,,Свети је Сава светло у тами које за нас вечито сја. Не смемо бити тужни и сами, чува нас он, чува од зла.” Речи чувене песме ,,Светло у тами,” хора Колибри, ориле су се претходних дана ходницима Прве ОШ краља Петра II у Ужицу. Из дана у дан ученици су посвећено учили драмске текстове, писали ауторске песме и припремали хорску тачку. Прослава школске славе је могла да се обележи…
Раним сатима ученици су посетили Цркву Светог великомученика Георгија, где су након Свете Литургије рецитовали стихове у част првог српског Просветитеља.
Са првим стиховима химне ,,Ускликнимо с љубављу,” свечано смо осветили славски колача са оцем Добрицом.
У наставку су се смењивали текстови, савети, поруке… А онда је уследило извођење, за сада јавности непознате, песме ,,Хиландар” коју је написао и компоновао чувени ужички професор музичке културе Славко Гајић.
Свечани програм смо завршили играма фолклорне секције наше школе.
Поред саме приредбе, ученици првог разреда су учествовали у радионици где су од природних материјала правили икону Светог Саве. Вештим прстима, маштом и уз лепак, склапали су мозаик од пшенице, кукуруза, бибера и других ситница. Зрно по зрно и рад је био спреман за изложбу.
На сам дан празника Светог Саве, педагог Катарина Карановић, припремила је излoжбу у холу школе са темом ,,Школа некада и сада.”
Ученици су могли да погледају и заиста искусе својим опитом развој школства у Србији. Од дрвене скамије, малих таблица, рачунаљки, пера и хартије, полако смо прелазили у двадесети век. Прегршт старих ствари које описују дух једног времена красили су хол наше школе. Писаћа машина, фиксни телефон на окрет, били су ученицима права загонетка… А онда са друге стране поставке имамо савремену школу. Рачунари, дронови и роботи су нас вратили у садашњост.
Данашња приредба и прослава су нас подсетили на вредности заједништва, породице, на љубав, бригу, слогу и веру. Томе сведоче и речи са завршнице приредбе где ученица гласно изговара: ,,Зато ви драга децо никада не заборавите на своје родитеље, посебно не онда када буду стари и немоћни.
Не заборавите да су вам исти ти родитељи дали крила да се винете у свет, али и корене да знате одакле сте поникли!”
Вероучитељ Ненад Вукајловић
