Недеља мироносица у Манастиру Жичи

У недељу Мироносица, у Манастиру Жичи, Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ западноамерички Максим уз саслужење архимандритȃ Дамјана (Цветковића) и Јакова (Лазовића), протојереја-ставрофора Лазара Васиљевића, протојерејȃ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Милутина Балтића.

Након прочитаног Јеванђеља, Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим је најпре укратко подсетио на јеванђелски догађај када су свете жене Мироносице дошле на гроб са миром и на тај начин постале сведоци празног гроба, иако су  нешто раније присуствовале, прво, Распећу Господњем, а потом и Његовом полагању у гроб. Епископ западноамерички је истакао да се у најстаријем јеванђељу каже да су ове жене биле захваћене страхом, док га Свети јеванђелист Матеј допуњује и каже да су биле испуњене и радошћу.

Немамо много података о томе како су оне саме доживеле овај необичан догађај и како се десило да нису баш сасвим испуниле задатак дат им од анђела. Наиме, речено им је да пренесу апостолима ту најснажнију и најмоћнију вест – да је васкрсао Господ, али, исто тако, јеванђелист бележи да су оне остале неме и да „никоме ништа не казиваху, јер се бојаху“. Но, јасно је да су апостолима ипак на неки начин пренеле ову поруку, па би требало да се запитамо – како је могуће пренети поруку не казавши ништа? Могуће је, јер су оне све рекле читавим својим бићем – не вербално, већ егзистенцијално. Своју беседу Владика је закључио поуком да се Господу може рећи све – не глагољивошћу и речима, већ својим бићем и својим постојањем које говори више од речи.

Треба имати у виду – да у нашем свакодневном животу своју љубав према Богу, која је основ и која прожима љубав према ближњем, треба да преносимо по угледу на мироносице: пажњом и треперењем бића које одаје нашу љубав, дивљење и изненађење које долази од таквог сусрета какав је онај са чудесним Господом. Његово Преосвештенство г. г. Максим је подсетио и на житија жена Мироносица које су остале у служби Цркве и постале пример служења који треба да надахњује све генерације хришћана.

На крају, нису изостале ни речи благодарења упућене његовом Преосвештенству Епископу жичком г.г. Јустину на благослову за служење Свете Литургије као и жичком сестринству и народу који увек са радошћу дочекује Његово Преосвештенство Епископа Максима.

Христос васкрсе!

Сестринство манастира