Категорија: Веронаука

У понедељак 22. фебруара 2016. године,ученици првог разреда ОШ „Драган Маринковић“ Адрани-истурено одељење у Поповићима имали су час Верске наставе у природи са темом:“ Човек и природа у заједници љубави“. Овом часу су,осим ученика првог разреда,присуствовале и учитељице овог истуреног одељења. На почетку часа, након уводне молитве, ученици су подељени у две групе. Задатак им је био да направе попис различитих врста биљног и животињског света, тако да је свако имао да попише биљке и животиње са места где живе (реке,шуме,ливаде,језера..) Након тога,вероучитељ је укратко појаснио ученицима да је Бог створио свет и поклонио га свим људима. Зато се према том дару од Бога требамо опходити са љубављу,јер смо га са љубављу и добили. Ако будемо такви према природи,она ће нам са љубављу захваљивати. Ученици су након завршеног разговора са вероучитељем цртежима покушали да прикажу своју машту тј. како изгледа таква заједница у њиховој машти. Полазници Верске наставе су са радошћу прихватили овакав тип часа. Договорено је да следећи час у природи буде одржан у порти храма Св.Архангела Гаврила у Опланићима,који је њихов најближи храм. Треба напоменути,да је ово село једно од ретких које има позитиван природни прираштај.Иако врло мало,сваке године успева да одржи рад школе. У овој школи су сви ђаци полазници Верске наставе,од враћања тог предмета у образовни систем. вероучитељ Александар Јовић

Време и простор као примарне категорије човековог боравка у свету су поимане као историја и неухватљива садашњост; у хришћанском контексту, устројитељ такве структуре је нико други до Творац. Кључни моменат у успостављању света какав спознајемо јесте да га је Бог начинио речју својом – „Рече Бог…“ (1.Мојс 1, 1). Ово истичемо не без разлога! Кључна умна човекова способност јесте језик (или боље кажемо језици). Првих пар листова Светог Писма нас поучава да је нико друго него човек успео да наруши рајски поредак света и то никако другачије до неискреним говором, лажју. Дакле, није акценат у кршењу забране узимања плодова са Дрвета познања, већ у човековој нескладности наспрам Бога. Прва лаж довела је до прекида до тада искрене комуникације и учинала да живот мимо Бога буде неподношљиво тежак – осуђен на смрт. Чак и прича о Вавилонској кули (1.Мојс 11, 1-9) нам говори да је човек отишао и корак даље од лажи, показујући се својом гордошћу као непријатљ Бога, а све у жељи да мимо Бога надвлада своју краткотрајност боравка на земљи. Писац ових светописамских редова нам даје занимљив моменат – људи међу собом више нису говорили једним, истим језиком од тада. Тиме је комуникација и разумевање отежана не само између Бога и човека, него и између самих људи. Остаје отворено питање – како надвладати неразумевање? Бог је подизао многе личности попут Ноја, Аврама, Мојсија, Пророка и других. Покушавао је да обнови прекинуту комуникацију са изабраним народом. Но било је неопходно да Отац у свет пошаље свог јединородног Сина. Управо, циљ љубави Божије у историји огледа се у чудесном Оваполоћењу Логоса у Витлејемској пећини. Без сумње, речи Јовановог Евађеља „Логос (Реч) постаде тело“ (Јн 1, 14) нам најексплицитније сведоче да је Син Онај који ће смислено посредовати између света и Бога, између историје и вечности, поврх свега између самих људи. Пре више од два миленијума без медија и интернета Спаситељ непосредним речима својим ученицима, а они васцелом човечанству, преноси благу вест – да је Он тај који обнавља прекинуту нит између Бога и човека, а тиме и између сваког човека понаособ. Његове речи су, иако често злоупотребљаване, одјекивале кроз векове, а данас је наша одговорност, пред Богом и људима, да их преносимо и сачувамо од погрешног тумачења. Наша је дужност да преносимо нашој деци ову поруку речима и делима. Време у коме живимо није лако. Преко прича о економској кризи, угрожености морала и другог, ипак, суштински је нарушен идентитет самосвесног човека… Овакво стање, иако песимистично делује, нам не даје за право да очајавамо и будемо статични. Напротив! Ово је наше време и прилика да реч Христову, реч радости и реч вечности поделимо долазећем нараштају. Еванђелска проповед у континуитету преко две хиљаде година није престала да се преноси, како у храму, тако (код нас, последњих петнаест година) и у школама . Циљ веронауке у школском образовном систему, јесте да се човек од ране младости сретне са појмом Бога и искуством истог. Није то случај само у Србији него и у другим европским државама. Дакле, систем образовања, треба да образује децу. Питаћемо се, према ком то образу (лику)? Према неотуђивој човековој вредности – врлини. Идеал, хришћанске врлине је Богочовек. Иако је идеал недостижан, па чак неко нам може рећи и нереалан у свету, ми се кроз верску наставу трудимо да образујемо децу према речима Светог  Писма, која је само сведочанство истинског живота за оне који су хришћани. Наша је дужност да пренесемо непролазне вредности хришћанске вере. Да ли ће неко постати лекар, адвокат или ће се занимати било којом другом професијом – није пресудно. Превасходно сматрамо да је неопходно да постане врлински човек. А врлина је и у томе да прихватамо другог човека, независно од његове националне припадности, расе или вере, управо као непоновљивог човека са којим делимо мали исечак историје. Из реченог, намеће нам се питање о толеранцији. Појам толеранције значи да оно што ми мислимо, верујемо или ценимо није обавезно за друге који другачије мисле, верују или цене друге вредности. Толеранција као таква треба да служи као средство којим се врши кохезија друштва. Криз толеранцију би требало да схватамо да је различитост одлика сваке личности, а самим тим читавог човечанства. На овај начин, у друштву у коме се различитости прожимају, изграђује се поверење и заједништво. Толеранција је уско везана за живот Цркве. Сваке године прослављајући радосни празник Рођења Христовог, подсећамо се анђелске химне „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк 2, 14). И на крају, ако истинска вера и њена проповед није утврђена у толеранцији, и ако верска настава није њен утемељитељ, онда је ниједна друга државна институција и закон не може успоставити! Верска настава је прилика да наша деца осете да је поред родитељске руке, најсигурније држати се за Божију руку. Бранко Росић, вероучитељ  

Текст: Освећење времена, Лидија Поповић, Сретење „Светосавско звонце“, бр.2, 2015. Говоре: Андреа Икодиновић IV 1 и Јована Зимоњић IV 2 вероучитељ: Марина Луковић Основна школа „Академик Миленко Шушић“, Гуча 22.1.2016. фото: Икона у холу школе у Гучи   Одликом Светог Архијерејског Синода СПЦ часопис „Светосавско звонце“ је проглашен помоћним средством у настави веронауке. Министарство просвете и спорта Републике Србије актом 6-00-44/2005-6 и Министарство просвјете и културе Републике Српске мишљењем 07/2.01/031-614-204/13 је препоручило да се „Светосавско звонце“ користи као помоћно наставно средство у настави веронауке.  

Веронаука је мој омиљени предмет. Ја потичем из праве хришћанске породице, где сви верују у Бога. Зато је веронаука једна занимљивост за мене. Када сам кренула у четврти разред прешла сам са грађанског на веронауку. Учитељ се зове Ненад и веома је пажљив и добар наставник. На сваком од часова исприча нам по неку занимљиву причу. Сваки час је испуњен причом и радом али бих ја издвојила један час. То је час када нам је вероучитељ причао о настанку света и живота на земљи. О томе како је Бог, неко ко је створио свет, и створио га за шест дана. Тај час је баш био леп. Учитељ је причао а затим диктирао да све то запишемо. Та прича је била тако стварна, као да сам стајала са стране и посматрала. На том часу време је много брзо пролетело, а ја сам уживала. Радујем се сваком часу веронауке. Бог је створио живи свет па и мене, и зато ја верујем у Њега. Валентина Недељковић ученица 4. разреда ОШ “Милунка Савић“ Витановац

На дан Светог Архиђакона Стефана текуће године, са благословом моравичког намесника протојереја Гмитра Милуновића, ивањички вероучитељ Јован Кушић одржао је предавање у месту Кушићи у хотелу „Мајор“, недалеко од Ивањице. Тема предавања је била личност блажено-почившег патријарха Павла а повод за ову прилику је био сусрет са ученицима основне школе „Ђура Јакшић“ из Српске Црње који су били у пратњи вероучитеља Драгана Стојишина, директорке и наставника те школе. Уводни део предавања је започет разговором са ученицима на претходно поменуту тему. Затим, било је више речи о животу самог патријарха, његовом детињству, постављању за епископа рашко-призренског, потом патријарха српског, његовом раду и значају за Цркву. Посебан утисак на децу оставио је, сам начин патријарховог живота, његова истрајност у вери и однос који је имао према Србима и Албанцима на Косову и Метохији. Предавање је завршено подсећањем на речи патријархове да је циљ живота увек и пре свега да будемо људи. Ово дружење у оквиру божићних празника окончано је пријатним разговорима са наставним кадром и децом, а самим ученицима су подељене књиге о животу и делу Патријарха Павла.

Трећу годину заредом, традиционално и радосно, ученици Основне школе „Димитрије Туцовић“ у Чајетини организују приредбу поводом обележавања Бадњег дана и Божића. Окупљајући Чајетинце, препуни порука о животу и заједништву, преносе радост на њихова лица и запитаност у њихова срца. И ове године у сали Дома културе у Чајетини подсетили су на важност прослављања једног од најрадоснијих празника. Ученици који похађају Верску наставу уприличили су представу о рођењу Господа Исуса Христа. У аутентичном амбијенту, на позорници прекривеној сламом, уз бадњак и пшеницу, извели су три сцене које представљају најважније рођење. Како би употпунили ово дружење, чланови хора су певали песме о рођењу Исуса Христа. Традицију су приказали као нешто чему дугујемо и што је важно чувати, подсетивши нас на корене и на српске светиње на Косову и Метохији. Одјекивала је песмом етно певачке групе ученица сала Дома културе – „Црвен цете“, „Расти, расти“, „Густа ми магла паднала“, „Засп`о Јанко“. Радост су показали и извођењем две духовне песме: „Говори Господе“ и „Хајте, браћо, белој цвркви“, док је Тропар отпевала једна ученица. Неизоставне су и рецитације о Божићу, а неки ученици су за ову прилику написали и сопствене песме. Стихове су казивали чланови школске Рецитаторсе секције. У припреми приредбе ученицима су помогли њихови наставници – Александар Ђуричић, наставник Верске наставе, чијом се идејом овакве приредбе и реализују, и Јагода Јеремић, наставница Српског језика и књижевности. Приредба је још један од доказа да је Верска настава важан наставни предмет за развој личности детета. У уводној и завршној речи водитеља програма налазиле су се мисли које подстичу на промену, ону најважнију-унутрашњу човекову промену. Главна порука је била да се круг добра никада не затвори и да се шири. Важно је да се само не захваљујемо ономе ко нама добро учини, већ и да ми учинимо добро неком другом, поручили су ученици Основне школе „Димитрије Туцовић“ у Чајетини. Након приредбе, заједно са својим родитељима и пријатељима, наставницима и друговима, ученици су отишли на литургијско сабрање у храм Светога архангела Гаврила. Уз молитву и паљење бадњака верници су дочекивали рођење Господа Исуса Христа. Присутнима се обратио старешина храма протојереј Драгиша Ђуричић, позивавши их на радост и разумевање, мир у души и љубав према ближњима. Наставник верске наставе дипл. мастер-теолог  Александар Ђуричић

Као вероучитељица и вођа ликовне секције у СОШО „Иво Лола Рибар“ у Краљеву, желим истаћи да је ученик те школе, Лазар Симеуновић, освојио значајну награду на ликовном конкурсу – „Мир је IN, а насиље је OUT“. Регионални ликовни конкурс су подржали: Глобално партнерство за превенцију оружаних сукоба, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Министарство просвете Црне Горе. Учествовало је преко 2000 ученика са својим радовима, од којих је 13 радова изабрано за илустровање мировног календара за 2016. годину. Награде и сертификати ученицима су додељени 17. децембра 2015. године у Београду. На опште задовољство школе, Лазар је успео да кроз свој ликовни рад прикаже основна начела наше Православне Цркве. „Благо онима који мир граде јер ће се синовима Божјим назвати“. (Мт. 5,9) То дивно обећање показује узвишеност подвига миротворца, као и узвишеност награде која је за њих од Господа Бога припремљена. Зато драга браћо и сестре у Христу, градимо мир, а не рат у свим његовим погубним аспектима. вероучитељица Татјана Тилић

У другу недељу пред празник Рођења Христовог- Божић, на Материце, 27.(14) децембра 2015. године, најмлађи међу нама, ученици средње школе евхаристијски су се сабрали у храму Св. Архангела Гаврила у Гучи. Ученици СШ „Драгачево“ из Гуче су са својим вероучитељем присуствовали и молитвено учествовали на Светој Литургији. Литургијским сабрањем је началствовао протојереј Радован Стевановић, старешина храма, уз саслуживање протојереја-ставрофора Милуна Ивановића, архијерејског намесника драгачевског и ђакона Момчила Славковића. У својој беседи прота Радован је говорио о Светој Тајни Причешћа, како треба приступати овој Светој Тајни и истакао значај Свете Тајне Исповести. Поред ученика на Светој Литургији био је присутан и велики број верног народа, који у последње две године видно долази у већем броју и учествује на Светој Литургији. Након примања Тела и Крви Господа нашег Исуса Христа, за ученике и верни народ мајке су на њихов празник, припремиле скромно послужење у црквеној сали, где се сваке недеље и празника, након Литургије окупљамо уз трпезу љубави. У току трпезе вероучитељ је својим ученицима поделио скромне поклоне. вероучитељ Никола Ивановић

У дане када се верујући народ припрема за најрадоснији хришћански празник- Рођење Господа Исуса Христа, у Првој основној школи краља Петра другог прославља се дан школе.  Сваког 22. децембра сећамо се давне 1883. године када је милошћу Божијом тадашњи министар просвете и црквених дела Стојан Новаковић одобрио да се у Ужицу, на Доњој чаршији  изгради прва школска зграда. Богата историјом, чува сећање на сва дешавања у нашем граду више од једног века. Не смемо заборавити све учитеље, наставнике и ученике, Ужичане који чувају углед наше школе. Међу њима је и академик Љубомир Симовић, велики српски научник Љубомир Стојановић и многи други. У циљу да сачувају стечени углед школе, ученици користе сваку прилику да покажу своје вештине, креативност и умеће, те су и овим поводом уприличили изложбу својих радова. Међу најбољим нашли су се радови ученика верске секције која је оформљена ради дружења и проширивања знања везаних за нашу религију, културу и традицију. Жеља наставника и ученика веронауке и грађанског васпитања је да се сваке године поносимо успесима које постижемо заједно, како би се исписале нове значајне странице историје Прве основне школе. Ученицима који су учествовали у припреми изложбе захваљују се наставници : Данијела Несторовић, Јован Тимотијевић, Бранко Росић. Бранко Росић, вероучитељ

Краљево Вероучитељи Архијерејског намесништва жичког састали су се са координатором за верску наставу Епархије жичке, јерејем Новицом Благојевићем,  23. децембра 2015. у просторији парохијског дома храма Свете Тројице у Краљеву. Током састанка прешли смо неколико тачки дневног реда, везаних за питања и проблеме живота верске наставе у току првог полугодишта у школама на територији Архијерејског намесништва жичког. Сваки од присутних вероучитеља поделио је са осталима своје личне ставове и искуства везана за верску наставу у својој школи. Са друге стране, координатор je саслушао и одговорио на свако питање, предлог или захтев појединих вероучитеља. Састанку је присуствовао и архијерејски намесник жички, протојереј Миломир Радић. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, Црквена општина при храму Светог Саве у Краљеву, расписала је литерарни и ликовни конкурс на тему ,,Свети Сава у Срба—некад и сад.“ Учесници конкурса могу бити ученици свих разреда основних и средњих школа на територији града Краљева, а вероучитељи ће одабране радове предати у канцеларију Одбора за школску катихизацију најкасније до 23. јануара 2016. године. Радови ће бити прегледани и оцењени до Савиндана, а они најбољи биће награђени. Свесни духовне и материјалне кризе у којој се наша просвета и наш народ налазе, али истовремено захвални Богу на свему, уложићемо сав свој труд и положити сву своју наду на Божију помоћ, како би ова школска година протекла у напретку и радости на часовима верске наставе. Амин. наставник верске наставе Филип Зеленовић Чачак Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, 24. децембра 2015. године, са почетком у 20 часова, у сали парохијског дома храма Светог Вазнесења Господњег у Чачку, одржан је састанак вероучитеља архијерејског намесништва трнавског са координатором за верску наставу Епархије жичке, јерејем Новицом Благојевићем. Након заједничке молитве приступило се разматрању тачака дневног реда. У уводном делу координатор је нагласио да су од почетка школске 2015/2016. године у нашем намесништву почели са радом нови посланици на њиви Господњој, вероучитељи Никола Ерак, Ђорђе Проковић, и Иван Ћурчић. Састанак је имао за тему преглед постигнућа вероучитеља у својим школама будући да се ближи крај првог полугодишта. Свако од присутних вероучитеља у разговору са координатором износио је своја запажања и икуства  везана како за побољшање квалитета наставе, тако и за проблеме са којима се сусрећемо у свакодневном раду. Сви присутни су били сагласни да треба уложити додатни труд и напор на унапређењу квалитета верске наставе, са нагласком да веронаука не сме бити искључиво везана за школски час. Већ треба да се пренесе на све видове ваннаставне активности. На првом месту Литургију из које извире и у коју увире. Овим би додатно допринели катихизацији деце као и обогаћивању сајта наше Епархије, закључци су састанка. вероучитељ Иван Ћурчић