Савиндан свечано прослављен у Адранима и Поповићима
Данас када славимо најлепше и најљупкије дете од свију деце Светитеља Саву сабрали смо се у дому школе: “ОШ Драган Маринковић”, да свечано прославимо Светитеља нашег Саву. Пре самог свечаног програма и представе приступили смо резању славског колача. Колач је пререзао надлежни парох протојереј Мирослав Андрић и честитао школску славу директорки школе Наташи Степић, деци и пристуном народу. Појањем Химне Светоме Сави започели смо светосавски програм, који су осмислили наставник веронауке Петар Ђерковић, наставница српског језика Славица Милошевић и учитељице Маријана Сеизовић и Јасна Савић. Учешће у програму су узела деца нижих и виших разреда. Циљ програма и представе је био да што величаственије прикажемо лик и дело Светога Саве кроз најеминентније личности српске историје тј. Савину децу. Приказали смо ликове Светог Симеона, Саве, Царице Милице, Косовке девојке, Вука Караџића, Михајла Пупина, Стевана Стојановића Мокрањца, Надежде Петровић, Десанке Максимовић, Милунке Савић, и других личности из српске историје. Било би нам мало осам векова да о испричамо и напишемо ко је био Свети Сава. Лик и дело Светог Саве, просветитеља, оснивача првих српских школа, болница и саме српске државе, говори о томе колико смо ми заправо дужни Светоме Сави. Дуг према Светоме Сави одужићемо само следећи његов пут просветитеља визионара и мислиоца. У току самог програма имали смо мале потешкоће нестанка струје у читавом селу Адрани , што нас није омело да се програм настави до краја. Свети Сава се кроз векове прослављао у много тешким условима тако да смо и ми настојали да наставимо програм. Касније смо приступили резању колача у Поповићима у истуреном одаљењу наше школе. Славски колач је пререзао свештеник протојереј Драган Јовић надлежни парох уз појање вероучитеља Петра Ђерковића. Такође, важно је да напоменемо да је школа у Поповићима прославила јубилеј 85 година постојања. Том догађају је пристусвовао њен ђак школе Љубиша Ђидић познати српски песник који је поклонио овој школи велики број својих књига и слика из приватне колекције, иначе познатих српских сликара, а један од њих је Милић од Мачве. На крају,молимо се Светом Оцу нашем Сави да моли Бога за наш род, његову децу. Вероучитељ Петар Ђерковић
Краљево: Свештенство Храма Светог Саве даривало малишане у болници
Српска Православна Црква и њени верници 27. јануара обележавају Светог Саву, који је једна од најзначајнијих личности српске историје. Савиндан се обележава у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа. Свештеници краљевачког Храма Светог Саве су одлучили да на овај дан обрадују наше најмлађе пацијенте пригодним пакетићима. Поклоне су наменили малишанима који се лече на одељењима педијатрије, дечје хирургије и Службе за ОРЛ и МФХ. Главне сестре ових Служби су преузеле поклоне, које ће поделити малишанима. Директор наше болнице, др Зоран Мрвић, је захвалио свештенству на посети и поклонима. Истакао је да су представници СПЦ велики пријатељи и донатори који нам већ годинама помажу у настојањима да нашим пацијентима обезбедимо што боље услове за лечење. У овим тешким временима, препуним лоших вести, немилих догађаја и туробне свакодневице, речи утехе, подршке и сазнање да постоји неко ко мисли на оне којима је потребна помоћ су драгоцене. Црква као институција и наша болница имају заједнички циљ, да свака на свој начин помаже и лечи, ширећи љубав и солидарност међу људима. Извор: www.bolnicastudenicakv.co.rs
Савиндан у Годачици
Празник Светог Саве свечано је прослављен литургијским сабрањем у Цркви Успења Пресвете Богородице у Годачици. Већ традиционално, прослава дана Светог Саве почела је Светом Литургијом, у њој су као и сваке године узели учешћа ученици са својим родитељима, наставно и ненаставно особље ОШ ,,Олга Милутиновић“ у Годачици. Дивно је било видети јединство Цркве и школе, као што нам је и Свети Сава оставио у аманет. Свету Литургију служио је јереј Ненад Јаковљевић, за певницом су на Литургији одговарали наставници школе на челу са директорком а деца су причала Оче Наш и Символ вере као и певајући химну Светом Сави. Као и на претходним сабрањима деца су у великом броју приступила Светој Чаши и причестила се Телом и Крвљу Христовим. Након Литургије приступило се сечењу Славског колача у просторијама матичне школе у Годачици као и у истуреном одељењу у Раваници, где су такође узели учешћа особље школе заједно са ученицима и њиховим родитељима. Деца су са већ припремљеним пригодним програмом о Светом Сави улепшали свима присутнима овај празник. Као што нас је некада давно Свети Сава сабирао и окупљао, верујемо да ћемо се и убудуће овако сабирати на његов дан, јер заиста је било дивно видети и доживети данашњи дан у Годачици. Вероучитељ Ненад Петровић
Савиндан у Сирчи 2023.
Школска слава, Свети Сава, и ове године је свечано прослављена у селу Сирчи, најпре литургијским сабрањем у Храму Светог пророка Илије, а потом у ОШ ,,Јован Цвијић“. Свету Литургију служио је протојереј Драган Јовић и протојереј-ставрофор Станоје Лазаревић. Црква је била препуна деце, родитеља и мештана који су се, упркос хладном времену сабрали да прославе Светога Саву. На велику духовну радост, ученици су заједно са својим вероучитељем активно учествовали на Светој Литургији, изговарајући молитву Оче Наш, Символ Вере и певајући Светосавску химну. Да радост буде још већа, већина њих је заједно са својим вероучитељем приступила Светој Чаши. По завршетку Божанствене Литургије, предшколска деца и ђаци ОШ ,,Јован Цвијић“ остала су у храму, казујући и певајући стихове о Светом Сави. За свој труд, деца су и ове године традиционално награђена пакетићима, захваљујући добротвору и мештанину, Александру Радосављевићу. Након доделе пакетића у храму, уследило је освећење славског колача у холу школе и светосавска приредба, у режији наставника српског језика, и учитељица 1. и 2. разреда. Директор школе Иван Радосављевић честитао је празник свима присутнима и искористио прилику да подели награде појединим колегама за изузетан труд и допринос у послу. Директор је подсетио да нам је Свети Сава оставио завет да волимо све па и оне који нас мрзе. “Велика је радост што имамо такву личност у нашој култури као што је Свети Сава, али то нам је уједно и обавеза да у свом животу следимо његов пут“, истакао је директор. Поред наставника и ученика, свечаности су присуствовали и родитељи, мештани села Сирча и Опланићи, који су употпунили данашњу прославу. За све присутне припремљено је пригодно послужење. Да се српска сва срца, с тобом уједине, Сунце мира љубави да нам свима сине! Да живимо сви у слози, Свети Саво ти помози, почуј глас свог рода, српскога народа! Амин. Вероучитељ Филип Зеленовић
Прослава Савиндана у Првој ОШ краља Петра II у Ужицу
,,Свети је Сава светло у тами које за нас вечито сја. Не смемо бити тужни и сами, чува нас он, чува од зла.” Речи чувене песме ,,Светло у тами,” хора Колибри, ориле су се претходних дана ходницима Прве ОШ краља Петра II у Ужицу. Из дана у дан ученици су посвећено учили драмске текстове, писали ауторске песме и припремали хорску тачку. Прослава школске славе је могла да се обележи… Раним сатима ученици су посетили Цркву Светог великомученика Георгија, где су након Свете Литургије рецитовали стихове у част првог српског Просветитеља. Са првим стиховима химне ,,Ускликнимо с љубављу,” свечано смо осветили славски колача са оцем Добрицом. У наставку су се смењивали текстови, савети, поруке… А онда је уследило извођење, за сада јавности непознате, песме ,,Хиландар” коју је написао и компоновао чувени ужички професор музичке културе Славко Гајић. Свечани програм смо завршили играма фолклорне секције наше школе. Поред саме приредбе, ученици првог разреда су учествовали у радионици где су од природних материјала правили икону Светог Саве. Вештим прстима, маштом и уз лепак, склапали су мозаик од пшенице, кукуруза, бибера и других ситница. Зрно по зрно и рад је био спреман за изложбу. На сам дан празника Светог Саве, педагог Катарина Карановић, припремила је излoжбу у холу школе са темом ,,Школа некада и сада.” Ученици су могли да погледају и заиста искусе својим опитом развој школства у Србији. Од дрвене скамије, малих таблица, рачунаљки, пера и хартије, полако смо прелазили у двадесети век. Прегршт старих ствари које описују дух једног времена красили су хол наше школе. Писаћа машина, фиксни телефон на окрет, били су ученицима права загонетка… А онда са друге стране поставке имамо савремену школу. Рачунари, дронови и роботи су нас вратили у садашњост. Данашња приредба и прослава су нас подсетили на вредности заједништва, породице, на љубав, бригу, слогу и веру. Томе сведоче и речи са завршнице приредбе где ученица гласно изговара: ,,Зато ви драга децо никада не заборавите на своје родитеље, посебно не онда када буду стари и немоћни. Не заборавите да су вам исти ти родитељи дали крила да се винете у свет, али и корене да знате одакле сте поникли!” Вероучитељ Ненад Вукајловић
Ибарске новости: Вероучитељ Филип Зеленовић, “Растко Немањић – Царство небеско с напором се осваја“
Трећа година средње школе. Професорка завршила предавање и пушта нас да учимо други предмет. Одељење се договара како да побегне са контролног, но нас двојица-тројица остајемо при свом ставу да се не бежи. То професорка чује па ће мени: ,,Немој да се издвајаш Зеленовићу, мој ти је савет. Куд сви ту и ти. Лавови нападају само оне биволе који се издвајају из крда.“ Овај професоркин савет ме је тада навео на дубоко размишљање. Да ли и у којој мери човек треба да се издваја од мишљења средине и конвенционалног начина живота? Наравно, овакве савете нисам добио само од дотичне професорке, већ сам их слушао касније у животу као и дан-данас. ,,Немој уписивати тај и тај факултет, с тим ћеш много да се мучиш, упиши ти ово и ово: то је сад популарно, радиш све од куће а плата ти добра!“ ,,Не дижи глас, не буни се, него ћути и слушај шта ти кажу. Тако ћеш много лакше проћи у животу.“ Овакви ставови јесу свакако део патријархалне културе и војничког васпитања. А да ли су они спојиви и са хришћанством? Ако бацимо поглед на житија светих , видећемо да се нико од њих није мирио са друштвеним конвенцијама, нормама и шаблонима свога времена. Сви свети су се међу правилима и обичајима овога света осећали као у туђини. Пред светим Димитријем, Георгијем, Теодором Тироном, Лонгином, и другим светим мученицима, блистала је сјајна каријера и дуг овоземаљски живот са бројним почастима. Па ипак, они су све ово свесно одбацили и одабрали другачији начин живота од онога који им је наметало друштво—живот у Христу и са Христом. Са престанком епохе мучеништва и проглашењем хришћанства за државну религију, многи незнабошци су приступили Цркви из политичких разлога, без промене начина живота, и веровали да ће се спасти само због припадања одређеној институцији. Као реакција и бунт против овакве појаве у Цркви, родило се монаштво. Монаси су добровољно напуштали овај свет и повлачили у пустиње, пећине и шуме, стварајући тако нови облик мучеништва за Христа. ,,Хришћански“ свет их је посматрао са чуђењем и држао за ,,луде“, што им је само давало додатни подстрек за такав начин живота. То се најјасније види на примеру нашег првог просветитеља и учитеља, Светитеља Саве. Рођен као Растко Немањић у владарској породици, имао је бројне привилегије у односу на потчињено становништво и ситну властелу: слобода кретања, право одлучивања, право стицања и располагања имовином, одлазак на забаве попут лова или витешких турнира, итд. Поседовао је најквалитетније оружје, јахао је најбоље коње и могао имати крај себе најлепшу и најбољу жену свога времена. Пред младим Растком врата славе и овоземаљског успеха била су широм отворена. На том путу су га подржавали родитељи, оставивши му на управу део државе и обезбедивши му најпогодније услове за живот. Правили су од њега будућег владара и наследника на престолу. На оваквом положају и животној перспективи младом Растку су засигурно позавидели многи његови савременици. Но, шта се десило? Седамнаестогодишњи младић одлучно и добровољно каже ,,не“ таквом животу и родитељској замисли. Одлучује да се побуни против правила и логике овога света и да пође тесним и трновитим путем који у Царство води: да постане монах у Врту Пресвете Богородице, тј. Светој Гори. Какав шок у очима ондашњег патријархалног света! Уместо да ради шта му се каже и да се понаша као и остали његови вршњаци принчеви, Растко ,,измишаља топлу воду“ и ,,тера по свом“! Свестан шта га чека, Растко кришом бежи од својих родитеља и средине у којој је одрастао у сасвим нову средину, положивши веру и наду на Господа. И када га је на Светој Гори сустигла очева потера и када се чинило да је његов план пропао, млади Растко не одустаје од своје намере и принципа, те вешто смишља план Б, у чему и успева: чин монашења обављен је пре него што су Немањини људи пошли натраг за Србију. Због оваквог поступка према својим родитељима, Растко је био критикован од својих савременика као ,,каменосрдни, немилостиви,“ ,,што је преварио оца и његове људе.“ Но, као што нам је познато, разочараност и туга родитеља и околине према Растку била је кратког века: и отац и мати, а касније и брат пошли су Савиним стопама. И као монах, Сава је непрестано радио и умножавао таланте које му је Бог дао: изашао је из Свете Горе и напустио њен мир, како би основао самосталну Српску Цркву, учврстио веру у народу и измирио завађену браћу. Речено савременим језиком, Сава није нимало штедео себе, већ се сав дао на служење Господу и свом народу. Његовом примеру следовали су и потоњи српски владари, те је династија Немањића постала светородна. Његовом примеру и данас следују многи православни Срби, а и други народи, јер је личност Светог Саве ванвременска и наднационална. Растко Немањић је типски пример истинског хришћанског побуњеника—побуњеника против света у коме царују грех, зло и смрт. Та побуна почиње не споља, нити демонстрирањем силе, већ унутра, у људском срцу, а завршава се у Царству Небеском. Кључан корак у тој побуни јесте одвајање од логике и шаблона овога света и стицање ,,ума Христовог“. То је рат против ,,духова у поднебесју,“о којем говори свети апостол Павле и који сваки хришћанин непрестано води током живота на земљи. Ако нас свет омрзне или исмева због тога што нисмо ,,као и сви остали“, не дајмо се поколебати: сетимо се примера Светога Саве. И Растка је свет омрзнуо и жестоко критиковао због његовог поступка, али га је Господ заувек прославио у оба света. Када нам се чини да нам је због наше хришћанске логике живот претежак и да треба да га олакшамо, не заборавимо пример младога принца Растка и Христове речи: ,,Царство Небеско са напором се осваја и трудбеници га задобијају.“(Мт. 11:12) Вероучитељ Филип Зеленовић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 27. јануар 2023. године
Лист Храм бр. 88: Песме о Светом Сави, Свети Владика Николај
Слава параклиса Богородице Млекопитатељнице у Краљеву
Један од параклиса у Светосавском храму у Краљеву посвећен је празнику Иконе Богородице Млекопитатељнице. То је био повод литургијског сабрања при овоме Светом храму. Началствовао је протојереј Новица Благојевић, уз саслужење старешине храма протојереја Радоја Санде и ђакона Стефана Милошевског, а у молитвеном присуству братства храма и верног народа. Уз помоћ Божију и љубав заједнице према Пресветој Богомајци, овај празник из године у годину бива све свечаније прослављен и препознат као важан датум у богослужбеном току године. О томе је беседио и о. Новица подсећајући нас на историју ове чудотворне иконе која је неодвојиво везана за Светог Саву, коме је наш храм и посвећен. Богомудро устројство овог храма, приметио је о. Новица, осмишљено је тако да се овај параклис налази на јужној страни целине храма, те тиме указује на необично место боравка које ова часна икона заузима у Карејској испоснице, где се и чува вековима. Након причешћивања часним Даровима, освештани су славски колач и жито, а потом је о. Радоја честитао свима данашњи празник и славу. Радост је продужена и на трпези љубави која је послужена. Братство храма
У краљевачкој Библиотеци представљен нови број Жичког благовесника
У сусрет Савиндану Народна библиотека „Стефан Првовенчани” организује бројне програме а први у том низу јесте представљање новог броја Жичког благовесника, часописа Епархије жичке. Баштинећи традицију дужу од једног века, наиме часопис је покренут на иницијативу Светог владике Николаја 1919. године, Жички благовесник и у нашем добу наставља да обавља „мисиолошку улогу коју је Свети Николај Жички поставио као путоказ кроз сва времена”. О првом овогодишњем броју говорилу протојереј-ставрофор Љубинко Костић и протојереј Александар Јевтић, главни и одговорни уредник часописа од 2017. године. Отац Љубинко Костић се у свом излагању осврнуо на текстове који чине тематску рубрику У сусрет Божићу – „Како изгледа Христос” из пера Светог владике Николаја и „Засијаће звезда из Јакова” нашег суграђанина, доцента др Ненада Божовића, затим на топлу божићну легенду о лепоти Богомладенца која ни разбојнике није оставила равнодушним и на текст „Неподношљива лакоћа заједништва, или: Лична пећина за Богомладенца“ монахиње Христине (Стојановић). У наставку отац Љубинко Костић је говорио о прилогу Милорада Васиљевића „Човек из пустиње – Свети Јован Крститељ“, који отвара рубрику Богословље, историја Цркве, култура. Главни и одговорни уредник часописа је представио остале текстове у броју: протојереја Милана Мионића о „Развоју уставности СПЦ – Покрајинске цркве“, Дамјана Станчића о односу телесног и душевног здравља те властити текст о начину на који је свештенство представљено у југословенској и потом новијој српској кинематографији. На овај текст надовезује се и Интервју са глумцем Иваном Вучковићем који је водио јереј Немања Матејић а у рубрици Лирски благовесник Драган Хамовић нас је подсетио на Милована Данојлића и његово поетско стваралаштво. Протојереј Светолик Марковић открива необичну причу из Данојлићевог живота која сведочи о пишчевом ктиторству а број затварају прилози у рубрици Веронаука и летопис богослужбених активности епископа жичког господина Јустина. Видео прилог можете погледати ОВДЕ. Аутор текста Ана Гвозденовић Аутор фотографија Иван Спасојевић Извор: kv-biblio.org.rs
Епископ Јустин: Господ и данас просвећује свет и људе који живе у тами
У недељу по Богојављењу, 22. јануара 2023. у Храму Светог Саве у Краљеву служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење братства храма. По речима Епископа Јустина, данас нас Црква подсећа на све оно што смо проживели кроз празнике Рођења Господа Исуса Христа и Богојављења Господњег. У наставку беседе, Епископ је нагласио спасоносну улогу Христовог деловања кроз празнике које смо непосредно прославили, истакавши важност јеванђелске поруке: „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско.“ Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Душан Дуњић, дипл. теолог
Савиндан свечано прослављен у Адранима и Поповићима
Данас када славимо најлепше и најљупкије дете од свију деце Светитеља Саву сабрали смо се у дому школе: “ОШ Драган Маринковић”, да свечано прославимо Светитеља нашег Саву. Пре самог свечаног програма и представе приступили смо резању славског колача. Колач је пререзао надлежни парох протојереј Мирослав Андрић и честитао школску славу директорки школе Наташи Степић, деци и пристуном народу. Појањем Химне Светоме Сави започели смо светосавски програм, који су осмислили наставник веронауке Петар Ђерковић, наставница српског језика Славица Милошевић и учитељице Маријана Сеизовић и Јасна Савић. Учешће у програму су узела деца нижих и виших разреда. Циљ програма и представе је био да што величаственије прикажемо лик и дело Светога Саве кроз најеминентније личности српске историје тј. Савину децу. Приказали смо ликове Светог Симеона, Саве, Царице Милице, Косовке девојке, Вука Караџића, Михајла Пупина, Стевана Стојановића Мокрањца, Надежде Петровић, Десанке Максимовић, Милунке Савић, и других личности из српске историје. Било би нам мало осам векова да о испричамо и напишемо ко је био Свети Сава. Лик и дело Светог Саве, просветитеља, оснивача првих српских школа, болница и саме српске државе, говори о томе колико смо ми заправо дужни Светоме Сави. Дуг према Светоме Сави одужићемо само следећи његов пут просветитеља визионара и мислиоца. У току самог програма имали смо мале потешкоће нестанка струје у читавом селу Адрани , што нас није омело да се програм настави до краја. Свети Сава се кроз векове прослављао у много тешким условима тако да смо и ми настојали да наставимо програм. Касније смо приступили резању колача у Поповићима у истуреном одаљењу наше школе. Славски колач је пререзао свештеник протојереј Драган Јовић надлежни парох уз појање вероучитеља Петра Ђерковића. Такође, важно је да напоменемо да је школа у Поповићима прославила јубилеј 85 година постојања. Том догађају је пристусвовао њен ђак школе Љубиша Ђидић познати српски песник који је поклонио овој школи велики број својих књига и слика из приватне колекције, иначе познатих српских сликара, а један од њих је Милић од Мачве. На крају,молимо се Светом Оцу нашем Сави да моли Бога за наш род, његову децу. Вероучитељ Петар Ђерковић
Краљево: Свештенство Храма Светог Саве даривало малишане у болници
Српска Православна Црква и њени верници 27. јануара обележавају Светог Саву, који је једна од најзначајнијих личности српске историје. Савиндан се обележава у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа. Свештеници краљевачког Храма Светог Саве су одлучили да на овај дан обрадују наше најмлађе пацијенте пригодним пакетићима. Поклоне су наменили малишанима који се лече на одељењима педијатрије, дечје хирургије и Службе за ОРЛ и МФХ. Главне сестре ових Служби су преузеле поклоне, које ће поделити малишанима. Директор наше болнице, др Зоран Мрвић, је захвалио свештенству на посети и поклонима. Истакао је да су представници СПЦ велики пријатељи и донатори који нам већ годинама помажу у настојањима да нашим пацијентима обезбедимо што боље услове за лечење. У овим тешким временима, препуним лоших вести, немилих догађаја и туробне свакодневице, речи утехе, подршке и сазнање да постоји неко ко мисли на оне којима је потребна помоћ су драгоцене. Црква као институција и наша болница имају заједнички циљ, да свака на свој начин помаже и лечи, ширећи љубав и солидарност међу људима. Извор: www.bolnicastudenicakv.co.rs
Савиндан у Годачици
Празник Светог Саве свечано је прослављен литургијским сабрањем у Цркви Успења Пресвете Богородице у Годачици. Већ традиционално, прослава дана Светог Саве почела је Светом Литургијом, у њој су као и сваке године узели учешћа ученици са својим родитељима, наставно и ненаставно особље ОШ ,,Олга Милутиновић“ у Годачици. Дивно је било видети јединство Цркве и школе, као што нам је и Свети Сава оставио у аманет. Свету Литургију служио је јереј Ненад Јаковљевић, за певницом су на Литургији одговарали наставници школе на челу са директорком а деца су причала Оче Наш и Символ вере као и певајући химну Светом Сави. Као и на претходним сабрањима деца су у великом броју приступила Светој Чаши и причестила се Телом и Крвљу Христовим. Након Литургије приступило се сечењу Славског колача у просторијама матичне школе у Годачици као и у истуреном одељењу у Раваници, где су такође узели учешћа особље школе заједно са ученицима и њиховим родитељима. Деца су са већ припремљеним пригодним програмом о Светом Сави улепшали свима присутнима овај празник. Као што нас је некада давно Свети Сава сабирао и окупљао, верујемо да ћемо се и убудуће овако сабирати на његов дан, јер заиста је било дивно видети и доживети данашњи дан у Годачици. Вероучитељ Ненад Петровић
Савиндан у Сирчи 2023.
Школска слава, Свети Сава, и ове године је свечано прослављена у селу Сирчи, најпре литургијским сабрањем у Храму Светог пророка Илије, а потом у ОШ ,,Јован Цвијић“. Свету Литургију служио је протојереј Драган Јовић и протојереј-ставрофор Станоје Лазаревић. Црква је била препуна деце, родитеља и мештана који су се, упркос хладном времену сабрали да прославе Светога Саву. На велику духовну радост, ученици су заједно са својим вероучитељем активно учествовали на Светој Литургији, изговарајући молитву Оче Наш, Символ Вере и певајући Светосавску химну. Да радост буде још већа, већина њих је заједно са својим вероучитељем приступила Светој Чаши. По завршетку Божанствене Литургије, предшколска деца и ђаци ОШ ,,Јован Цвијић“ остала су у храму, казујући и певајући стихове о Светом Сави. За свој труд, деца су и ове године традиционално награђена пакетићима, захваљујући добротвору и мештанину, Александру Радосављевићу. Након доделе пакетића у храму, уследило је освећење славског колача у холу школе и светосавска приредба, у режији наставника српског језика, и учитељица 1. и 2. разреда. Директор школе Иван Радосављевић честитао је празник свима присутнима и искористио прилику да подели награде појединим колегама за изузетан труд и допринос у послу. Директор је подсетио да нам је Свети Сава оставио завет да волимо све па и оне који нас мрзе. “Велика је радост што имамо такву личност у нашој култури као што је Свети Сава, али то нам је уједно и обавеза да у свом животу следимо његов пут“, истакао је директор. Поред наставника и ученика, свечаности су присуствовали и родитељи, мештани села Сирча и Опланићи, који су употпунили данашњу прославу. За све присутне припремљено је пригодно послужење. Да се српска сва срца, с тобом уједине, Сунце мира љубави да нам свима сине! Да живимо сви у слози, Свети Саво ти помози, почуј глас свог рода, српскога народа! Амин. Вероучитељ Филип Зеленовић
Прослава Савиндана у Првој ОШ краља Петра II у Ужицу
,,Свети је Сава светло у тами које за нас вечито сја. Не смемо бити тужни и сами, чува нас он, чува од зла.” Речи чувене песме ,,Светло у тами,” хора Колибри, ориле су се претходних дана ходницима Прве ОШ краља Петра II у Ужицу. Из дана у дан ученици су посвећено учили драмске текстове, писали ауторске песме и припремали хорску тачку. Прослава школске славе је могла да се обележи… Раним сатима ученици су посетили Цркву Светог великомученика Георгија, где су након Свете Литургије рецитовали стихове у част првог српског Просветитеља. Са првим стиховима химне ,,Ускликнимо с љубављу,” свечано смо осветили славски колача са оцем Добрицом. У наставку су се смењивали текстови, савети, поруке… А онда је уследило извођење, за сада јавности непознате, песме ,,Хиландар” коју је написао и компоновао чувени ужички професор музичке културе Славко Гајић. Свечани програм смо завршили играма фолклорне секције наше школе. Поред саме приредбе, ученици првог разреда су учествовали у радионици где су од природних материјала правили икону Светог Саве. Вештим прстима, маштом и уз лепак, склапали су мозаик од пшенице, кукуруза, бибера и других ситница. Зрно по зрно и рад је био спреман за изложбу. На сам дан празника Светог Саве, педагог Катарина Карановић, припремила је излoжбу у холу школе са темом ,,Школа некада и сада.” Ученици су могли да погледају и заиста искусе својим опитом развој школства у Србији. Од дрвене скамије, малих таблица, рачунаљки, пера и хартије, полако смо прелазили у двадесети век. Прегршт старих ствари које описују дух једног времена красили су хол наше школе. Писаћа машина, фиксни телефон на окрет, били су ученицима права загонетка… А онда са друге стране поставке имамо савремену школу. Рачунари, дронови и роботи су нас вратили у садашњост. Данашња приредба и прослава су нас подсетили на вредности заједништва, породице, на љубав, бригу, слогу и веру. Томе сведоче и речи са завршнице приредбе где ученица гласно изговара: ,,Зато ви драга децо никада не заборавите на своје родитеље, посебно не онда када буду стари и немоћни. Не заборавите да су вам исти ти родитељи дали крила да се винете у свет, али и корене да знате одакле сте поникли!” Вероучитељ Ненад Вукајловић
Ибарске новости: Вероучитељ Филип Зеленовић, “Растко Немањић – Царство небеско с напором се осваја“
Трећа година средње школе. Професорка завршила предавање и пушта нас да учимо други предмет. Одељење се договара како да побегне са контролног, но нас двојица-тројица остајемо при свом ставу да се не бежи. То професорка чује па ће мени: ,,Немој да се издвајаш Зеленовићу, мој ти је савет. Куд сви ту и ти. Лавови нападају само оне биволе који се издвајају из крда.“ Овај професоркин савет ме је тада навео на дубоко размишљање. Да ли и у којој мери човек треба да се издваја од мишљења средине и конвенционалног начина живота? Наравно, овакве савете нисам добио само од дотичне професорке, већ сам их слушао касније у животу као и дан-данас. ,,Немој уписивати тај и тај факултет, с тим ћеш много да се мучиш, упиши ти ово и ово: то је сад популарно, радиш све од куће а плата ти добра!“ ,,Не дижи глас, не буни се, него ћути и слушај шта ти кажу. Тако ћеш много лакше проћи у животу.“ Овакви ставови јесу свакако део патријархалне културе и војничког васпитања. А да ли су они спојиви и са хришћанством? Ако бацимо поглед на житија светих , видећемо да се нико од њих није мирио са друштвеним конвенцијама, нормама и шаблонима свога времена. Сви свети су се међу правилима и обичајима овога света осећали као у туђини. Пред светим Димитријем, Георгијем, Теодором Тироном, Лонгином, и другим светим мученицима, блистала је сјајна каријера и дуг овоземаљски живот са бројним почастима. Па ипак, они су све ово свесно одбацили и одабрали другачији начин живота од онога који им је наметало друштво—живот у Христу и са Христом. Са престанком епохе мучеништва и проглашењем хришћанства за државну религију, многи незнабошци су приступили Цркви из политичких разлога, без промене начина живота, и веровали да ће се спасти само због припадања одређеној институцији. Као реакција и бунт против овакве појаве у Цркви, родило се монаштво. Монаси су добровољно напуштали овај свет и повлачили у пустиње, пећине и шуме, стварајући тако нови облик мучеништва за Христа. ,,Хришћански“ свет их је посматрао са чуђењем и држао за ,,луде“, што им је само давало додатни подстрек за такав начин живота. То се најјасније види на примеру нашег првог просветитеља и учитеља, Светитеља Саве. Рођен као Растко Немањић у владарској породици, имао је бројне привилегије у односу на потчињено становништво и ситну властелу: слобода кретања, право одлучивања, право стицања и располагања имовином, одлазак на забаве попут лова или витешких турнира, итд. Поседовао је најквалитетније оружје, јахао је најбоље коње и могао имати крај себе најлепшу и најбољу жену свога времена. Пред младим Растком врата славе и овоземаљског успеха била су широм отворена. На том путу су га подржавали родитељи, оставивши му на управу део државе и обезбедивши му најпогодније услове за живот. Правили су од њега будућег владара и наследника на престолу. На оваквом положају и животној перспективи младом Растку су засигурно позавидели многи његови савременици. Но, шта се десило? Седамнаестогодишњи младић одлучно и добровољно каже ,,не“ таквом животу и родитељској замисли. Одлучује да се побуни против правила и логике овога света и да пође тесним и трновитим путем који у Царство води: да постане монах у Врту Пресвете Богородице, тј. Светој Гори. Какав шок у очима ондашњег патријархалног света! Уместо да ради шта му се каже и да се понаша као и остали његови вршњаци принчеви, Растко ,,измишаља топлу воду“ и ,,тера по свом“! Свестан шта га чека, Растко кришом бежи од својих родитеља и средине у којој је одрастао у сасвим нову средину, положивши веру и наду на Господа. И када га је на Светој Гори сустигла очева потера и када се чинило да је његов план пропао, млади Растко не одустаје од своје намере и принципа, те вешто смишља план Б, у чему и успева: чин монашења обављен је пре него што су Немањини људи пошли натраг за Србију. Због оваквог поступка према својим родитељима, Растко је био критикован од својих савременика као ,,каменосрдни, немилостиви,“ ,,што је преварио оца и његове људе.“ Но, као што нам је познато, разочараност и туга родитеља и околине према Растку била је кратког века: и отац и мати, а касније и брат пошли су Савиним стопама. И као монах, Сава је непрестано радио и умножавао таланте које му је Бог дао: изашао је из Свете Горе и напустио њен мир, како би основао самосталну Српску Цркву, учврстио веру у народу и измирио завађену браћу. Речено савременим језиком, Сава није нимало штедео себе, већ се сав дао на служење Господу и свом народу. Његовом примеру следовали су и потоњи српски владари, те је династија Немањића постала светородна. Његовом примеру и данас следују многи православни Срби, а и други народи, јер је личност Светог Саве ванвременска и наднационална. Растко Немањић је типски пример истинског хришћанског побуњеника—побуњеника против света у коме царују грех, зло и смрт. Та побуна почиње не споља, нити демонстрирањем силе, већ унутра, у људском срцу, а завршава се у Царству Небеском. Кључан корак у тој побуни јесте одвајање од логике и шаблона овога света и стицање ,,ума Христовог“. То је рат против ,,духова у поднебесју,“о којем говори свети апостол Павле и који сваки хришћанин непрестано води током живота на земљи. Ако нас свет омрзне или исмева због тога што нисмо ,,као и сви остали“, не дајмо се поколебати: сетимо се примера Светога Саве. И Растка је свет омрзнуо и жестоко критиковао због његовог поступка, али га је Господ заувек прославио у оба света. Када нам се чини да нам је због наше хришћанске логике живот претежак и да треба да га олакшамо, не заборавимо пример младога принца Растка и Христове речи: ,,Царство Небеско са напором се осваја и трудбеници га задобијају.“(Мт. 11:12) Вероучитељ Филип Зеленовић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 27. јануар 2023. године
Лист Храм бр. 88: Песме о Светом Сави, Свети Владика Николај
Слава параклиса Богородице Млекопитатељнице у Краљеву
Један од параклиса у Светосавском храму у Краљеву посвећен је празнику Иконе Богородице Млекопитатељнице. То је био повод литургијског сабрања при овоме Светом храму. Началствовао је протојереј Новица Благојевић, уз саслужење старешине храма протојереја Радоја Санде и ђакона Стефана Милошевског, а у молитвеном присуству братства храма и верног народа. Уз помоћ Божију и љубав заједнице према Пресветој Богомајци, овај празник из године у годину бива све свечаније прослављен и препознат као важан датум у богослужбеном току године. О томе је беседио и о. Новица подсећајући нас на историју ове чудотворне иконе која је неодвојиво везана за Светог Саву, коме је наш храм и посвећен. Богомудро устројство овог храма, приметио је о. Новица, осмишљено је тако да се овај параклис налази на јужној страни целине храма, те тиме указује на необично место боравка које ова часна икона заузима у Карејској испоснице, где се и чува вековима. Након причешћивања часним Даровима, освештани су славски колач и жито, а потом је о. Радоја честитао свима данашњи празник и славу. Радост је продужена и на трпези љубави која је послужена. Братство храма
У краљевачкој Библиотеци представљен нови број Жичког благовесника
У сусрет Савиндану Народна библиотека „Стефан Првовенчани” организује бројне програме а први у том низу јесте представљање новог броја Жичког благовесника, часописа Епархије жичке. Баштинећи традицију дужу од једног века, наиме часопис је покренут на иницијативу Светог владике Николаја 1919. године, Жички благовесник и у нашем добу наставља да обавља „мисиолошку улогу коју је Свети Николај Жички поставио као путоказ кроз сва времена”. О првом овогодишњем броју говорилу протојереј-ставрофор Љубинко Костић и протојереј Александар Јевтић, главни и одговорни уредник часописа од 2017. године. Отац Љубинко Костић се у свом излагању осврнуо на текстове који чине тематску рубрику У сусрет Божићу – „Како изгледа Христос” из пера Светог владике Николаја и „Засијаће звезда из Јакова” нашег суграђанина, доцента др Ненада Божовића, затим на топлу божићну легенду о лепоти Богомладенца која ни разбојнике није оставила равнодушним и на текст „Неподношљива лакоћа заједништва, или: Лична пећина за Богомладенца“ монахиње Христине (Стојановић). У наставку отац Љубинко Костић је говорио о прилогу Милорада Васиљевића „Човек из пустиње – Свети Јован Крститељ“, који отвара рубрику Богословље, историја Цркве, култура. Главни и одговорни уредник часописа је представио остале текстове у броју: протојереја Милана Мионића о „Развоју уставности СПЦ – Покрајинске цркве“, Дамјана Станчића о односу телесног и душевног здравља те властити текст о начину на који је свештенство представљено у југословенској и потом новијој српској кинематографији. На овај текст надовезује се и Интервју са глумцем Иваном Вучковићем који је водио јереј Немања Матејић а у рубрици Лирски благовесник Драган Хамовић нас је подсетио на Милована Данојлића и његово поетско стваралаштво. Протојереј Светолик Марковић открива необичну причу из Данојлићевог живота која сведочи о пишчевом ктиторству а број затварају прилози у рубрици Веронаука и летопис богослужбених активности епископа жичког господина Јустина. Видео прилог можете погледати ОВДЕ. Аутор текста Ана Гвозденовић Аутор фотографија Иван Спасојевић Извор: kv-biblio.org.rs
Епископ Јустин: Господ и данас просвећује свет и људе који живе у тами
У недељу по Богојављењу, 22. јануара 2023. у Храму Светог Саве у Краљеву служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење братства храма. По речима Епископа Јустина, данас нас Црква подсећа на све оно што смо проживели кроз празнике Рођења Господа Исуса Христа и Богојављења Господњег. У наставку беседе, Епископ је нагласио спасоносну улогу Христовог деловања кроз празнике које смо непосредно прославили, истакавши важност јеванђелске поруке: „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско.“ Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Душан Дуњић, дипл. теолог