Ибарске новости: Ђакон Стефан Милошевски, “Радост пребивања у Богу“
Пре неколико дана сам имао прилику да посетим Свету Гору. Верујем да већина читалаца зна да је Света Гора полуострво на северу Грчке на којем се налазе само монашке насеобине и на којем живе само монаси. Тамо смо боравили свега три дана (два ноћења), али се накупило много разних утисака. На пример – мириси Свете Горе. Не само што манастирске Цркве одишу дивним мирисима какве не умем речима изразити, него и сва светогорска околина исто тако мирише. У шетњи по светогорским стазама и путевима смо провели читав низ часова – и где год да кренеш, све мирише… Борови, дивље воћке, цвеће, жбуње… Заиста је прикладно што Свету Гору називају перивојем (вртом) Пресвете Богородице! Но данас сам желео писати о нечем сасвим другом – о житељима Богородичиног врта. Монаси су људи који су приликом свога монашења положили три завета пред Богом – одрекли су се богатства, одрекли су се могућности породичног живота (=они не желе да се жене како би све своје време проводили у молитви Богу), и одрекли су се своје воље (сасвим су се предали послушности другима). Затим, својим очима смо ово видели, монаси на Светој Гори су се одрекли употребе меса. Најснажнија храна коју једу је риба и њу не једу свакога дана, већ само посебним приликама. Притом, у погледу хране постоји врло строг поредак – обедује се само два пута дневно (не као код нас, „кад год ти је воља“), ујутру у 9. часова и увече у 18. часова. За време трајања великих постова, постоји само вечерњи оброк. Ни то није крај, у руском манастиру су нас будили у 3. часа по поноћи, јер тада отпочиње јутарње богослужење. Другим речима, монаси се буде много пре зоре и свитања и одлазе молитву. Овај кратки опис монашког живота на Светој Гори ћемо завршити подсећањем да тамо нема сигнала мобилне телефоније, да нема интернета, и да нема телевизије. Још једном погледајте чега су се све одрекли ти монаси: богатства, могућности жена (и, самим тим, деце), своје воље, угођаја везаног за храну, сна, телефонâ, интернета, телевизије… Они су се одрекли већине оних ствари које за које сматрамо да нас чине срећнима и које нам причињавају задовољство. Верујем да неки од вас док читају овај попис ствари којих су се светогорски монаси одрекли могу помислити да су ти људи мргуди и незадовољни својим животима. Међутим, моје искуство је било такво (али и свих које познајем да су икада посетили Свету Гору) да сам тамо срео људе који су пуни радости и пуни живота. Не само да су радосни, него на такве људе, међу нама који имамо приступ свим горе наведеним задовољствима, не можеш наићи. Одакле им та радост, када немају чак ни приступ интернету? Где је извор њихове радости? Мислим да се одговор налази у самом имену овога полуострва. То је Света Гора јер тамо живе људи светога живота, људи у чијим животима је Бог истински присутан. Навешћу вам пример који сам чуо приликом те посете Свете Горе. Наиме, млади монах Емилијан је упао у душевну кризу и данима и месецима се усрдно молио Богу да га Он изведе из тог искушења. И, једне ноћи, док се у сузама молио, када је изашао у манастирско двориште, Светлост је обасјала сав видокруг и к њему је дошао Христос Господ. Од тог трена па све до своје кончине, тај монах је својим беседама и књигама сведочио да је наш Бог Неко ко је Светлост, Радост и Доброта. „Додир Божији“, говорио је он. „орадошћује срце“! Извор радости тих људи је њиховом сталном пребивању у Богу и са Богом! Ово нас враћа на корен наше речи богатство. У основи те речи је реч Бог – богат човек је, не онај који има пуно новца (не кажемо новачство) већ онај ко има Бога у своме животу. Другим речима, монаси који су се одрекли земног богатства су истински богати људи! Њихов живот је поука и за нас. Јер, Бог може пребивати и у нашим животима, иако се нисмо одрекли својих жена и породица и богатства. Сва лепота православне вере је у том знању да Бог жели нас крај Себе. Дакле, ни та радост коју ти монаси искуствују није недостижна за нас, само треба кренути ка Богу. На самом крају бих желео да изразим своје задовољство постојањем ове рубрике. Пре неколико седмица смо ушли у седму годину постојања и за сада је написано две стотине осамдесет два текста. Надам се да сте уживали у њима и да су вам били корисни за поимање наше вере. Још се надам да ће још много година излазити наши текстови и да ће њихово излажење имати плода међу читаоцима овог новинског листа. Ђакон Стефан Милошевски Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ четвртак, 10. новембар 2022. године
Уснуо у Господу Архиепископ кипарски Хризостом
Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра Хризостом уснуо је у Господу 7. новембра 2022. године, саопштила је Кипарска Црква. Архиепископ Хризостом је рођен 10. априла 1941. године у селу Тала у Пафосу. По завршетку основне школе постаје искушеник у манастиру Светог Неофита. Пафоску гимназију је завршио 1963. године. Исте године је рукоположен у чин ђакона. На Богословском факултету Атинског универзитета дипломирао 1972. године. Исте године је одликован чином архимандрита и постављен за игумана манастира Светог Неофита од стране блажене успомене архиепископа Макарија. У трон Митрополита пафоског устоличен је 26. фебруара 1978. године. За време архијерејске службе осветио је педесет нових храмова и капела у Пафосу и околини. Основао је пет византијских музеја у којима је сачувано непроценљиво црквено и културно благо. Учествовао је у раду многобројних православних и међухришћанских конференција широм света. У трон Архиепископа Нове Јустинијане и свег Кипра устоличен је 12. новембра 2006. године. Док је био на челу Кипарске Цркве архиепископ Хризостом је у многом унапредио црквени живот, посебно у сфери образовања. Основао је Богословски факултет Кипарске Цркве и осветио архитектонско и уметничко ремек дело – нови Саборни храм Светог апостола Варнаве у Никозији. Извор: СПЦ
Лет у вјечност “баћушке падобранца”
„Ако себе не дајеш служењу без остатка, то није хришћанство, то је друга религија“ протојереј Михаил Васиљев Из Москве је стигла тужна вијест да је у Украјини на задатку погинуо војни свештеник Михаил Васиљев, витез који је много пута неустрашиво гледао смрти у очи, бивајући у таквим опасностима гдје је вјероватноћа од погибије била, како је рекао у једном интервјуу, 99,9 посто. А он је вјеровао и „први газио по минском пољу“, давајући цијелог себе, иако је у посљедњој својој изјави казао да у људској природи није да ризикује живот у рату и налази се тамо гдје је заиста смрт. Он се није плашио. Обављао је задатак, а задатак је, његовим ријечима, да човјек остане човјеком. Душу је дао за брата свога. Ујутру 6. новембра 2022. године, на подручју специјалне војне операције у Украјини, приликом вршења пастирске дужности, погинуо је протојереј Михаил Васиљев, клирик Московске епархије, настојатељ храма Великомученице Варваре и Светог Илије Муромеца Патријаршијског подворја при сједишту Ракетних стратешких снага у селу Власиха, Московске области. Рођен је 1971. године. Дипломирао је на Московском државном универзитету. М.В. Ломоносова и Академије Генералштаба Оружаних снага РФ. У чин ђакона и свештеника рукоположен је 1998. године. Одликован је Орденом за храброст, Орденом Св. Сергија Радоњешког трећег степена, Орденом „За заслуге према отаџбини“ другог степена. Као свештеник учествовао је у мировним операцијама на Косову, у Босни, Абхазији, Киргистану, Сјеверном Кавказу и Сирији. Иза њега је остало шесторо дјеце. Поводом херојске погибије протојереја Михаила Васиљева, Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил упутио је изразе саучешћа породици, пријатељима и духовној дјеци оца Михаила и свештенству Патријаршијског подворја у војном гарнизовну штаба Ракетних снага храма Свете Варваре и Иље Муромеца у којем је служио отац Михаило. У телеграму саучешћа се каже: Преподобни оци, драга браћо и сестре! Са дубоком тугом примио сам вијест о трагичној смрти протојереја Михаила Васиљева. Храбар, одлучан и пожртвован пастир – тако су покојника познавали не само његова браћа и саслужитељи на престолу Божјем већ и многи војници и официри које је отац Михаило духовно хранио дуги низ година и који су га често с љубављу називали „десантни баћушка“, поштујући га због његове чврсте воље и спремности да подијели све муке тешког војног посла. Активним залагањем покојника, храм Благовијести Пресвете Богородице у Соколницима враћен је цркви и обновљен. Поред тога, на старање му је повјерено стварање парохијског живота у храму Свете великомученице Варваре и Светог Илије Муромецког у Власихи у сједишту Ракетних стратешких снага. Парох је много учинио на утврђивању војске у православној вјери и увођења у црквену традицију. Отац Михаило је вршио свештеничку службу у најтежим и понекад опасним борбеним условима, увијек се трудећи да подржи, ојача и утјеши војнике, показујући лични примјер пожртвованости, хришћанске љубави и чврсте наде у Господа. Покојник је до краја испунио своју пастирску дужност, не остављајући своју духовну дјецу ни по цијену сопственог живота. Молим се милосрдном Богу, у коме су сви живи (Лк. 20, 38), да Он својом неописивом љубављу, новопочившем протојереју Михаилу опрости сва сагрешења и усели га у небеско пребивалиште, гдје ће праведници почивати. Нека Свевишњи утјеши све оне који жале за смрћу оца Михаила и подари снагу да на достојан начин издрже овај тежак губитак. Уз искрено саучешће +Кирил патријарх московски и све Русије На дан Светог Димитрија Солунског, 8. новембра 2022. предсједник Руске Федерације В.В. Путин потписао је указ којим се протојереју Михаилу Васиљеву (постхумно) додјељује звање Хероја Русије „за храброст и херојство исказано у вршењу грађанске дужности“. Опијело новоупокојеном пастиру 9. новембра у Саборном храму Христа Спаситеља служиће Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил. Марија Живковић Извор: mitropolija.com
Митровдан – слава Манастира Згодачице
У уторак 8. новембра 2022. године када наша Света Православна Црква слави Светог великомученика Димитрија, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Згодачица, на дан храмовне славе. Епископу су саслуживали архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а, протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник жички, протосинђел Стефан (Чкоњевић), настојатељ Манастира Згодачице, протојереј Жељко Филиповић, старешина цркве у Чукојевцу, протонамесник Владимир Стефановић, парох ужички, ђакон Стефан Симић, јерођакони Авакум и Теофан. Чтецирали су ипођакон Дејан Камиџорац и чтец Петар Ђерковић. Свету Евхаристију украсили су својим појањем протосалт Иван Трајковић и хор “Светог Владике Николаја Жичког“ из Чачка. На Светој Литургији присуствовало је монаштво из манастира Преображења, Сретења, Каменца, Вољавче, Увца, Ковиља и Стубла и велики број верног народа. У својој беседи Владика је честитао славу овој обитељи и позвао се на речи Светог Јеванђеља да свако ко хоће побожно и благочестиво да живи биће гоњен од стране света и да је узак пут који води у Царство Небеско. Владика је рекао да морамо да радимо на себи самима, да би задобили благодат Духа, да би тако били светлост свету и со земљи. Указао је и на мученички подвиг Светог великомученика Димитрија и на његову непоколебиву веру у јединог истинитог Бога. Велику радост свима присутнима је донело и рукоположење јерођакона Авакума (Стефановића) у чин свештеномонаха. Након Свете Литургије припремљена је трпеза љубави за све присутне. Братство манастира
Часне небеске силе: приказ 387. броја „Православног мисионараˮ
У радости Лучиндана и празника Светог Петра I, митрополита и чудотворца цетињског, из штампе је изашао 387. број „Православног мисионараˮ званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, који носи тему „Часне небеске силеˮ Садржај септембарско-октобарског броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве на првим страницама нам доноси казивање главног и одговорног уредника презвитера др Оливера Суботића. У свом уредничком уводнику отац Оливер је указао на значај небеских сила бестелесних, али и подсетио да се на светој Литургији благодаћу Божијом кроз руку свештенослужитеља савршава највеће чудо на свету, које је анђелима недоступно за подражавање и на које они са трепетом гледају. У наставку је објављен други део беседе Светог Јована Златоуста о Првосвештеничкој молитви. Наш сарадник протопрезвитер др Никола Маројевић, парох Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, доноси нам текст у којем објашњава ко су наши ближњи. Нема веће слободе него живјети за другога и Вјечног Другога. Ко једном, макар и за час, осјети мелемну жаоку Христове саможртвене љубави – проткан је благодатном силом и ништа не може замијенити тај осјећај који га чини свјетлијим од Сунца и тајновитијим од Мјесеца, истиче прота др Никола Маројевић. У рубрици Реч пастира доносимо ауторизовану беседу презвитера Горана Спасојевића, коју је изговорио у шеснаесту недељу по Педесетници. Редакција „Православног мисионараˮ у овом броју доноси интервју са Његовим Преосвештенством Епископом мохачким г. Дамаскином, викаром Епископа бачког. У разговору који је водио катихета Бранислав Илића, преосвештени владика је говорио о свом животном путу и подвигу, о духовном узрастању и архијерејској служби која му је поверена, поручујући читаоцима да је Љубав према Богу и другом човеку крст који нас обликује. „Људско биће и личност у етичкој проблематици абортусаˮ, наслов је ауторског текста др Александра Милојкова, објављеног у рубрици „У дијалогу са атеизмомˮ. У свом тексту аутор је посебно истакао да хришћански појам личности извире из откривења Тројичног Бога – јер је човек створен на слику свог Творца. Тематски део овога броја који је посвећен часним небеским силама бестелесним, својим текстом отвара презвитер Владимир Пекић, парох београдског храма Светог апостола Марка. У тексту под насловом „Анђеоско служењеˮ аутор подсећа да је одјек литургијског јединства врлинско живљење. Оно садржи труд да потребе ближњега буду испред властитих, да се служи другоме. У тој врсти подвига/ служења предњаче свети анђели. „У једном средњовековном манастиру на простору Далмације, у поткуполном простору налази се фреска где се анђели причешћују из Светог Путира. Јер, спасење је од Јагњета Божијег свима, па и анђелимаˮ, поучава протонамесник Александар Јевтић у свом ауторском тексту под насловом „О томе да је и анђелима потребно спасењеˮ. У истом духу и на исту тему пише и презвитер Александар Чавка који истиче значај анђелског служења и потребе да их ми подражавамо угледајући се на њихову ревност. Катихета Бранислав Илић у свом ауторском тексту под насловом „Који чиниш Ангеле Своје духовима, и служитеље Своје пламеном огњеним (Пс 103, 5)ˮ чини осврт на све празнике који су посвећени светим ангелима, доносећи и изводе из богослужбених текстова у којима се прослављају ангелске силе небеске. Маријана Пилиповић пише о невидљивој војсци ангелској, темељећи своје казивање на свете оце и учитеље Цркве који нас уче да нас наш анђео не напушта када учинимо грех, је он плаче над нама и удаљи се само толико да видимо тежину свог промашаја. Темаски део овога броја бива закључен текстом др Марије Лазаревић под насловом „Чудотворна лоза, лековити извор и часне силе које их чувајуˮ. Поред интервјуа са Епископом мохачким г. Дамаскином, у овом броју је објављен и интервју са протопрезвитером Владаном Симићем, секретаром Епархије бачке. Бројни су поводи за овај разговор: молитвено обележавање осамдесетогодишњице страшног страдања благочестивог народа у Новом Саду и Шајкашкој, Погром нашег народа у Бачкој; култура сећања на страдање свештенства и народа у Новом Саду и Шајкашкој; канонизација светог Иринеја, епископа бачког – исповедника за веру и бачких свештеномученика и мученика пострадалих у Погрому 1941/1942. године… Наш сарадник др Ђорђе Вуковић пише о Иви Андрићу и цркви Светих Арханђела у Бранковини. Према казивању аутора, Црква Сабора светих бесплотних сила Арханђела Михаила и Гаврила заслужила је Андрићеву пажњу, али у то време (1951), није се више могло ни написати. Ктиторски натпис видљив и у Андрићево време надахнуто говори да црква постоји на овом месту „од неизвесних времена“. Дана, 11/24. августа 2022. године, у 88. години живота упокојио се у Господу Митрополит диоклијски Калист (Вер), један од најугледнијих православних богослова данашњице. До сада су у „Православном мисионаруˮ објављени многобројни чланци овог знаменитог јерарха и богослова, а поводом његовог блаженог престављења уместо воштанице у овом броју је објављен текст аутора катихете Бранислава Илића. У рубрици „Сећањаˮ објављен је ауторски текст протопрезвитера-ставрофора Слободана Бобана Јокића, архијерејског намесника никшићког, под насловом „Слово о Косову и Метохији посвећено блажено уснулим Митрополиту Амфилохију и Епископу Атанасијуˮ. Према сведочанству никшићког проте ови наши оци, научени од својих отаца, учили су нас и јасно нам ставили до знања да је кнез Лазар мученик на Косову изабрао и за себе и за народ исто што је, давно прије њега, Свети Сава изабрао у Хиландару за себе и за народ. Садржај овог, 387. броја „Православног мисионараˮ закључен је текстом у спомен на блаженопочившу мати Јакову која је целим својим бићем била сведок вечнога живота. О овој дивној слушкињи Божјој чији живот је био непрестани подвиг и усхођење ка радости Царства небеског, пише наша сестра Ивана Капетановић. Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе pretplata@spc.rs или путем наше интернет странице на адреси http://misionar.spc.rs. Катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима
ОШ ,,Драган Маринковић – Адрани” на излету у Овчар Бањи
У недељу 6. 11. 2022. године ђаци осмог разреда из основне школе у Адранима упутили су се на излет возом који је кренуо из Краљева пут Овчар Бање. У раним јутарњим часовима кренули смо возом пут овчарско-кабларске клисуре да обиђемо Српску Свету Гору. Само путовање возом је деци била атракција и радост. Упутили смо се на Свету Литургију у Манастир Благовештење, где су деца узела учешће у Светој Тајни Причешћа, а потом је по благослову мати игуманије Михаиле приређена пригодна трпеза љубави. Овде су била и деца из основних школа из Чачка са својим вероучитељима, па су ђаци имали прилику да се упознају и размене утиске после Свете Литургије. Упознавши се са богатом историјом Манастира Благовештења који је иначе познат у српском народу по томе што је у њему замонашен блаженопочивши Патријарх српски Павле. Касније смо се упутили ка Манастиру Никоље. Иако су временски услови били отежани деца су била одлучна и упорна да обиђемо остале светиње, тачније Манастире Никоље и Јовање. У Манастиру Никоље дочекала нас је мати игуманија Јелисавета са топлим поздравима добродошлице деци где су се деца упознала са историјом манастира, а светим јелејем помазао нас је архимандрит Давид (Васиљевић) који је деци поделио бомбоне, а потом смо били послужени. По обиласку Манастира Никоље упутили смо се пешице пут Манастира Јовање. Сам пут није био једноставан и лак али бих са поносом похвалио труд деце. По речима Јеванђеља: ,,Дух је срчан, али је тело слабо”, код ове деце превагнуо је срчан дух који је дао и телесну снагу да стигнемо тамо где смо се упутили. У Манастиру Јовање дочекала нас је мати Агнија и испричала историју манастира, а по благослову мати игуманије Теодоре поделила је деци пригодне поклоне и послужење. Циљ и овог излета и обиласка ових светиња Српске Свете Горе био је да деца прошире своја знања из верске наставе и уопште знања из географије, историје, музичког, ликовног и других предмета који имају непосредну везу са српском културном баштином. У повратку за Краљево иако је био присутан физички умор, осмеси и радост су испуњавали дечија лица, што је био један од циљева ово путовања. Чтец Петар Ђерковић
Храмовна слава у Брезни
Дана 08. новембра 2022. године када наша Црква молитвено прославља празникСветог великомученика Димитрија, у селу Брезна прослављена је храмовна слава.Светом Литургијом началствовао је јереј Војислав Рисимовић, парох прањански узсаслужење старешине брезанског храма јереја Михајла Живковића. Од раног јутра храм јебио испуњен верним народом и великим бројем деце који су дошли да прославе свогзаштитника и Божијег угодника. Након Светог Причешћа и опхода око храма, освећен јеславски колач и жито, а затим се верном народу обратио јереј Војислав подсећајући народна Светог Димитрија, и његов подвиг, као и да треба да останемо истрајни на Христовом путу.Угодним речима обратио се и парох брезански јереј Михајло честитајући празник верномнароду и пожелевши срећну славу овогодишњим домаћинима. Трпезу љубави, каоовогодишњи домаћини, припремили су Никола Николић, Томислав Ђоковић и ИванЖивановић. Чтец Милорад Пауновић
Уручена награда вероучитељу Милану Милутиновићу у Градској кући у Краљеву
Дан Светог великомученика Димитрија у Србији је и Дан просветних радника, а овај датум изабран јер је 1787. године рођен утемељитељ и оснивач азбуке Вук Стефановић Караџић. Школска управа у Краљеву у сарадњи са Градском управом организовала је свечани пријем поводом овог дана. Њихова жеља је била да овим поводом награде и уруче захвалнице школама и појединцима, који су својим радом постигли значајне резултате и успешно одговорили на нове изазове школског система. Поред награђене две средње школе и две основне школе уследило је изненађење где су као појединцу уручили захвалницу вероучитељу Милану Милутиновићу из основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Врби. Том приликом преко видео-бима приказана је и кратка ретроспектива награђених радова на различитим конкурсима, радионице и други креативни подухвати који су у оквиру верске наставе имали тематске поруке. Двадесет година вероучитељског рада, данас је наградом препознато на понос нашој Цркви. Вероучитељ Милан Милутиновић
„Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни“ – Веронаука у Горњем Милановцу
У недељама, 23. и 30. октобра, као и 6. новембра 2022. године, ученици Гимназије „Таковски устанак“ и Економско – трговачке школе „Књаз Милош“ у Горњем Милановцу, су, на иницијативу и предлог свог вероучитеља Милорада Васиљевића, узели заједнички учешћа у Литургијским сабрањима, у саборном храму Свете Тројице. Овом приликом, мноштво ђака из обе школе, припремало се, током ових седмица, за Свету Тајну Причешћа. Припрема је, како наша Света Црква налаже, подразумевала пост средом и петком. Уз то, на часовима Верске наставе, ученици су, показали жељу за читањем кратког молитвеног правила пред Причешће. Такође, кроз питања разговарали су, са својим наставником, о свим недоумицама које су имали када је у питању литургијско заједништво. Након учешћа у Литургији и сједињењу са Телом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашег, Исуса Христа, ученици су дочекивани у просторијама парохијског дома. Ту би се заједничарење ученика са свештенством, својим вероучитељем и народом наставило. Организовано је послужење, настављали би се духовни разговори и кратка предавања. Једно од предавања одржао је Архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем, указавши ученицима на битност Свете Тајне Причешћа у нашим животима. Ученици су, на иницијативу старешине храма о. Миодрага Анђелића, добијали на дар иконице и мале молитвенике. Осим тога, посебну захвалност, дугујемо и, члановима црквеног хора цркве Свете Тројице, који су били вољни да ученицима, изведу изабране духовне песме и још више уприличе доживљај заједнице у Телу Христовом. Посебну радост чини то што је међу ученицима било и оних који су први пут у животу приступили Светој Тајни Причешћа и тако окусили вечну радост коју Господ дарује. У плану је да се ова пракса и иницијатива наставе у будућности и да ученици поред теоријског дела верске наставе, окусе и онај други део, део живота у Христу кроз дела и праксу – јер као што је и сам Спаситељ говорио „Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни.“ Вероучитељ Милорад Васиљевић
Канонска посета Епископа Јустина Цркви Светог архангела Гаврила у Борачу
У недељу 6. новембра 2022. године, када наша Света Црква прославља и празнује успомену на Светог мученика Арету, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог архангела Гаврила у Борачу. Преосвећеном Владики су око трпезе Господње саслуживали: протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник жички и вршилац дужности гружанског намесника, јереј Александар Јаћовић, старешина храма, као и ђакон Стефан Симић. Преосвећени Владика је поучио поверени народ, осврћући се на прочитану перикопу из Светог Јеванђеља по Луки која се односи на причу о сејачу и семену. Нагласио је да нама хришћанима, Господ све у причама даје. Семе о коме се говори је реч Господња коју Он усађује у срце свакога човека. За већину семена које пропадне није кривица ни до сејача ни до семена, него до саме земље, односно нас људи. Епископ Јустин је на крају нагласио да је нама хришћанима потребно да се трудимо овде на земљи, да будемо поштени испуњавајући јеванђељске заповести, како би нас Господ препознао у Царству Своме. На позив ђакона ,,Са страхом Божијим и вером приступите” велики број верника и деце су приступили Чаши спасења и сјединили се са Господом Христом. По завршетку Свете Литургије уследила је трпеза љубави у парохијском дому. Месни парох Александар Јаћовић том приликом се обратио Епископу Јустину, свештенству и вернима, исказујући своју захвалност пре свега Преосвећеном због пастирске бриге и посете, али и свима осталима који су узели учешће у заједници љубави. Александар Божовић
Ибарске новости: Ђакон Стефан Милошевски, “Радост пребивања у Богу“
Пре неколико дана сам имао прилику да посетим Свету Гору. Верујем да већина читалаца зна да је Света Гора полуострво на северу Грчке на којем се налазе само монашке насеобине и на којем живе само монаси. Тамо смо боравили свега три дана (два ноћења), али се накупило много разних утисака. На пример – мириси Свете Горе. Не само што манастирске Цркве одишу дивним мирисима какве не умем речима изразити, него и сва светогорска околина исто тако мирише. У шетњи по светогорским стазама и путевима смо провели читав низ часова – и где год да кренеш, све мирише… Борови, дивље воћке, цвеће, жбуње… Заиста је прикладно што Свету Гору називају перивојем (вртом) Пресвете Богородице! Но данас сам желео писати о нечем сасвим другом – о житељима Богородичиног врта. Монаси су људи који су приликом свога монашења положили три завета пред Богом – одрекли су се богатства, одрекли су се могућности породичног живота (=они не желе да се жене како би све своје време проводили у молитви Богу), и одрекли су се своје воље (сасвим су се предали послушности другима). Затим, својим очима смо ово видели, монаси на Светој Гори су се одрекли употребе меса. Најснажнија храна коју једу је риба и њу не једу свакога дана, већ само посебним приликама. Притом, у погледу хране постоји врло строг поредак – обедује се само два пута дневно (не као код нас, „кад год ти је воља“), ујутру у 9. часова и увече у 18. часова. За време трајања великих постова, постоји само вечерњи оброк. Ни то није крај, у руском манастиру су нас будили у 3. часа по поноћи, јер тада отпочиње јутарње богослужење. Другим речима, монаси се буде много пре зоре и свитања и одлазе молитву. Овај кратки опис монашког живота на Светој Гори ћемо завршити подсећањем да тамо нема сигнала мобилне телефоније, да нема интернета, и да нема телевизије. Још једном погледајте чега су се све одрекли ти монаси: богатства, могућности жена (и, самим тим, деце), своје воље, угођаја везаног за храну, сна, телефонâ, интернета, телевизије… Они су се одрекли већине оних ствари које за које сматрамо да нас чине срећнима и које нам причињавају задовољство. Верујем да неки од вас док читају овај попис ствари којих су се светогорски монаси одрекли могу помислити да су ти људи мргуди и незадовољни својим животима. Међутим, моје искуство је било такво (али и свих које познајем да су икада посетили Свету Гору) да сам тамо срео људе који су пуни радости и пуни живота. Не само да су радосни, него на такве људе, међу нама који имамо приступ свим горе наведеним задовољствима, не можеш наићи. Одакле им та радост, када немају чак ни приступ интернету? Где је извор њихове радости? Мислим да се одговор налази у самом имену овога полуострва. То је Света Гора јер тамо живе људи светога живота, људи у чијим животима је Бог истински присутан. Навешћу вам пример који сам чуо приликом те посете Свете Горе. Наиме, млади монах Емилијан је упао у душевну кризу и данима и месецима се усрдно молио Богу да га Он изведе из тог искушења. И, једне ноћи, док се у сузама молио, када је изашао у манастирско двориште, Светлост је обасјала сав видокруг и к њему је дошао Христос Господ. Од тог трена па све до своје кончине, тај монах је својим беседама и књигама сведочио да је наш Бог Неко ко је Светлост, Радост и Доброта. „Додир Божији“, говорио је он. „орадошћује срце“! Извор радости тих људи је њиховом сталном пребивању у Богу и са Богом! Ово нас враћа на корен наше речи богатство. У основи те речи је реч Бог – богат човек је, не онај који има пуно новца (не кажемо новачство) већ онај ко има Бога у своме животу. Другим речима, монаси који су се одрекли земног богатства су истински богати људи! Њихов живот је поука и за нас. Јер, Бог може пребивати и у нашим животима, иако се нисмо одрекли својих жена и породица и богатства. Сва лепота православне вере је у том знању да Бог жели нас крај Себе. Дакле, ни та радост коју ти монаси искуствују није недостижна за нас, само треба кренути ка Богу. На самом крају бих желео да изразим своје задовољство постојањем ове рубрике. Пре неколико седмица смо ушли у седму годину постојања и за сада је написано две стотине осамдесет два текста. Надам се да сте уживали у њима и да су вам били корисни за поимање наше вере. Још се надам да ће још много година излазити наши текстови и да ће њихово излажење имати плода међу читаоцима овог новинског листа. Ђакон Стефан Милошевски Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ четвртак, 10. новембар 2022. године
Уснуо у Господу Архиепископ кипарски Хризостом
Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра Хризостом уснуо је у Господу 7. новембра 2022. године, саопштила је Кипарска Црква. Архиепископ Хризостом је рођен 10. априла 1941. године у селу Тала у Пафосу. По завршетку основне школе постаје искушеник у манастиру Светог Неофита. Пафоску гимназију је завршио 1963. године. Исте године је рукоположен у чин ђакона. На Богословском факултету Атинског универзитета дипломирао 1972. године. Исте године је одликован чином архимандрита и постављен за игумана манастира Светог Неофита од стране блажене успомене архиепископа Макарија. У трон Митрополита пафоског устоличен је 26. фебруара 1978. године. За време архијерејске службе осветио је педесет нових храмова и капела у Пафосу и околини. Основао је пет византијских музеја у којима је сачувано непроценљиво црквено и културно благо. Учествовао је у раду многобројних православних и међухришћанских конференција широм света. У трон Архиепископа Нове Јустинијане и свег Кипра устоличен је 12. новембра 2006. године. Док је био на челу Кипарске Цркве архиепископ Хризостом је у многом унапредио црквени живот, посебно у сфери образовања. Основао је Богословски факултет Кипарске Цркве и осветио архитектонско и уметничко ремек дело – нови Саборни храм Светог апостола Варнаве у Никозији. Извор: СПЦ
Лет у вјечност “баћушке падобранца”
„Ако себе не дајеш служењу без остатка, то није хришћанство, то је друга религија“ протојереј Михаил Васиљев Из Москве је стигла тужна вијест да је у Украјини на задатку погинуо војни свештеник Михаил Васиљев, витез који је много пута неустрашиво гледао смрти у очи, бивајући у таквим опасностима гдје је вјероватноћа од погибије била, како је рекао у једном интервјуу, 99,9 посто. А он је вјеровао и „први газио по минском пољу“, давајући цијелог себе, иако је у посљедњој својој изјави казао да у људској природи није да ризикује живот у рату и налази се тамо гдје је заиста смрт. Он се није плашио. Обављао је задатак, а задатак је, његовим ријечима, да човјек остане човјеком. Душу је дао за брата свога. Ујутру 6. новембра 2022. године, на подручју специјалне војне операције у Украјини, приликом вршења пастирске дужности, погинуо је протојереј Михаил Васиљев, клирик Московске епархије, настојатељ храма Великомученице Варваре и Светог Илије Муромеца Патријаршијског подворја при сједишту Ракетних стратешких снага у селу Власиха, Московске области. Рођен је 1971. године. Дипломирао је на Московском државном универзитету. М.В. Ломоносова и Академије Генералштаба Оружаних снага РФ. У чин ђакона и свештеника рукоположен је 1998. године. Одликован је Орденом за храброст, Орденом Св. Сергија Радоњешког трећег степена, Орденом „За заслуге према отаџбини“ другог степена. Као свештеник учествовао је у мировним операцијама на Косову, у Босни, Абхазији, Киргистану, Сјеверном Кавказу и Сирији. Иза њега је остало шесторо дјеце. Поводом херојске погибије протојереја Михаила Васиљева, Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил упутио је изразе саучешћа породици, пријатељима и духовној дјеци оца Михаила и свештенству Патријаршијског подворја у војном гарнизовну штаба Ракетних снага храма Свете Варваре и Иље Муромеца у којем је служио отац Михаило. У телеграму саучешћа се каже: Преподобни оци, драга браћо и сестре! Са дубоком тугом примио сам вијест о трагичној смрти протојереја Михаила Васиљева. Храбар, одлучан и пожртвован пастир – тако су покојника познавали не само његова браћа и саслужитељи на престолу Божјем већ и многи војници и официри које је отац Михаило духовно хранио дуги низ година и који су га често с љубављу називали „десантни баћушка“, поштујући га због његове чврсте воље и спремности да подијели све муке тешког војног посла. Активним залагањем покојника, храм Благовијести Пресвете Богородице у Соколницима враћен је цркви и обновљен. Поред тога, на старање му је повјерено стварање парохијског живота у храму Свете великомученице Варваре и Светог Илије Муромецког у Власихи у сједишту Ракетних стратешких снага. Парох је много учинио на утврђивању војске у православној вјери и увођења у црквену традицију. Отац Михаило је вршио свештеничку службу у најтежим и понекад опасним борбеним условима, увијек се трудећи да подржи, ојача и утјеши војнике, показујући лични примјер пожртвованости, хришћанске љубави и чврсте наде у Господа. Покојник је до краја испунио своју пастирску дужност, не остављајући своју духовну дјецу ни по цијену сопственог живота. Молим се милосрдном Богу, у коме су сви живи (Лк. 20, 38), да Он својом неописивом љубављу, новопочившем протојереју Михаилу опрости сва сагрешења и усели га у небеско пребивалиште, гдје ће праведници почивати. Нека Свевишњи утјеши све оне који жале за смрћу оца Михаила и подари снагу да на достојан начин издрже овај тежак губитак. Уз искрено саучешће +Кирил патријарх московски и све Русије На дан Светог Димитрија Солунског, 8. новембра 2022. предсједник Руске Федерације В.В. Путин потписао је указ којим се протојереју Михаилу Васиљеву (постхумно) додјељује звање Хероја Русије „за храброст и херојство исказано у вршењу грађанске дужности“. Опијело новоупокојеном пастиру 9. новембра у Саборном храму Христа Спаситеља служиће Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил. Марија Живковић Извор: mitropolija.com
Митровдан – слава Манастира Згодачице
У уторак 8. новембра 2022. године када наша Света Православна Црква слави Светог великомученика Димитрија, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Згодачица, на дан храмовне славе. Епископу су саслуживали архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а, протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник жички, протосинђел Стефан (Чкоњевић), настојатељ Манастира Згодачице, протојереј Жељко Филиповић, старешина цркве у Чукојевцу, протонамесник Владимир Стефановић, парох ужички, ђакон Стефан Симић, јерођакони Авакум и Теофан. Чтецирали су ипођакон Дејан Камиџорац и чтец Петар Ђерковић. Свету Евхаристију украсили су својим појањем протосалт Иван Трајковић и хор “Светог Владике Николаја Жичког“ из Чачка. На Светој Литургији присуствовало је монаштво из манастира Преображења, Сретења, Каменца, Вољавче, Увца, Ковиља и Стубла и велики број верног народа. У својој беседи Владика је честитао славу овој обитељи и позвао се на речи Светог Јеванђеља да свако ко хоће побожно и благочестиво да живи биће гоњен од стране света и да је узак пут који води у Царство Небеско. Владика је рекао да морамо да радимо на себи самима, да би задобили благодат Духа, да би тако били светлост свету и со земљи. Указао је и на мученички подвиг Светог великомученика Димитрија и на његову непоколебиву веру у јединог истинитог Бога. Велику радост свима присутнима је донело и рукоположење јерођакона Авакума (Стефановића) у чин свештеномонаха. Након Свете Литургије припремљена је трпеза љубави за све присутне. Братство манастира
Часне небеске силе: приказ 387. броја „Православног мисионараˮ
У радости Лучиндана и празника Светог Петра I, митрополита и чудотворца цетињског, из штампе је изашао 387. број „Православног мисионараˮ званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, који носи тему „Часне небеске силеˮ Садржај септембарско-октобарског броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве на првим страницама нам доноси казивање главног и одговорног уредника презвитера др Оливера Суботића. У свом уредничком уводнику отац Оливер је указао на значај небеских сила бестелесних, али и подсетио да се на светој Литургији благодаћу Божијом кроз руку свештенослужитеља савршава највеће чудо на свету, које је анђелима недоступно за подражавање и на које они са трепетом гледају. У наставку је објављен други део беседе Светог Јована Златоуста о Првосвештеничкој молитви. Наш сарадник протопрезвитер др Никола Маројевић, парох Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, доноси нам текст у којем објашњава ко су наши ближњи. Нема веће слободе него живјети за другога и Вјечног Другога. Ко једном, макар и за час, осјети мелемну жаоку Христове саможртвене љубави – проткан је благодатном силом и ништа не може замијенити тај осјећај који га чини свјетлијим од Сунца и тајновитијим од Мјесеца, истиче прота др Никола Маројевић. У рубрици Реч пастира доносимо ауторизовану беседу презвитера Горана Спасојевића, коју је изговорио у шеснаесту недељу по Педесетници. Редакција „Православног мисионараˮ у овом броју доноси интервју са Његовим Преосвештенством Епископом мохачким г. Дамаскином, викаром Епископа бачког. У разговору који је водио катихета Бранислав Илића, преосвештени владика је говорио о свом животном путу и подвигу, о духовном узрастању и архијерејској служби која му је поверена, поручујући читаоцима да је Љубав према Богу и другом човеку крст који нас обликује. „Људско биће и личност у етичкој проблематици абортусаˮ, наслов је ауторског текста др Александра Милојкова, објављеног у рубрици „У дијалогу са атеизмомˮ. У свом тексту аутор је посебно истакао да хришћански појам личности извире из откривења Тројичног Бога – јер је човек створен на слику свог Творца. Тематски део овога броја који је посвећен часним небеским силама бестелесним, својим текстом отвара презвитер Владимир Пекић, парох београдског храма Светог апостола Марка. У тексту под насловом „Анђеоско служењеˮ аутор подсећа да је одјек литургијског јединства врлинско живљење. Оно садржи труд да потребе ближњега буду испред властитих, да се служи другоме. У тој врсти подвига/ служења предњаче свети анђели. „У једном средњовековном манастиру на простору Далмације, у поткуполном простору налази се фреска где се анђели причешћују из Светог Путира. Јер, спасење је од Јагњета Божијег свима, па и анђелимаˮ, поучава протонамесник Александар Јевтић у свом ауторском тексту под насловом „О томе да је и анђелима потребно спасењеˮ. У истом духу и на исту тему пише и презвитер Александар Чавка који истиче значај анђелског служења и потребе да их ми подражавамо угледајући се на њихову ревност. Катихета Бранислав Илић у свом ауторском тексту под насловом „Који чиниш Ангеле Своје духовима, и служитеље Своје пламеном огњеним (Пс 103, 5)ˮ чини осврт на све празнике који су посвећени светим ангелима, доносећи и изводе из богослужбених текстова у којима се прослављају ангелске силе небеске. Маријана Пилиповић пише о невидљивој војсци ангелској, темељећи своје казивање на свете оце и учитеље Цркве који нас уче да нас наш анђео не напушта када учинимо грех, је он плаче над нама и удаљи се само толико да видимо тежину свог промашаја. Темаски део овога броја бива закључен текстом др Марије Лазаревић под насловом „Чудотворна лоза, лековити извор и часне силе које их чувајуˮ. Поред интервјуа са Епископом мохачким г. Дамаскином, у овом броју је објављен и интервју са протопрезвитером Владаном Симићем, секретаром Епархије бачке. Бројни су поводи за овај разговор: молитвено обележавање осамдесетогодишњице страшног страдања благочестивог народа у Новом Саду и Шајкашкој, Погром нашег народа у Бачкој; култура сећања на страдање свештенства и народа у Новом Саду и Шајкашкој; канонизација светог Иринеја, епископа бачког – исповедника за веру и бачких свештеномученика и мученика пострадалих у Погрому 1941/1942. године… Наш сарадник др Ђорђе Вуковић пише о Иви Андрићу и цркви Светих Арханђела у Бранковини. Према казивању аутора, Црква Сабора светих бесплотних сила Арханђела Михаила и Гаврила заслужила је Андрићеву пажњу, али у то време (1951), није се више могло ни написати. Ктиторски натпис видљив и у Андрићево време надахнуто говори да црква постоји на овом месту „од неизвесних времена“. Дана, 11/24. августа 2022. године, у 88. години живота упокојио се у Господу Митрополит диоклијски Калист (Вер), један од најугледнијих православних богослова данашњице. До сада су у „Православном мисионаруˮ објављени многобројни чланци овог знаменитог јерарха и богослова, а поводом његовог блаженог престављења уместо воштанице у овом броју је објављен текст аутора катихете Бранислава Илића. У рубрици „Сећањаˮ објављен је ауторски текст протопрезвитера-ставрофора Слободана Бобана Јокића, архијерејског намесника никшићког, под насловом „Слово о Косову и Метохији посвећено блажено уснулим Митрополиту Амфилохију и Епископу Атанасијуˮ. Према сведочанству никшићког проте ови наши оци, научени од својих отаца, учили су нас и јасно нам ставили до знања да је кнез Лазар мученик на Косову изабрао и за себе и за народ исто што је, давно прије њега, Свети Сава изабрао у Хиландару за себе и за народ. Садржај овог, 387. броја „Православног мисионараˮ закључен је текстом у спомен на блаженопочившу мати Јакову која је целим својим бићем била сведок вечнога живота. О овој дивној слушкињи Божјој чији живот је био непрестани подвиг и усхођење ка радости Царства небеског, пише наша сестра Ивана Капетановић. Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе pretplata@spc.rs или путем наше интернет странице на адреси http://misionar.spc.rs. Катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима
ОШ ,,Драган Маринковић – Адрани” на излету у Овчар Бањи
У недељу 6. 11. 2022. године ђаци осмог разреда из основне школе у Адранима упутили су се на излет возом који је кренуо из Краљева пут Овчар Бање. У раним јутарњим часовима кренули смо возом пут овчарско-кабларске клисуре да обиђемо Српску Свету Гору. Само путовање возом је деци била атракција и радост. Упутили смо се на Свету Литургију у Манастир Благовештење, где су деца узела учешће у Светој Тајни Причешћа, а потом је по благослову мати игуманије Михаиле приређена пригодна трпеза љубави. Овде су била и деца из основних школа из Чачка са својим вероучитељима, па су ђаци имали прилику да се упознају и размене утиске после Свете Литургије. Упознавши се са богатом историјом Манастира Благовештења који је иначе познат у српском народу по томе што је у њему замонашен блаженопочивши Патријарх српски Павле. Касније смо се упутили ка Манастиру Никоље. Иако су временски услови били отежани деца су била одлучна и упорна да обиђемо остале светиње, тачније Манастире Никоље и Јовање. У Манастиру Никоље дочекала нас је мати игуманија Јелисавета са топлим поздравима добродошлице деци где су се деца упознала са историјом манастира, а светим јелејем помазао нас је архимандрит Давид (Васиљевић) који је деци поделио бомбоне, а потом смо били послужени. По обиласку Манастира Никоље упутили смо се пешице пут Манастира Јовање. Сам пут није био једноставан и лак али бих са поносом похвалио труд деце. По речима Јеванђеља: ,,Дух је срчан, али је тело слабо”, код ове деце превагнуо је срчан дух који је дао и телесну снагу да стигнемо тамо где смо се упутили. У Манастиру Јовање дочекала нас је мати Агнија и испричала историју манастира, а по благослову мати игуманије Теодоре поделила је деци пригодне поклоне и послужење. Циљ и овог излета и обиласка ових светиња Српске Свете Горе био је да деца прошире своја знања из верске наставе и уопште знања из географије, историје, музичког, ликовног и других предмета који имају непосредну везу са српском културном баштином. У повратку за Краљево иако је био присутан физички умор, осмеси и радост су испуњавали дечија лица, што је био један од циљева ово путовања. Чтец Петар Ђерковић
Храмовна слава у Брезни
Дана 08. новембра 2022. године када наша Црква молитвено прославља празникСветог великомученика Димитрија, у селу Брезна прослављена је храмовна слава.Светом Литургијом началствовао је јереј Војислав Рисимовић, парох прањански узсаслужење старешине брезанског храма јереја Михајла Живковића. Од раног јутра храм јебио испуњен верним народом и великим бројем деце који су дошли да прославе свогзаштитника и Божијег угодника. Након Светог Причешћа и опхода око храма, освећен јеславски колач и жито, а затим се верном народу обратио јереј Војислав подсећајући народна Светог Димитрија, и његов подвиг, као и да треба да останемо истрајни на Христовом путу.Угодним речима обратио се и парох брезански јереј Михајло честитајући празник верномнароду и пожелевши срећну славу овогодишњим домаћинима. Трпезу љубави, каоовогодишњи домаћини, припремили су Никола Николић, Томислав Ђоковић и ИванЖивановић. Чтец Милорад Пауновић
Уручена награда вероучитељу Милану Милутиновићу у Градској кући у Краљеву
Дан Светог великомученика Димитрија у Србији је и Дан просветних радника, а овај датум изабран јер је 1787. године рођен утемељитељ и оснивач азбуке Вук Стефановић Караџић. Школска управа у Краљеву у сарадњи са Градском управом организовала је свечани пријем поводом овог дана. Њихова жеља је била да овим поводом награде и уруче захвалнице школама и појединцима, који су својим радом постигли значајне резултате и успешно одговорили на нове изазове школског система. Поред награђене две средње школе и две основне школе уследило је изненађење где су као појединцу уручили захвалницу вероучитељу Милану Милутиновићу из основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Врби. Том приликом преко видео-бима приказана је и кратка ретроспектива награђених радова на различитим конкурсима, радионице и други креативни подухвати који су у оквиру верске наставе имали тематске поруке. Двадесет година вероучитељског рада, данас је наградом препознато на понос нашој Цркви. Вероучитељ Милан Милутиновић
„Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни“ – Веронаука у Горњем Милановцу
У недељама, 23. и 30. октобра, као и 6. новембра 2022. године, ученици Гимназије „Таковски устанак“ и Економско – трговачке школе „Књаз Милош“ у Горњем Милановцу, су, на иницијативу и предлог свог вероучитеља Милорада Васиљевића, узели заједнички учешћа у Литургијским сабрањима, у саборном храму Свете Тројице. Овом приликом, мноштво ђака из обе школе, припремало се, током ових седмица, за Свету Тајну Причешћа. Припрема је, како наша Света Црква налаже, подразумевала пост средом и петком. Уз то, на часовима Верске наставе, ученици су, показали жељу за читањем кратког молитвеног правила пред Причешће. Такође, кроз питања разговарали су, са својим наставником, о свим недоумицама које су имали када је у питању литургијско заједништво. Након учешћа у Литургији и сједињењу са Телом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашег, Исуса Христа, ученици су дочекивани у просторијама парохијског дома. Ту би се заједничарење ученика са свештенством, својим вероучитељем и народом наставило. Организовано је послужење, настављали би се духовни разговори и кратка предавања. Једно од предавања одржао је Архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем, указавши ученицима на битност Свете Тајне Причешћа у нашим животима. Ученици су, на иницијативу старешине храма о. Миодрага Анђелића, добијали на дар иконице и мале молитвенике. Осим тога, посебну захвалност, дугујемо и, члановима црквеног хора цркве Свете Тројице, који су били вољни да ученицима, изведу изабране духовне песме и још више уприличе доживљај заједнице у Телу Христовом. Посебну радост чини то што је међу ученицима било и оних који су први пут у животу приступили Светој Тајни Причешћа и тако окусили вечну радост коју Господ дарује. У плану је да се ова пракса и иницијатива наставе у будућности и да ученици поред теоријског дела верске наставе, окусе и онај други део, део живота у Христу кроз дела и праксу – јер као што је и сам Спаситељ говорио „Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни.“ Вероучитељ Милорад Васиљевић
Канонска посета Епископа Јустина Цркви Светог архангела Гаврила у Борачу
У недељу 6. новембра 2022. године, када наша Света Црква прославља и празнује успомену на Светог мученика Арету, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог архангела Гаврила у Борачу. Преосвећеном Владики су око трпезе Господње саслуживали: протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник жички и вршилац дужности гружанског намесника, јереј Александар Јаћовић, старешина храма, као и ђакон Стефан Симић. Преосвећени Владика је поучио поверени народ, осврћући се на прочитану перикопу из Светог Јеванђеља по Луки која се односи на причу о сејачу и семену. Нагласио је да нама хришћанима, Господ све у причама даје. Семе о коме се говори је реч Господња коју Он усађује у срце свакога човека. За већину семена које пропадне није кривица ни до сејача ни до семена, него до саме земље, односно нас људи. Епископ Јустин је на крају нагласио да је нама хришћанима потребно да се трудимо овде на земљи, да будемо поштени испуњавајући јеванђељске заповести, како би нас Господ препознао у Царству Своме. На позив ђакона ,,Са страхом Божијим и вером приступите” велики број верника и деце су приступили Чаши спасења и сјединили се са Господом Христом. По завршетку Свете Литургије уследила је трпеза љубави у парохијском дому. Месни парох Александар Јаћовић том приликом се обратио Епископу Јустину, свештенству и вернима, исказујући своју захвалност пре свега Преосвећеном због пастирске бриге и посете, али и свима осталима који су узели учешће у заједници љубави. Александар Божовић