Освећен Храм Светог Саве у Фочи
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 26. новембра 2023. године, на празник Светог Јована Златоустог, светом Архијерејском Литургијом у цркви Светог Саве у Фочи. Торжествено литургијско сабрање започело је свечаним чином великог освећења Светосавског храма у Фочи којим је началствовао Његова Светост Патријарх г. Порфирије уз саслужење високопреосвећене и преoсвећене господе архијереја: дабробосанског Хризостома, црногорско-приморског Јоаникија, жичког Јустина, диселдорфског и немачког Григорија, славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија, захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, будимљанско-никшићког Методија, шабачког Јеротеја и јегарског Нектарија. На крају свете Литургије, многобројном благочестивом народу Фоче и околине, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је очинску поуку, у којој је истакао да се велика благодат излила данас на Фочу, велики благослов се излио на Републику Српску, али и шире, јер су Срби православни осветили насред Фоче храм и то храм који је посвећен првом Aрхиепископу српском, светитељу Сави. Његова Светост је у поучној беседи објаснио да је данас Фоча добила своју душу, а да постављање храма посвећеног Светом Сави у центар града открива и показује правац и смернице живота људи који овде живе, што значи да Јеванђеље Христово уређује односе унутар једног народа, једне Цркве, али и односе са другима који су другачији. Српски Првојерарх је тумачећи јеванђелску причу о Милостивом Самарјанину, у којој један припадник изабраног народа пита шта треба да чини да заслужи Царство Божје, нагласио да то питање свако од нас поставља, чак и ако нисмо увек најсвеснији да нам је суштинска и најважнија потреба заједница са Богом, да је важније од свега да нађемо смисао свога постојања, а смисао нашег постојања јесте управо име Христово – појаснио је Патријарх. Колико смо предани Христу, колико му верујемо, колико живимо заповести његове и ону најважнију заповест о љубави, то доказујемо својим животом и односом према ближњем, а да отвореног срца треба да разумемо да је сваки човек наш ближњи. Љубав према Богу доказује се спремношћу да волимо човека, да га разумемо, да праштамо и да тражимо опроштај. – Син Божји је дошао међу нас човекољубља ради. Дакле, они који припадају истој вери, истој Цркви, истом народу, у овој библијској повести, нису помогли рањеноме. Али, један који припада другом народу – Самрајанима, а Самарјани су били за Јевреје народа погрешне вере, којима чак ни на весеља нису одлазили, помаже рањеном. Он му вида ране, узима гу у наручје и носи у гостионицу. Он моли гостионичара да укаже сваку врсту помоћи рањеном и обећава да ће све трошкове око бриге Он касније измирити. Питао је Господ, испричавши ову причу, припадника изабраног народа и исправне вере: Ко је ближњи овоме човеку? Овај одговара: Онај који му је помогао. И Господ га саветује да и он чини тако. Патријарх је закључио да затварање у себе, у свој егоизам, у свој поглед на свет, може бити погубно и супротно Јеванђељу Христовом, те да смо позвани на човекољубље према сваком човеку, јер је сваки човек наш ближњи. На крају, Његова Светост је нагласио да храм Светог Саве у Фочи треба да нас подсећа да је Свети Сава увек чинио да његов народ буде јединствен у Христу. То што је био јединствен, давало му је снагу да буде стваралачки настројен кроз векове, као што је био и сам Свети Сава, који је спајао и Исток и Запад, и Цариград и Рим. Патријарх је поздравио све окупљене, пожелевши да се увек сабирамо у овом светом храму и да испуњавамо Господњу заповест о љубави и човекољубљу, јер смо створени не за пролазност, већ за Царство Божје. Због свесрдног доприноса изградњи Светосавског храма у Фочи г. Милорад Додик, председник Републике Српске, проглашен је за кума новоосвећеног храма. Извор: СПЦ
Краљево: Представљање нових издања Епархије жичке “Господе, где станујеш?“ и “Вера пуна светлости“
У петак 24. новембра 2023. на дан када молитвено прослављамо Светог краља Стефана Дечанског, у просторијама парохијског дома Храма Светог Саве у Краљеву, одржана је у промоција књига чији су аутори протојереј Александар Јевтић и ђакон Стефан Милошевски, из братства овог храма. Промоција је одржана са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина. Ове књиге су плод издаваштва ЕУО Епархије жичке. На самом почетку, у препуној сали, присутнима се поздравним словом обратио старешина храма, протојереј Радоја Сандо, који је рад наших аутора представио као природни наставак мисионарских подухвата Светих апостола. Након тога, окупљенима се обратио аутор књиге ,,Господе где станујеш?”, отац Александар, који је направио осврт на поједине текстове из различитих поглавља књиге, али и на њен додатак, нагласивши да је реч о другом и допуњеном издању. Ђакон Стефан је такође укратко представио основни садржај своје књиге ,,Вера пуна светлости” и искористио прилику да се захвали онима који су посредно и непосредно помогли у настајању исте. Свечаности промоције су додатно допринели протопсалт Иван Трајковић и хор храма Светог Саве на челу са диригентом професорком Драганом Ђокић извођењем пригодних песама којима се слави Име Божје. На самом крају, уприличена је продаја књига по промотивним ценама, а наши аутори су имали довољно стрпљења и љубави да читаоцима напишу посвете. Вероучитељ Дејан Драмићанин
Кад се многе руке сложе
Дана 26. новембра 2023. године, када у Цркви прослављамо Светог Јована Златоустог, крстили смо нашу сестру у Христу, Јелену, ученицу трећег разреда ОШ ,,Олга Милутиновић“ у Годачици. У овом радосном догађају узели су учешћа свештеник Ненад Јаковљевић, вероучитељ Ненад Петровић, учитељ трећег разреда Марко Јеремић заједно са ученицима и њиховим родитељима. Сви заједно смо дали део себе да нашу Јелену уведемо у веру и да овај свечани дан у њеном животу учинимо незаборавним. Стечено знање на часовима веронауке искусили смо и доживели у пракси. Велику захвалност дугујемо оцу Ненаду, који нам је с’ радошћу изашао у сусрет показујући и објашњавајући део по део Свете Тајне Крштења, њен обредни ток и значење. Након Свете Тајне Крштења, кума, другари из одељења и рођаци Јелени су честитали улазак у Цркву топлим загрљајем и лепим речима добродошлице. Затим смо се сви заједно упутили у црквену салу, где су ученици трећег разреда заједно са својим родитељима приредили гозбу љубави. Дан у Годачици je био хладан са снежним падавинама, али нама и у нашим срцима је било топло, на дечјим лицима се није скидао онај прави истински осмех, пун љубави и среће. Још једном у низу смо показали у нашем малом месту како је лепо видети прожимање Цркве и школе у добрим делима и са жељом да сви заједно као људи напредујемо и духовно узрастамо. Вероучитељ Ненад Петровић
Мратиндан у Светосавском храму у Краљеву
Света Архијерејска Литургија поводом празника Светог Стефана Дечанског служена је у Светосавском храму. Престолу Господњем предстојао је Епископ Јустин, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства храма. Византијским напевом певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, а међу верним народом били су и свечари данашњег празника. Особито поштовање овога празника сеже до града Краљева путем Долине јоргована, која брзовитом реком Ибар спаја пределе Шумадије са нашим заветним Косовом и Метохијом одакле струје, уз водени хук, и духовни благослови српском роду међу владарима великог страдалца Стефана. О њему агиограф Григорије Цамблак давно записа: “Милутин, који је четврти после великога Симеона, рађа Стефана, велики стуб побожности и венац царства. И већ до свога пунолетства много времена беше провео обрадован и светао ка свима, поучавајући се увек страху Господњем, и њиме уклањајући се од свакога зла, и многа мужевна добра дела изврши од младости. Беше доброприступан ка онима који говоре, тих речима, милостив према страдалницима, а толико се гнушаше гордости, да таквога није хтео ни погледати. Зато се срца и разуми свију распаљиваху у љубави према њему. И сав се беше начинио помоћником Вишњега и ка Њему јединоме гледаше.“ Помоливши се духовном горосатасу из нашег рода, који трпљењем великим међу људима постаде велики пред Богом, присајединили смо се заједници Светих у Чаши Тела и Крви Господње. Молитвама Светог Стефана, угодника Твога, Господе, помилуј нас! Протојереј Александар Р. Јевтић
Ибарске новости: Епископ Хризостом (Војиновић), “Верни у малом“
Када ми, мали, просечни људи, почнемо да размишљамо о свету и животу и о себи самима, дође нам понекад да се сажалимо над собом. Сав наш живот пролази у ситним доживљајима и ситним делима која се у општем току живота и не примећују. Одживећемо свој век и оставити за собом незнатан траг само у најужем кругу у коме смо се кретали. Једнога дана угасићемо се за овај свет, не давши му ништа значајније и трајније. Људи који су нас познавали помињаће нас још неко време по добру или по злу и онда ће нас полако заборавити. Када прође једно двадесетак година од наше смрти, тешко да ће нас се више ико на земљи сећати.Истина је, мали смо ми људи и незнатна су за свет наша дела, али не мери увек и Бог ствари онако како их ми људи меримо. Јер, и за нас незнатне је умро Христос, и нас је Он назвао својом малом браћом, и нама је – према нашим моћима – дао савет да Му будемо верни у малом (Лук. 16, 10). Док је ходао по земљи, велику је љубав указивао баш малима и незнатнима. Незнатни су у очима света били они које је изабрао за своје ученике, незнатне жене које су га помагале и пратиле, незнатни пријатељи у чије је куће залазио. Он се није устезао да говори о највишим проблемима с оном простом женом водоношом с којом се срео крај студенца Јаковљева, није се устезао да уђе у кућу малога Закхеја, није одгурнуо презрену грешницу која му је опрала ноге у дому Симона Губавог. Према свим тим бедним и пониженим односио се са исто онолико поштовања с колико и према “највећем међу рођенима од жене” – светом Јовану Крститељу. Јер, сви су за њега синови Оца небеског, сви су му подједнако драги, сви су његова мала браћа. Не морамо, дакле, жалити што можда нећемо моћи да дамо свету велика дела и што нас људи можда неће имати по чему да спомињу. За Бога је доста да му будемо верни у малом: у преданом обављању свакодневних послова, у ревносном испуњавању ситних обавеза које је Бог пред нас ставио и које смо на себе узели.Јер зашто сањати о великим делима, а стално пропуштати мале послове које нам Бог свакодневно шаље да испунимо: да некоме помогнемо, да некога утешимо, да према људима с којима се у животу срећемо покажемо знаке добре воље и љубави? И зашто сањати о љубави према целом свету, а не подносити ни оно неколико особа из своје најближе околине и вечито имати неког суседа или сусетку, рођака или рођаку са којима не говоримо? Будимо верни Богу у маломе и не очекујмо у животу неке велике тријумфе. Све учињено од добре воље и од чистог срца прима Бог као највећи дар, ма то било и нешто најнезнатније у очима људи. У Јеванђељу је изнета она дирљива сцена како је Спаситељ стaјао пред Јерусалимским храмом и посматрао како свет даје прилоге. Наишла је и једна сирота удовица и стидљиво спустила своје две лептице. Шта су за људе значила та два новчића?! Али, у очима Спаситеља то je био велики, највећи прилог, јер је био дат од свег срца.Не мери Бог дела по спољашњој величини, него по унутрашњој каквоћи. Зато Апостол и саветује: “Што год чините, од срца чините, као Господу, а не као људима” (Кол. 3, 22). А служећи људима око себе, у ствари служимо Господу. Има код Толстоја она потресна прича о јеромонаху оцу Сергију који се подвизавао у једноме скиту, но Бог је њему представио као узор ону стару госпођу која је, бедно обучена, по читав дан трчала по граду, давала часове и тако издржавала болесног зета и кћер с многобројном децом. Она је то радила и не мислећи да тиме стварно служи Богу и да му је верна у малом.Житија светих пуна су тих малих Божјих трудбеника. Већ први по времену хришћански светитељ – свети архиђакон Стефан није заузимао неки високи положај у свету ни у цркви. Ђаконски чин ни данас није неки високи чин, а у његово време био је још нижи. У хришћанској општини у Јерусалиму, где је он као ђакон служио, сви верни су имали заједничке трпезе и ђаконска се служба стварно састојала у служењу око трпезе. По речима светог апостола Петра, тај је посао био ниже врсте и није пристојао апостолима. Али свети Стефан је и на том незнатном послу умео да буде веран Богу, “био је пун вере и Духа Светога”, како пише у Делима апостолским, и њега је Бог изабрао за свог првог светитеља и мученика.На свакоме се, дакле, послу може послужити Богу, само ако се он ради из љубави и од добре воље. Бог види сваки, и најмањи труд; сваку, и најтајнију, молитву; сваку, и најскривенију, добру мисао и намеру. За њега је важно све оно што служи добру, што служи љубави, што служи човеку: и рад у канцеларији, и рад у школи, и рад у фабрици, и одлажење на пијацу, и чекање у редовима и обављање ситних домаћих послова.Бог није само тамо где се свршавају велика дела, дела која ће забележити историја, него је и тамо где мајка подиже своје дете, где човек с трудом поштено зарађује хлеб својој породици; Бог је тамо где човек воли, где човек подноси жртве ради другога, где се човек радује човеку. Један надахнути индијски песник написао је да “на звук Божје свирале игра и трепти све подједнако од планете до атома”. Свуда је Он и све је за њега подједнако важно.Будимо му, дакле, верни у маломе; у свакодневним пословима из којих је изаткан наш живот, свесни да оваквим преданим, па и најмањим трудом, и сваком жртвом, учествујемо у његовом великом делу и служимо њему, Највишем и Највеличанственијем. И нека буде на нама безгранична милост његова, да се и кроз нас мале прослави свето и велико Име његово! Амин. Епископ ХРИЗОСТОМ (Војиновић), Извод из књиге Тихи Глас Извор: Ибарске Новости, рубрика „Жички благовесник“ петак, 24. новембар 2023. године
Прослава Светог кнеза Урошице у Ариљу
Диван је Бог који нас храни и милује својим богатим даровима и благодаћу. Највећи између свих дарова су светитељи чијом светошћу као божанским медом се наслађујемо . Та наслада нас уверава да смо створени за Вечност и да уз нашу добру вољу и подвиг и сами можемо бити свети, а Рај јесте наше природно обиталиште. Данас је свештена братија у Ариљу прославила са верним народом, спомен на великог српског кнеза Урошицу Мироточивог, који беше син Св. краља Драгутина, синовац Св. краља Милутина и брат од стрица Св. краља Стефана Дечанског, кога је васцели српски народ данас прослављао. Овај свети кнез, беше по упокојењу сахрањен у цркви Светог Ахилија, и из његовог гроба изливало се целебно миро. Но у време Отоманске окупације, мошти његове нестале су, засада, нетрагом, али сећање на њега није. Литургију је служио старешина храма, јереј Бојан Милошевић уз саслужење архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја Стевић Драгана. На крају Литургије, освећени су славски Дарови које је припремила Лечић Мила, са породицом. Уз трпезу љубави, подсетили смо се славне, али и страдалне историје нашег храма. Братство Храма Светог Ахилија и Храма Светог Урошице
Крсна слава Епископа Јустина свечано прослављена у Саборном храму Епархије жичке
„Небесних војинстав архистратизи, молим вас присно ми недостојнији, да вашими молитвами оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави, сохрањајушче ни припадајушчија приљежно и вопијушчија, от бјед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил“ (Тропар празника) Сабор Светог Архангела Михајла и осталих бестелесних сила – крсна слава Епископа Јустина – је и ове године свечано прослављен у Саборном храму Епархије жичке. Домаћин сабрања, Владика Јустин, началствовао је Божанственом Литургијом уз саслуживање игумана студеничког – архимандрита Тихона, игумана вујанског – архимандрита Саве, игумана манастира Згодачице – јеромонаха Стефана, архијерејског заменика – протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског намесника жичког – протојереја Саше Ковачевића, старешине берановачке цркве – протојереја Ивана Радовановића, студеничког јеромонаха Паладија, пожешког ђакона Дарка Глукчевића и братства храма Светог Саве у Краљеву. Но то нису сви учесници овог сабрања, јер је Аранђеловдан већ постао празник када се свештеници, монаси и монахиње, и верни народ из свих крајева жичке Епархије сабирају у нашем храму да заједнички прославимо небеског заштитника нашег Владике. Свечаности богослужења су допринели господин Иван Трајковић – појац на владичанским Литургијама, појци из певнице нашег храма, ипођакон Дејан Камиџорац, чтечеви Бојан Милошевић и Петар Ђерковић, и прислужитељи у олтару. Празничну беседе пред Причешће верних, проузнео је протојереј Саша Ковачевић. У оквиру свога слова најпре је, у име свих сабраних, честитао славу Епископу Јустину, а потом је говорио о заштитничкој улози светих анђела и о нашој „невидљивој борби“ са силама таме у поднебесју. Беседу о. Саше можете послушати ОВДЕ. Протојереј-ставрофор Љубинко Костић је благосиљао славски колач и жито, а ђакон Стефан Симић је, у „славарској јектенији“ споменуо и имена других славарâ: о. Тихона, о. Дамјана и игуманије манастира Благовештење мати Михаиле. Након Литургије, реч је узео протојереј Радоја Сандо, старешина Саборног храма и, у име братства храма и литургијске заједнице при нашем храму, честитао Владики славу, пожелевши му много радости и још много благих лета благости Господње. Потом је позвао све присутне на послужење које је уприлио Владика у парохијском дому где је славље настављено. Долгоденствуј Преосвештени Владико, на многаја и благаја љета! Ђакон Стефан Милошевски
Литургијска прослава Светог Нектарија Егинског Чудотворца у болничком параклису у Краљеву
О, мироточива главо, светитељу Нектарије, архијереју Божији! У време великог одступништва и безбожништва, побожношћу си просијао и сакрушио главу прегордога сатане, који нас је израњавио. Тога ради дарова ти Христос да лечиш болести неизлечиве, које нас спопадоше због безакоња наших. Верујемо: заволео те је Бог праведнога, да тебе ради нас грешне помилује, од проклетства да нас разреши, од болести да нас избави и да се по свој васељени слави страшно и преславно Име Његово, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин. Дана када се наша Света Црква молитвено сећа успомене на Светог Нектарија, сабрали смо се на Литургији у параклису посвећеном овом угоднику Божијем, која се налази при Здравственом центру Студеница у Краљеву. Литургијским сабрањем началствовао је Епископ Јустин, уз саслужење протојереја-ставрофора Љубинка Костића, Архијерејског заменика Епископа жичког, протојереја Саше Ковачевића, Архијерејског намесника жичког, као и ђакона Стефана Симића, а у молитвеном присуству старешине параклиса протојереја-ставрофора Мирослава Јаковљевића и јереја Ненада Јаковљевића, пароха у Годачици. Домаћини славе су били Томислав и др Татјана Илић, као и др Душица Александровић у име Онколошког одељења, уз присуство директора ове установе др Зорана Мрвића. Иако у малом простору, осећај саборности је био присутан јер нас је сабрао Господ да Му узнесемо бескрвну жртву и прославимо светитеља чија су исцељења позната по целоме свету. По завршетку Литургије домаћини су припремили трпезу љубави. протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић старешина параклиса
Најава: 8. Дани патријарха Павла, 27.11. у 19, Чачак, дуодрама “Патријарх Павле – бити човек међу људима и нељудима“
Слава Храма Светог великомученика Георгија у Ужицу
Као ослободилац заробљених, заштитник сиромашних и лекар болесних, заштитниче царева, победниче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога да спасе душе наше. Тропар Дана 23. новембра када се наша Света Црква присећа страдања Светог великомученика Георгија, братство при храму са својим парохијанима и свештенством из других градова, евхаристијским сабрањем је обележило овај дан. Сабрањем је началствовао архијерејски намесник протојереј – ставрофор Милош Босић, коме су саслуживали протојереји – ставрофори Милић Драговић, Иван Деспић и Жарко Барац, протојереји Владимир Васиљевић, Божо Главоњић, Давид Селаковић, Владимир Стефановић, Михаило Вуковић, протонамесници Владимир Кораћ и Александар Стјепановић, јереј Марко Ерић и ђакони Дарко Глукчевић, Ненад Срећковић и Дарко Јараковић, док је остало братство храма са верним народом молитвено учествовало. Сабраном народу пригодном беседом се обратио протојереј ставрофор Милић Драговић, говорећи о животу и страдању Светог великомученика Георгија. Честитао је славу старешини храма протојереју Владимиру Дуканцу са братством, као и парохијанима при овом храму. У наставку је уприличена трпеза љубави. Ђакон Дарко Јараковић
Освећен Храм Светог Саве у Фочи
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 26. новембра 2023. године, на празник Светог Јована Златоустог, светом Архијерејском Литургијом у цркви Светог Саве у Фочи. Торжествено литургијско сабрање започело је свечаним чином великог освећења Светосавског храма у Фочи којим је началствовао Његова Светост Патријарх г. Порфирије уз саслужење високопреосвећене и преoсвећене господе архијереја: дабробосанског Хризостома, црногорско-приморског Јоаникија, жичког Јустина, диселдорфског и немачког Григорија, славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија, захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, будимљанско-никшићког Методија, шабачког Јеротеја и јегарског Нектарија. На крају свете Литургије, многобројном благочестивом народу Фоче и околине, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је очинску поуку, у којој је истакао да се велика благодат излила данас на Фочу, велики благослов се излио на Републику Српску, али и шире, јер су Срби православни осветили насред Фоче храм и то храм који је посвећен првом Aрхиепископу српском, светитељу Сави. Његова Светост је у поучној беседи објаснио да је данас Фоча добила своју душу, а да постављање храма посвећеног Светом Сави у центар града открива и показује правац и смернице живота људи који овде живе, што значи да Јеванђеље Христово уређује односе унутар једног народа, једне Цркве, али и односе са другима који су другачији. Српски Првојерарх је тумачећи јеванђелску причу о Милостивом Самарјанину, у којој један припадник изабраног народа пита шта треба да чини да заслужи Царство Божје, нагласио да то питање свако од нас поставља, чак и ако нисмо увек најсвеснији да нам је суштинска и најважнија потреба заједница са Богом, да је важније од свега да нађемо смисао свога постојања, а смисао нашег постојања јесте управо име Христово – појаснио је Патријарх. Колико смо предани Христу, колико му верујемо, колико живимо заповести његове и ону најважнију заповест о љубави, то доказујемо својим животом и односом према ближњем, а да отвореног срца треба да разумемо да је сваки човек наш ближњи. Љубав према Богу доказује се спремношћу да волимо човека, да га разумемо, да праштамо и да тражимо опроштај. – Син Божји је дошао међу нас човекољубља ради. Дакле, они који припадају истој вери, истој Цркви, истом народу, у овој библијској повести, нису помогли рањеноме. Али, један који припада другом народу – Самрајанима, а Самарјани су били за Јевреје народа погрешне вере, којима чак ни на весеља нису одлазили, помаже рањеном. Он му вида ране, узима гу у наручје и носи у гостионицу. Он моли гостионичара да укаже сваку врсту помоћи рањеном и обећава да ће све трошкове око бриге Он касније измирити. Питао је Господ, испричавши ову причу, припадника изабраног народа и исправне вере: Ко је ближњи овоме човеку? Овај одговара: Онај који му је помогао. И Господ га саветује да и он чини тако. Патријарх је закључио да затварање у себе, у свој егоизам, у свој поглед на свет, може бити погубно и супротно Јеванђељу Христовом, те да смо позвани на човекољубље према сваком човеку, јер је сваки човек наш ближњи. На крају, Његова Светост је нагласио да храм Светог Саве у Фочи треба да нас подсећа да је Свети Сава увек чинио да његов народ буде јединствен у Христу. То што је био јединствен, давало му је снагу да буде стваралачки настројен кроз векове, као што је био и сам Свети Сава, који је спајао и Исток и Запад, и Цариград и Рим. Патријарх је поздравио све окупљене, пожелевши да се увек сабирамо у овом светом храму и да испуњавамо Господњу заповест о љубави и човекољубљу, јер смо створени не за пролазност, већ за Царство Божје. Због свесрдног доприноса изградњи Светосавског храма у Фочи г. Милорад Додик, председник Републике Српске, проглашен је за кума новоосвећеног храма. Извор: СПЦ
Краљево: Представљање нових издања Епархије жичке “Господе, где станујеш?“ и “Вера пуна светлости“
У петак 24. новембра 2023. на дан када молитвено прослављамо Светог краља Стефана Дечанског, у просторијама парохијског дома Храма Светог Саве у Краљеву, одржана је у промоција књига чији су аутори протојереј Александар Јевтић и ђакон Стефан Милошевски, из братства овог храма. Промоција је одржана са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина. Ове књиге су плод издаваштва ЕУО Епархије жичке. На самом почетку, у препуној сали, присутнима се поздравним словом обратио старешина храма, протојереј Радоја Сандо, који је рад наших аутора представио као природни наставак мисионарских подухвата Светих апостола. Након тога, окупљенима се обратио аутор књиге ,,Господе где станујеш?”, отац Александар, који је направио осврт на поједине текстове из различитих поглавља књиге, али и на њен додатак, нагласивши да је реч о другом и допуњеном издању. Ђакон Стефан је такође укратко представио основни садржај своје књиге ,,Вера пуна светлости” и искористио прилику да се захвали онима који су посредно и непосредно помогли у настајању исте. Свечаности промоције су додатно допринели протопсалт Иван Трајковић и хор храма Светог Саве на челу са диригентом професорком Драганом Ђокић извођењем пригодних песама којима се слави Име Божје. На самом крају, уприличена је продаја књига по промотивним ценама, а наши аутори су имали довољно стрпљења и љубави да читаоцима напишу посвете. Вероучитељ Дејан Драмићанин
Кад се многе руке сложе
Дана 26. новембра 2023. године, када у Цркви прослављамо Светог Јована Златоустог, крстили смо нашу сестру у Христу, Јелену, ученицу трећег разреда ОШ ,,Олга Милутиновић“ у Годачици. У овом радосном догађају узели су учешћа свештеник Ненад Јаковљевић, вероучитељ Ненад Петровић, учитељ трећег разреда Марко Јеремић заједно са ученицима и њиховим родитељима. Сви заједно смо дали део себе да нашу Јелену уведемо у веру и да овај свечани дан у њеном животу учинимо незаборавним. Стечено знање на часовима веронауке искусили смо и доживели у пракси. Велику захвалност дугујемо оцу Ненаду, који нам је с’ радошћу изашао у сусрет показујући и објашњавајући део по део Свете Тајне Крштења, њен обредни ток и значење. Након Свете Тајне Крштења, кума, другари из одељења и рођаци Јелени су честитали улазак у Цркву топлим загрљајем и лепим речима добродошлице. Затим смо се сви заједно упутили у црквену салу, где су ученици трећег разреда заједно са својим родитељима приредили гозбу љубави. Дан у Годачици je био хладан са снежним падавинама, али нама и у нашим срцима је било топло, на дечјим лицима се није скидао онај прави истински осмех, пун љубави и среће. Још једном у низу смо показали у нашем малом месту како је лепо видети прожимање Цркве и школе у добрим делима и са жељом да сви заједно као људи напредујемо и духовно узрастамо. Вероучитељ Ненад Петровић
Мратиндан у Светосавском храму у Краљеву
Света Архијерејска Литургија поводом празника Светог Стефана Дечанског служена је у Светосавском храму. Престолу Господњем предстојао је Епископ Јустин, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства храма. Византијским напевом певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, а међу верним народом били су и свечари данашњег празника. Особито поштовање овога празника сеже до града Краљева путем Долине јоргована, која брзовитом реком Ибар спаја пределе Шумадије са нашим заветним Косовом и Метохијом одакле струје, уз водени хук, и духовни благослови српском роду међу владарима великог страдалца Стефана. О њему агиограф Григорије Цамблак давно записа: “Милутин, који је четврти после великога Симеона, рађа Стефана, велики стуб побожности и венац царства. И већ до свога пунолетства много времена беше провео обрадован и светао ка свима, поучавајући се увек страху Господњем, и њиме уклањајући се од свакога зла, и многа мужевна добра дела изврши од младости. Беше доброприступан ка онима који говоре, тих речима, милостив према страдалницима, а толико се гнушаше гордости, да таквога није хтео ни погледати. Зато се срца и разуми свију распаљиваху у љубави према њему. И сав се беше начинио помоћником Вишњега и ка Њему јединоме гледаше.“ Помоливши се духовном горосатасу из нашег рода, који трпљењем великим међу људима постаде велики пред Богом, присајединили смо се заједници Светих у Чаши Тела и Крви Господње. Молитвама Светог Стефана, угодника Твога, Господе, помилуј нас! Протојереј Александар Р. Јевтић
Ибарске новости: Епископ Хризостом (Војиновић), “Верни у малом“
Када ми, мали, просечни људи, почнемо да размишљамо о свету и животу и о себи самима, дође нам понекад да се сажалимо над собом. Сав наш живот пролази у ситним доживљајима и ситним делима која се у општем току живота и не примећују. Одживећемо свој век и оставити за собом незнатан траг само у најужем кругу у коме смо се кретали. Једнога дана угасићемо се за овај свет, не давши му ништа значајније и трајније. Људи који су нас познавали помињаће нас још неко време по добру или по злу и онда ће нас полако заборавити. Када прође једно двадесетак година од наше смрти, тешко да ће нас се више ико на земљи сећати.Истина је, мали смо ми људи и незнатна су за свет наша дела, али не мери увек и Бог ствари онако како их ми људи меримо. Јер, и за нас незнатне је умро Христос, и нас је Он назвао својом малом браћом, и нама је – према нашим моћима – дао савет да Му будемо верни у малом (Лук. 16, 10). Док је ходао по земљи, велику је љубав указивао баш малима и незнатнима. Незнатни су у очима света били они које је изабрао за своје ученике, незнатне жене које су га помагале и пратиле, незнатни пријатељи у чије је куће залазио. Он се није устезао да говори о највишим проблемима с оном простом женом водоношом с којом се срео крај студенца Јаковљева, није се устезао да уђе у кућу малога Закхеја, није одгурнуо презрену грешницу која му је опрала ноге у дому Симона Губавог. Према свим тим бедним и пониженим односио се са исто онолико поштовања с колико и према “највећем међу рођенима од жене” – светом Јовану Крститељу. Јер, сви су за њега синови Оца небеског, сви су му подједнако драги, сви су његова мала браћа. Не морамо, дакле, жалити што можда нећемо моћи да дамо свету велика дела и што нас људи можда неће имати по чему да спомињу. За Бога је доста да му будемо верни у малом: у преданом обављању свакодневних послова, у ревносном испуњавању ситних обавеза које је Бог пред нас ставио и које смо на себе узели.Јер зашто сањати о великим делима, а стално пропуштати мале послове које нам Бог свакодневно шаље да испунимо: да некоме помогнемо, да некога утешимо, да према људима с којима се у животу срећемо покажемо знаке добре воље и љубави? И зашто сањати о љубави према целом свету, а не подносити ни оно неколико особа из своје најближе околине и вечито имати неког суседа или сусетку, рођака или рођаку са којима не говоримо? Будимо верни Богу у маломе и не очекујмо у животу неке велике тријумфе. Све учињено од добре воље и од чистог срца прима Бог као највећи дар, ма то било и нешто најнезнатније у очима људи. У Јеванђељу је изнета она дирљива сцена како је Спаситељ стaјао пред Јерусалимским храмом и посматрао како свет даје прилоге. Наишла је и једна сирота удовица и стидљиво спустила своје две лептице. Шта су за људе значила та два новчића?! Али, у очима Спаситеља то je био велики, највећи прилог, јер је био дат од свег срца.Не мери Бог дела по спољашњој величини, него по унутрашњој каквоћи. Зато Апостол и саветује: “Што год чините, од срца чините, као Господу, а не као људима” (Кол. 3, 22). А служећи људима око себе, у ствари служимо Господу. Има код Толстоја она потресна прича о јеромонаху оцу Сергију који се подвизавао у једноме скиту, но Бог је њему представио као узор ону стару госпођу која је, бедно обучена, по читав дан трчала по граду, давала часове и тако издржавала болесног зета и кћер с многобројном децом. Она је то радила и не мислећи да тиме стварно служи Богу и да му је верна у малом.Житија светих пуна су тих малих Божјих трудбеника. Већ први по времену хришћански светитељ – свети архиђакон Стефан није заузимао неки високи положај у свету ни у цркви. Ђаконски чин ни данас није неки високи чин, а у његово време био је још нижи. У хришћанској општини у Јерусалиму, где је он као ђакон служио, сви верни су имали заједничке трпезе и ђаконска се служба стварно састојала у служењу око трпезе. По речима светог апостола Петра, тај је посао био ниже врсте и није пристојао апостолима. Али свети Стефан је и на том незнатном послу умео да буде веран Богу, “био је пун вере и Духа Светога”, како пише у Делима апостолским, и њега је Бог изабрао за свог првог светитеља и мученика.На свакоме се, дакле, послу може послужити Богу, само ако се он ради из љубави и од добре воље. Бог види сваки, и најмањи труд; сваку, и најтајнију, молитву; сваку, и најскривенију, добру мисао и намеру. За њега је важно све оно што служи добру, што служи љубави, што служи човеку: и рад у канцеларији, и рад у школи, и рад у фабрици, и одлажење на пијацу, и чекање у редовима и обављање ситних домаћих послова.Бог није само тамо где се свршавају велика дела, дела која ће забележити историја, него је и тамо где мајка подиже своје дете, где човек с трудом поштено зарађује хлеб својој породици; Бог је тамо где човек воли, где човек подноси жртве ради другога, где се човек радује човеку. Један надахнути индијски песник написао је да “на звук Божје свирале игра и трепти све подједнако од планете до атома”. Свуда је Он и све је за њега подједнако важно.Будимо му, дакле, верни у маломе; у свакодневним пословима из којих је изаткан наш живот, свесни да оваквим преданим, па и најмањим трудом, и сваком жртвом, учествујемо у његовом великом делу и служимо њему, Највишем и Највеличанственијем. И нека буде на нама безгранична милост његова, да се и кроз нас мале прослави свето и велико Име његово! Амин. Епископ ХРИЗОСТОМ (Војиновић), Извод из књиге Тихи Глас Извор: Ибарске Новости, рубрика „Жички благовесник“ петак, 24. новембар 2023. године
Прослава Светог кнеза Урошице у Ариљу
Диван је Бог који нас храни и милује својим богатим даровима и благодаћу. Највећи између свих дарова су светитељи чијом светошћу као божанским медом се наслађујемо . Та наслада нас уверава да смо створени за Вечност и да уз нашу добру вољу и подвиг и сами можемо бити свети, а Рај јесте наше природно обиталиште. Данас је свештена братија у Ариљу прославила са верним народом, спомен на великог српског кнеза Урошицу Мироточивог, који беше син Св. краља Драгутина, синовац Св. краља Милутина и брат од стрица Св. краља Стефана Дечанског, кога је васцели српски народ данас прослављао. Овај свети кнез, беше по упокојењу сахрањен у цркви Светог Ахилија, и из његовог гроба изливало се целебно миро. Но у време Отоманске окупације, мошти његове нестале су, засада, нетрагом, али сећање на њега није. Литургију је служио старешина храма, јереј Бојан Милошевић уз саслужење архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја Стевић Драгана. На крају Литургије, освећени су славски Дарови које је припремила Лечић Мила, са породицом. Уз трпезу љубави, подсетили смо се славне, али и страдалне историје нашег храма. Братство Храма Светог Ахилија и Храма Светог Урошице
Крсна слава Епископа Јустина свечано прослављена у Саборном храму Епархије жичке
„Небесних војинстав архистратизи, молим вас присно ми недостојнији, да вашими молитвами оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави, сохрањајушче ни припадајушчија приљежно и вопијушчија, от бјед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил“ (Тропар празника) Сабор Светог Архангела Михајла и осталих бестелесних сила – крсна слава Епископа Јустина – је и ове године свечано прослављен у Саборном храму Епархије жичке. Домаћин сабрања, Владика Јустин, началствовао је Божанственом Литургијом уз саслуживање игумана студеничког – архимандрита Тихона, игумана вујанског – архимандрита Саве, игумана манастира Згодачице – јеромонаха Стефана, архијерејског заменика – протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског намесника жичког – протојереја Саше Ковачевића, старешине берановачке цркве – протојереја Ивана Радовановића, студеничког јеромонаха Паладија, пожешког ђакона Дарка Глукчевића и братства храма Светог Саве у Краљеву. Но то нису сви учесници овог сабрања, јер је Аранђеловдан већ постао празник када се свештеници, монаси и монахиње, и верни народ из свих крајева жичке Епархије сабирају у нашем храму да заједнички прославимо небеског заштитника нашег Владике. Свечаности богослужења су допринели господин Иван Трајковић – појац на владичанским Литургијама, појци из певнице нашег храма, ипођакон Дејан Камиџорац, чтечеви Бојан Милошевић и Петар Ђерковић, и прислужитељи у олтару. Празничну беседе пред Причешће верних, проузнео је протојереј Саша Ковачевић. У оквиру свога слова најпре је, у име свих сабраних, честитао славу Епископу Јустину, а потом је говорио о заштитничкој улози светих анђела и о нашој „невидљивој борби“ са силама таме у поднебесју. Беседу о. Саше можете послушати ОВДЕ. Протојереј-ставрофор Љубинко Костић је благосиљао славски колач и жито, а ђакон Стефан Симић је, у „славарској јектенији“ споменуо и имена других славарâ: о. Тихона, о. Дамјана и игуманије манастира Благовештење мати Михаиле. Након Литургије, реч је узео протојереј Радоја Сандо, старешина Саборног храма и, у име братства храма и литургијске заједнице при нашем храму, честитао Владики славу, пожелевши му много радости и још много благих лета благости Господње. Потом је позвао све присутне на послужење које је уприлио Владика у парохијском дому где је славље настављено. Долгоденствуј Преосвештени Владико, на многаја и благаја љета! Ђакон Стефан Милошевски
Литургијска прослава Светог Нектарија Егинског Чудотворца у болничком параклису у Краљеву
О, мироточива главо, светитељу Нектарије, архијереју Божији! У време великог одступништва и безбожништва, побожношћу си просијао и сакрушио главу прегордога сатане, који нас је израњавио. Тога ради дарова ти Христос да лечиш болести неизлечиве, које нас спопадоше због безакоња наших. Верујемо: заволео те је Бог праведнога, да тебе ради нас грешне помилује, од проклетства да нас разреши, од болести да нас избави и да се по свој васељени слави страшно и преславно Име Његово, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин. Дана када се наша Света Црква молитвено сећа успомене на Светог Нектарија, сабрали смо се на Литургији у параклису посвећеном овом угоднику Божијем, која се налази при Здравственом центру Студеница у Краљеву. Литургијским сабрањем началствовао је Епископ Јустин, уз саслужење протојереја-ставрофора Љубинка Костића, Архијерејског заменика Епископа жичког, протојереја Саше Ковачевића, Архијерејског намесника жичког, као и ђакона Стефана Симића, а у молитвеном присуству старешине параклиса протојереја-ставрофора Мирослава Јаковљевића и јереја Ненада Јаковљевића, пароха у Годачици. Домаћини славе су били Томислав и др Татјана Илић, као и др Душица Александровић у име Онколошког одељења, уз присуство директора ове установе др Зорана Мрвића. Иако у малом простору, осећај саборности је био присутан јер нас је сабрао Господ да Му узнесемо бескрвну жртву и прославимо светитеља чија су исцељења позната по целоме свету. По завршетку Литургије домаћини су припремили трпезу љубави. протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић старешина параклиса
Најава: 8. Дани патријарха Павла, 27.11. у 19, Чачак, дуодрама “Патријарх Павле – бити човек међу људима и нељудима“
Слава Храма Светог великомученика Георгија у Ужицу
Као ослободилац заробљених, заштитник сиромашних и лекар болесних, заштитниче царева, победниче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога да спасе душе наше. Тропар Дана 23. новембра када се наша Света Црква присећа страдања Светог великомученика Георгија, братство при храму са својим парохијанима и свештенством из других градова, евхаристијским сабрањем је обележило овај дан. Сабрањем је началствовао архијерејски намесник протојереј – ставрофор Милош Босић, коме су саслуживали протојереји – ставрофори Милић Драговић, Иван Деспић и Жарко Барац, протојереји Владимир Васиљевић, Божо Главоњић, Давид Селаковић, Владимир Стефановић, Михаило Вуковић, протонамесници Владимир Кораћ и Александар Стјепановић, јереј Марко Ерић и ђакони Дарко Глукчевић, Ненад Срећковић и Дарко Јараковић, док је остало братство храма са верним народом молитвено учествовало. Сабраном народу пригодном беседом се обратио протојереј ставрофор Милић Драговић, говорећи о животу и страдању Светог великомученика Георгија. Честитао је славу старешини храма протојереју Владимиру Дуканцу са братством, као и парохијанима при овом храму. У наставку је уприличена трпеза љубави. Ђакон Дарко Јараковић