Author: Filip

Данас је храм у Врби прославио свој дан и славу, а част да началствује на литургијском слављу припала је умировљеном проти Миломиру Танасковићу. Наш парох јереј Ивица Тадић неуморним заузимањем и са искреном жељом да се у овом месту оствари црквени дух и заједничко учешће свих, координирајући кроз службу и друге облике помагања мештанима, доприноси остварењу смисла заједништва у Цркви. Мештанима окупљеним на служби била је част да молитвено славе са парохом из Ратине, прото-јерејом Драганом Тубом, који је читаву деценију саслуживао у Врби док није завршен храм у Ратини. Протојереј Александар Јевтић, својом надахнутом беседом, живо је направио паралелу по питању Вазнесења Господа Исуса Христа и наших живота садржаних између неба и земље. Говорио је о значају овог празника као карике у ланцу домостроја спасења, као “радосном растанку“ који нам сведочи да смо на путу ка Царству Небеском, о важности узношења људске природе на синтронос Бога Оца, као и о одразу који све наведено даје на живот нас верујућих који овде и сада живимо за сусрет са Христом. Литургија је попримила  свечан облик захваљујући и ђакону Стефану Милошевском. Поред бројних верника ученици млађих разреда, ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Врби, употпунили су слику сабране Цркве Христове. Литургија је у завршном делу, употпуњена литијом са читањем четири Јеванђеља, малим поменом и сечењем славског колача. Прослава је настављена у просторијама при храму, где су сви присуствовали продуженој трпези Господњој. Градоначелник Предраг Терзић, обишао је радове на новом парохијском дому и уз досадашњу новчану помоћ, обећао је подршку и нову помоћ за завршетак радова на дому. Славећи Вазнесење Господа Исуса Христа, трудимо се да на обећаном путу Духа Светога на који нас усмерише његови ученици, останемо и будемо достојни следбеници Његове спасоносне истине ка вечном животу. Храм Вазнесења Господњег у Врби, посвећен је не без разлога, овом великом Христовом празнику. Бурна прошлост у овом месту, кроз неколико историјских периода са ратовима, увек је доносила губитке по саму црквену заједницу. Храм је неколико пута разаран, а током Другог светског рата у борби нацистичког окупатора са руским Црвеноармејцима и у потпуности миниран и до темеља разорен. У времену после Другог светског рата, када је доминантна власт, сузбијала било какву потребу за изградњом верских објеката, залагањем тадашњег пароха, проте Миломира Танасковића, за неколико година храм је поново подигнут по истој величини и облику, па новим обнављањем и вазнесењем почиње да слави и Вазнесење Господње. Ранији презвитери, при храму, осетили су страхоте и доживели страдање у свим ратним вихорима. Познат је и прота Петар Жиравац који је из Врбе одведен у логор Дахау и био је један од ретких свештеника који је преживео и то страдање. Вероучитељ Милан Милутиновић

Дана 12. јуна 2024. године, у навечерје празника Вазнесења Господњег, храмовне и градске славе, у парохијском дому Храма Вазнесења Господњег у Чачку, по благослову Предстојатеља жичког трона Господина др Јустина, одржана је промоција издавачке делатности Епархије жичке. Поред многобројног свештенства и представника града, промоцији издаваштва присуствовали су представници свих културних институција града Чачка, али и директор Музеја у Горњем Милановцу и много заинтересованих слушалаца. На промоцији су говорили: протојереј др Слободан Јаковљевић, парох вазнесењски и уредник издаваштва Епархије жичке, протојереј Ђорђе Лазаревић, парох вазнесењски, др Вук Даутовић, научни сарадник на одељењу за Историју уметности Универзитета у Београду и др Милош Тимотијевић, музејски саветник Народног музеја у Чачку. На почетку је отац Слободан поздравио све присутне и захвалио им се што су одовојили своје време и у толиком броју посетили овај пригодни догађај. Затим је представио његове саговорнике који су сви на различите начине сарадници издаваштва Епархије жичке: као аутори, рецензенти или преводиоци. Отац Слободан се осврнуо на историју богате издавачке делатности Епархије жичке, која почиње још у време Светог Саве, за кога можемо рећи да је зачетник издаваштва у Жичкој епархији и организованог преписивања и редактуре пре свега богослужбених књига. Ту су такође знани и незнани скриптори из средњег века, епископи попут Никифора Максимовића, Јоаникија Нешковића, Саве Бараћа Дечанца, Светог Владике Николаја (Велимировића), Василија Костића, Хризостома Столића све до данашњих дана. Сам пројекат издаваштва, по речима оца Слободана, постављен је мултидисциплинарно. Овакав приступ укључује објављивање мисионарске и мисиолошке литературе, затим богословских дела у свим аспектима, научних монографије из историје уметности, књига из историје цркве. Излагач је најавио да су у плану издаваштва предвиђени преводи дела Светих Отаца, философска дела из православне визуре, али и превођење капиталних теолошких дела на српски језик. У наставку нам се обратио др Милош Тимотијевић, рецензент књига У светом и свечасном храму овом и Ризница Саборне Цркве Вазнесења Христовог у Чачку. Он нам је кроз приказ књиге протојереја др Слободана Јаковљевића У светом и свечасном храму овом показао богату историју Чачка, а посебно историју Цркве у Чачку кроз векове. Господин Тимотијевић је такође изложио историјат издаваштва Епархије жичке у последња два века, истичући на првом месту гласило Епархије жичке Жички благовесник, и Преглед Цркве Епархије Жичке. Осврнуо се и на књигу о Ризници храма Вазнесења Христовог у Чачку истичући озбиљан приступ у раду двојице аутора и предвиђајући да ће ова књига имати свој живот и значај у деценијама које долазе. Након др Тимотијевића обратио нам се др Вук Даутовић, научни сарадник на одељењу за Историју уметности, Филозофског факултета, Универзитета у Београду. Господин Даутовић је коаутор књиге Ризница Саборне цркве Вазнесења Христовог у Чачку и рецензент књиге У светом и свечасном храму овом. Он нам је говорио о књизи Ризница Цркве Вазнесења Господњег у Чачку, посебно наглашавајући да је Ризница чачанске цркве једна од ретких у СПЦ на којој је извршена конзервација експоната, која је научно обрађена, и изложена у одговарајућем простору. Он је такође у свом излагању истакао важност везе цркве и академизма на примерима универзитета у иностранству, где се веома негује верски живот на универзитетима и остварује сарадња у разним аспектима хришћанске вере и културе. Затим нам се обратио протојереј Ђорђе Лазаревић преводилац књиге проф. Василија Васиљевича Болотова Историја Цркве у периоду Васељенских Сабора (Историја богословске мисли) који нам је приближио све детаље везане за садржај ове изузетно значајне књиге. Наиме Историја Цркве у периоду Васељенских Сабора (Историја богословске мисли) је текуће године доживела своје друго и допуњено издање у издању ЕУО Епархије жичке. Реч је о назаобилазној литератури на катедри за догматско богословље Православног Богословског факултета. Отац Ђорђе је истакао да је реч о збирци предавања проф. Болотова који је веома млад преминуо, али је ипак оставио неизбрисив траг у богословљу. Књигу је приредио његов ученик проф. Брилијантов и издао почетком прошлог века у Петрограду. Специфичну одлику излагања у овим предавањима В. В. Болотова преставља чињеница да је читав низ грчких (понекад и латинских) израза, а понегде и дугих тирада које су унете у текст остављено без превода. У првом издању ти страни елементи обично се замењују преводом на руски језик, са којег су преведене на српски. Међутим упркос труду многе деонице, посебно везане за иконоборство, остале су непреведене. Излагач је напоменуо да су у нашем другом, допуњеном и редизајнираном издању унете исправке појединих термина, имена и одређених ортографских грешака. Такође, непреведене деонице на грчком језику сада су преведене на српски језик од стране др Дарка Крстића и унете у фусноте. На крају отац Слободан се осврнуо на књиге Вера пуна светлости ђакона Стефана Милошевског и књигу Господе где станујеш протојереја Александра Јевтића. Истакао је да прва књига говори о Символу вере и његовом тумачењу. Када кажемо Православна вера у суштини мислимо на Символ вере. Сва истина и суштина наше вере је садржана у њему. Стога је важно не само понављати га на Литургијама већ га доживети и разумети тако да прожме читав наш живот. Ова књига итекако може да помогне у томе. Излагач је истакао да је текст ове књиге непосредан, и практичан, стога је њен поднаслов Практични катихизис и више него оправдан. Отац Слободан је посебно истакао да је ова књига веома добра као поклон онима који тек ступају у веру и праве почетне кораке. Протојереј др Слободан Јаковљевић је говорио и о књизи Господе где станујеш, наглашавајући да садржину књиге чине чланци оца Александра који су писани у часопису Православни Мисионар и прикупљени на једно место. Излагач је посебно истакао да ова књига представља истовремено беседе, књижевне есеје, теолошка промишљања и критику где нам аутор приказује мозаик кратких и директних одговора на актуелне, животне теме. Истакнуто је да се у поменутој књизи може читати о Момчилу Настасијевићу, Чехову, Његошу, отуђености, депресији, великом проблему противприродне поделе на молитвено и академско богословље, али и о хришћанској љубави, милосрђу, смиреноумљу, светости и многим другим суштинским темама.  Остатак вечери овог празника издаваштва и књиге протекао је у потписивању књига и пригодним разговорима о представљеним издањима Епархије жичке. Чтец Филип Нешковић

У недељу Слепога, 09. јуна 2024, у Светосавском храму у Краљеву служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Предстојатељ жичког трона Г. Јустина. Саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић) и братство храма, уз молитвено учешће великог броја верника. Појали су истоимени хор овога храма, као и протопсалт Иван Трјаковић. Након јеванђелског читања, наш Архијереј обратио се сабрању речима пастирске поуке у којима је истакао да је човек од Бога добио много дарова, међу којима је и дар вида. Између осталог, нагласио је: – Поред чула којима сазнаје овај видљиви свет, човек је добио могућност да духовним чулима сазнаје нематеријални свет и приступа познању Бога. Догађај прогледање човека слепог од рођења није превасходно важан због исцељења физичког, већ због чина вере коју је слепи пројавио кроз сусрет са Истинитим Богом. Ми из овога црпимо поуку да смо призвани да срцем и умом тежимо ка богопознању. Као што је слепи прогледао у бањи силоамској, ми прогледамо духовно кроз Свету Тајну Крштења, Свету Тајну Исповести и светотајински живот Цркве Христове. Направивши паралелу између новозаветног светотајинског дејства и обредног чина очишћења који се одиграо у силоамској бањи као пројава испуњења старозаветног богослужења у личности Христовој, Архијереј нас је поучио да свако добро које чинимо, чинимо благодаћу Божијом која се усељава у нас, уколико ка њој тежимо. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Пуноћа сабрања задобијена је кроз јединство свих са Богом у причешћивању Телом и Крвљу Христовим. Протојереј Александар Р. Јевтић

У Ивањици, у понедељак 3. јуна, Светом Архијерејском Литургијом је обележен дан Светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене, слава ивањичке цркве, на којој је у ђакона рукоположен вероучитељ Милан Селенић. Архијереј жички Господин Јустин началствовао је литургијским слављем уз саслуживање архимандрита Тимотеја (Миливојевића), игумана овчарскокабларског Манастира Васнесење, протојереја Драгана Стевића, Архијерејског намесника пожешко-ариљског, протојереја-ставрофора Гмитра Милуновића, Архијерејског намесника моравичког, протојереја Ненада Бајића, старешине храма у Ивањици и протојереја Божидара Селенића, пароха из Котраже у драгачевском намесништву. Владичански ђакон Стефан Симић и ђакон ивањички Тихомир Костић, који су такође саслуживали, привели су Архијереју Јустину вероучитеља Милана Селенића из Котраже да буде рукоположен за служење у ђаконској служби, на свеопшту радост Цркве која је добила још једног сатрудника на њиви Господњој. Литургију је улепшало присуство и појање сестара Манастира Ковиља, као и појање протопсалта Ивана Трајковића. За данашњи велики празник Архијереј Јустин је упутио верном народу пригодну беседу коју можете послушати ОВДЕ. После сечења колача, овогодишњи домаћин славе, господин Ненад Маричић, предао је половину колача будућем домаћину, господину Милану Поледици из Ивањице. По Литургији уследила је трпеза љубави на три места, у храмовној порти за верни народ, као и свечани ручак у обе сале парохијског дома за свештенство и монаштво, представнике локалне самоуправе и припаднике МУП-а из Ивањице и друге драге госте који су се сабрали на овај радостан и благословен празник. парохијски ђакон ивањички Тихомир Костић

У навечерје празника служено је празнично бденије са почетком у 18 часова. Бденијем је началствовао јереј Саво Величковић, парох први пожешки уз учешће протојереја Драгана Стевића, Архијерејског намесника пожешко-ариљског и протојереја-ставрофора Дмитра Луковића, пензионисаног пароха пожешког, за певницом уз братство храма учествовао је и парох савиначки јереј Дарко Глукчевић, као и богослови. У наставку дечији црквени хор “Звончићи” испред храма приредио је пригодан програм за све присутне. Након чега су пожешки вероучитељи прегледали приспеле радове на литерарни конкурс на тему “Овим побеђуј! Крст као симбол хришћанства”, који је био расписан за све ученике основних и средњих школа у Пожеги. Дана 3. јуна 2024. године, у Пожеги је свечано прослављена храмовна слава Светих царева Константина и Јелене. Литургијско славље почело је у 8 часова. Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Милић Драговић, старешина старе ужичке цркве уз саслужење, протојереја мр Миломира Радића, пароха првог при Храму Свете Тројице у Краљеву, јереја Зорана Гођевца службеника Епархије рашко-призренске, протојереја Милуна Стефановића, старешине храма у Гучи, протонамесника Владимира Кораћа, старешине храма у Севојну, протонамесника Дарка Несторовића, пароха четвртог ариљског, јереја Рада Марића, старешине храма у Лучанима и јереја Сава Величковића, пароха првог пожешког. На литургији велики број верника из Пожеге и околине узео је учешћа и приступио причасној чаши. Славски дарови које су припремили овогодишњи домаћини, на крају литургије су освећени и протојереј мр. Миломир Радић произнео је богонадахнуту беседу, честитајући славу и позивајући све да по узору на благоверног цара  Константина и мајку Јелену следујемо на Христовом путу. Будући да временски услови нису дозволили опход око храма у наставку старешина храма протојереј Божо Главоњић, уручио је признања награђеним ученицима, специјално признање-путовање додењено је  Ленки Арсић II2 Гимназија “Свети Сава”, прва новчана награда Сањи Пуновић, Техничка школа, друга новчана награда Петру Лековићу VI1 основна школа “Петар Лековић”, трећа новчана награда Магдалени Миловановић III2 Гимназија ”Свети Сава”. На конкурс је пристигло укупно једанаест радова, сви учесници су добили по примерак Светог писма Новог завета и пар књига духовног садржаја. Посебан значај овогодишње прославе огледа се у томе што је по први пут коришћена реконструисана црквена сала. Сала је прошла кроз обимну реконструкцију, и остали су завршни радови који ће уз Божију помоћ бити завршени у скорије време. Црквена сала ће бити у могућности да прими већи број верника и да служи за различите црквене активности и догађаје. Верници су били одушевљени новим изгледом сале, која је уређена са много пажње и љубави, чувајући традиционални дух православља. За трпезом љубави старешина храма захвалио се часном свештенству, представницима града Пожеге и државних институција,  домаћинима славе, свим ктиторима и приложницима као и благоверном народу, истичући значај заједништва и љубави међу верницима, као и важност очувања вере и традиције. Храмовна слава Светих Константина и Јелене у Пожеги завршена је у радосној атмосфери, испуњена духовним задовољством и захвалношћу за благослове који су тога дана подељени. Верници су напустили црквену порту испуњени изобиљем духовних благослова, носећи са собом сећање на овај свечани догађај. Нека је слава и хвала Богу на овом предивном дану! Братство храма

Дана 01. јуна 2024. године, у организацији Српског културног центра “Стефан Немања“ из Краљева  одржана је манифестација, “Дани духовности деце Србије“ у  порти Храма Светог Саве у Краљеву. У оквиру ове манифестације је одржан 14. фестивал дечијих ансамбала “У круг, у круг играмо ја и друг“ и републичко такмичење деце у игрању српског кола “Мало златно колце“ чији је организатор Савез културно уметничких друштава Србије.

У недељу Самарјанке, 2. јуна 2024. године, када Црква Христова прославља Светог мученика Талалеја и преподобног Стефана Пиперског, Архијереј жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Успења Пресвете Богородице у Мојсињу код Чачка. Саслуживали су Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, парох прељински, протојереј Милорад Величковић, парох мојсињски, протојереј Звонко Рацић, парох брђански, јереј Милован Вучковић, парох бреснички, као и ђакон Стефан Симић. После прочитаног Јеванђеља, Предстојатељ жичког трона је сабрани верни народ поучио беседом: „Господ, Срцезналац, Који је створио сваког од нас, зна шта коме од нас и у које време треба, долази на Јаковљев извор и ту дочекује жену Самарјанку. Господ је овом приликом припремио спасење душе жене Самарјанке. И данас, Он прилази сваком човеку, баш као што је пришао и жени Самарјанки. Господ хоће нас, овде, сада, за векове. Нема ту одлагања. Господ је спасао разбојника, а како неће нас, који смо крштени у Име Његово. Зато је потребно да се вежбамо у добру, да оставимо лоше навике, да се прилепимо уз Истинитог Господа и видећемо каква је радост и светлост у души сваког од нас.“ Беседу Архијереја жичког Г. Јустина можете послушати ОВДЕ. После Свете Литургије, трудом мојсињског пароха протојереја Милорада Величковића, за све присутне је припремљена трпеза љубави. Отац Милорад се захвалио Архијереју Јустину на доласку, благослову и поучним речима које је упутио сабраном верном народу. Такође, захвалио се свим присутним, позвавши их да ревносно живе по Божијим заповестима. Вероучитељ Милош З. Јелић