Категорија: Веронаука

Овогодишња Дечија недеља обележана је  низом активности у основним школама „Академик Миленко Шушић“ у Гучи и „Милан Благојевић“ у Лучанима. У реализацији активности су учествовали и наставници верске наставе и њихови ученици са циљем да и на тај начин покажу да Црква и верска настава одувек и заувек проповедају и поучавају да је брига о најмлађима и другим нашим ближњим, врлина коју би требало да развијамо читав живот. Ученици трећег и петог разреда у Основној школи „Академик Миленко Шушић“су цртањем, бојењем, писањем, певањем и рецитовањем на тему „Свет је створен за тебе, чувај га!“, пожелели добродошлицу низу садржајних активности посвећених  дечијим правима, међу којима је и  право на сопствену културу, језик и религију. Ученици трећег и четвртог разреда су посетили Цркву Светог архангела Гаврила у Гучи где су их дочекали  протојереј-ставрофор Милун Ивановић и јереј Милун Стефановић. Имали су прилику да виде презвитерске и ђаконске одежде уз објашњења свештеника. Учешће у изради паноа ученика  другог разреда у матичној школи у Гучи и издвојеном одељењу у селу Турица, као и посета парохијском храму у Гучи били су посвећени теми „Моје место у Цркви“ . У реализовању планираних садржаја за ову тему, коришћена је и публикација „Цркве и манастири драгачевског краја“, поклон ученицима од Туристичке организације општине Лучани. У лучанској Основној школи „Милан Благојевић“, учитељица Станојка Јаћимовић и наставник верске наставе Дарко Стевановић су одржали заједнички час верске наставе и грађанског васпитања, пружајући пример корелације верске наставе и других предмета.                     Марина Луковић, наставник верске наставе  

Музеј рудничко-таковског краја у оквиру изложбе „Ризницe цркава и манастира рудничко-таковског краја“ организовао је  музејску  радионицу под називом: „Верујем и знам!“,  за ученике четвртог  разреда. Школа “Момчило Настасијевић” из Горњег Милановца је такође узела учешћа у музејској радионици. Деци је најпре ђакон Стефан Симић у обиласку музеја кроз предавање објаснио шта представљају црквени сасуди, предмети и богослужбене књиге које су у музеју благословом Његовог Преосвештенства Г. Јустина. Деца су у обиласку могла видети историјски значајну cрквену ризницу која је везана за рудничко-таковски крај, а читава ризница cрквених предмета, књига, сасуда и делова храмова сачувана је. Сада је представљена широј јавности, са циљем да Црква покаже драгоцено чувано благо кроз векове, а које је историјски имало и своју употребу у самом служењу. Она је показатељ подршке коју је Црква увек пружала своме народу. Исто тако и народ се окупљао око Цркве и својим приложничким даровима и ручним радовима украшавао наше Цркве и тиме задржао јединство. Након упознавања ученика са актуелном изложбом, ученици су се попели на спрат музеја где су решавали разне задатке: кратак тест о основним појмовима из веронауке, укрштеницу и лавиринт, играли домине са божићним мотивима, правили причу у сликама, коју када правилно сложе добијају причу о Васкрсу, играли игру меморије са картицама Божићних мотива, спајали називе слава које се најчешће славе у Србији са датумом када се она прославља и бојили Цркву Свете Тројице (Горњи Милановац). Ученици су показали изузетно знање и били награђени књигама које је музеј даривао. Након радости која се осетила међу децом вероучитељ Стефан је испратио ђаке и дао задатак да заједно са родитељима још једном обиђу изложбу “Ризницу цркава и манастира рудничко-таковског краја” која ће у музеју трајати до септембра. Ђакон Стефан Симић

У освит празника Преполовљења Свете Педесетнице, на обронцима златиборске висоравни, у складно ушушканој општини Чајетина, збио се један посве леп и прикладан догађај. Тихи глас вапијућег вихора и даље пири и хучи са „Христос васкрсе, радости моја“. Још увек мелодичним васкршњим тоновима одзвања кимвал у мислима, у књигама, на богослужењима, међу људима, међ’ јавом и мед сном. Звучни таласи највећег усклика, ће се чути у једном необичном окружењу, на једном несвакидашњем путовању. У Угоститељско-туристичкој школи, која хита ка својој 45. годишњици постојања, у једној веселој заједници деце и одраслих,  прославио се највећи и најрадоснији празник – Васкрс! Весници Христовог Васкрсења су пре свега деца горе наведене школе, која су уједно и носиоци и хероји великих признања. Уз несебичну помоћ својих наставника и ментора, ученички кадар школе се прославио на многим стручним манифестацијама, као и у бројним угоститељским објектима, попут ресторана и хотела Западне Србије, а највише, и пре свих, на најпосећенијој планини Златибор. Већи део тог ђачког каравана похађа, између осталог, и часове Верске наставе, где стичу и црпе основе вере, које употпуњују са оним благом које (из)носе из/у своје породичне ризнице. Упркос свеприсутној и о свезнаној нам пандемији изазваној SARS-CoV-​2 вирусом, и након ублажавања мера заштите, чета мала – али одабрана, принела је свој таленат Господару неба и земље. Непроцењиви таленат, који се огледа, пре свега у стручним демонстрацијама знања и праксе у сектору гостољубља – угоститељства, заблистао је у на часу верске наставе. Верзирани гласови три ђачка славуја употпуњавали су хармонију звука и мелодије хармонике, у чије су дубине зарањале речи три нараторке. Започели смо васкршњи пут појањем тропара „Христос воскресе из мертвих“. Музички караван смо наставили песмом „Људи ликујте – народи чујте“. На међустаницама каравана, правили смо intermezzo, употпуњавајући га читањем делова из Пасхалног слова Светог Јована Златоустог. Радујући се, ипак не заборављамо ране од клинова, заковани нам, негда баш у овијем данима, на Распетом Косову и Метохији, на стратиштима од Јадовна до Јасеновца, од Кошара до Паштрика. Радост смо показивали кроз песме „Засп’о Јанко под јабланом“, „Ђурђевдан“, и песмом „Црвен цвете“. Светлост светиња Старе Србије – Косова и Метохије је зрачила у позадини сцене. Најбољи пример јединства у различитости смо показали кроз играње народног Ужичког кола. Крајња тачка до које смо дошли нашим караваном била је овенчана песмом „Пукни зоро“, јер светлост Христова просвећује све! Дочеку каравана присуствовала је директорка школе Вишња Смиљанић, наставници: Владимир Мијаиловић, Мирјана Петровић. Караванску посаду су чинили: Стефан Павловић – ученик II разреда – хармоника, Александра Јокић – ученица III разреда  – вођење програма и певање, Валентина Луковић –  ученица III разреда  – певање, Јована Бабић – ученица III разреда  – певање, Марија Ерић – ученица I разреда  – вођење програма, Славка Бијељић ученица I разреда  – вођење програма, Путници – караванџије су били многи, а неки од њих су: Милица Јевремовић, Дијана Терзић, Марта, Немања, Дамјан, Видоје… „Од колевке па до гроба најлепше је васкршње доба“ Христос васкрсе – заиста васкрсе! Сведок – сарадник приредбе Јовица Стефановић

Како наши православни велики празници имају своју узвишену поруку и несагледив смисао, тако су увек деци инспиративни и могу кроз много креативних облика исказати њихову лепоту и пренети празничну поруку. Тако су и ове године два месеца пре Васкрса ученици од петог до осмог разреда у ОШ „Ђура Јакшић“ у Конареву са својим вероучитељем осмислили заједнички васкршњи пројекат. Како је њихов прошлогодишњи пројекат са темом и поруком Васкрса, изложен на тргу у Краљеву био запажен од стране медија и грађанства тако су и сада уз подршку градске управе осмислили нов пројекат са новом причом и поруком и изложили га на градском платоу испред Градске куће. Прва идеја за овогодишње васкршње јаје била је замишљена као „Чувар града Краљева“, али пошто су ученици слали своје предлоге и скице употпунили су идејну тему са причом како сведочимо Христово Васкрсење. Поред приказаних знаменитих личности и светитеља потеклих из нашег краја и епархије, духовних центара, и васкрслог Господа са децом приказали су и Велики Петак. Места и споменике страдања кроз време у Краљеву и околини повезали су са драмом Христовог страдања. У наставку ученици надахнуто сведоче о ономе што су приказали, а у славу Божију и на радост свих.   ЧУВАР ГРАДА КРАЉЕВА – БОГДАН ЗЛАТИЋ 7 РАЗРЕД Ако наш пројекат, поклоњен Васкрсу у вама, изазове макар на тренутак радост и пажњу онда је циљ онога што смо желели да постигнемо успео. У граду краљева, на извору прве реке духовности и знања кроз Студеницу и Жичу омеђени Ибром и Моравом у долини јоргована где су векови оставили трагове и споменике. Живимо и волимо свој град и своје место, ослушкујемо време и све оно што је време оставио иза себе трудимо се да разумемо и не заборавимо. У свему томе градимо своје достојанство и постајемо и сведоци и чувари свега што нам је вредно остављено, а тога је много. На капији православља као потомци Немањића и ученици Светог Саве и све оно што живимо кроз нашу веру сведочимо животом и приказујемо у нашим делима.     НАШ ПРОЈЕКАТ – ОГЊЕН ВУЈОВИЋ 4 РАЗРЕД Тако је и овај пројекат сведок онога што је наша истина и што сваке године дочекујемо. Господ није само васкрсао некада давно у некој земљи већ васкрсава у нама у нашим животима и ми сведочимо сваког Васкрса да је Христос васкрсао. Као што је несагледива љубав Исусова у страдању за сав људски род у драми Великог Петка тако је и свако наше страдање како предака тако и у данашњем времену наш лични Велики Петак према Васкрсењу и истини. Како смо ми то видели приказујемо на овом великом васкршњем јајету, чувару и сведоку онога што јесмо. На радост свих и у славу божију! Вероучитељ Милан Милутиновић

У ОШ „Драган Маринковић“ Адрани, настављена је традиција организовања радионице на тему „У сусрет Васкрсу“. Ова радионица одржава се сваке године у дану, када је последњи час Верске наставе, пред Васкршњи распуст. Ове године, због пандемије, није одржана хуманитарна продаја, али су наша деца и у овим условима показала своју креативност и умеће. Ова радионица почела је часом, на коме су се сви подсетили на дане Велике или Страсне седмице, посвећеним последњим догађајима који претходе славном Васкрсењу Господа нашег Исуса Христа. Сваки дан Велике седмице сећамо се неког догађаја, или личности, или пак неке приче из Јеванђеља. Такође, деца су описала и неке традиционалне обичаје за празнике Лазарева субота и Цвети. Час је завршен описом Васкрсења Христовог и есхатолошког значаја тог догађаја за сваког човека. Све то улепшали су, својим анђеоским гласовима, чланови хора нижих разреда који су отпевали песму „Васкршње јутро“. У наставку, ученици су показали своју креативност тако што су правили украсе за своју учионицу са мотивима Васкрса, уз неизоставно фарбање јаја. Након тога, сви заједно направили су један пано, чији наслов налазимо у Христовом обраћању својим апостолима: „По томе ће вас познати да сте моји ученици, ако будете имали љубави међу собом“ (Јн. 13, 35). Тај наслов је уједно и мотив овог нашег данашњег дружења.  Љубав је знак препознавања хришћана у свету и баш она нам је потребна у овим тешким временима. Захваљујемо се и учитељицама: Маријани Сеизовић, Јасни Савић, Слађани Милосављевић и Лепосави Миловановић, које су пружиле свесрдну помоћ у организацији ове радионице. Након свих ових догађаја  које смо проживели кроз великопосна богослужења, сећајући се и изнова проживљавајући важне, али и тужне моменте из Христовог живота, очекујемо да наступи дан великог и славног Васкрсења Христовог, велики дан победе Живота над смрћу… Вероучитељ Александар Јовић

Међународни дан дечије књиге установљен је  пре више од пола века. Обележава се 2. априла на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, данског књижевника  и прослављеног писца за децу. Да књига не познаје границе и препреке, да шири љубав и пријатељства, сви љубитељи добре писане речи знају. У време светске  здравствене кризе, када нас епидемија држи у кући, књига је одличан начин  да се проведе квалитетно време. А први зраци сунца, буђење природе и књига могу бити добитна комбинација.   Ученици 3/1  ОШ ,,Вук  Караџић“ су са учитељицом Весном Ристовић и њиховим наставником верске наставе, одлучили да Дан књиге проведу поред наших дивних река – са књигом у руци. Рецитовали су стихове о реци, школи, селу, природи. У школском дворишту им се придружило и неколико другова и другарица из првог и другог разреда, тако да смо у свет бајке и књиге запловили другарски. Уз поштовање свих мера прописаних услед  епидемије, нашли смо начина да се дружимо, радујемо, читамо поред реке. Доказали смо да волимо писану реч, своју реку, своју школу, свој завичај. Не можеш да заволиш туђе док прво не научиш да волиш и чуваш своје – природу, књигу, школу, породицу, људе… Вероучитељ Марко Јоргић    

У емисији су учествовали ученици који похађају верску наставу у ОШ „Милун Ивановић“ Ушће. Организовала, припремила и уредила вероучитељ Јелена Драгојловић.

У години када су услови рада у школама сведени на дистанцу уз поштовање свих епидемиолошких мера, без рада у групи и певања, готово да је немогуће применити рад у групи и заједничко стварање. На позив медија уз питање да ли ће бити божићне радионице у школи Ђура Јакшић у Конареву, одлучили смо ипак да уз постојеће мере осмислимо божићни приказ, али без програма и хорског извођења. Вертеп, Витлејем и традиционално Бадње вече у породици приказано је на површини од 5 метара комплетно израђено од медењака. Медењаци су традиционални божићни колач, па су уз договор родитељи са ученицима у својим кућама направили делове за овај сценски приказ. Ученици су у школи са вероучитељом Миланом Милутиновићем све делове осликали и спојили у одговарајуће целине. Медији су известили о несвакидашњем подухвату у овој школи, а у наставку ученик Огњен Вујовић и ученица Дуња Кошанин кроз свој текст изражавају идеју и сврху овог подухвата. Дуња Кошанин, ученица четвртог разреда: „У оно време када је све стало, када је изгубљена нада када је међу људима нестало љубави и када је вера ишчезла, дошао је Он. Небо је на земљу спустило мајушно дете. Оно је било у хладној пећини и ноћној тами, угрејано мајчином љубављу и ватром што пастири наложише поред Њега. Тама је нестала јер светлост је поново са њим родила веру, наду и љубав. Сада у време ово цео свет ушао је у таму, а она је донела страх, неизвесност и сумњу. Изоловани једни од других, сами остављени да једину утеху пронађемо у вери и да  без могућности искажемо љубав према другоме.“   Огњен Вујовић, ученик четвртог разреда: „Ове године у школи нестало је потпуне радости у заједничком учењу, стварању и дружењу. И гле чуда, у заједничком договору одлучили смо да ипак овог Божића не изостане наше заједничко приказивање Исусовог рођења. Свако од нас појединачно имао је задатак да од теста за медењаке направи неки делић велике слагалице. Били су то поново тренуци када смо на кратко осетили задовољство игре и стварања. Свако од нас уградио је себе у ову причу од меда. И у овом времену опет нас је мало дете које повијено у јаслама окупило на неки начин и дало оно што увек доноси веру, наду и љубав.“ Вероучитељ Милан Милутиновић  

У понедељак 14.12.2020. у основној школи ,,Јован Цвијић“ у Сирчи, традиционално је, уз поштовање свих мера против пандемије, организована и постављена новогодишња и божићна изложба. На изложби су представљени радови ученика од првог до четвртог разреда са божићним и новогодишњим мотивима, које су на часовима ликовне културе и верске наставе израдили ученици нижих разреда. Посебност ове године чини то што су ученици не само украсили већ и одабрали бадње дрво—бадњак. У раним јутарњим сатима, за време првог школског часа, ученици 3. разреда су заједно са вероучитељем и помоћним радницима, на узвишици недалеко од школе присуствовали сечи бадњег дрвета. Бадњак су усекли помоћни радници наше школе на традиционалан начин—окретањем ка истоку, целивањем и троструким ударцем секире. Њима и вероучитељу ученици су постављали питања у вези са овим обичајима. Након саслушаних одговора, ученицима је постало јасно да сеча и уношење бадњака у кућу своје упориште имају у хришћанској вери и еванђеоској причи о Рођењу богомладенца Христа.     Након усецања, бадњак је постављен у хол школе, а ученици нижих разреда су га окитили разним украсима. Поред украса, ученици су од куће донели и поставили остале елементе: сламу, пшеницу и бомбоне. Украшавање бадњака представљало је посебну радост најмлађим ученицима, првацима и другацима, који су том приликом испољили највише креативности. Због актуелне ситуације са ковидом 19, ученици виших разреда, нажалост, нису могли традиционално да учествују и присуствују изложби. Бадње дрво остаће у холу школе до половине јануара 2021. године, символизујући Дрво Живота, Сина Божијег и употпуњујући у срцима нашим радост због Његовог доласка у овај свет. Нека нас Богомладенац Христос сачува од садашње и сваке друге болести, зла и греха. Амин. Вероучитељ Филип Зеленовић  

Кроз игру се најбоље учи. Игра је услов за учење и развој ученика. Не само што то оставља снажан утисак на ученика, она и чини да садржаји остају у дугорочном памћењу. Ученици трећег разреда ОШ „Алекса Дејовић“ Севојно, са својом вероучитељицом Милицом Батаковић, а у корелацији са наставом ликовне културе су на креативан начин визуализовали научене садржаје. Трећаци су од почетка школске године на часовима верске наставе разговарали о стварању света, обрађујући наставну тему „Бог ствара свет и човека“. Гледали су цртане филмове о стварању, радили наставне листиће о сваком дану стварања понаособ. На последњем часу у оквиру наставне јединице „Створен сам да личим на Бога“, која је уједно била и систематизација пређеног градива, импровизовали су како они замишљају да је могао да изгледа рајски врт. Вероучитељица им је донела једну таблу стиропора са брдом, такође од стиропора. Ученици су час пре имали за домаћи задатак да направе по једну животињу. Ученица Дуња Милојевић је показала свој уметнички таленат направивши фигуре Адама и Еве. Иако су пола посла радили код куће, јер епидемиолошки услови и часови од 30 минута нису дозвољавали да се све уради у школи, ученици су ипак и на час донели пластелин, глину, темпере боје, каменчиће, гранчице дрвећа и цвеће. Били су подељени у групе, једна група је наставила да прави још животиња које би употпуниле њихов заједнички рад, док је друга група бојила стиропор, стварајући реке и зелене ливаде. Пошто је било немогуће завршити рад за један час, договор је био да не ради свака група свој рад, већ да то буде заједнички рад целог трећег разреда. Тамо где је једно одељење стало, друго је по доласку на час наставило. Након што је рад био готов, постављен је у холу школе како би се труд ових дивних ученика видео. Било какве образовне садржаје потребно је деци представити на занимљив начин, тако и садржаје верске наставе, а нарочито за ученике млађег школског узраста. Корелативним приступом са српским језиком, народном традицијом и ликовном културом постиже се да садржаји који се уче на верској настави бивају трајније упамћени. И не само то, промоција верске наставе као предмета, ставља се у први план. Посвећеним радом учитеља верске наставе и кооперацијом са осталим наставницима, верске садржаје представљамо на разним дечјим изложбама, драмским представама, здравицама, рецитацијама и сл., тако да верска настава заузима све важнију улогу у развоју личности ученика, јер негује праве људске и традиционалне вредности. На тај начин и верска настава, као школски предмет, постаје још занимљивија деци. Вероучитељ Милица Батаковић