Категорија: СПЦ

Велика духовна радост осетила се 16. маја  2021. године у Недељу мироносица у Храму Покрова Пресвете Богородице у Чукојевцу. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички Г. Јустин уз саслужење архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, игумана Манастира Згодачица протосинђела Стефана (Чкоњевића), пароха чукојевачких протојереја Жељка Филиповића и јереја Јовице Пршића, као и протођакона Александра Грујовића. Храм у Чукојевцу посвећен је празнику  Покрова Пресвете Богородице, иначе у порти се налази и стара црква брвнара из 18. века, а нови храм је из 1904. године. Велелепност саме недеље и празника увеличало је присуство великог броја деце и верног народа сабраног око свога Архијереја. Епископ Јустин се после прочитане перикопе из Јеванђеља обратио верном народу. Он се хронолошки осврнуо на претходне недеље које се надовезују једне на другу. Данашњи сведоци празника Васкрсења су жене Мироносице које носе миро да  Господа Свога  помажу. Њима се јавља архангел Гаврил и објављује да је Христос васкрсао. Христос је ради Васкрсења дошао да би својим Васкрсењем нама дао васкрсење. Владика је напоменуо да смо у временима бурних животних искушења, али да не треба да се бојимо јер је Господ апостолима рекао да се не боје и да је Он са њима до краја века. Ми хришћани треба да прођемо све што је и сам Господ прошао. Тај пут је много тегобан, многи се изгубе на том путу. Тешко је на самом почетку док се не испунимо благодаћу Божијом, али кроз пост, молитву и само Свето причешће постајемо сигурнији. Без истинског љубљења Господа и служења Њему нема нам спасења, поучио је Епископ присутне. Учешће у Светој тајни причешћа узео је велики број деце и верног народа. По свршетку Свете Литургије приређена је пригодна трпеза љубави од стране братства храма. При трпези  љубави, а по благослову старешине оца Жељка, Епископу се захвалном беседом обратио г. Драган Јовановић, председник Црквене општине Чукојевац. Чтец Петар Ђерковић

У недељу Мироносица, у Манастиру Жичи, Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ западноамерички Максим уз саслужење архимандритȃ Дамјана (Цветковића) и Јакова (Лазовића), протојереја-ставрофора Лазара Васиљевића, протојерејȃ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Милутина Балтића. Након прочитаног Јеванђеља, Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим је најпре укратко подсетио на јеванђелски догађај када су свете жене Мироносице дошле на гроб са миром и на тај начин постале сведоци празног гроба, иако су  нешто раније присуствовале, прво, Распећу Господњем, а потом и Његовом полагању у гроб. Епископ западноамерички је истакао да се у најстаријем јеванђељу каже да су ове жене биле захваћене страхом, док га Свети јеванђелист Матеј допуњује и каже да су биле испуњене и радошћу. Немамо много података о томе како су оне саме доживеле овај необичан догађај и како се десило да нису баш сасвим испуниле задатак дат им од анђела. Наиме, речено им је да пренесу апостолима ту најснажнију и најмоћнију вест – да је васкрсао Господ, али, исто тако, јеванђелист бележи да су оне остале неме и да „никоме ништа не казиваху, јер се бојаху“. Но, јасно је да су апостолима ипак на неки начин пренеле ову поруку, па би требало да се запитамо – како је могуће пренети поруку не казавши ништа? Могуће је, јер су оне све рекле читавим својим бићем – не вербално, већ егзистенцијално. Своју беседу Владика је закључио поуком да се Господу може рећи све – не глагољивошћу и речима, већ својим бићем и својим постојањем које говори више од речи. Треба имати у виду – да у нашем свакодневном животу своју љубав према Богу, која је основ и која прожима љубав према ближњем, треба да преносимо по угледу на мироносице: пажњом и треперењем бића које одаје нашу љубав, дивљење и изненађење које долази од таквог сусрета какав је онај са чудесним Господом. Његово Преосвештенство г. г. Максим је подсетио и на житија жена Мироносица које су остале у служби Цркве и постале пример служења који треба да надахњује све генерације хришћана. На крају, нису изостале ни речи благодарења упућене његовом Преосвештенству Епископу жичком г.г. Јустину на благослову за служење Свете Литургије као и жичком сестринству и народу који увек са радошћу дочекује Његово Преосвештенство Епископа Максима. Христос васкрсе! Сестринство манастира  

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, 15. маја 2021. године у селу Вича, у црквеној сали Храма Светог пророка Илије организована је изложба старих фотографија, књига и литургијских предмета. Повод за овај догађај јесте јубилеј 90 година постојања овог храма, који ће бити и литургијски прослављен на дан црквене славе. Пре свега, огроман значај ове изложбе јесте у томе што су мештани парохије вичке били у могућности да препознају своје претке, који су учествовали у богослужбеном животу храма још од давне 1931. године. Такође, циљ изложбе јесте и чување од заборава значајних фотографија, као и личности које су помагале да овај храм до данас постоји. Локални парох Немања Матејић је уложио велики труд, сакупљајући фотографије у претходних пет месеци. У организацији овог важног подухвата, поред оца Немање, учествовао је и Народни музеј у Чачку, на челу са Делфином Рајић. Изложбу су отворили ученици ОШ „Марко Пајић“ у Вичи, отпевавши васкршњи тропар. Отац Немања и госпођа Делфина Рајић су потом одржали говоре у којима су истакли значај овог догађаја. Отац Немања се на почетку говора захвалио Његовом Преосвештенству Епископу жичком Господину Јустину, који је дао благослов да се изложба отвори, као и Народном музеју града Чачка, на челу са Делфином Рајић и ученицима који су отпевали тропар Христос васкрсе, који почиње речима којима се поздрављамо све до Спасовдана. Истакао је колико је било тешко пронаћи поједине фотографије, које су веома важне да се сачува од заборава историја вичке парохије. На тим фотографијама се могу видети бројне значајне личности које су у претходних 90 година живели на територији Драгачева, као и свештеници који су службовали на овој парохији. Посебно су значајне три веома старе фотографије, које потичу још из 1931. године, са освећења овог храма. Госпођа Рајић је говорила о значају бројних материјалних и духовних сведочанстава богате историје Драгачева и његове околине, који имају посебан значај за српску културу. Потом се осврнула на историју ове географске области, као и саме Виче, изневши податак да се Драгачево први пут помиње у турским катастарским књигама из 1476. Назив села Вича први пут је званично забележен 1813. године, када је Милош Обреновић за старешину девет села, међу којима је и Вича, поставио капетана Сима Радовића из Каоне. Истакла је да је Црква Светог пророка Илије саграђена залагањем свештеника Милана Недовића и учитеља Александра Сухарова. Цркву је освештао Епископ Јефрем Бојовић, рођени брат војводе Петра Бојовића. Летопис цркве, како је нагласила, сада је допуњен фотографијама из њеног живота, од којих је настарије израдио фотограф Томислав Зупан, на њеном освећену 1931. године. Присутнима се говором обратио и проф. др Драгољуб Даниловић, историчар из Краљева, који заједно са оцем Немањом пише монографију ове цркве. Он је пре свега истакао значај жртава наших предака, који су себе уградили и у темеље храма, тако што су својим животима посведочили значај литургијског живота и окупљања. Ученици нижих разреда су потом отпевали познату духовну песму „Људи ликујте“. Такође, у програму је учествовао и Данило Томић, гуслар из Ужица, као и Матија Рановић, ученик из Гуче, који је свирао хармонику.   Поред фотографија, изложене су и старе богослужбене књиге које су користили свештеници овог храма, од којих је наjстарија Јеванђеље из 1713. године. Јереј Немања Матејић, као што је већ поменуто, јубилеја приређује и монографију храма, у чијој изради је учествује и проф. др Драгољуб Даниловић, историчар. Након културно-уметничког програма и изложбе, уприличено је пригодно послужење. Дарко Стевановић, студент теологије  

Радуј се, ковчеже најлепших дарова! Радуј се, изворе у коме се умивамо сузама покајања и опраштањем! Радуј се, јер у себи подиже жртвеник љубави јеванђељске! Радуј се, Василије Свети, похвало рода нашега! Храм Светог Василија Острошког у краљевачком насељу Кованлук, данас је прославио велики празник и своју храмовну славу. Прослава је почела дан раније 11. маја 2021. године вечерњом службом коју је служио Архијерејски намесник пожешко-ариљски Драган Стевић, док су саслуживали јереј Бојан Милошевић, старешина храма у Ариљу, протонамесник Дејан Марковић, протођакон Милутин Балтић и ђакон Стефан Милошевски, уз предивно појање појаца из Храма Светог Саве и Храма Светог Василија Острошког. Овом прелепом догађају присуствовало је мноштво верног народа из Ариља, Краљева и околине. Славље се наставило и следећег дана када су свештенство и бројни народ са радошћу и у молитви дочекали свога пастира, Епископа жичког Господина Јустина. Света Архијерејска Литургија је почела у 9 часова, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), Архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића, Архијерејског намесника жичког протојереја–ставрофора Ненада Илића, старешине Храма Светог Василија Острошког протојереја Ивана Радовановића, као и протођакона Александра Грујовића. Епископ Јустин је одржао надахнуту празничну беседу која ће дуго остати у умовима и срцима присутног верног народа. Красоти богослужења својим појањем допринели су појци Храма Светога Саве, као и појци Храма Светога Василија Острошког. На Литургији су били присутни и свештеници из братства Храма Светога Саве на челу са старешином протојерејом Радојем Сандом, из Храма Свете Тројице у Краљеву на челу са старешином протојерејом–ставрофором Јованом Ђоремом, из Храма Живоносног источника у Врњачкој Бањи на челу са старешином протојерејом Чаславом Јовановићем, као и братство Храма Васкрсења Лазаревог у Жичи. Такође, били су присутни и припадници градске власти, школства и војске нашег града. Славље се наставило током целог дана, док су реке верника из ближе и даље околине посећивале цркву и узносиле молитве. Славље се завршило у 17 часова вечерњим богослужењем и читањем Акатиста Светоме Василију од стране протонамесника Мирољуба Попадића, док је порта и даље била испуњена верним народом наше Свете Цркве. Нека Господ услиши наше молитве на добробит и корист свих нас. Александар Пауновић, службеник Епархије жичке  

Литургијска свечаност обележила је дан празновања спаљивања моштију Светог Саве, уједно и дан храмовне славе Саборне цркве у Краљеву. Евхаристијско сабрање у данима пасхалне радости предводио је Епископ жички г. Јустин уз саслужење свештенства из различитих делова наше Епархије. Своје учешће узели су и представници локалне самоуправе и других институција. Верни народ је својим молитвеним присуством заједно са нашим појцима и чтецима, принео своје свештено позвање кроз учествовање у богослужењу.   Ове године, 10. маја, налазимо се у цветном триодском периоду, периоду васкршње радости где радост Христовог Васкрсења досеже врхунац у прослављању. Тако уз радост усклика „Христос васкрсе!“ убрајамо још један принос – ми православни Срби прилажемо светосавске мошти. Свети Сава, по речима Светог владике Николаја, и поред светитељства постаје после смрти и мученик Христов. Саву који је саваскрсао србски род, оца наше нације, по речима Владике Јустина, величамо у светлости најсветлијег и најрадоснијег празника Васкрсења Господа и Спаса нашег Исуса Христа. При завршетку благољепног литургијског славља пререзан је славски колач у име светитеља Саве првог Архиепископа српског. Евхаристијска благодат пренета је на богато уприличену трпезу љубави у порти Светосавске цркве, на радост свих. Душан Дуњић, студент теологије Фото: Горан Шљивић  

На дан када наша Света Православна Црква прославља Недељу Антипасхе, у народу познатију као Томину недељу, наша Света обитељ била је удостојена посете Његовог Преосвештенства Епископа жичког господина Јустина. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић), јеромонах Стефан (Чкоњевић) и протођакон Александар Грујовић. Торжественим појањем евхаристијско сабрање улепшали су протопсалт Иван Трајковић и вероучитељ Ђорђе Радојковић из Чачка. У току Литургије Епископ Јустин је јеромонаха Стефана произвео у чин протосинђела.     После прочитаног Светог Јеванђеља, у поучној беседи Владика је говорио о догађајима након Васкрсења Христовог када се Христос јавио уплашеним ученицима кроз затворена врата. Дао им је мир који свет не даје, већ мир истинитог Бога. Испуњени тим миром они су задобили и силу да опраштају и везују грехе. Да би човек задобио мир потребно је примити самог Господа у срце и душу нашу, да Његова воља постане наша воља. Потребно је да управимо живот наш стазама Христовим и да се трудимо да живимо по Јеванђељу, да избегавамо замке овога света које нас удаљавају од Христа и да се усмеримо ка једином Путу који води у непролазни живот вечни. Неверје Томино је неверје наше. Тек када је Тома ставио прсте своје у ране од клинова узвикнуо је „Господ мој и Бог мој“. Тако је исповедио веру у Христа, а ту исту веру и ми настављамо да исповедамо, рекао је Владика тумачећи догађај који славимо у овој недељи. Након Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све присутне. Братство Манастира Згодачица  

На празник Светог апостола и јеванђелисте Марка, литургијска заједница при Храму Светог Марка у Ужицу обележила је свој јубилеј – 300 година постојања. Литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, а саслуживали су: архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, архијерејски заменик Епископа браничевског Г. Игнатија протојереј-ставрофор Дејан Ивковић,  протојереј-ставрофор Радомир Радовановић (Архиепископија београдско-карловачка), старешина Храма Светог апостола и јеванђелисте Марка протојереј-ставрофор Милић Драговић, старешина ужичког Храма Светог Георгија протојереј Владимир Дуканац, јереј Дејан Марковић (Епархија шумадијска), протођакон Александар Грујовић и ужички ђакон Богдан Милић. Након прочитаног Јеванђеља, Преосвештени Владика се обратио сабраном народу поучним словом. Најпре је истакао важност јубилеја који прослављамо, рекавши да нешто што траје тако дуго заиста и вреди. То је несумњиво случај са Црквом Светог Марка. Преосвештени Владика нагласио је духовни значај овог храма и веру људи који су га градили, обнављали и чували, истакавши да није било те вере, труда и залагања, храм сигурно не би опстао. У наставку беседе, Епископ је указао на значај нашег постојања овде на земљи, рекавши да човек засигурно није рођен да би умро и да се ту заврши његово постојање. У том случају ни живот не би имао смисла. Човек животом овде и сада на земљи показује и опредељује се за вечни живот и заједницу са Богом. Радост сабрања је увеличана рукоположењем вероучитеља Ненада Дукића из Ариља у чин ђакона.   После Свете Литургије, уследио је културно-уметнички програм где су се ученици ужичких средњих школа (Медицинска школа и Економска школа)  представили песмом и рецитовањем. Српски дом «Деспот Стефан Лазаревић» (удружење при Цркви) организовао је литерарни и ликовни конкурс на тему «Стара црква у мом доживљају»  за ужичке средњошколце.  Стручни жири је прегледао радове и одабрао најбоље. Ученицима су уручене похвале и пригодне награде. У категорији литерарног стваралаштва награђени су: Дарија Петровић (Ужичка гимназија), Јована Ћећез (Медицинска школа) и Вељко Рајић (Економска школа). У категорији ликовног стваралаштва награђени су: Стефан Матовић, Сретен Стаменић и Лазар Туцовић. Сви ученици су из Уметничке школе. Награђени и похваљени ликовни радови су били изложени у порти Цркве. Такође,  ученици основних и средњих школа из Ужица и Чајетине су обогатили ову изложбу својим ликовним радовима. Један од најстаријих чланова литургијске заједнице при Храму Светог Марка, господин Драган Словић, приредио је изложбу својих минијатура и на тај начин још једном показао како се трудом и радом развијају таленти који су нам од Бога даровани. Колач и жито, својим трудом и љубављу, приложили су за здравље своје породице господин Миломир и његова супруга Миланка, који се од почетка обнове богослужбеног живота труде око Цркве Светог Марка. Нека им Господ стоструко врати за њихов труд. Домаћини данашње славе били су браћа и сестре у Господу Христу који се сваке недеље сабирају на Евхаристији у нашем храму. Још један траг у времену  ће остати записан – на данашњи дан, приликом обележавања 300 година од постојања Цркве Светог Марка,  представљен је Летопис Старе цркве Светог апостола и јеванђелисте Марка. Летопис је приредио и написао старешина Цркве, протојереј-ставрофор Милић Драговић. Овај Летопис представља собом не само осврт на постојање Цркве Светог Марка, већ је један богат културни осврт на историју овог града и краја који сведочи да смо на овим просторима постојали, живели и да ће то тако остати и у будућности.                                                                                                            Ђакон Богдан Милић

“…Вода жива која све нас умива, окрепљује, оживљава и припрема за Царство Небеско“. Петак Светле недеље посвећен је обележавању и прослављању имена Пресвете Богородице. На обронцима планине Таре, у селу Солотуши, налази се храм који је посвећен празнику Живоносног источника. Ове године је прославу храмовне славе увеличало и присуство Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина. Служењем Свете Архијерејске Литургије и причешћем верног народа овај празник је прослављен на најпотпунији могући начин.   Његовом Преосвештенству саслуживали су архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић и игуман Манастира Раче високопреподобни архимандрит Герман (Авакумовић), протођакон Александар Грујовић и Далибор Ђорђевић, ђакон из Бајине Баште. Након прочитаног Јеванђеља, Епископ Јустин је беседио и поучио верни народ о настанку самог празника и о историјским догађајима који су довели до његовог установљења. Чудесно јављање Богородице цару Лаву, док је још био војник, и исцељење водом са извора навеле су цара Лава да након 468. године, када је постао цар, достојно обележи место тих чудесних догађаја и установи празник посвећен Пресветој Богородици.   Епископ Јустин је затим говорио о смислу и циљу духовног живота – о стицању Царства Небеског, указујући да су све поуке, приче, чуда која се догађају преко светитеља и чудотворних икона заправо догађаји у служби нашег спасења. Они имају за циљ да посведоче Божије присуство и да нам покажу да је Господ снажан и спреман да нас заштити од свега што нас искушава: од болести, глади и од сваког другог зла. У духу празника, Владика је нарочито истакао какав значај за вернике има Пресвета Богородица. Њен значај у домостроју спасења је немерљив. Тај значај сликовито представљају речи из беседе Епископа Јустина: “…из овог живоносног источника излази вечни живот, река која нас људе води у вечни живот. То је вода жива која све нас умива, окрепљује, оживљава и припрема за Царство Небеско“. За нарочит труд око изградње Храма Живоносног Источника у Солотуши господину Радовану Стаменићу је уручено епархијско одликовање – Орден Преподобног Симона Монаха. Након уручења признања г. Стаменић се топлим речима обратио Његовом Преосвештенству Г. Јустину истакавши да овај чин представља не само признање него и обавезу за њега и његову породицу, као подстрек за наставак помагања Цркви Божијој. Након његових речи захвалности, присутнима се обратио и надлежни парохијски свештеник протојереј Боро Ћутило речима захвалности Епископу и позивом верном народу да након Литургије остану у порти цркве и послуже се на трпези коју је породица домаћина вредно припремила. У наставку је сломљен и славски колач и одређен домаћин који ће наредне године на себе преузети организацију прославе храмовне славе. Текст: Ненад Зекавица Фото: Ненад Зекавица и Небојша Јовановић  

У четвртак Светле седмице, када ове године прослављамо и Светог Георгија великомученика и победоносца, наша света обитељ имала је благослов и радост да нам у  канонску посету дође наш епархијски Архијереј Господин Јустин. Епископу жичком Г. Јустину, који је служио Свету Архијерејску Литургију, саслуживали су архимандрит Сава (Илић), јереј Младен Стевановић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Владимир Јовановић.   У богонадахнутој беседи Његово Преосвештенство обратио се монаштву, свештенству и верном народу речима: „Силаском Сина Божијега у овај свет и оваплоћењем Његовим, Господ је узео на себе нашу људску природу. Узео је све од наше природе осим греха. Јер Он је и дошао овде на земљу да савлада грех, да уништи смрт, да нама дарује живот вечни. Та почаст и та слава, нашему роду људском, палом, посрнулом, изранављеном, дарована је у потпуности Васкрсењем Христовим. Он Који је васкрсао Лазара, исто то ће учинити и са нама. Вазнео се на небо и сео са десне стране Бога Оца, поставивши људску природу са десне стране Бога Оца. То је слава роду људском, коју је донео нико други до Победитељ смрти, Господ наш, Исус Христос.“   Епископ је  у наставку беседе говорио о хришћанском подвигу, испуњавању заповести, задобијању благодати и љубави Божије, подсећајући нас на житије Светог Георгија, чији спомен данас славимо. Подсетио нас је да „ми живимо у овоме свету, али наш живот је опредељен за Царство Небеско. Само то и једино то има смисла у нашем животу“. У наставку Свете Архијерејске Литургије Владика је у свештенички чин рукоположио ђакона Владимира Јовановића из Рашке. После трпезе љубави у манастирској трпезарији, Епископ Јустин је благословио присутне и пожелео да им овај дан буде на духовно укрепљење и радост. Сестринство манастира    

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина краљевачко свештенство је у данима васкршње радости предузело низ активности човекољубивог карактера. На дан Васкрсења Христовог свештенство града Краљева посетило je здравствени центар “Студеница“. Том приликом болесницима су подељена васкршња јаја и пригодни дарови у знак жеље за оздрављењем. Многи лекари, медицинско особље и болесници су се видно обрадовали овом изненадном сусрету и васкршњем поздраву “Христос васкрсе“ који је ушао и под сводове лечилишта.     Након пасхалног вечерњег богослужења које је служено у Светосавском храму, уз читање Јеванђеља на седам језика, у присуству великог броја одраслих и деце, одржана је такмичење у куцању васкршњим јајима. Деци чија су се јаја показала најтврђим додељене су васкршње награде, а осталој деци подељене су иконе. У среду Светле седмице, свештеници из братства Храма Светог Саве посетили су СОС Дечије село Краљево. Деци без родитељског старања, која се на овом месту одгајају и васпитавају, подељени су васкршњи дарови. Посебну радост изазвале су лопте које представљају сталног дечијег сапутника кроз одрастање и заједничку игру. Истог дана, посећена је и Народна кухиња у Краљеву. Овде се трудом јавних институција и других добротвора свакодневно припремају оброци за 600 корисника. За све њих припремљена су васкршња јаја, која су са особитим задовољством и захвалношћу примили уз васкршње поздраве: Христос васкрсе – Ваистину васкрсе! Братство Храма Светог Саве, Краљево