Данас је храм у Врби прославио свој дан и славу, а част да началствује на литургијском слављу припала је умировљеном проти Миломиру Танасковићу. Наш парох јереј Ивица Тадић неуморним заузимањем и са искреном жељом да се у овом месту оствари црквени дух и заједничко учешће свих, координирајући кроз службу и друге облике помагања мештанима, доприноси остварењу смисла заједништва у Цркви.
Мештанима окупљеним на служби била је част да молитвено славе са парохом из Ратине, прото-јерејом Драганом Тубом, који је читаву деценију саслуживао у Врби док није завршен храм у Ратини. Протојереј Александар Јевтић, својом надахнутом беседом, живо је направио паралелу по питању Вазнесења Господа Исуса Христа и наших живота садржаних између неба и земље. Говорио је о значају овог празника као карике у ланцу домостроја спасења, као “радосном растанку“ који нам сведочи да смо на путу ка Царству Небеском, о важности узношења људске природе на синтронос Бога Оца, као и о одразу који све наведено даје на живот нас верујућих који овде и сада живимо за сусрет са Христом.
Литургија је попримила свечан облик захваљујући и ђакону Стефану Милошевском. Поред бројних верника ученици млађих разреда, ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Врби, употпунили су слику сабране Цркве Христове. Литургија је у завршном делу, употпуњена литијом са читањем четири Јеванђеља, малим поменом и сечењем славског колача. Прослава је настављена у просторијама при храму, где су сви присуствовали продуженој трпези Господњој. Градоначелник Предраг Терзић, обишао је радове на новом парохијском дому и уз досадашњу новчану помоћ, обећао је подршку и нову помоћ за завршетак радова на дому.
Славећи Вазнесење Господа Исуса Христа, трудимо се да на обећаном путу Духа Светога на који нас усмерише његови ученици, останемо и будемо достојни следбеници Његове спасоносне истине ка вечном животу.
Храм Вазнесења Господњег у Врби, посвећен је не без разлога, овом великом Христовом празнику. Бурна прошлост у овом месту, кроз неколико историјских периода са ратовима, увек је доносила губитке по саму црквену заједницу. Храм је неколико пута разаран, а током Другог светског рата у борби нацистичког окупатора са руским Црвеноармејцима и у потпуности миниран и до темеља разорен. У времену после Другог светског рата, када је доминантна власт, сузбијала било какву потребу за изградњом верских објеката, залагањем тадашњег пароха, проте Миломира Танасковића, за неколико година храм је поново подигнут по истој величини и облику, па новим обнављањем и вазнесењем почиње да слави и Вазнесење Господње. Ранији презвитери, при храму, осетили су страхоте и доживели страдање у свим ратним вихорима. Познат је и прота Петар Жиравац који је из Врбе одведен у логор Дахау и био је један од ретких свештеника који је преживео и то страдање.
Вероучитељ Милан Милутиновић
