У освит празника Преполовљења Свете Педесетнице, на обронцима златиборске висоравни, у складно ушушканој општини Чајетина, збио се један посве леп и прикладан догађај.
Тихи глас вапијућег вихора и даље пири и хучи са „Христос васкрсе, радости моја“. Још увек мелодичним васкршњим тоновима одзвања кимвал у мислима, у књигама, на богослужењима, међу људима, међ’ јавом и мед сном. Звучни таласи највећег усклика, ће се чути у једном необичном окружењу, на једном несвакидашњем путовању. У Угоститељско-туристичкој школи, која хита ка својој 45. годишњици постојања, у једној веселој заједници деце и одраслих, прославио се највећи и најрадоснији празник – Васкрс!
Весници Христовог Васкрсења су пре свега деца горе наведене школе, која су уједно и носиоци и хероји великих признања. Уз несебичну помоћ својих наставника и ментора, ученички кадар школе се прославио на многим стручним манифестацијама, као и у бројним угоститељским објектима, попут ресторана и хотела Западне Србије, а највише, и пре свих, на најпосећенијој планини Златибор.
Већи део тог ђачког каравана похађа, између осталог, и часове Верске наставе, где стичу и црпе основе вере, које употпуњују са оним благом које (из)носе из/у своје породичне ризнице.
Упркос свеприсутној и о свезнаној нам пандемији изазваној SARS-CoV-2 вирусом, и након ублажавања мера заштите, чета мала – али одабрана, принела је свој таленат Господару неба и земље. Непроцењиви таленат, који се огледа, пре свега у стручним демонстрацијама знања и праксе у сектору гостољубља – угоститељства, заблистао је у на часу верске наставе.
Верзирани гласови три ђачка славуја употпуњавали су хармонију звука и мелодије хармонике, у чије су дубине зарањале речи три нараторке. Започели смо васкршњи пут појањем тропара „Христос воскресе из мертвих“. Музички караван смо наставили песмом „Људи ликујте – народи чујте“. На међустаницама каравана, правили смо intermezzo, употпуњавајући га читањем делова из Пасхалног слова Светог Јована Златоустог. Радујући се, ипак не заборављамо ране од клинова, заковани нам, негда баш у овијем данима, на Распетом Косову и Метохији, на стратиштима од Јадовна до Јасеновца, од Кошара до Паштрика. Радост смо показивали кроз песме „Засп’о Јанко под јабланом“, „Ђурђевдан“, и песмом „Црвен цвете“. Светлост светиња Старе Србије – Косова и Метохије је зрачила у позадини сцене. Најбољи пример јединства у различитости смо показали кроз играње народног Ужичког кола. Крајња тачка до које смо дошли нашим караваном била је овенчана песмом „Пукни зоро“, јер светлост Христова просвећује све!
Дочеку каравана присуствовала је директорка школе Вишња Смиљанић, наставници: Владимир Мијаиловић, Мирјана Петровић.
Караванску посаду су чинили:
Стефан Павловић – ученик II разреда – хармоника,
Александра Јокић – ученица III разреда – вођење програма и певање,
Валентина Луковић – ученица III разреда – певање,
Јована Бабић – ученица III разреда – певање,
Марија Ерић – ученица I разреда – вођење програма,
Славка Бијељић ученица I разреда – вођење програма,
Путници – караванџије су били многи, а неки од њих су: Милица Јевремовић, Дијана Терзић, Марта, Немања, Дамјан, Видоје…
„Од колевке па до гроба најлепше је васкршње доба“
Христос васкрсе – заиста васкрсе!
Сведок – сарадник приредбе Јовица Стефановић