Категорија: СПЦ

“Добар бој си војевао, мучениче Христов за веру, изобличивши безбожност мучитеља и као благопријатна жртва си се принео Богу. Зато си примио венац победе, и твојим молитвама Свети Георгије, свима подајеш опроштај грехова.“ Славни делатељ побожности, богопримац у страдању, поучен од Бога а поучавајући све нас пуних 17 векова, сабравши у себи руковет врлина, сабрао је и овог 23. новембра свештенство и народ Божији да заблагодаре Богу кроз његово мучеништво и победоносно страдање прослављајући храмовну славу – сећање на мучење Светог Георгија. Свету Литургију служио је Архијерејски намесник ужички Милош Босић уз саслуживање старешине Храма Светог апостола и јеванђелисте Марка протојереја – ставрофора Милића Драговића, протојереја – ставрофора Зорана Јанковића, протојереја – ставрофора Ивана Деспића, старешине Храма Светог цара Константина и царице Јелене из Пожеге протојереја Боже Главоњића, старешине Храма Преображења Господњег на Златибору протојереја Дејана Војисављевића, протојереја Давида Селаковића, старешине Храма Светог архангела Гаврила у Севојну протонамесника Владимира Кораћа, старешине Храма Светог кнеза Лазара на Љубићу Бојана Сујића, старешине Храма у Чајетини протонамесника Петра Лазића, старешине Храма Светог великомученика Георгија у Ужицу протојереја Владимира Дуканца, ђакона из Пожеге Дарка Глукчевића и ђакона ужичких Милана Босића и Бојана Мијаиловића. Сабраном народу се обратио отац Милош Босић беседом о животу и победеносном страдању Светог Георгија, честитајући славу братству храма и парохијанима. После Свете Литургије припремљена је трпеза љубави, уз захвалност коју је званицама упутио старешина храма о. Владимир Дуканац.  Ђакон Бојан Мијаиловић

Празник Сабора Светог архангела Михаила протекао је торжествено у Светосавском храму у Краљеву, а повод је био прослава крсне славе Његовог Пресовештенства Епископа жичког Г. Јустина. Евхаристијским слављем началствовао је Епископ Јустин, а саслуживали су игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић), архимандрит Дамјан (Цветковић) секретар ЕУО-а, архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа жичког, Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, протосинђел Стефан (Чкоњевић), игуман Манастира Згодачице, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј Иван Радовановић, епархијски благајник, парох атенички протојереј Александар Грујовић, као и братство нашег храма. У литургијском свештенодејству праћеном торжественим појањем певнице, присуству монаштва, свештенства и верног народа, као и невидљивом пратњом анђелских хорова, принети су часни Дарови којима смо се потом причестили сједињујући се са Господом Христом и једни са другима у заједници свих Светих који чине Цркву Божију. По благослову Епископа, беседио је архимандрит Тихон. Он је Епископу пожелео срећну славу и молитвено заступништво часних небеских сила. У наставку беседе, истакао је литургијски контекст крсне славе, који нам данас постаје посебно јасан када се славски дарови – колач и жито, приносе у склопу евхаристијског славља. То је богословски и историографски најбоље сведочанство о етосу српског обичаја крсне славе – она је најпре израз литургијског искуства народа. О томе сведоче хлеб и вино, као и молитвено помињање уснулих предака, које подсећа на литургијски анамнесис/помен свих наших ближњих који чекају Васкрсење мртвих. Након резања славског колача и освећења жита, Епископу је славу честитао и протојереј-ставрофор Љубинко Костић, пожелевши му да уз помоћ небеских сила на многа љета руководи нашу Епархију у славу Господа и Цркве Божије. У наставку је уприличено славско послужење на коме је Епископ Јустин угостио све присутне. Протонамесник Александар Р. Јевтић

Данас када Света Саборна и апостолска Црква слави Светог Нектарије Егинског Чудотворца служена је Света Архијерејска Литургија у параклису болнице Здравственог центра “Студеница“ – који је посвећен Светом Нектарију. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење: архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића и старешине болничког параклиса протојереја-ставрофора Мирослава Јаковљевића, као и ђакона Стефана Симића. У радости данашњег празника, велики број верника је приступио Светом Причешћу, а међу њима и велики број здраствених радника, лекара и сестара. У току Литургије Владика Јустин је поменуо у молитви директора Здраственог центра “Студеница“ др Зорана Мрвића, болничко особље и болеснике, као и уснуле лекаре и медицинско особље који су дали животе у борби против пандемије вируса ковида који је погодио човечанство. Након ломљења славског колача Епископ Јустин се обратио присутном народу пригодном беседом, осврнувши се на лик и дело Светог Нектарија. На крају је Владика Јустин за несебичну жртву и труд према лечењу народу Рашког округа доделио Здравственом центру “Студеница“ највише одликовање Епархије жичке – Орден Светог Симона Монаха. Одликовање је испред свих запослених примио директор г. др Зоран Мрвић. По завршетку Свете Литургије приступило се трпези љубави коју су приредили старешина параклиса о. Мирослав Јаковљевић и Здравствени центар “Студеница“. Вероучетељ Петар Ђерковић

У навечерје своје крсне славе – Сабора Светог архангела Михаила, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин присуствовао је вечерњој служби у Светосавском храму у Краљево. По благослову Епископа, служио је архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а, уз саслужење двојице ђакона и појање игумана вујанског архимандрита Саве (Илића), секретара Епископа жичког, краљевачког свештенства и појаца. Епископ Јустин је благословио петохлебницу, након чега је уследило помазивање освештаним јелејем и послужење у Епископском двору.

У недељу 23. по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог кнеза Лазара у Матарушкој Бањи. Саслуживали су архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, пароси матарушки протојереји Владе Величковић и Дејан Радмилац, као и ђакон Стефан Симић. Након  прочитаног јеванђељског одељка о исцељењу гадаринског бесомучника, Преосвећени Владика је поучио сабрани народ беседом: – Господ Бог нам открива прво једну тужну , а другу радосну вест. Тужна вест је присуство нечистих сила, демона који је обузео и гадаринског бесомучника. Радосна вест јесте да постоји Бог, Творац свега створеног Који исцељује овога човека и Који хоће да сви дођу у познање истине и у вечни живот. И због тога нам је послао Сина Свога Јединородног, Који прима нашу природу, осим греха, да би нас спасао од греха, смрти и ђавола. Проблем данашњице је што се ми често понашамо као ови свињари, људи који се брину само за материјално, за оно што је пролазно. За њих, то што је једна људска душа спасена, није представљало ништа. Човек мирно, испуњено, задовољно без Бога не може живети. Он је наш Мир, Нада, Испуњење нашега живота, Светлост, Пут наш и без Њега не можемо“. На крају Литургије архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић се у име братства и сабраног народа овога светога храма обратио Епископу Јустину, честитавши му јубилеј 30 година архијерејске службе и изразивши му захвалност на пастирској бризи и посети (поздравна реч ОВДЕ). Вероучитељ Димитрије Радмилац

Прослава празника Обновљења Храма Светог великомученика Георгија (Ђурђиц) у Манастиру Враћевшници почела је Светом  Архијерејском Литургијом коју је служио Владика жички Господин Јустин на дан манастирске славе 16. новембра 2022. године. Владики су саслуживали локални свештеници, а службу су појањем украшавале сестре Манастира Враћевшнице. У оквиру Свете Литургије, након прочитаног јеванђелског одељка, Владика Јустин је беседио о страдањима Светог Георгија, одрицању зарад вере, и чистоти вере хришћана. Након тога, говорио је о мати Ани Аџић, њеној духовној снази и чистој вери коју је чувала до краја свог земаљског живота 1975. године. На крају Литургије освећен је славски колач и жито, а Литургији су присуствовали многобројни свештеници, монаштво, председник Општине Горњи Милановац г. Дејан Ковачевић и велики број верног народа. Након Литургије приређен је свечани програм отварања спомен-собе посвећене мати Ани Аџић и њеном оцу педагогу Сретену Аџићу, који су приредили гости из Јагодине, као и Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца уз помоћ сестринства. Владика Јустин је свечано отворио спомен-собу за јавност и том приликом се и сам упознао са многобројним изложеним предметима, документима, преписком и грађом коју ће посетиоци манастира убудуће моћи да погледају. По завршетку Свете Литургије и свечаног програма, припремљена је трпеза љубави за све присутне. Сестринство Манастира Враћевшнице

На дан Светих мученика Акиндина, Пигасија и осталих са њима пострадалих, 15. октобра 2022.године завршио се земаљски део пута схимонахиње Параскеве, сестре Манастира Вољавче. Уснула је у раним јутарњим сатима, са бројаницом у рукама, тихо и неприметно, као што је и живела. Сестра Параскева је рођена као Зорка Јованић на Бадњидан, 6.јануара 1938. године. Осванула је управо у зору, због чега и доби име Зорка. Рођена је у далекој југоисточној Лици, у месту Велика Попина, општина Грачац, данашња Република Хрватска. Побожни јој и честити родитељи, Дане и Јелена, имали су шесторо деце. Свој живот су везали за Господа и ту љубав пренели и на своју децу. У Манастир Вољавчу долази давне 1963. године. Тадашњи Епископ жички, г. Василије Костић монаши је у чин расе и камилавке 1966. године давши јој име Параскева, а затим и у малу схиму 1970. године. Млада монахиња Параскева пролази сва манастирска послушања, трудећи се да их одговорно и са љубављу изврши. Залог највишег ангелског образа – велику схиму, прима из руку блажене успомене Епископа Хризостома (Столића) 2011. године, са истим именом Параскева, испунивши тако своју давну жељу. Од тада остаје да се до краја живота труди и бори да испуни и сачува обећано. Била је вешта у ручним радовима, посебно у плетењу бројаница. С љубављу их је даривала многим поклоницима Свете обитељи, са молбом да је помену у молитвама. Трудила се да испуњава речи Светог Апостола Павла: „Молите се непрестано и радујте се свагда“. Од Псалтира се није одвајала, поготово у болести. Радо је читала и акатисте Светима и њихова житија. Често би узнемирено питала колико је потребно умно-срдачних молитава Господу и колико метанија да би се надокнадило неко пропуштено богослужење у цркви. Господ је призвао схимонахињу Параскеву да јој олакша њене телесне патње због немоћи проузроковане болешћу. Опело новопрестављеној схимонахињи Параскеви служено је у среду, 16. новембра 2022. године, на празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија, њену крсну славу, у манастирском храму Преподобне мати наше Петке Параскеве. Опело је служило осам свештенослужитеља – два свештеномонаха и шест свештеника. У молитвеном испраћају схимонахиње Параскеве присутне су биле сестре манастира Жиче и Сретења и братија Преображења и Згодачице. Опелу је присуствовао многобројни верни народ који често и радо долази у ову Свету обитељ. У току опела, беседом се од новопрестављене монахиње опростио протојереј-ставрофор Милан Мирковић, дугогодишњи архијерејски намесник љубићки и парох коњевићки у пензији. Прота Милан је у беседи истакао величину монашког живота и труда, жртве и љубави коју монах има према Богу и ближњима. Прота је позвао све нас, поготово младе људе, да се угледају на пример монахиње Параскеве живећи свој живот мишљу и срцем на небу, а телом на земљи. Монахово занимање је да живи као грађанин неба. Он је умро за овај свет и постао непропадљиви и небесни човек. Након опела извршен је погреб схимонахиње Параскеве на манастирском гробљу, а затим је уз несебичну љубав игуманије Теодоре и њених сестара, у новоосвештаној трпезарији, припремљена трпеза љубави за покој душе новопрестављене схимонахиње Параскеве. Владала је свечана, славска атмосфера. Као да смо били на слави, а не на опелу. У току трпезе беседио је протојереј Србољуб Стојковић подсетивши све присутне да је управо и сама сестра Параскева свој овоземаљски живот посветила Господу кроз своје педесетдеветогодишње служење у овој Светој обитељи. На крају монашког опела певамо стихиру која гласи: „Духовна браћо моја и сапостници, када се молите, не заборављајте мене, него гледајући мој гроб, сећајте се моје љубави, и молите Христа да дух мој смести са Праведницима“. Управо ове речи су животни принцип наше мати Параскеве. Нека јој је вечни спомен код Господа. Царство јој небеско.                                                                                     Архимандрит Јаков, сабрат Манастира                                                                                      Жиче и духовник Манастира Вољавче

Хвала благом Богу који се прославља у Светима војим! Хвала му за све благодатне дарове које добијамо прослављајући Његове Свете! Велика се благодат излила на све који су данас служили Свету Литургију – свештенство и војску и сав народ – у параклису Светог краља Милутина на војном аеродрому Морава  у Лађевцима. И ове године, торжественом слављењу Бога у Светој Литургији, началствовао је протојереј-крстоносац отац Љубинко Костић уз саслужење лађевачког парохијског свештеника протојереја Ивана Терзића, пензионисаног протојереја-ставрофора Милорада Ђорема и војних свештеника 2. бригаде копнене војске, капетана јереја Владана Вуковића и потпоручника јереја Милоша Костића. Својим присуством нас је на Светој Литургији почаствовала и игуманија Mанастира Каменца, мати Марина. Командант 98. вбр пуковник Драган Мрдак, колачар капетан I класе Александар Домановић и остали официри, подофицири, војници и војни службеници, као и многи гости нашег аеродрома, после резања славског колача, од оца Љубинка, архијерејског заменика, су добили поздраве нашег Епископа Јустина и чули предивну беседу о Светом краљу Стефану Милутину, нашем великом војсковођи, државнику и задужбинару. Том приликом нас је подсетио на врло динамичан и значајан за нас, живот Светог Краља, који је увек, до саме његове кончине био окићен истинским покајањем и богобојажљивошћу, и коначно, удостојавањем од стране благог Господа, нетрулежних моштију његових и светости његове. Отац Љубинко нас је поучио и одговорности коју носимо као род свој, коме је толико благодати дато кроз Свете Србе, а нарочито кроз наше Свете владаре који су нам оставили, својим примером, завештање како се треба усмеравати ка Господу нашем, како се треба кајати и како молити, како би нас Господ удостојио вечних блага својих. Изражавамо велику благодарност свима, на овај Свети празник, присутнима, свепштенству, монаштву, драгим гостима, члановима хора нашег параклиса, Данијели Благојевић, Оливеру и Сузани Беговић, фотографу – војном службенику Радославу Вељковићу, свим комшијама и донаторима нашег аеродрома, са жељом да се и даље окупљамо око ове Светиње Божије. Хвала ти Господе за све дарове Твоје! текст: капетан јереј Владимир Благојевић фотографије: војни службеник Радослав Вељковић

У 22. недељу по Педесетници, Владика Јустин је служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву. Владики су саслуживали архимандрит Дамјан (Цветковић) и братство храма. Господâ, ипођакон Дејан Камиџорац и чтец Бојан Милошевић, су прислуживали током служења Свете Евхаристије. Светосавски хор и господин Иван Трајковић су заједно, својим појањем, украшавали Божанствену службу на којој се причестила велика већина присутних. У оквиру Свете Литургије, након прочитаног јеванђелског одељка, Владика је беседио о сиромашном Лазару који се налазио у наручју Авраамовом и о богаташу који је неправедним животом завршио на месту мучења. Основни мотив беседе се може изразити следећим Владикиним речима: „Може се живети и стотину година, без бола, без болести, без патње, али џаба нам све то, уколико након тих стотину година не уђемо у Царство Божије“. У прилогу текста можете послушати читав аудио снимак беседе.                                                                                                             Ђакон Стефан Милошевски

Прослава Светог Теоктиста (Краља Драгутина) у његовој задужбини, Храму Светог Ахилија, почела је празничном вечерњом службом коју су служили: старешина храма у Пожеги протојереј Божо Главоњић, протојереј Драган Стевић (сабрат храма и архијерејски намесник пожешко-ариљски) и протојереј-ставрофор Дмитар Луковић, парох пожешки у пензији. На крају вечерње прота Божо обратио се народу и позвао да заједно заблагодаримо Светом Краљу на дару који нам је оставио, а то је наш храм и обрадовао нас вешћу да је Бог пројавио још једног светитеља из рода нашег, новомученика Епископа хвостанског Варнаву. Прота Драган је пренео благослов и поздраве нашег Епископа и у обећао нам да ће Владика у догледно време доћи међу нас. Литургију је служило братство ариљског храма протојереј Драган Стевић, протојереј Мирчета Крупниковић и протонамесник Дарко Несторовић, а јектеније су произносили ђакон ариљски Ненад Срећковић и ђакон рашки Ненад Дукић, уз молитвено присуство старешине нашег храма јереја Милошевић Бојана. У пуном храму беседу је произнео о. Дарко и позвао нас да се угледамо на Светог Краља и живећи на овој земљи оставимо од свег срца свога задужбину потомцима. Као што је Краљ целога себе уградио у ову свету задужбину, а после њега и сви који су живели на овом простору и до данас нам сачували ову светињу, тако и ми треба да уградимо себе у њу на онај начин на који нас је Господ призвао, неко у материјалном благу а неко у духовном, а све на изградњу Цркве Божије. Важно је само да то буде од чистог срца јер као што каже псалам ,,Срце чисто саздај у мени Боже и дух прав обнови у мени”. На крају Литургије освећен је славски колач и жито, а потом је уследила трпеза љубави коју су припремили наши парохијани. Братство Храма Светог Ахилија