Исповест свештенства Архијерејског намесништва рачанског
У уторак 25.априла 2023. године, када наша Света Црква слави Преподобног Василија Исповедника, свештенство Архијерејског намесништва рачанског сабрало се у храму Вазнесења Господњег у Рогачици на Свету Тајну исповести и братски састанак. Свету Тајну извршио је јеромонах о. Виталије (Милошевић), сабрат Манастира Студеница. Након исповедања свештенства, служена је Света Литургија којом је началствовао протојереј Горан Милинковић, парох други бајинобашански, а саслуживали су му протојереј Владимир Васиљевић, старешина храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти, јереј Владета Никитовић, парох први рогачички и ђакон бајинобаштански Милан Попадић. За певницом су певали јереј Јован Тимотијевић, старешина храма у Рогачици, јереј Владимир Јовановић, парох дубски и дипломирани теолог Ненад Зекавица. Након одслужене Литургије, домаћини су органиовали трпезу љубави у парохијској сали. Старешина храма у Рогачици, јереј Јован Тимотијевић се захвалио оцу Виталију на труду и молитви и указао на битност Свете Тајне Исповести у Литургијској заједници и Евхаристијском сабрању. Ђакон Милан Попадић
Исповест Архијерејског намесништва гружанског
У уторак 25. априла 2023. године свештенство Архијерејског намесништва гружанског се сабрало око трпезе Господње Храма Рођења Пресвете Богородице у Гривцу ради исповести и Литургије. Исповедник овогодишњег сабрања је био умировљени свештеник протојереј Чедомир Дамљановић, док је литургијско сабрање предводио јереј Милан Шишовић. Својом беседом на тему „Заједница са Богом као егзистенцијални одговор на онтолошке проблеме човека“ јереј Младен Стевановић нас је подсетио да на свакодневни сусрет са светом треба да одговарамо Јеванђељем. Након Литургије домаћин овогодишњег сабрања јереј Синиша Јовановић је угостио братство, а том приликом је вршилац дужности Архијерејског намесника гружанског протојереј Саша Ковачевић подучио браћу саветима и упутствима парохијског служења ради што делотворније свештеничке службе. Јереј Синиша Јовановић
Поклоничко путовање Црквене општине Вича
Црквена Општина Вича и поклоничка агенција Епархије Жичке Јеж организовале су поклоничко путовање у манастор Острог. У данима по Васкрсу, када цела васељена и читаво човечанство узвикују „Христос воскресе“ верни народ ове парохије кренуо је ка острошкој светињи, да се поклоне Светом Василију, сведоку Христовог васкрсења. Поред вичких парохијана, пошао је и верујући народ из Гуче и Лучана. Предвођени свештеником, упутили су се првој светињи, манастиру Милешеви. У њој нас је дочекала монахиња, која нам је с великом љубављу испричала историјат манастира и дала пар духовних савета и искустава. Привукла нам је пажњу на фреску Белог Анђела, који је објавио да је гроб празан и да је Христос васкрсао. Целивали смо и руку Светог Саве, добивши благослов од нашег духовног оца и родоначелника. У прелепој манастирској гостопримници смо се одморили и освежили, за даљи пут. Пут нас је водио у другу светињу, манастир Куманицу, кога називају малим Острогом. У њему све одише неком духовном лепотом и миром. Старица, која дочекује госте, испричала нам је о самом манастиру и о многим чудима, која се догађају у њему. Ту смо целивали мошти Светог Григорија Куманичког, који је до данас непознат светитељ, али ето даје свакоме помоћ ко дође да затражи. Свештеник је помазао вернике уљем из кандила, које се налази код његових моштију. Како је време било топло и сунчано, неко од поклоника је отишло на извор лековите воде, која по веровању враћа вид болеснима. Пред нама је уследио пут у Подгорицу. У том граду смо обишли храм Христовог васкрсења. Он је својом лепотом и величином задивио људе, али још више веру утврдио, када смо угледали мироточиву икону Пресвете Богородице. Спустивши се до гроба Блаженопочившег Митрополита Амфилохија, отпевали смо тропар Христос васкрсе и од њега узели благослов. Свугде се осећала радост, љубав и гостољубивост од људи који ту живе. У сумрак стигосмо на Острог. Великим страхопоштовањем, прилазили смо Свеетитељу Василију, тражећи од њега помоћ. Због великог броја народа, преноћили смо напољу. Гледајући на отворено небо, могли смо и ми да певамо као некада псалмопојац Давид: „Небеса казују славу Божију, дела руку Његових гласи свод небески“ (Пс 19,1). Сутрадан, у недељу Томину, сви смо били на Светој Литургији. Многи су приступили Светој Чаши, сјединивши се са самим Телом и Крвљу Христовим, и тако остваривши ону најприснију заједницу са Њим. Након литургијског прослављања недељног дана и сећања на Светог Апостола Томе, који је поверовао у васкрсење након што је видео ране Христове, упутили смо се ка последњој светињи овога нашега поклоничког путовања – манастиру Тврдош. Ова светиња и темељи Цркве из 4. века, потврђују да је у овим крајевима хришћанство било присутно од првих времена. Обишавши гроб Епископа Атанасија и отпевавши тропар васкрса, евоцирали смо успомене на њега. Свако од путника је испричао нека своја искуства и сусрете са блаженопочившем Епископом Атанасијем. Након што смо обишли манастир Тврдош, упутили смо се и у град Требиње, који се назива град сунца и платана. Обишли смо саборни храм, као и сам центар града. У повратку, чекао нас дуг пут до наших домова. Време у вожњи било је испуњено смехом, умесним шалама али и песмом, тако да и не осетисмо умор од пута. Дошавши својим домовима, испуњени благодатним даровима са овога путовања, могли смо својим укућанима да поделимо радост и искуства, коју смо понели из ових светиња. Путовања нас оплемењују, дају нам нова искуства, пружају нам да се боље упознамо са својим парохијанима. Она нам омогућавају да мисионаримо, и да људима пружимо веру и помогнемо им да себе пронађу у Цркви. Јереј Немања Матејић
Слава Храма Живоносног Источника у Врњачкој Бањи
„Од тебе, неисцрпни Богоблагодатни Источниче, подајеш ми точећи воде твоје благодати која увек чудесно истиче; молим ти се јер си надразумно родила Логоса, ороси ме благодаћу да бих ти клицао: радуј се, водо која спасаваш“ (кондак). У петак 21. априла 2023. године Светле и седмице, славу Храма Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи, увеличао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин, који је началствовао Светом Архијерејском Литургијом, уз саслуживање: Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, старешине храма у Врњачкој Бањи протојереја Часлава Јовановића, протојереја Жарка Дончића, протојереја Радоша Младеновића, протонамесника Радована Ђорђевића, јереја Слободана Глишовића, ђакона Стефана Симића и Марка Прокића. Певницу је предводио протопслат Иван Трајковић. Преосвећени Владика обратио се верном народу пригодном беседом коју је започео сверадосним поздравом „Христос Васкрсе“. -Пресвета Богородица је примила и прихватила благовест од архангела Гаврила, који је најавио да ће зачети и родити Сина. Тај догађај да Господ долази у свет био је могућ једино преко преко Пресвете Пречисте Мајке Божије. Од тог тренутка радост улази у овај свет, јер свет добија Спаситеља свога који прима изранављену природу људску, рекао је Владика. Преосвећени је нагласио да је данас велики празник, јер у Светлости Васкрсења ми прослављамо тренутак када је откривен чудесни извор Пресвете Богородице близу Цариграда. На том месту је подигнут манастир Живоносном Источнику у време Цара Јустинијана и од тада се наставио култ поштовање тога места. Господ Исус Христос и Његова Пресвета Богомајка чувају род људски и благо свима онима који слушају реч Божију и творе вољу Божију. На крају беседе Владика се захвалио свима присутнима и пожелео да живоносна вода све нас благослови и да нас умије. По завршетку евхаристијског сабрања Преосвећени је благосиљао жито и пререзао славски колач у част Живоносног Извору Пресвете Богородице. Ђакон Марко Прокић
Слава Храма Живоносног источника Пресвете Богородице у Солотуши
На обронцима планине Таре, у селу Солотуша, крај Бајине Баште налази се храм посвећен празнику Живоносног источника Пресвете Богородице. Светом Литургијом на дан храмовне славе началствовао је архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУОа Епархије жичке, а саслуживали су протојереј Милинко Лукић, Архијерејски намесник рачански, протојереј – ставрофор Тодор Томић, умировљени парох овог места, као и ђакон Милан Попадић, уз присуство свештенства намесништва рачанског, братства Манастира Раче и великог броја верника. Након прочитаног Светог Јеванђеља, вернима се обратио архимандрит Дамјан осврнувши се на значај овог празника, уз тумачење прочитаног јеванђелског одломка. По заамовој молитви, у порти храма пресечен је славски колач и освештана чесма на којој се налази мозаик иконе Пресвете Богородице Живноносног Источника. Господин Радован Стаменић се у име мештана села Солотуша захвалио оцу Дамјану на доласку у ову светињу, принесеним Светим Даровима и благослову који је пренео од Епископа Јустина. У прелепом пејзажу порте ове светиње крај извора реке Солотуше, из које се становници Бајине Баште снабдевају водом, овогодишњи домаћини славе господин Сретен Стаменић и господин Драган Живановић, са својим породицама, припремили су изобилно послужење за све присутне, а за наредну годину за домаћина славе одређен је господин Горан Јовановић са породицом. Ђакон Милан Попадић
Васкршњи концерт хорова у Ужицу
У данима васкршње радости црква Светог великомученика Георгија под слоганом „И БИ СВЕТЛОСТ“ организовала је концерт хорова ужичког краја. На почетку концерта присутнима су се обратили старешина цркве протојереј Владимир Дуканац и градоначелница Јелена Раковић Радивојевић. Отац Владимир је у краткој и богонадахнутој беседи рекао: ,,Мисија наше Свете Цркве је у томе да се сједини са Христом. Да човек живи душом Христовом, да у човеку не живи само човек већ Христос. Молитва као појање, као песма, стара је колико и сама вера, колико и само човечанство. Вечерас васкршњим концертом обједињујемо и улогу наше Свете Цркве и молитвено појање”. Градоначелница Јелена Раковић Радивојевић захвалила се Цркви на подршци и неговању културних вредности. ,,Светлошћу вере и заједништва обасјан је овај простор али и наш град који ће наредне 2024. године бити национална престоница културе, а Црква Светог Ђорђа у којој се налазимо обележиће 180 година постојања. Поносни на велики јубилеј и титулу која нам је припала, окупили смо се овде и да се присетимо највиших вредности хришћанства и да сви заједно славимо живот и нове почетке. У овом земаљском животу тежње и намере треба да нам буду исте. Гајећи клицу добра у себи помажимо другима и верујмо у светлост која увек долази”, поручила је градоначелница. Присутнима су се представили хорови “Млађани грађани”, дечији хор ,,Ђурђевак“ при Цркви Светог Ђорђа, Етно-група “Ђурђевак” и Певачко друштво “Златиборска вила”. Славопој Богу и васкршње песме су испуниле простор цркве која је била испуњена нашим суграђанима, а по њиховим лицима могло се закључити да је васкршњи концерт хорова оплеменио њихове душе. Протојереј Љубан Петровић
Дан планете земље у ОШ “Миодраг Миловановић Луне“ у Карану
Дана 22. априла, на празник Светог мученика Евпсихија, ученици мешовитог одељења другог и трећег разреда ОШ “Миодраг Миловановић Луне“ разним активностима обележили су Дан планете земље. На првом делу часа ученици су упознати са наставним јединицама које су прилагођене обележавању Дана планете. Ту је наставник верске наставе подсетио ученике да су људи створени последњи на планети по самом лику Божијем и да нам је на тај начин дато највише на стварању, као и да нам је дата сама планета на коришћење и да будемо владари на њој. Али онда их је подсетио и на то да највећа благодат носи и највећу одговорност, то јест да колико користимо планету и уживамо у њој да смо исто толико, ако не и више, дужни да се бринемо о њој. Јер Бог је све створио из љубави па и човек као слика Божија на земљи дужан је да све што ствара и ради то чини из љубави, а то подразумева бригу о свету око себе. Затим су на другом делу часа са наставником верске наставе попричали о томе шта је то што они мисле да људи данас не раде из љубави него из неких других погрешних разлога, интереса, мржње… Затим су добили задатак да размисле какав би свет био да се људи воде само љубављу према свету а какав би био да се воде неким другим мотивима и да то нацртају. Последња активност је била примена наученог на делу, то јест да са наставником верске на крају часа и на одмору изађу у двориште и почисте сво смеће које нађу у дворишту школе. Да би на крају и те активности у дворишту још једном попричали о значају екологије за нас, јер шта дајемо природи то ће нам се од ње и вратити, па је тако најбитније да јој првенствено пружимо љубав и бригу како би имали здраво окружење за нас и наше потомке. Вероучитељ Радош Батаковић
Излет ученика СШ “Драгачево“ у Манастире Студеницу и Жичу
Дана 22. априла, ученици који похађају верску наставу у СШ ,,Драгачево“ у Гучи посетили су две велике светиње и културно-историјска споменика наше земље – Жичу и Студеницу. Излет је организован у сарадњи вероучитеља Дарка Стевановића и директора школе Драгана Тановића. Ученици су прво посетили Студеницу, задужбину утемељивача српске државности, Стефана Немање, где су се поклонили светим немањићким моштима и стекли нова знања о овом велелепном здању. Након што су се помолили Господу и нашим светим владарима из династије Немањића, ученици су кренули пут седмоврате Жиче. Овај духовни драгуљ наше историје оставио је посебан утисак на ђаке. Благодат Божија извире из сваког камена уграђеног у Вазнесењски храм, те су ученици уживали у монашкој атмосфери, помолили се и научили нешто ново. Следећа станица је било Краљево, у коме су ученици провели слободно време. У поподневним часовима реализован је повратак у Гучу. Нека би добри Господ, молитвама Светих Немањића, отворио духовни вид нашим ученицима за спознају значаја православне вере, као и наше културе и традиције, како би будуће генерације одговорно приступале очувању светиња нашег народа. Дарко Стевановић, вероучитељ
,,Васкршња пијаца“ и хуманост на делу у Лучанима
У овим светлим данима прославе најрадоснијег хришћанског празника Васкрса, у петак, 21. априла, у холу ОШ „Милан Благојевић“ у Лучанима одржана је приредба и продајна изложба хуманитарног карактера под називом „Васкршња пијаца“. Приредбу су заједно организовале наставница веронауке Милица Глукчевић и наставница француског језика Милица Јанковић, а несебичну помоћ и подршку су пружили и директор школе Милош Јаковљевић, библиотекарка Гордана Драшковић као и учитељице и наставници ове школе. Наиме, у овом школском догађају учествовали су ученици који похађају веронауку, верску секцију, као и пројекат Обогаћеног једносменског рада под називом „Кувам и храним се здраво“. Свечаност је почела на првом великом одмору и присуствовали су јој готово сви ученици, као и велики број учитеља, наставника и особља запосленог у школи. За први део приредбе била је задужена вероучитељица Милица Глукчевић. Приредбу су отвориле ученице осмог разреда Николина Зечевић и Нађа Костић, које су пожелеле добродошлицу присутнима и најавиле програм, као и значај овог окупљања. Затим су ученице шестог разреда Јована и Ђурђа Тодоровић, отпевале васкршњи тропар на црквенословенском и грчком језику. Након тога, уследила је кратка презентација о значају Васкрса и обичајима везаним за овај празник, коју су интерпретирале поменуте Николина и Нађа. И најзад, хор веронауке, састављен од ученика шестог разреда, отпевао је композиције „Два анђела шеташе“, „Маријо славна“ и „Људи ликујте“. Све тачке ове приредбе испраћене су аплаузима и, у духу празника који је обележен, великом радошћу на лицу присутних. На другом великом одмору посетиоци су имали прилику да дегустирају храну и пиће које су припремили учесници Обогаћеног једносменског рада „Кувам и храним се здраво“, у организацији наставнице француског језика Милице Јанковић. Изложени су веома укусни производи ове секције попут интегралних кифлица, чоколадних мафина, разног пецива и пића којим су се присутни могли освежити. На једном од пунктова изложене су и васкршње честитке, креативне, маштовите и сликане са великом љубављу. Овај продајни део приредбе осмишљен је тако да посетиоци дегустирају изложене производе или купе поменуте честитке и остале рукотворине, након чега ће у украшену кутију постављену на једном од пунктова убацити свој добровољни прилог који је намењен за лечење наше ученице трећег разреда Магдалене Тодоровић. На тај начин, сви су били вођени веома снажним мотивом а то је да једној другарици из школске клупе, која се бори са неизвесном болешћу, поврате изгубљени сјај у очима и дају подршку у овом великом искушењу кроз које пролази. Изведена је приредба и прикупљен добровољни прилог. На лицима присутних видела се радост, а у срцима деце и одраслих заискрила је најчистија љубав коју осећамо сваки пут кад неком помогнемо. Нека би дао Бог што више овакве љубави и исцељења свима којима је помоћ потребна јер „Kао уздарје за свој живот Господ уопште не захтева наше животе, за своју крв не захтева нашу. Он за љубав коју је показао према нама тражи само нашу љубав“, а та љубав се најбоље види у односу прама ближњем. Ово је један мали образац наших ученика који треба да изађе из хола школе и добије шире размере, јер заиста, међу нама је пуно потребитих али да им и ми уједињени у име Христово, јединог правог Животодавца, можемо улити наду јер као што и јеванђеље каже да ,,где су двоје или троје сабрани у име моје, онде сам и ја међу њима“ (Мт 18-20). За нашу драгу девојчицу остаје да се молимо да буде чврста духом у невољама и да се ослони на Господа јер нам и сам Господ у Светом Писму оставља: ,,Дуготрпељиви привремено трпи да би му се потом дала радост“ (Сир 1.23-24). Вероучитељ Милица Глукчевић
Вероучитељ Бранислав Илић, “Васкрсење Христово – чудесно пролеће душа наших“
„Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши!“ (Из стихире васкршњег јутрења) Васкрсење је библијска тајна, вековима скривана у недрима Старога Завета, а коначно објављена свету у Новом Завету – Васкрсењем Богочовека Исуса Христа из мртвих (Мт 28, 6). Велики пророк Исаија исповеда веру у лично и свеопште Васкрсење речима: „Оживеће мртви Твоји и моје ће мртво тело устати” (Ис 26, 19), и позива сав Израиљ да учествује у тој радости обећанога Васкрсења: „Пробудите се и певајте који стојите у праху, јер је Твоја роса, роса на трави, и земља ће изнедрити мртваце” (Ис 26, 19). Исто сведочи пророк и цар Давид у својим Псалмима, повезујући тајну Васкрсења са доласком обећаног Месије. Он потврђује да је вера у Васкрсење, заправо, вера свих старозаветних праведника, чије душе Бог неће оставити у аду „нити ће дати да Свети Његов види трулост” (Пс 16, 10), указујући овим стихом на Првенца Васкрсења, Месију – Христа. И други пророци Старога Завета потврђују тајну Васкрсења. Пророк Илија васкрсава сина удовице у Сарепти сидонској (1. цар 17), наговештавајући тим знаменитим чудом да ће се реалност Васкрсења проширити на све народе на земљи (Лк 4, 26). У Књизи пророка Језекиља дата је потресна праслика свеопштег Васкрсења из мртвих. Пророк Језекиљ види, Духом Божјим надахнут, оживљавање људских костију из праха земаљског, које ће се збити на крају историје и пре свеопштег Суда Божјег, а те речи слушамо у Паримији на Јутрењу Свете и Велике суботе: „Тада ми рече: пророкуј за те кости, и кажи им: сухе кости, чујте реч Господњу! Овако говори Господ овим костима: гле, ја ћу метнути у вас дух и оживећете” (Јез 37, 4–5). У Новом Завету је Васкрсење почетак и крај, алфа и омега (Отк 1, 8), јер се оно поистовећује са вером у Христа: „Ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене, ако и умре живеће” (Јн 11, 25). Сва чудеса и знамења записана у књигама Новог Завета дешавају се на Христовом путу ка Голготи и Васкрсењу. Јеванђелски опис васкрсења Јаирове кћери (Мт 9, 18–26) и сина јеврејске удовице (Лк 7, 12–15), а посебно васкрсење Четверодневног Лазара у Витанији (Јн 11, 5–46), потврђују истину да Христос јесте Васкрсење и Живот. Христос је пасхално Јагње Новога Завета. Он је Својим Крстом и тридневним Васкрсењем коначно и савршено потврдио да Он и јесте Месија и Спаситељ света и да „нема другог имена на земљи којим бисмо се могли спасти” (Дап 4, 12). Христова победа над смрћу је потврда истинитости Његовог Божанства. Због тога се Свети апостоли у Јеванђељу називају „сведоци Васкрсења Христовог” (Дап 1, 22). Поред старозаветних и новозаветних сведочанстава о Васкрсењу, богослужбени текстови и целокупна химнографија, али и структура Пасхалног богослужења, представљају величанствену ризницу у којој се налази срж богословља Светих отаца и учитеља Цркве и знаменитих химнографа, који су у славу Васкрслога Христа и сили Његовог Васкрсења славословили. Химнографија велича Васкрсење као Празник над празницима, и Славље над слављима – Чудо над свим чудима и Дар над свим даровима, који је Свемогући Бог, у Својој неизмерној милости и љубави, даровао роду људском. У овом Дару се налазе сви дарови; у овом Благослову сви благослови – како овде на земљи, тако и на небесима. Недостајало би нам простора ако бисмо проникли у тајну свих богослужбених текстова у којима се прославља Васкрсли Христос, али искористићемо прилику да истакнемо значај Пасхалног канона који је произашао из срца и пера Преподобног Јована Дамаскина, великог међу химнографима. Ниједан други химнолошки текст не изражава искупитељску, егзистенцијалну и метафизичку димензију Васкрсења са таквом потпуношћу и снагом као што то чини неупоредиви канон Преподобног Јована Дамаскина. Дамаскинов канон објављује људима свих епоха радосну вест Васкрсења, укидање смрти, пуноћу живота и тријумф последњих дана. Показује нам пут и говори шта нам је потребно да бисмо видели Васкрсење, јача нас у напорима да победимо физичко и морално зло визијом и сигурношћу учешћа у незалазном дану у царству Господњем. Свих девет песама Пасхалног канона садрже дивне поетске изразе, избор најупечатљивијих речи из богатог грчког речника, жарки дух вере и наде, а пре свега, излив моћних животних искустава. Не заборавимо, као што је то случај са свим канонима, основни елемент су префигурације Васкрсења, преузете из Старог завета, које се налазе у целом канону. У свом песничком делу наведени химнограф наглашава да је својим славним васкрсењем Спаситељ нама даровао живот вечни (ср. Рим 6,23) и радост вечнога живота, јер је Христос устао из мртвих, и постао првенац оних који су умрли. Дођите на нови род Винограда, на побожно весеље, посебан је дан Васкрсења; уђимо у заједницу Царства Христова, појући му као Богу у векове! (пасхални канон, прва строфа осме песме) Вероучитељ Бранислав Илић Извор: Жички благовесник април-јун 2023.
Исповест свештенства Архијерејског намесништва рачанског
У уторак 25.априла 2023. године, када наша Света Црква слави Преподобног Василија Исповедника, свештенство Архијерејског намесништва рачанског сабрало се у храму Вазнесења Господњег у Рогачици на Свету Тајну исповести и братски састанак. Свету Тајну извршио је јеромонах о. Виталије (Милошевић), сабрат Манастира Студеница. Након исповедања свештенства, служена је Света Литургија којом је началствовао протојереј Горан Милинковић, парох други бајинобашански, а саслуживали су му протојереј Владимир Васиљевић, старешина храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти, јереј Владета Никитовић, парох први рогачички и ђакон бајинобаштански Милан Попадић. За певницом су певали јереј Јован Тимотијевић, старешина храма у Рогачици, јереј Владимир Јовановић, парох дубски и дипломирани теолог Ненад Зекавица. Након одслужене Литургије, домаћини су органиовали трпезу љубави у парохијској сали. Старешина храма у Рогачици, јереј Јован Тимотијевић се захвалио оцу Виталију на труду и молитви и указао на битност Свете Тајне Исповести у Литургијској заједници и Евхаристијском сабрању. Ђакон Милан Попадић
Исповест Архијерејског намесништва гружанског
У уторак 25. априла 2023. године свештенство Архијерејског намесништва гружанског се сабрало око трпезе Господње Храма Рођења Пресвете Богородице у Гривцу ради исповести и Литургије. Исповедник овогодишњег сабрања је био умировљени свештеник протојереј Чедомир Дамљановић, док је литургијско сабрање предводио јереј Милан Шишовић. Својом беседом на тему „Заједница са Богом као егзистенцијални одговор на онтолошке проблеме човека“ јереј Младен Стевановић нас је подсетио да на свакодневни сусрет са светом треба да одговарамо Јеванђељем. Након Литургије домаћин овогодишњег сабрања јереј Синиша Јовановић је угостио братство, а том приликом је вршилац дужности Архијерејског намесника гружанског протојереј Саша Ковачевић подучио браћу саветима и упутствима парохијског служења ради што делотворније свештеничке службе. Јереј Синиша Јовановић
Поклоничко путовање Црквене општине Вича
Црквена Општина Вича и поклоничка агенција Епархије Жичке Јеж организовале су поклоничко путовање у манастор Острог. У данима по Васкрсу, када цела васељена и читаво човечанство узвикују „Христос воскресе“ верни народ ове парохије кренуо је ка острошкој светињи, да се поклоне Светом Василију, сведоку Христовог васкрсења. Поред вичких парохијана, пошао је и верујући народ из Гуче и Лучана. Предвођени свештеником, упутили су се првој светињи, манастиру Милешеви. У њој нас је дочекала монахиња, која нам је с великом љубављу испричала историјат манастира и дала пар духовних савета и искустава. Привукла нам је пажњу на фреску Белог Анђела, који је објавио да је гроб празан и да је Христос васкрсао. Целивали смо и руку Светог Саве, добивши благослов од нашег духовног оца и родоначелника. У прелепој манастирској гостопримници смо се одморили и освежили, за даљи пут. Пут нас је водио у другу светињу, манастир Куманицу, кога називају малим Острогом. У њему све одише неком духовном лепотом и миром. Старица, која дочекује госте, испричала нам је о самом манастиру и о многим чудима, која се догађају у њему. Ту смо целивали мошти Светог Григорија Куманичког, који је до данас непознат светитељ, али ето даје свакоме помоћ ко дође да затражи. Свештеник је помазао вернике уљем из кандила, које се налази код његових моштију. Како је време било топло и сунчано, неко од поклоника је отишло на извор лековите воде, која по веровању враћа вид болеснима. Пред нама је уследио пут у Подгорицу. У том граду смо обишли храм Христовог васкрсења. Он је својом лепотом и величином задивио људе, али још више веру утврдио, када смо угледали мироточиву икону Пресвете Богородице. Спустивши се до гроба Блаженопочившег Митрополита Амфилохија, отпевали смо тропар Христос васкрсе и од њега узели благослов. Свугде се осећала радост, љубав и гостољубивост од људи који ту живе. У сумрак стигосмо на Острог. Великим страхопоштовањем, прилазили смо Свеетитељу Василију, тражећи од њега помоћ. Због великог броја народа, преноћили смо напољу. Гледајући на отворено небо, могли смо и ми да певамо као некада псалмопојац Давид: „Небеса казују славу Божију, дела руку Његових гласи свод небески“ (Пс 19,1). Сутрадан, у недељу Томину, сви смо били на Светој Литургији. Многи су приступили Светој Чаши, сјединивши се са самим Телом и Крвљу Христовим, и тако остваривши ону најприснију заједницу са Њим. Након литургијског прослављања недељног дана и сећања на Светог Апостола Томе, који је поверовао у васкрсење након што је видео ране Христове, упутили смо се ка последњој светињи овога нашега поклоничког путовања – манастиру Тврдош. Ова светиња и темељи Цркве из 4. века, потврђују да је у овим крајевима хришћанство било присутно од првих времена. Обишавши гроб Епископа Атанасија и отпевавши тропар васкрса, евоцирали смо успомене на њега. Свако од путника је испричао нека своја искуства и сусрете са блаженопочившем Епископом Атанасијем. Након што смо обишли манастир Тврдош, упутили смо се и у град Требиње, који се назива град сунца и платана. Обишли смо саборни храм, као и сам центар града. У повратку, чекао нас дуг пут до наших домова. Време у вожњи било је испуњено смехом, умесним шалама али и песмом, тако да и не осетисмо умор од пута. Дошавши својим домовима, испуњени благодатним даровима са овога путовања, могли смо својим укућанима да поделимо радост и искуства, коју смо понели из ових светиња. Путовања нас оплемењују, дају нам нова искуства, пружају нам да се боље упознамо са својим парохијанима. Она нам омогућавају да мисионаримо, и да људима пружимо веру и помогнемо им да себе пронађу у Цркви. Јереј Немања Матејић
Слава Храма Живоносног Источника у Врњачкој Бањи
„Од тебе, неисцрпни Богоблагодатни Источниче, подајеш ми точећи воде твоје благодати која увек чудесно истиче; молим ти се јер си надразумно родила Логоса, ороси ме благодаћу да бих ти клицао: радуј се, водо која спасаваш“ (кондак). У петак 21. априла 2023. године Светле и седмице, славу Храма Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи, увеличао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин, који је началствовао Светом Архијерејском Литургијом, уз саслуживање: Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, старешине храма у Врњачкој Бањи протојереја Часлава Јовановића, протојереја Жарка Дончића, протојереја Радоша Младеновића, протонамесника Радована Ђорђевића, јереја Слободана Глишовића, ђакона Стефана Симића и Марка Прокића. Певницу је предводио протопслат Иван Трајковић. Преосвећени Владика обратио се верном народу пригодном беседом коју је започео сверадосним поздравом „Христос Васкрсе“. -Пресвета Богородица је примила и прихватила благовест од архангела Гаврила, који је најавио да ће зачети и родити Сина. Тај догађај да Господ долази у свет био је могућ једино преко преко Пресвете Пречисте Мајке Божије. Од тог тренутка радост улази у овај свет, јер свет добија Спаситеља свога који прима изранављену природу људску, рекао је Владика. Преосвећени је нагласио да је данас велики празник, јер у Светлости Васкрсења ми прослављамо тренутак када је откривен чудесни извор Пресвете Богородице близу Цариграда. На том месту је подигнут манастир Живоносном Источнику у време Цара Јустинијана и од тада се наставио култ поштовање тога места. Господ Исус Христос и Његова Пресвета Богомајка чувају род људски и благо свима онима који слушају реч Божију и творе вољу Божију. На крају беседе Владика се захвалио свима присутнима и пожелео да живоносна вода све нас благослови и да нас умије. По завршетку евхаристијског сабрања Преосвећени је благосиљао жито и пререзао славски колач у част Живоносног Извору Пресвете Богородице. Ђакон Марко Прокић
Слава Храма Живоносног источника Пресвете Богородице у Солотуши
На обронцима планине Таре, у селу Солотуша, крај Бајине Баште налази се храм посвећен празнику Живоносног источника Пресвете Богородице. Светом Литургијом на дан храмовне славе началствовао је архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУОа Епархије жичке, а саслуживали су протојереј Милинко Лукић, Архијерејски намесник рачански, протојереј – ставрофор Тодор Томић, умировљени парох овог места, као и ђакон Милан Попадић, уз присуство свештенства намесништва рачанског, братства Манастира Раче и великог броја верника. Након прочитаног Светог Јеванђеља, вернима се обратио архимандрит Дамјан осврнувши се на значај овог празника, уз тумачење прочитаног јеванђелског одломка. По заамовој молитви, у порти храма пресечен је славски колач и освештана чесма на којој се налази мозаик иконе Пресвете Богородице Живноносног Источника. Господин Радован Стаменић се у име мештана села Солотуша захвалио оцу Дамјану на доласку у ову светињу, принесеним Светим Даровима и благослову који је пренео од Епископа Јустина. У прелепом пејзажу порте ове светиње крај извора реке Солотуше, из које се становници Бајине Баште снабдевају водом, овогодишњи домаћини славе господин Сретен Стаменић и господин Драган Живановић, са својим породицама, припремили су изобилно послужење за све присутне, а за наредну годину за домаћина славе одређен је господин Горан Јовановић са породицом. Ђакон Милан Попадић
Васкршњи концерт хорова у Ужицу
У данима васкршње радости црква Светог великомученика Георгија под слоганом „И БИ СВЕТЛОСТ“ организовала је концерт хорова ужичког краја. На почетку концерта присутнима су се обратили старешина цркве протојереј Владимир Дуканац и градоначелница Јелена Раковић Радивојевић. Отац Владимир је у краткој и богонадахнутој беседи рекао: ,,Мисија наше Свете Цркве је у томе да се сједини са Христом. Да човек живи душом Христовом, да у човеку не живи само човек већ Христос. Молитва као појање, као песма, стара је колико и сама вера, колико и само човечанство. Вечерас васкршњим концертом обједињујемо и улогу наше Свете Цркве и молитвено појање”. Градоначелница Јелена Раковић Радивојевић захвалила се Цркви на подршци и неговању културних вредности. ,,Светлошћу вере и заједништва обасјан је овај простор али и наш град који ће наредне 2024. године бити национална престоница културе, а Црква Светог Ђорђа у којој се налазимо обележиће 180 година постојања. Поносни на велики јубилеј и титулу која нам је припала, окупили смо се овде и да се присетимо највиших вредности хришћанства и да сви заједно славимо живот и нове почетке. У овом земаљском животу тежње и намере треба да нам буду исте. Гајећи клицу добра у себи помажимо другима и верујмо у светлост која увек долази”, поручила је градоначелница. Присутнима су се представили хорови “Млађани грађани”, дечији хор ,,Ђурђевак“ при Цркви Светог Ђорђа, Етно-група “Ђурђевак” и Певачко друштво “Златиборска вила”. Славопој Богу и васкршње песме су испуниле простор цркве која је била испуњена нашим суграђанима, а по њиховим лицима могло се закључити да је васкршњи концерт хорова оплеменио њихове душе. Протојереј Љубан Петровић
Дан планете земље у ОШ “Миодраг Миловановић Луне“ у Карану
Дана 22. априла, на празник Светог мученика Евпсихија, ученици мешовитог одељења другог и трећег разреда ОШ “Миодраг Миловановић Луне“ разним активностима обележили су Дан планете земље. На првом делу часа ученици су упознати са наставним јединицама које су прилагођене обележавању Дана планете. Ту је наставник верске наставе подсетио ученике да су људи створени последњи на планети по самом лику Божијем и да нам је на тај начин дато највише на стварању, као и да нам је дата сама планета на коришћење и да будемо владари на њој. Али онда их је подсетио и на то да највећа благодат носи и највећу одговорност, то јест да колико користимо планету и уживамо у њој да смо исто толико, ако не и више, дужни да се бринемо о њој. Јер Бог је све створио из љубави па и човек као слика Божија на земљи дужан је да све што ствара и ради то чини из љубави, а то подразумева бригу о свету око себе. Затим су на другом делу часа са наставником верске наставе попричали о томе шта је то што они мисле да људи данас не раде из љубави него из неких других погрешних разлога, интереса, мржње… Затим су добили задатак да размисле какав би свет био да се људи воде само љубављу према свету а какав би био да се воде неким другим мотивима и да то нацртају. Последња активност је била примена наученог на делу, то јест да са наставником верске на крају часа и на одмору изађу у двориште и почисте сво смеће које нађу у дворишту школе. Да би на крају и те активности у дворишту још једном попричали о значају екологије за нас, јер шта дајемо природи то ће нам се од ње и вратити, па је тако најбитније да јој првенствено пружимо љубав и бригу како би имали здраво окружење за нас и наше потомке. Вероучитељ Радош Батаковић
Излет ученика СШ “Драгачево“ у Манастире Студеницу и Жичу
Дана 22. априла, ученици који похађају верску наставу у СШ ,,Драгачево“ у Гучи посетили су две велике светиње и културно-историјска споменика наше земље – Жичу и Студеницу. Излет је организован у сарадњи вероучитеља Дарка Стевановића и директора школе Драгана Тановића. Ученици су прво посетили Студеницу, задужбину утемељивача српске државности, Стефана Немање, где су се поклонили светим немањићким моштима и стекли нова знања о овом велелепном здању. Након што су се помолили Господу и нашим светим владарима из династије Немањића, ученици су кренули пут седмоврате Жиче. Овај духовни драгуљ наше историје оставио је посебан утисак на ђаке. Благодат Божија извире из сваког камена уграђеног у Вазнесењски храм, те су ученици уживали у монашкој атмосфери, помолили се и научили нешто ново. Следећа станица је било Краљево, у коме су ученици провели слободно време. У поподневним часовима реализован је повратак у Гучу. Нека би добри Господ, молитвама Светих Немањића, отворио духовни вид нашим ученицима за спознају значаја православне вере, као и наше културе и традиције, како би будуће генерације одговорно приступале очувању светиња нашег народа. Дарко Стевановић, вероучитељ
,,Васкршња пијаца“ и хуманост на делу у Лучанима
У овим светлим данима прославе најрадоснијег хришћанског празника Васкрса, у петак, 21. априла, у холу ОШ „Милан Благојевић“ у Лучанима одржана је приредба и продајна изложба хуманитарног карактера под називом „Васкршња пијаца“. Приредбу су заједно организовале наставница веронауке Милица Глукчевић и наставница француског језика Милица Јанковић, а несебичну помоћ и подршку су пружили и директор школе Милош Јаковљевић, библиотекарка Гордана Драшковић као и учитељице и наставници ове школе. Наиме, у овом школском догађају учествовали су ученици који похађају веронауку, верску секцију, као и пројекат Обогаћеног једносменског рада под називом „Кувам и храним се здраво“. Свечаност је почела на првом великом одмору и присуствовали су јој готово сви ученици, као и велики број учитеља, наставника и особља запосленог у школи. За први део приредбе била је задужена вероучитељица Милица Глукчевић. Приредбу су отвориле ученице осмог разреда Николина Зечевић и Нађа Костић, које су пожелеле добродошлицу присутнима и најавиле програм, као и значај овог окупљања. Затим су ученице шестог разреда Јована и Ђурђа Тодоровић, отпевале васкршњи тропар на црквенословенском и грчком језику. Након тога, уследила је кратка презентација о значају Васкрса и обичајима везаним за овај празник, коју су интерпретирале поменуте Николина и Нађа. И најзад, хор веронауке, састављен од ученика шестог разреда, отпевао је композиције „Два анђела шеташе“, „Маријо славна“ и „Људи ликујте“. Све тачке ове приредбе испраћене су аплаузима и, у духу празника који је обележен, великом радошћу на лицу присутних. На другом великом одмору посетиоци су имали прилику да дегустирају храну и пиће које су припремили учесници Обогаћеног једносменског рада „Кувам и храним се здраво“, у организацији наставнице француског језика Милице Јанковић. Изложени су веома укусни производи ове секције попут интегралних кифлица, чоколадних мафина, разног пецива и пића којим су се присутни могли освежити. На једном од пунктова изложене су и васкршње честитке, креативне, маштовите и сликане са великом љубављу. Овај продајни део приредбе осмишљен је тако да посетиоци дегустирају изложене производе или купе поменуте честитке и остале рукотворине, након чега ће у украшену кутију постављену на једном од пунктова убацити свој добровољни прилог који је намењен за лечење наше ученице трећег разреда Магдалене Тодоровић. На тај начин, сви су били вођени веома снажним мотивом а то је да једној другарици из школске клупе, која се бори са неизвесном болешћу, поврате изгубљени сјај у очима и дају подршку у овом великом искушењу кроз које пролази. Изведена је приредба и прикупљен добровољни прилог. На лицима присутних видела се радост, а у срцима деце и одраслих заискрила је најчистија љубав коју осећамо сваки пут кад неком помогнемо. Нека би дао Бог што више овакве љубави и исцељења свима којима је помоћ потребна јер „Kао уздарје за свој живот Господ уопште не захтева наше животе, за своју крв не захтева нашу. Он за љубав коју је показао према нама тражи само нашу љубав“, а та љубав се најбоље види у односу прама ближњем. Ово је један мали образац наших ученика који треба да изађе из хола школе и добије шире размере, јер заиста, међу нама је пуно потребитих али да им и ми уједињени у име Христово, јединог правог Животодавца, можемо улити наду јер као што и јеванђеље каже да ,,где су двоје или троје сабрани у име моје, онде сам и ја међу њима“ (Мт 18-20). За нашу драгу девојчицу остаје да се молимо да буде чврста духом у невољама и да се ослони на Господа јер нам и сам Господ у Светом Писму оставља: ,,Дуготрпељиви привремено трпи да би му се потом дала радост“ (Сир 1.23-24). Вероучитељ Милица Глукчевић
Вероучитељ Бранислав Илић, “Васкрсење Христово – чудесно пролеће душа наших“
„Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши!“ (Из стихире васкршњег јутрења) Васкрсење је библијска тајна, вековима скривана у недрима Старога Завета, а коначно објављена свету у Новом Завету – Васкрсењем Богочовека Исуса Христа из мртвих (Мт 28, 6). Велики пророк Исаија исповеда веру у лично и свеопште Васкрсење речима: „Оживеће мртви Твоји и моје ће мртво тело устати” (Ис 26, 19), и позива сав Израиљ да учествује у тој радости обећанога Васкрсења: „Пробудите се и певајте који стојите у праху, јер је Твоја роса, роса на трави, и земља ће изнедрити мртваце” (Ис 26, 19). Исто сведочи пророк и цар Давид у својим Псалмима, повезујући тајну Васкрсења са доласком обећаног Месије. Он потврђује да је вера у Васкрсење, заправо, вера свих старозаветних праведника, чије душе Бог неће оставити у аду „нити ће дати да Свети Његов види трулост” (Пс 16, 10), указујући овим стихом на Првенца Васкрсења, Месију – Христа. И други пророци Старога Завета потврђују тајну Васкрсења. Пророк Илија васкрсава сина удовице у Сарепти сидонској (1. цар 17), наговештавајући тим знаменитим чудом да ће се реалност Васкрсења проширити на све народе на земљи (Лк 4, 26). У Књизи пророка Језекиља дата је потресна праслика свеопштег Васкрсења из мртвих. Пророк Језекиљ види, Духом Божјим надахнут, оживљавање људских костију из праха земаљског, које ће се збити на крају историје и пре свеопштег Суда Божјег, а те речи слушамо у Паримији на Јутрењу Свете и Велике суботе: „Тада ми рече: пророкуј за те кости, и кажи им: сухе кости, чујте реч Господњу! Овако говори Господ овим костима: гле, ја ћу метнути у вас дух и оживећете” (Јез 37, 4–5). У Новом Завету је Васкрсење почетак и крај, алфа и омега (Отк 1, 8), јер се оно поистовећује са вером у Христа: „Ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене, ако и умре живеће” (Јн 11, 25). Сва чудеса и знамења записана у књигама Новог Завета дешавају се на Христовом путу ка Голготи и Васкрсењу. Јеванђелски опис васкрсења Јаирове кћери (Мт 9, 18–26) и сина јеврејске удовице (Лк 7, 12–15), а посебно васкрсење Четверодневног Лазара у Витанији (Јн 11, 5–46), потврђују истину да Христос јесте Васкрсење и Живот. Христос је пасхално Јагње Новога Завета. Он је Својим Крстом и тридневним Васкрсењем коначно и савршено потврдио да Он и јесте Месија и Спаситељ света и да „нема другог имена на земљи којим бисмо се могли спасти” (Дап 4, 12). Христова победа над смрћу је потврда истинитости Његовог Божанства. Због тога се Свети апостоли у Јеванђељу називају „сведоци Васкрсења Христовог” (Дап 1, 22). Поред старозаветних и новозаветних сведочанстава о Васкрсењу, богослужбени текстови и целокупна химнографија, али и структура Пасхалног богослужења, представљају величанствену ризницу у којој се налази срж богословља Светих отаца и учитеља Цркве и знаменитих химнографа, који су у славу Васкрслога Христа и сили Његовог Васкрсења славословили. Химнографија велича Васкрсење као Празник над празницима, и Славље над слављима – Чудо над свим чудима и Дар над свим даровима, који је Свемогући Бог, у Својој неизмерној милости и љубави, даровао роду људском. У овом Дару се налазе сви дарови; у овом Благослову сви благослови – како овде на земљи, тако и на небесима. Недостајало би нам простора ако бисмо проникли у тајну свих богослужбених текстова у којима се прославља Васкрсли Христос, али искористићемо прилику да истакнемо значај Пасхалног канона који је произашао из срца и пера Преподобног Јована Дамаскина, великог међу химнографима. Ниједан други химнолошки текст не изражава искупитељску, егзистенцијалну и метафизичку димензију Васкрсења са таквом потпуношћу и снагом као што то чини неупоредиви канон Преподобног Јована Дамаскина. Дамаскинов канон објављује људима свих епоха радосну вест Васкрсења, укидање смрти, пуноћу живота и тријумф последњих дана. Показује нам пут и говори шта нам је потребно да бисмо видели Васкрсење, јача нас у напорима да победимо физичко и морално зло визијом и сигурношћу учешћа у незалазном дану у царству Господњем. Свих девет песама Пасхалног канона садрже дивне поетске изразе, избор најупечатљивијих речи из богатог грчког речника, жарки дух вере и наде, а пре свега, излив моћних животних искустава. Не заборавимо, као што је то случај са свим канонима, основни елемент су префигурације Васкрсења, преузете из Старог завета, које се налазе у целом канону. У свом песничком делу наведени химнограф наглашава да је својим славним васкрсењем Спаситељ нама даровао живот вечни (ср. Рим 6,23) и радост вечнога живота, јер је Христос устао из мртвих, и постао првенац оних који су умрли. Дођите на нови род Винограда, на побожно весеље, посебан је дан Васкрсења; уђимо у заједницу Царства Христова, појући му као Богу у векове! (пасхални канон, прва строфа осме песме) Вероучитељ Бранислав Илић Извор: Жички благовесник април-јун 2023.