Категорија: СПЦ

У четвртак, 14. јануара 2021. године када Света Црква прославља Обрезање Господње и Светог Василија Великог (Нову годину), Његово Преосвештенство Епископ жички Г.Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог архангела Гаврила у Чајетини. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, настојатељ Манастира Увац протосинђел Урош, јереји чајетински Петар Лазић и Милан Мијајловић, протођакон Александар Грујовић и ђакон ужички Богдан Милић. Поред верног народа чајетинског краја који је дошао да на данашњи дан у заједници буде сабран око свог Епископа, било је присутно и сестринство Манастира Дубраве са својим духовником оцем Данилом. У току Свете Литургије читане су молитвене прозбе за благословен почетак Новог лета. Након прочитаног Јеванђеља, Епископ Јустин се обратио верном народу истакавши значај Светог Василија Великог за Православну Цркву, дајући кратак осврт на ток светитељевог живота. Светитељ Василије се родио у Кесарији и потиче из времена када је владао велики цар Константин. Био је изузетно цењен човек свога времена, образован и дуго се школовао у Атини, где је стекао високо образовање. Такође, у својој беседи Епископ је подсетио на значај празника Обрезања Господњег, као и шта је тај празник значио у духовном смислу када се догодио пре више од 2000 година. Епископ је навео да обрезање има духовни смисао и да наш живот треба да посветимо ходајући по путу који води ка Богу. – Данас многи прослављају јулијанску Нову годину, а то је избор сваког човека шта ће да слави. Међутим, прави хришћани прослављају празник који је посвећен Господу и Светом Василију Великом и на тај начин славе и прослављају Бога. Не треба наше славље да буде уз пуцање петарди и алкохол и да на тај начин Нова година засени и поквари ова два велика празника, већ празнике треба да прославимо онако како им и доликује, мирно и уз молитву. Због тога смо се ми данас овде и сабрали, да онако као нам и доликује прославимо Господа, рекао је Владика. У току Свете Литургије, Епископ Јустин одликовао је чајетинске јереје Петра и Милана чином протонамесника. Ђакон Богдан Милић

Иако смо још увек у данима Божићне радости у атмосфери, амбијенту и благодати витлејемске пећине на овај дан сећамо се Светих младенаца никомидијских који су пострадали од руке цара Максимијана Херкула, као и недеље Богоотаца, а нарочито спомена Светог и праведног Јосифа Заручника, Светог цара и пророка Давида и Светог Јакова брата Господњег. Након прочитаног зачала Матејевог јеванђеља, које говори о погубљењу деце од стране крвожедног Ирода и о преласку Марије, Јосифа и малог детета из Витлејема преко Египта у крајеве галилејске, заједници се обратио Епископ Јустин, који је рекао: – Овај дан говори о путовању заручника Јосифа, Марије и детета Богомладенца. Путовање и само рођење већ је кренуло да се обистињава по речима Светог Писма испуњавајући прва пророчанства. Данас је и спомен мученицима никомидијским који су били живи спаљени у храму, јер нису хтели да принесу жртве идолопоклоничком богу. Сматрали су да ће тиме изневерити свога Бога. Са вером у спасење Данила и тројице младића из огњене пећи, препустили су се са надом у Бога. Мирис миомира ширио се читавих пет дана колико је горео храм. Ми хришћани и даље страдамо и уподобљавамо се Христу кроз мучеништво. У данашњем свету, по речима Владике, где и даље владају и светлост и тама, и добро и зло, не постоји ништа што нас може сачувати, осим вере у Христа. – И сами видимо да је овај свет, свет сна. Видимо и да један вирус може да поремети читав свет, а по речима из Светог Писма ово је тек почетак. Почетак, јер ће и многе следбенике Христове нечастиви преварити. Па се онда питамо, како се можемо спасити? Само ако сву наду своју полажемо на Христа и ако то постане темељ нашег живота. Као што се спортисти или музичари саживе са оним чиме се баве, тако и живот по Богу треба да живи у нама, да расте у нама и да постане део нас, рекао је Владика. Целокупну беседу можете послушати овде:   Душан Дуњић, студент теологије

Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију 09. јануара 2021. године на празник Светога првомученика и архиђакона Стефана у Храму Свете Тројице у Краљеву уз саслуживање архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја-ставрофора Јована Ђорема, протонамесника Мирољуба Попадића, јереја Мирослава Андрића, јереја Ивице Тадића, јереја Владимира Јовановића и протођакона Александра Грујовића. Посебност овом литургијском сабрању даје и прослава Светог архиђакона Стефана као заштитника и молитвеника мешовитог хора Храма Свете Тројице који почев од 2001. године пуне две деценије обогаћује богослужбено појање. Чланови хора својим несебичним залагањем и присним међусобним сатрудништвом суштински оваплоћују светосавску крилатицу „појте и утројте“. Примајући нове чланове свих ових година, хор ове краљевачке богомоље расадник је љубави према богослужбеном животу у нашем народу, а Црква се моли „за оне који се труде и који поју“. Након освећења славског колача жички Архипастир се молитвено осврнуо на чланове хора који су оболели од опаке болести, али је одмах затим подсетио на чињеницу Оваплоћења: – Господ у кога верујемо није Бог кога не видимо и са којим немамо никакву заједницу, већ управо Бог који је узео тело наше и са њим све наше немоћи и тешкоће: смрт, болест, страх. Само такав Бог је истинити човекољубац. Епископ је подсетио да има оних који поричу Оваплоћење Господње, али ако нема Оваплоћења такви тешко могу да објасне како је Црква постала и опстала, откуд толико мученика, преподобних и исповедника. Жички Архијереј је казао да многи знају новозаветну приповест о неустрашивом првомученику за Христа, светом архиђакону Стефану, али њена је суштина да је „он видео небеса отворена“; чим су небеса отворена, ми имамо приступ самом небу и то не као утвару, сан или жељу, него као стварност. Владика је окупљене позвао да као што је овај неустрашиви Христов војник на самрти праштао својим гонитељима, тако чинимо и ми. Не треба да се светимо, јер много пута и ми сами чинимо исто. Епископ је додао да шта год у Цркви доживљавали од било ког спољашњег непријатеља ми смо дужни да праштамо, а Господ је тај који ће судити. Осећајући читавим бићем присуство Божије и предајући се његовој вољи, Свети архиђакон Стефан и Свети ђакон Авакум предали су своје животе за веру. Да су се они ослањали на себе, не би ни страдали већ би покушали неким дипломатским средствима да се избаве од онога што им је припремљено. Ипак, „нема нама хришћанима у животу да се кријемо, јер смо сведоци (грч. мартири)“. На самом крају, Владика је закључио да треба да се скрушено предамо вољи Божијој да нас она води и тек тада ће сва она наша питања и страхови шта ће са нама бити, да ли ћемо се разболети, нестати. Обраћање је завршио речима да нам молитвама Светог Стефана Господ Христос да мудрости и љубави да га препознамо и да га славимо заједно са Оцем и Духом Светим. доц. др Ненад Божовић

“Христос се рађа – прослављајте Га!  Христос са небеса – сусрећите Га!  Христос на земљи – узвисите се!  Певајте Господу  сва земљо;  И да обоје заједно кажем: “Нека се узвеселе небеса, и радује земља“.   (Свети Григорије Богослов, Беседа 38) У радости ишчекивања светлог и предсказаног празника Господњег који многи старозаветни праведници и праоци очекиваше а не видеше, удостојени велике благодати изабрања у новозаветној Цркви Христовој, дочекали смо празник Рођења Господа нашег Исуса Христа сабрани око Епископа жичког Г. Јустина.     Хладна ноћ у којој православни хришћани са радошћу ишчекују празник Рођења Христовог подсетила је на велики дан који се пре више од две хиљаде година догодио и који не престаје да бива извор свих наших нада и радости.  Придружујући се хору ангела и пастира који су песмопојањем поздравили Богомладенца Христа, свештеници са појцима и верним народом предвођени Епископом Јустином радосно су појали дивне песме божићног празника. У небоземном таинству учешће су узели многи причасници који су осетили призив да постану учесници јединства са Оним који се ради нас људи и ради нашег спасења у пећини родио и у јаслама лежао. На божићни поздрав “Христос се роди“ којим им је Преосвећени честитао празник, сви присутни су са радошћу отпоздравили “Ваистину се роди“. Одлазећи својим домовима благосиљани миром Божијим, испуњени дивном Тајном Рођења Ванвременог у времену и поучени Божићном посланицом, сви смо заблагодарили ради нас од Дјеве Рођеног и у радости сусрета једних са другима наставили постлитургијску заједницу.   МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ !  Душан Дуњић, студент теологије  

ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ Свима синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, певајући са анђелима и пастирима витлејемску песму: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. Нека би ова радосна песма одагнала од нас тугу, страх и неизвесност и уселила се вером и искуственим знањем охрабрујућа чињеница, да је Богомладенац Христос оваплоћени Бог, са нама увек и довека и да нас никада неће оставити без свога старања и заштите.   Са оваквим жељама и мислима призивамо благослов Божији да се у вас и ваше домове уселе мир, радост, здравље и свако духовно добро. Нека је благословена наступајућа Нова Година милости Господње. МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа, Епископ жички Јустин У Краљеву, о Божићу

У недељу Отаца, последњу припремну недељу пред сверадосни празник Рођења Христовог, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин предстојао је литургијским сабрањем у Светосавском храму у Краљеву. Уз саслуживање братства храма, молитвено учешће верног народа Божијег и торжествено појање, принета је бескрвна Жртва на живот и спасење света. Литургија као Светајна и Извор свих светотајинства Цркве, показала је и данас пред очима присутних диван призор у коме из утробе свештенодејства порађа нове свештенослужитеље. Као онај који у име и на месту Христовом приноси Дарове на освећење, Епископ Јустин призвао је благодат Божију посвећујући и рукополажући монаха Кипријана, сабрата Манастира Вазнесења под Овчаром, у ђаконску службу. Цело сабрање се са Епископовом одлуком сагласило кличући: Аксиос! Епископ Јустин је пастирским речима охрабрио и ободрио духовну паству подсећајући на значај свештеног спомена Светих Отаца које Црква Божија данас прославља. – Неколико дана нас дели од очекиваног и жељеног празника Рођења Исуса Христа. Црква нас као мудра мајка припрема говорећи нам о светитељима Божијим који су уз подвиге и муке задобијали Духа Светог Који оживотворава. Она нас и данас подсећа на многе светитеље који су украшени свим врлинама припремили долазак Христа међу нас људе. Од Адама до праведног Јосифа прошао је облак сведока који су припремали пут Христу – Новом Адаму у коме смо и ми нова твар.     Епископ је цитирајући речи тропара божићног претпразништва, у наставку изнео аналогију која упућује да је Христос едемско Дрво живота кроз које смо задобили плодове живота, које нису успели јести наши прародитељи јер су сагрешили одвојивши се од Бога као Извора живота. – Ми данас управо кроз Свету Литургију и причешћивање Телом и Крвљу Христовом имамо прилику да једемо од Дрвета живота које и нама дарује истинити живот. Тако се васпоставља Лик Христов у нама. Ка томе је била усмерена борба свих ових светитеља који су пре доласка Христа у телу имали упрте очи у наду свих пророка која је требала доћи када се испуни пуноћа времена. То се и дешава за неколико дана када прославаљамо догађај рођења Емануила од Дјеве. Он је Са нама Бог, нагласио је Владика.   Подсећајући присутне на изазов који је човечанство у току претходне године имало у борби са вирусом, Епископ је подстакао присутне на молитву, добра дела и мисли којима ћемо се супротставити страху, неизвесности и туги. Господ нас не оставља. Он је са нама и ускоро ћемо запевати: Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља, рекао је Епископ подсећајући нас да је данашњи празник наговештај, док ћемо пуноћу радости искусити у празнику Рођења Христовог који је најјачи печат Божији међу нама. Последујући Епископовим речима о важности причешћивања, велики број оних који се труде да своје душе и тела кроз пост и молитву уготове да постану јасле у којима ће се Христос изнова родити, приступили су јединству са свима Светима у Тајни Тела и Крви Христове. Протонамесник Александар Р. Јевтић Фото: Горан Шљивић    

У понедељак 28. децембра 2020. године, у Храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Краљеву у 12 часова служено је опело протојереју-ставрофору Мирољубу Јосифовићу, дугогодишњем намеснику жичког намесништва и пароху краљевачком. Света Литургија служена је истог дана у 08 часова. Од почившег проте опростио се велики број свештеника као и монаха и монахиње Епархије жичке, рођака и пријатеља.   После опела у храму, поворка се упутила до старог градског гробља у Краљеву, на коме је прота Мирољуб сахрањен. И овом приликом се од проте опростио велики број верника. На опелу је беседио јереј Радован Парезановић, који се присутнима обратио речима: “У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин. Драга браћо и сестре, Као што налаже наша хришћанска вера и образац нашег хришћанског живота сабрали смо се, да се молитвом опростимо од нашег проте Мирољуба Јосифовића, нашег Јоскета, како смо га одмиле звали. Записано је да је молитва израз срца, стога слободно можемо да кажемо да човек на овај свет долази молитвом својих родитеља из срца родитељског, и опет са овог света човек одлази молитвом, из срца својих ближњих, својих потомака, своје деце. Тако је и данас. Испраћамо једног заиста необичног, посебног и честитог човека који, верујем да пред Господа износи пуно наручје добрих дела и врлина. Он је својим животом и односом према другима био образац једаног доброг свештеника, који је у сваком свом деловању на првом месту показивао искреност, склад речи и дела. Он је изгледом и понашањем био прави господин, умерен и скроман, увек спреман да помогне и удели савет, све у свему један пример часног и побожног човека. Када сам постао свештеник и обукао мантију, схватио сам да сам ушао у један свет испуњен изазовима и борбом. Као и у свакој професији, ако је човек испуњава од срца, он је нужно изложен одрицању. Он улаже доста енергије, и све то није лако. Тада вам треба потпора. Имао сам срећу да упознам, као млад свештеник, проту Мира, који ми је дао мотив, елан, ветар у леђа, осећај поноса и радости. Многи проблеми се онда лакше превазиђу. Отац Миро је, изградивши себе као личност, изградио и своју породицу која је на понос нашој заједници. Изграђивао је парохијски живот од Брекова, преко Сирче, па до Краљева. Када га замишљам да излази пред Господа, видим га где у свом врлинском наручју носи ову нашу Светосавску краљевачку Жичу, храм Светог Саве, у који је, градећи га, уградио себе. Нека га Господ препозна по његовим делима. Не смемо да заборавимо да је био свештеник када то није било лако, па га је то научило да буде трпељив и одмерен. Отац Нешо Илић ме је подсетио на протин савет: „Кад те неко наљути, а после тога тражи да му нешто помогнеш, помози, јер горчина коју  осетиш због љутње брзо ће проћи, а касније ћеш да осетиш сладост што си помогао и учинио добро дело. Ако задовољиш своју бес и љутњу осетићеш сладост на кратко – тренутно, али горчину задуго.“ Ово су  божанске заповести преточене кроз једно људско искуство. Ето, такав је био наш прота Миро. Породици нека је утеха, осим вере, понос што су уз оваквог човека живели и стасавали. Да га не заборавимо и да га се у молитвама сећамо. Бог нека му подари рајско наслеђе, које је својим честитим животом, не сумњам, и заслужио. Нека му је вечан помен, Царство Божије. Бог да му душу прости. Амин.“ Јереј Радован Парезановић

Дана 27. децембра 2020. на празник Материца и недељу Праотаца, Епископ жички Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом уз саслуживање  архимандрита Дамјана (Цветковића), игумана рачанског Германа (Авакумовића), протођакона Александра Грујовића, ђакона Стефана Милошевског и новорукоположеног јерођакона Јулијана. Данас је литургијски догађај увеличала и благодат призива Светог Духа на новорукоположеног јерођакона Јулијана, сабрата Манастира Раче. Иако у тешким данима за све нас, Црква и даље добија нове жетеоце на њиви Господњој, радујући се тиме светлом и неисказаном дану Господњем, дану Васкрсења, дану који нас избавља и даје снаге да превазиђемо све препреке и недаће овога света.   Након прочитаног јеванђелског зачала које говори о бремену богатства (Лука 18, 18-27) и призива Светог Духа на новог ђакона Свете Цркве Божије, Владика Јустин обратио се верном народу речима утехе и помоћи у времену које нас је задесило. Епископ је говорио о марљивости и огромној заслузи медицинских радника који помажу свима нама, ма какви год ми били они су увек ту за нас. По речима Владике, лекари се труде око пацијената и често кажу „колико је до мене толико сам урадио, остало је у Божијим рукама“. То потврђује чињеницу да човек науку може да изучи али да ипак све остаје на Божијој вољи, јер и сами видимо да је човек немоћан пред силама природе. Поука јесте да уз лечење треба да се и молимо Дародавцу свих добара и тако ћемо најбоље учинити за нас и наше најмилије. Нека Господ Бог и оне који знају и оне који не знају, оне који се плаше и они који се не плаше, и даље чува и крили благодаћу у све векове и сву вечност. Амин. У наставку, беседу преносимо у целости: Студент теологије Душан Дуњић

У недељу 26. по Духовима, дана 6. 12. 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву, уз саслуживање архимандритȃ Дамјана (Цветковића) и Саве (Илића), као и протођакона Александра Грујовића. У храму су у току опсежни радови на постављању новог иконостаса, па је и олтарски простор тренутно прилагођен истим. Протопсалт г. Иван Трајковић је предводио певницу за којом су појали свештеници из братства овога светог  храма. Након прочитаног Јеванђеља о безумном богаташу (Лк. 12, 16–21), Владика је одржао беседу у којој је ставио акценат на то да се и ова као и све јеванђелске приче не односе само на један друштвени сталеж, већ на све људе. Богаташ у Јеванђељу назван је безумним, јер се богатио пролазним стварима. Истински богат је само онај који се ,,богати у Богу.“ Само такво богатство надживљује смрт и само уколико то богатство сабирамо можемо избећи вечну смрт и ући у живот вечни, рекао је Епископ Јустин. Целокупну беседу преносимо у аудио запису: Вероучитељ Филип Зеленовић