, јер нам је Господ свима дао право да се смело обраћамо Њему Самоме: Иштите и даће вам се; и још: Све што узиштете у молитви, ако верујете, добићете. (Мт. 21, 22). Дакле, браћо и сестре, велика је сила вере! Што је јача наша вера, то већу спасоносну Божију силу привлачи на човека, и нема греха, нема тако велике невоље, жалости, од којих вера не би могла да спасе. Она очишћује грехе, избавља од страсти, прогони демоне, лечи тугу, исцељује болести, избавља од смрти, васкрсава мртве, непријатеље претвара у пријатеље, грешнике – у праведнике; она премешта горе; она сваковрсна чуда чини. Један грађанин у некоме граду, који је живео по вери и водио непрекидну борбу са страстима, као војник Христов, говорио ми је док смо разговарали да он се он свакодневном и свакочасовном молитвом покајања и вере скоро непрестано диви сили Божијој, која спасава од свих грехова и страсти, тако да при безбројним искушењима и унутрашњим грехопадима, он је, на крају крајева увек победник над страстима, прогонитељ демонских маштања и привиђења, уништитељ демонских замки. Краће речено, томе да је он
Света Архијерејска Литургија у Манастиру Успењу кабларском
У недељни дан када се наша Света Црква молитвено сећа Светoг апостола Тимотеја и Светог мученика Анастасија, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Успења Пресвете Богородице на Каблару, служио је Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење Архијерејског намесника трнавског Мирослава Петрова и ђакона Стефана Симића. Светој Литургији присуствовао је и протојереј Душан Ћурчић, старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку, док су својим умилним појањем Литургију улепшале сестре Манастира Благовештење у Овчар Бањи, са својом игуманијом Михаилом (Пантић). Након прочитаног одељка из Јеванђеља, свим присутним се обратио пастирском беседом Владика Јустин, рекавши између осталог да је темељ и извор свега доброг, сам Бог који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Сваки човек који призове име Господње биће спасен, што значи да је неопходно да поверује да је Христос Господ. А када поверује, није довољно само да исповеди да је то Бог силни и моћни, друго лице Свете Тројице, већ да следује Његовим корацима и заповестима које су дате да се кроз њих спасавамо. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Монахиња Параскева (Парошки)
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић одржао предавање на Златибору
У недељу 4. фебруара, евхаристијским сабрањем у Храму Преображења Господњег на Златибору началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, парох при Храму Светог Ђорђа у Подгорици, уз саслужење протојереја Дејана Војисављевића, старешине Храма Преображења Господњег на Златибору, протојереја Давида Селаковића, протонамесника Дарка Несторовића, ђакона Дарка Јараковића и ђакона Ненада Срећковића. Обраћајући се верном народу, отац Гојко је истакао значај литургијског сабрања у недељни дан. Подсећајући нас на дарове које смо добили од Бога, подстакао нас је на чешће узношење благодарствених молитава. Тумачећи прочитано Јеванђеље о излечењу слепога, истакао је да он телесним очима није могао видети ни створења Божија, али је духовним видом угледао Бога. Повод доласка оца Гојка на Златибор јесте учешће у новоутемељеној манифестацији ,,Духовним стопама“, коју организује Културни центар ,,Златибор-Чајетина“, а у оквиру које је у сали Културног центра одржао предавање на тему ,,Његошев духовни лик“. Ђакон Ненад Срећковић
Ибарске новости: Свети Тихон Задонски, “Не бој се, Ја сам с тобом“
Дешава се, да мајка тешећи дете, говoри: „Не бој се, ја сам са тобом.“ Ево тако и наш Творац, милосрдни и човекољубиви Бог, Отац изобиља и сваке утехе, говори верујућој души, која се налази у искушењима и напастима: „Не бој се, Ја сам са тобом! Ја сам твој Саздатељ, Спаситељ и Искупитељ, Ја сам твој Помоћник и Заступник. Ја – сам Тај, Који све држи у руци и Коме се све покорава – Ја сам са тобом!“ Тако је Господ био са Својим верним сином Нојем и сачувао га од свесветског потопа. Био је са Лотом и сачувао од казне над Содомом. Био је са Својим слугама Авраамом, Исааком и Јаковом, чувајући их у њиховим лутањима у земљи обећања. Он је био са праведним Јосифом, чувајући га у искушењима и страдањима, а потом га је прославио. Господ је био и са израиљским народом у време његовог робовања у Египту. Он га је моћном руком извео из земље угњетавања, разделио Црвено море и провео га усред мора, спасавајући га од фараона – мучитеља. Био је са њима у пустињи и хранио их чудесном маном, поражавајући непријатеље пред лицем Његовим и повео у гору светиње Своје. Био је са тим народом и у обећаној земљи и спасао га. Био је са Својим помазаником Давидом и спасавао га у различитим искушењима и гоњењима и сачувао слугу Свога од његових непријатеља. Био је са Јоном у дубини морској и сачувао га у утроби кита и избавио га. Био је са три младића у вавилонској пећи и угасио силу огња и научио их да певају благодарну песму. Био је са Данилом у јами, затворио уста лавовима и избавио га одатле. Био је са Апостолима, био је са Мученицима и сачувао их усред ужасних мучења. Био је са пустињацима, који су живели у пештерама, пећинама и пустињама земље и сачувао их од замки сатане. Био је и биће до краја века са Својим верним слугама, по Свом непромењивом обећању: „Ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин.“ (Мт 28:20). Дивне су оне речи упућене Христу: „Нелажно си обећао да ћеш бити са нама до краја века, Христе…“ Ево зашто Његове верне слуге, осећајући присуство Његово и живу утеху, певају са радошћу: Бог је наше прибежиште и сила, помоћник у жалостима, које су дошле на нас… Господ – просвећење моје и Спаситељ мој; кога да се бојим? Господ – заштитник живота мога; кога да се бојим? Само гледај, хришћанине, да ти будеш Божији, а Бог Своје не оставља. Веруј у Њега од свега срца како у Бога, угађај Му вером и правдом. Сву наду полажи на Њега и призивај Га свим срцем. И где год да си, у каквом год искушењу и невољи да се налазиш, Он је увек са тобом, гледа на твој подвиг и невидљивом руком те укрепљује и помаже ти. Чак и да се против тебе окрену зли људи заједно са демонским пуковима – они неће успети! „Господ ће те сачувати од сваког зла, сачуваће душу твоју Господ“. „Немој ме оставити, Господе, Боже мој! немој се удаљити од мене. Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!“ (Пс. 38:21-22). „Господе сила, са нама буди, јер осим Тебе, другог Помоћника у невољама немамо! Господе сила, помилуј нас!“ Свети Тихон Задонски Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 02. фебруар 2024. године
Литургијска секција из Гуче на радију “Слово љубве“ и на телевизији “Храм“
Чланови Литургијске секције ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ и СШ ,,Драгачево“ гостовали су у јутарњем програму радија Слово љубве и телевизије Храм, заједно са својим вероучитељем Дарком Стевановићем. Ученици су говорили о искуству снимања песмице ,,Божићна радост“, у оквиру акције ,,Обновимо себе – заволи и воли“, као и о самој Литургијској секцији, о својој љубави према Господу, Цркви, Литургији, али и о својој родној Гучи и Драгачеву. Такође, ученици су певали део поменуте песме, затим ,,Тебе појем“, као и чувену песму Светог владике Николаја Велимировића ,,Господе Боже мој“. Након гостовања, ученици су обишли Храм Светог Саве, Саборну цркву, Народни музеј, Музеј Српске православне цркве и Конак кнегиње Љубице. Превоз за ученике и вероучитеља обезбеђен је захваљујући Општини Лучани, а ученици су се у Гучу вратили у вечерњим часовима, испуњени утисцима и облагодаћени богоугодним разговорима које су водили у црквеним медијима. Линк ка разговору на радију Слово љубве: http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=42941 Дарко Стевановић, вероучитељ
Катихета Бранислав Илић, Плодови мисионарског деловања часописа Жички благовесник
Идите и научите све народе… (Мт. 28, 19) На овим Спаситељевим речима утемељена је мисија Цркве као вид јеванђелског и равноапостолног дела. Преподобни и богоносни отац наш Порфирије Kавсокаливит, савремени светогорски старац, мисионарење упоређује са литургијским служењем, са заједничким делом многих на добро и на спасење свих. По дубокоj подвижничко-теолошкој мисли овог угодника Божјег, сваки истински мисионар јесте са-литург, онај који ширењем речи Божје саслужује литургу. Мисионарење није својствено само и искључиво припадницима клира, већ је сваки припадник Цркве призван да превасходно својим делима и свеколиким животом, а затим и писаном или усменом речју, буде истински мисионар. Свети и богоносни отац наш Николај, епископ жички и охридски, светитељ је из рода нашега који је на чудесан начин у свом животу и архипастирском делу актуализовао и испунио Спаситељев позив на ширење речи Његове. Све је у животу овог светитеља било у служби проповедања речи Очовеченог Логоса Господа нашег Исуса Христа, о чему сведочи и црквени песник који га у централној богослужбеној химни назива новим или поновљеним златоустом. Један од драгоцених плодова чудесног мисионарског дела Светог владике Николаја је и часопис „Жички благовесникˮ, мисионарско гласило Епархије жичке, који је Свети владика Николај основао 1919. године. У својој дугој историји часопис је вршио своју мисију постајући једнак плодној земљи на којој се од броја до броја сеје драгоцено јеванђелско семе. На овој плодној духовној њиви која је сва у служби ширења благе вести љубави Божје, себе су уградили знаменити уредници, међу којима је био и некадашњи прота Хранислав Ђорић, потоњи Патријарх српски Герман. То равноапостолно дело које је утемељено на молитвама и благослову духовног утемељивача „Жичког благовесникаˮ, наставља и данашње Уредништво, трудећи се да часопис и у нашим данима буде попут пламичка воштанице која у виду писане речи осветљава пут наших духовних корака, водећи нас увек ка једином правом циљу – ка Господу нашем који је „Пут, Истина, и Животˮ (Јн. 14, 6). Да мисионарско дело „Жичког благовесникаˮ и у нашим данима рађа благословене плодове и налази своје месту у срцима свих оних који су истински гладни и жедни вечне и непролазне речи Божје, сведочи и догађај који ћу предочити у наставку. На једном од часова Православног катихизиса – Верске наставе, говорио сам својим ученицима о значају мисионарења са посебним нагласком на богато издаваштво које је присутно у нашој помесној Цркви, а у служби је мисије. После мог казивања уследила су многобројна питања и живи разговор који је на свој начин потврдио важност ове теме. Међу ученицима који су се јавили за реч била је и једна ученица која је до скоро живела у Пожеги, одакле се од другог полугодишта ове школске године доселила у Нови Сад. Она је својим речима посведочила да је часопис „Жички благовесникˮ веома утицао на њу и њено духовно узрастање, као и на жељу да похађа часове верске наставе и постане активни учесник литургијског живота. Према њеним речима, неретко се дешавало да текстови које је прочитала у „Жичком благовесникуˮ оставе велики утисак на њу, после чега је бивала подстакнута да проникне у њихов дубљи смисао, што је несумњиво допринело њеном духовном изграђивању. Иста ученица је споменула да је на локалној телевизији пратила представљање садржаја новог броја часописа у којем је препознала и мене, будући да се међу страницама наведеног броја нашао мој ауторски текст. Ово сведочење је подједнако важно као и оно прво, јер промовисање часописа у медијима никада не може бити сагледано као некаква реклама, већ је и ово искључиво сагледано као вид продужене мисије која има и свој значај и своје плодове. Ово мало, али значајно и драгоцено сведочење, доказ је да мисија увек има своје плодове и благословени значај. На нама је да неуморно обрађујемо Виноград Господњи, да речима сејемо семе у плодну земљу, да делима која су достојна хришћанског призвања заливамо посејано семе, а Господ ће љубављу својом дати да роде многоструки плодови, а међу којима је и овај један плод који смо навели. Нека би Господ дао да и надаље деловање „Жичког благовесникаˮ буде у служби катихезе која за крајњи циљ има сједињење са Господом, а да молитве Светог владике Николаја свим делатницима сабраним око овог часописа, са уредником, протом Александром Јевтићем, буду надахнуће и потпора у овом значајном мисионарском делу. Катихета Бранислав Илић, уредник портала “Ризница литургијског богословља и живота“
Ученици СШ ,,Драгачево“ и ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ из Гуче награђени на божићном конкурсу СПЦО никољачке
Ученици СШ ,,Драгачево“ и ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ добили су укупно 34 награде на ликовно-литерарном конкурсу СПЦО Никољачке под називом ,,Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. Ученици су цртали, сликали, писали, а према информацијама организатора – на конкурс је пристигло укупно преко 700 радова. Дана 11. фебруара одржана је свечана додела награда у Цркви Светог Саве у Супњу (Рашка), где су наши ученици отпутовали из Гуче, са својим вероучитељем Дарком Стевановићем и школским педагогом ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ Јеленом Вукашиновић. Ученици су присуствовали Светој Литургији, узевши учешће у најсветијем Заједништву, причестивши се Телом у Крвљу Христовом, а након Литургије уследила је свечана додела награда. Ученицима су награде доделили вероучитељ Никола Михаиловић и протојереј Дејан Николић, организатори конкурса. Након тога, сви заједно су се запутили у манастир Кончул, где су срдачно дочекани од стране сестринства, те су духовно и телесно окрепљени слободно време провели у Рашки. При повратку за родни крај, обишли су манастире Стару и Нову Павлицу. Превоз за ученике организован је у сарадњи директорки обе школе, Драгице Дојчиновић и Бојане Перовић. Нека би Оваплоћени Господ дао да наши ученици наставе ходити стопама правде Његове, развијајући љубав према Њему и Цркви Његовој и активно приступајући Чаши Заједништва са Господом и једних са другима. Вероучитељ Дарко Стевановић
Канонска посета Епископа Јустина Сирчи
У недељу 36. по Духовима, 11. фебруара 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог пророка Илије у Сирчи код Краљева. Његовом Преосвештенству саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, парох сирчански јереј Стефан Медар, као и ђакон Стефан Симић. Певницу је предводио протопсалт г. Иван Трајковић. Наш сирчански храм није велик, али данас је примио у себе много верног народа, који су дошли да се нахране и напоје Речју Божјом и дочекају свога Владику. Велики број родитеља са децом из села Сирче и Опланића приступили су Светој Чаши и тиме испунили оне Христове речи: ,,Пустите децу да долазе к Мени и не браните им, јер је таквих Царство Божије“(Мт 19,14). У богонадахнутој беседи, Владика Јустин је подсетио верни народ на пример жене Хананејке која у свом искушењу и невољи није очајавала, већ је завапила Христу: ,,Исусе, сине Давидов, помилуј ме!“ И Господ јој је исцелио кћер од ненавидника. Тако и ми, када нас ма које страдање или проблем задеси, требамо искрено да се обратимо Господу речима жене Хананејке: ,,Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме!“, истакао је Владика. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Након завршетка Свете Литургије за присутне је постављено пригодно послужење. Вероучитељ Филип Зеленовић
Полагање повеље и освећење темеља храма у Баљевцу
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче! Храм Светог великомученика Прокопија у Баљевцу се гради по благослову из 2021. године од нашег епископа Господина Јустина. У име Господа тим благословом је ово место добило нову духовну енергију и по добијању грађевинске дозволе на празник Ивањдан 2022. за годину дана се укровио храм за радост и духовно усавршавање овог места. По речима становника Баљевца и околних места, навечерје храмовне славе, литија и празник Светог Прокопија 2023. године је најсвечаније прослављен у овом крају од памтивека. У храму се редовно богослужи од Лазареве суботе прошле године, а будући да ово место дуго година није имало храм за богослужења, ова окупљања су код људи изазвала велику радост и емоције. У томе се види успех нашег рада и труда по благослову нашег владике. Народ се окупља у храму и постаје Црква, заједница љубави Бога и људи. Тако је било и данас у тридесет шесту недељу по Духовима, на пренос моштију Светог Игњатија Богоносца, када је по благослову нашег епископа архијерејски намесник протојереј Данило Петровић положио повељу и осветио темеље храма. Саслуживали су му протојереј Душан Томић, протојереј Милован Вујовић, протонамесник Иван Ћурчић, јереј Немања Тимотијевић, јереј Бранко Росић и ђакон Милош Јанковић. За певницом су били појци из нашег храма, а са њима из целе општине. Овај догађај је код храма окупио велики број верника из целе општине да би осетили радост рађања новог храма где ће се у будућности причешћивати, крштавати, венчавати и молити верници ове парохије. Архијерејски намесник Данило Петровић је у беседи истакао колико је битно за ово место и околна села што је изграђена ова светиња где сваког празника одјекују звона која призивају на молитву. Радост овог празника је настављена уметничким програмом Куда Брвенице, а старешина храма јереј Немања Тимотијевић је позвао све присутне на трпезу љубави и послужење у радости ове светиње. Наш народ је у храму прослављао Светог великомученика Прокопија, заштитника рудара, деце и младенаца, у духовној радости, док су у њему одјекивале песме и молитве овог радосног догађаја и благослова који је наше место добило. Jереј Немања Тимотијевић
Епископ Јустин богослужио у Параклису Светих 40 мученика севастијских
На дан свештеног спомена Светог Јефрема Сирина и Светог Исака Сирина, 10. фебруара 2024. Свету Архијерејску Литургију Епископ Јустин служио је у Параклису 40 мученика севастијских, који се налази при Епископији у Краљеву. Владики жичком саслуживао је секретар ЕУО-а архимандрит Дамјан (Цветковић), док је за певницом предивно и умилно појање монахиње Христине пратило евхаристијско приношење. Из канцеларије Епископа
Свети Јован Кронштатски, Вера жене Хананејке
Данас смо, браћо и сестре, читали одељак из Јеванђеља по Матеју, о упорном мољењу жене Хананејке Исусу Христу, за своју поседнуту ћерку. За нас је, браћо и сестре, ова Хананејка – мајка, јако поучна! Љубав према ћерки, која сурово страда од нечисте силе која је мучи, побудила ју је да иште спас за несрећницу од божанског, свемоћног, Чудотворца, и није одступила од Добротвора и Спаситеља, све док није задобила оно што моли, премда искушења њене вере и смелости нису била нимало лака! Она је, како се чинило, била одбијена, и први пут, и други, и трећи, али није се смутила, није пала у очајање и рекла: „Не, нећу више молити и узнемиравати – очигледно је да сам недостојна“, већ је гајила чврсту наду на Чудотворца. У почетку Срцезналац на њено мољење није одговарао ни речи – да би у њој пробудио још јачу веру и наду и најватренију молитву, јер од препрека вера и нада са молитвом код једних задобијају силу и снагу, више се разгоревају, док код маловерних и малодушних слабе или се сасвим гасе. Заиста, Хананејка није ослабила у вери, уздању и молитви, већ је почела да још снажније моли и виче, идући за Господом и ученицима, тако да су они почели да се заступају за њу, да је отпусти. Господ, као да не жели да слуша ни њу, ни ученике, говори да је послан само изгубљеним овцама дома израиљевог, односно, Јеврејима, којима су била дата обећања, откровења, пророштва о Његовом доласку у свет и спасење људи кроз Њега. Без обзира на поновно одбијање, она долази до Самога Господа, поклања се и говори: „Господе, помози ми!“. Запазите, колико су велике њена вера, уздање, смелост! Иако незнабошкиња, она Га исповеда као Господа, Сина Давидовог, свемогућег Цара духова, узда се у Његову безмерну доброту, која обухвата не само Јевреје, већ и незнабошце и као слушкиња господару, или боље рећи као кћер оцу, смело говори: „Господе, помози ми!“. Када је, пак, Господ рекао: „Није добро узети хлеб од деце и бацити псима“, подразумевајући под псима незнабошце, оне који нису познавали истинитог Бога, којима је припадала и ова жена, она се нимало није ражалостила овим називом, схватајући да је достојна да је назове таквим понижавајућим именом и рекла: „Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових“. Таква вера, такво уздање, смирење, трпљење, били су пријатни Спаситељу – Он ју је похвалио за велику веру и рекао: „О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш!“. И истог трена се њена ћерка исцелила. Да, таквој мајки треба аплаудирати! Исту овакву веру је Господ нашао код онога римскога капетана, такође бившег идолопоклоника, чији је вољени слуга био на самрти, и кога је Господ исцелио, због молитве и велике вере капетанове, и на похвалу му је рекао „Ни у Израиљу овакве вере не нађох!“ (Мт. 8, 10). Након овога, рећи ћу свима вама, браћо и сестре: Научите се да верујете, да се надате и да молите Господа или Мајку Божију, са таквом смелошћу и упорношћу, као што је Хананејка молила за своју ћерку, како је молио капетан за слугу свога и задобијте по жељама вашим, уколико је то угодно Богу и вама на корист. Иштите, говори Господ, и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. (Мт. 7, 7). Хананејка изображава нашу душу – њена поседнута кћер је наше многострасно тело, које свакога дана дивља разним страстима. У каквој невољи су се налазиле Хананејка и њена кћер, у таквој истој невољи се и ми налазимо. Од младости моје, многе ме обузимају страсти, али сам Ти ме заступи и спаси Спасе мој (Антифон 4. гласа). Због чега страсти, ови демони, који раде у срцу, често тако дрско господаре над људима, муче их, узнемиравају, посрамљују људе које су запосели? Зато што ови људи немају снажну веру, не моле се ватрено и упорно, немају чврсту жељу да се ослободе од њих. О ко би нам могао послати овакву мајку, као што је ова Хананејка, која би се помолила Господу за нас са истом таквом вером, надом и љубављу, као ова за своју ћерку, да би нас ради њених молитава Господ помиловао и изагнао из нас наше страсти, исцеливши нас од наше побеснелости? Јер наше тело зло бесни. Али браћо и сестре, имамо не Хананејку, већ непостидну и премилосрдну Молитвеницу и Заступницу, Саму Свеблагу и Пречисту Матер Бога нашега, увек спремну да нас заступа пред Сином Својим и Богом, за избављење од побеснелости и помахниталости страсти, ако јој само свагда са вером и надом, у покајању, искреним срцем прибегавамо са молитвом за помоћ. Њено заступништво је свесилно, истинито, добронадежно, јер је она Мати Самога Господа и Творца творевине и Син Њен и Бог, као дужник Мајке, испуњује сваку Њену Молбу за нас. Њој, Њеном моћном покрову, стално прибегавајмо. Али и сами усавршавајмо и умножавајмо своју веру у Господа, своје уздање и своју љубав према Богу и ближњима и непрестано прибегавајмо у покајању самоме Господу, као ова Хананејка, јер нам је Господ свима дао право да се смело обраћамо Њему Самоме: Иштите и даће вам се; и још: Све што узиштете у молитви, ако верујете, добићете. (Мт. 21, 22). Дакле, браћо и сестре, велика је сила вере! Што је јача наша вера, то већу спасоносну Божију силу привлачи на човека, и нема греха, нема тако велике невоље, жалости, од којих вера не би могла да спасе. Она очишћује грехе, избавља од страсти, прогони демоне, лечи тугу, исцељује болести, избавља од смрти, васкрсава мртве, непријатеље претвара у пријатеље, грешнике – у праведнике; она премешта горе; она сваковрсна чуда чини. Један грађанин у некоме граду, који је живео по вери и водио непрекидну борбу са страстима, као војник Христов, говорио ми је док смо разговарали да он се он свакодневном и свакочасовном молитвом покајања и вере скоро непрестано диви сили Божијој, која спасава од свих грехова и страсти, тако да при безбројним искушењима и унутрашњим грехопадима, он је, на крају крајева увек победник над страстима, прогонитељ демонских маштања и привиђења, уништитељ демонских замки. Краће речено, томе да је он
Света Архијерејска Литургија у Манастиру Успењу кабларском
У недељни дан када се наша Света Црква молитвено сећа Светoг апостола Тимотеја и Светог мученика Анастасија, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Успења Пресвете Богородице на Каблару, служио је Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење Архијерејског намесника трнавског Мирослава Петрова и ђакона Стефана Симића. Светој Литургији присуствовао је и протојереј Душан Ћурчић, старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку, док су својим умилним појањем Литургију улепшале сестре Манастира Благовештење у Овчар Бањи, са својом игуманијом Михаилом (Пантић). Након прочитаног одељка из Јеванђеља, свим присутним се обратио пастирском беседом Владика Јустин, рекавши између осталог да је темељ и извор свега доброг, сам Бог који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Сваки човек који призове име Господње биће спасен, што значи да је неопходно да поверује да је Христос Господ. А када поверује, није довољно само да исповеди да је то Бог силни и моћни, друго лице Свете Тројице, већ да следује Његовим корацима и заповестима које су дате да се кроз њих спасавамо. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Монахиња Параскева (Парошки)
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић одржао предавање на Златибору
У недељу 4. фебруара, евхаристијским сабрањем у Храму Преображења Господњег на Златибору началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, парох при Храму Светог Ђорђа у Подгорици, уз саслужење протојереја Дејана Војисављевића, старешине Храма Преображења Господњег на Златибору, протојереја Давида Селаковића, протонамесника Дарка Несторовића, ђакона Дарка Јараковића и ђакона Ненада Срећковића. Обраћајући се верном народу, отац Гојко је истакао значај литургијског сабрања у недељни дан. Подсећајући нас на дарове које смо добили од Бога, подстакао нас је на чешће узношење благодарствених молитава. Тумачећи прочитано Јеванђеље о излечењу слепога, истакао је да он телесним очима није могао видети ни створења Божија, али је духовним видом угледао Бога. Повод доласка оца Гојка на Златибор јесте учешће у новоутемељеној манифестацији ,,Духовним стопама“, коју организује Културни центар ,,Златибор-Чајетина“, а у оквиру које је у сали Културног центра одржао предавање на тему ,,Његошев духовни лик“. Ђакон Ненад Срећковић
Ибарске новости: Свети Тихон Задонски, “Не бој се, Ја сам с тобом“
Дешава се, да мајка тешећи дете, говoри: „Не бој се, ја сам са тобом.“ Ево тако и наш Творац, милосрдни и човекољубиви Бог, Отац изобиља и сваке утехе, говори верујућој души, која се налази у искушењима и напастима: „Не бој се, Ја сам са тобом! Ја сам твој Саздатељ, Спаситељ и Искупитељ, Ја сам твој Помоћник и Заступник. Ја – сам Тај, Који све држи у руци и Коме се све покорава – Ја сам са тобом!“ Тако је Господ био са Својим верним сином Нојем и сачувао га од свесветског потопа. Био је са Лотом и сачувао од казне над Содомом. Био је са Својим слугама Авраамом, Исааком и Јаковом, чувајући их у њиховим лутањима у земљи обећања. Он је био са праведним Јосифом, чувајући га у искушењима и страдањима, а потом га је прославио. Господ је био и са израиљским народом у време његовог робовања у Египту. Он га је моћном руком извео из земље угњетавања, разделио Црвено море и провео га усред мора, спасавајући га од фараона – мучитеља. Био је са њима у пустињи и хранио их чудесном маном, поражавајући непријатеље пред лицем Његовим и повео у гору светиње Своје. Био је са тим народом и у обећаној земљи и спасао га. Био је са Својим помазаником Давидом и спасавао га у различитим искушењима и гоњењима и сачувао слугу Свога од његових непријатеља. Био је са Јоном у дубини морској и сачувао га у утроби кита и избавио га. Био је са три младића у вавилонској пећи и угасио силу огња и научио их да певају благодарну песму. Био је са Данилом у јами, затворио уста лавовима и избавио га одатле. Био је са Апостолима, био је са Мученицима и сачувао их усред ужасних мучења. Био је са пустињацима, који су живели у пештерама, пећинама и пустињама земље и сачувао их од замки сатане. Био је и биће до краја века са Својим верним слугама, по Свом непромењивом обећању: „Ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин.“ (Мт 28:20). Дивне су оне речи упућене Христу: „Нелажно си обећао да ћеш бити са нама до краја века, Христе…“ Ево зашто Његове верне слуге, осећајући присуство Његово и живу утеху, певају са радошћу: Бог је наше прибежиште и сила, помоћник у жалостима, које су дошле на нас… Господ – просвећење моје и Спаситељ мој; кога да се бојим? Господ – заштитник живота мога; кога да се бојим? Само гледај, хришћанине, да ти будеш Божији, а Бог Своје не оставља. Веруј у Њега од свега срца како у Бога, угађај Му вером и правдом. Сву наду полажи на Њега и призивај Га свим срцем. И где год да си, у каквом год искушењу и невољи да се налазиш, Он је увек са тобом, гледа на твој подвиг и невидљивом руком те укрепљује и помаже ти. Чак и да се против тебе окрену зли људи заједно са демонским пуковима – они неће успети! „Господ ће те сачувати од сваког зла, сачуваће душу твоју Господ“. „Немој ме оставити, Господе, Боже мој! немој се удаљити од мене. Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!“ (Пс. 38:21-22). „Господе сила, са нама буди, јер осим Тебе, другог Помоћника у невољама немамо! Господе сила, помилуј нас!“ Свети Тихон Задонски Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 02. фебруар 2024. године
Литургијска секција из Гуче на радију “Слово љубве“ и на телевизији “Храм“
Чланови Литургијске секције ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ и СШ ,,Драгачево“ гостовали су у јутарњем програму радија Слово љубве и телевизије Храм, заједно са својим вероучитељем Дарком Стевановићем. Ученици су говорили о искуству снимања песмице ,,Божићна радост“, у оквиру акције ,,Обновимо себе – заволи и воли“, као и о самој Литургијској секцији, о својој љубави према Господу, Цркви, Литургији, али и о својој родној Гучи и Драгачеву. Такође, ученици су певали део поменуте песме, затим ,,Тебе појем“, као и чувену песму Светог владике Николаја Велимировића ,,Господе Боже мој“. Након гостовања, ученици су обишли Храм Светог Саве, Саборну цркву, Народни музеј, Музеј Српске православне цркве и Конак кнегиње Љубице. Превоз за ученике и вероучитеља обезбеђен је захваљујући Општини Лучани, а ученици су се у Гучу вратили у вечерњим часовима, испуњени утисцима и облагодаћени богоугодним разговорима које су водили у црквеним медијима. Линк ка разговору на радију Слово љубве: http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=42941 Дарко Стевановић, вероучитељ