Угледни час у СШ “Драгачево“ у Гучи – Les temps de Saint Sava
Дана 1. 2. 2023. године, у Средњој школи ,,Драгачево“ у Гучи, реализован је угледни час Le temps de Saint Sava (Доба Светог Саве) организован као корелација верске наставе и француског језика. Час је настао као плод сарадње професорке француског језика Милице Марјановић и вероучитеља Дарка Стевановића. На почетку часа, прочитана је молитва ,,Оче наш“ на српском и француском језику. Потом су ученици друге године смерова гимназија – општи тип и финансијски администратор приказали презентације о значају Светог Саве и Немањића генерално за српску историју, културу и духовност. Ученици гимназије су презентовали на француском језику, док су ученици смера финансијски администратор презентовали превод. Након тога, ученици су подељени у мешовите тимове, како би решавали асоцијацију на француском језику, која је подразумевала коришћење речника и додатне бодове за тачан превод задатих појмова, да би затим уследила рекапитулација. Циљ овог часа био је истицање значаја Немањића за српску културу и духовност и учење теолошких термина на француском језику. Ученици су најуспешније савладали термине l’église (црква), l’archevêque (архиепископ) и le patriarche (патријарх). Узносимо молитве Господу да наши ученици наставе развијати интересовање ка нашој духовности и значају светосавља, као и свест о значају познавања страних језика, како би у овом случају били у могућности да у франкофоним земљама говоре о кључним личностима из историје наше Цркве, уколико их стихија живота одведе далеко од наше отаџбине. Дарко Стевановић, вероучитељ
“Данас скромност изазива подсмех – врло брзо платићемо цену свега“, Интервју са глумцем Иваном Вучковићем
Н. М.: Помаже Бог Иване. Најпре бих желео, да ти се захвалим што си издвојио своје драгоцено време и пристао да даш интервју за наш епархијски часопис Жички благовесник. Да ли би нам за почетак нешто укратко рекао о своме одрастању и детињству, као и веома раном опредељењу за уметнички пут – пут глуме, будући да си њоме почео да се бавиш са десет година? И. В.: Свет уметности се представио у мом животу у основној школи. Кораци су били несигурни, препуни страха и незнања. Али, мој период прилагођавања, учења и откривања неког непознатог света који сам носио у себи, трајао је кратко. До своје петнаесте године сам проглашаван два пута за најбољег младог глумца дечије сцене Србије и најбољег рецитатора Србије. Све је указивало да ми је судбина предодређена. А онда мој живот одлази у сасвим други свет, због недовољног разумевања мојих родитеља. Живот се поиграо са мном. Дуго сам чекао да се вратим уметности. Пут је био још тежи, трновитији, несигурнији него што тај пут и јесте тежак, кад је уметност у питању. Н. М.: Каква је концепција вере у твом животу и твој однос према оностраном? И. В.: Наш ген, нашу суштину је пре скоро хиљаду година устројио наш духовни отац, највећи учитељ, лекар, дипломата и светац – Свети Сава. Свако ко себе сматра Србином морао би да има дефинисан однос према вери и невери. Али, није тако. Од Француске буржоаске револуције почиње отворена борба против Христа Бога нашег, рушење свега суштинског када је хришћанска цивилизација у питању. Европа се тада дигла против онога који је разапет на крст на Голготи, зарад наших грехова. Хришћанство је срушено, нова вера је постављења кроз хуманистички покрет. Та револуција није заобишла ни нашу земљу, уз дигресију да су наша браћа у Христу, како смо их некада звали, Европљани, били према нама још немилосрднији и крволочнији управо због Светог Саве, који нас је устројио, обликовао, упутио на пут вере у Бога нашег Исуса Христа. Сава нам је оставио као наслеђе веру, правду, човечност и љубав према ближњем свом, чак и према непријатељу. Али, као што сам рекао, трансхуманизам се примио и код нас. Све више можемо чути да ништа више није битно осим плате, посла и лепог, конформистичког живота. Нажалост, нови родољуби не кажу да без духовности нема морала, без морала нема етике, самим тим нема ни доброг, праведног живота. Уместо тога држава се претвара у предузеће, где нема места емоцији, нема места за слободно мишљење. Човек постаје број и његова једина вредност ће бити његова способност да испуњава своје дужности. Рад, плаћање рачуна и апсолутно губљење права на своје мишљење. Н. М.: За тебе, као глумца, шта предствавља глума и уопште култура? Које она место заузима у човековом животу? И. В.: Одавно се знају постулати делотворног живота и државе у којој живимо. Једна од најбитнијих свари је, наравно, култура. И ја око тога не бих говорио већ познате чињенице. Оно што је за мене битно и што има незаобилазни значај и вредност је национална култура. Ако се трудимо да познајемо друге културе, то значи да ћемо бити образованији и искуствено јачи. Али, ако занемаримо нашу културу, оно што је изникло из нашег народа, наше писце, сликаре, редитеље, онда нећемо постојати. Постојаћемо, али суштински нећемо бити Срби. Зато ја врло често инсистирам на нашој националној култури и чини ми се да у неким круговима нисам омиљен због тога, али то није важно. Наша национална култура је непресушни извор невероватних тема, људи и догађаја. Још увек нисмо открили много тога о себи. Култура је један од начина да то учинимо. Н. М.: Будући да си уметник, да ли би нам могао представити шта вера може да пружи једном уметнику, и да ли отвара нова обзорја на пољу уметности и другачијег сагледавања стварности? И. В.: Живимо у доба када су трубе почеле да трубе. Говорећи о трансхуманости која се примила и код нас, морам да приметим њено велико присуство и у култури. Бити данас верујући и говорити о лепоти света и прелепих културних дешавања, бити део тога, изузетно је тешко. Не због верујућих, већ због оних који не верују. За њих су верујући нешто назадно, иритирајуће, недовољно вредно њихове пажње. Тако да верујућим врло често остаје да чувају у себи смирење и да наставе да верују. Највећа реченица икад изговорена је реченица Христа Бога нашег: Не бој се, стадо моје малено, јер ја победих свет. Н. М.: Ми данас живимо у смутном времену и очевици смо да се новим нараштајима намећу неке друге вредности за разлику од времена у ком си ти одрастао. Да ли је могуће пренебрегнути љубав и веру у Бога као највећи дар човеку и живети без њих? И. В.: Не, није могуће. Без тога нам је пропаст сигурна. Ново време је време великог знања из чега се развила мисао људске генијалности, што је проузроковало егоизмом невиђених размера. Човек је заборавио да су живели људи и цивилизације и пре нас, све су пропале. Пропаст је дошла у тренутку највећег напретка. Било би добро сетити се свега тога. Посебно они који имају моћ да одлучују. Ново време лаж претвара у истину, кукавичлук у храброст, лоповлук у поштење, на наше очи се дешава катаклизма у људима. Све више људи гледају само себе, са лудачком жељом да буду млади и са сто година, да зараде за десет живота, да пљуну на све часно, смирено, достојанствено. Данас скромност изазива подсмех. Врло брзо платићемо цену свега. Многи праве планове без Бога, а то није план који има просперитет за дуговечност. Љубав, вера, нада, једине су праве и истините вредности. Биле и биће. Н. М.: Из твоје богате уметничке каријере провејава љубав према звању које си изабрао, да се бавиш њиме. Да ли је љубав према уметности био главни мотив за такав успех? И. В.: О успеху не бих да причам. Не зато што немам шта да кажем, већ зато што је тај појам подложан великим расправама. Оно што је некоме успех, другом је неуспех. Као и појам ,,најбољи глумац“. Најбољи глумац не постоји. У послу који се заснива на нечијем субјективном мишљењу, појам ,,најбољи“
Опело и сахрана протојереја Спасимира Карамарковића (1934-2023)
Дугогодишњи парох врњачки протојереј Спасимир Карамарковић уснуо је у Господу 30. јануара 2023. године. Прота Спасимир рођен је 20. јануара 1934. године у Врњачкој Бањи у сиромашној породици. Основну школу завршио је у Врњачкој Бањи, затим по њеном завршетку уписује Богословију Св. Кирила и Методија у Призрену као прва генерација ( послератна ) богослова. По завршетку Богословије жени се изабраницом Љиљаном из Врњачке Бање и у браку имао је једног сина. На водици му је дао име свештеник Хранислав Ђорић, који га је послао у Богословију , касније као Епископ жички Герман Ђорић ( потоњи Патријарх Српски). На парохију га је послао тадашњи Епископ жички Василије Костић у Врдилама, где је кратко био око три године, затим био премештен на парохију у Врњачкој Бању. Прота Спасимир остао је у на врњачкој парохији где је и дочекао пензију са пуних четрдесет година свештеничке службе. Као пензионер још неко време опслужује парохију мењајући о. Ненада Михајловића. У народу је остао запамћен као човек који је помагао свима којима је помоћ била потребна. Био је ревностан у посту и чиноодевању. Такође био је и добар појац, члан епархијског хора, од његовог настанка па до гашења. Преминуо је 30. јануара у Врњачкој Бањи на празник Преподобног Антонија Великог у дубокој старости, у 90. години свог живота. Заупокојена Литургија служена је 31. јануара у Храму Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи, а опело проти Спасимиру на врњачком гробљу. ЦО Врњачка Бања
Протојереј др Никола Маројевић: Богослужбене особености великих празника – емисије о тајни празникâ и освећујућем карактеру богослужења
Ауторски текст протојереја др Николе Маројевића, пароха Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, о емисијама у којима се говори тајни празникâ и освећујућем карактеру богослужења. Својим текстом прота Никола чини осврт на емисију „Богослужбене особености великих празникаˮ, аутора катихете Бранислава Илића, која је благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја емитована на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке. У наставку доносимо у целости текст који је објављен у „Православљу“ – новинама Српске Патријаршије (бр. 1341. фебруар 2023, стр. 36-37) Празничне емисије аутора катихете Бранислава Илића реализоване на Радио-Беседи Епархије бачке Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. др Иринеја покренут је празнични циклус емисија о богослужењу на таласима Радио-Беседе, трудом аутора новосадског катихете Бранислава Илића употпуњен је емисијом Богослужбене особености великих празника. Пре наведеног циклуса, исти аутор је приредио емисију Светотајинско богословље, за коју је приказ написао Његово Преосвештенство Епископ стобијски г. Давид, као и циклус емисија посвећен 350-годишњици упокојења Светог Василија Острошког, за који је приказ написао Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило. Наведеним приказима, који су објављени у новинама Српске Патријаршије Православље, додајемо наш осврт на новореализоване емисије Бранислава Илића, катихете и мисионара. Поука је од древних времена заузимала кључно мјесто у хришћанском учењу. Улога поуке проистиче из њене вишезначности и намјене. Поред литургијско-богослужбеног, она је и библијског, ерминевтичког, проподевтичког… итд. карактера, о њеној суштини, између осталог, говори и то што представља спону између Светог Писма и Светог Предања, с једне, и вјерног народа (с почетка катихуменâ), с друге стране. Стога, актуелност и потреба за поукама / катихезама ни до данас се не смањује. Напротив. Радијске емисије надасве марљивог и ријетко вриједног катихете Бранислава Илића обогатиле су медијско небо које покривају васпитно-образовне институције Српске православне цркве. Темељност, иновативност, преданост, структурална конзистентност… особине су које красе његове емисије. Изнад свега бисмо упутили на ауторову спремност да и оне на око ”незанимљиве” догађаје и црквене празнике освијетли не само са хеортолошког становишта већ и са догматског, дајући лични печат, по коме је већ постао препознатљив. Ради прегледности, али и потврде реченог навешћемо попис његових емисија, онако како су сврстани по тематским областима. ГОСПОДЊИ, БОГОРОДИЧНИ И СВЕТИТЕЉСКИ ПРАЗНИЦИ: Емисија о Богослужбеним особеностима Начала индикта – Црквене нове године; О богослужбеним особеностима свештеног спомена на Чудо светог архангела Михаила у Хони; О богослужбеним особеностима празника Рођења Пресвете Богородице, О богослужбеним особеностима празника Воздвижења Часног и Животворног Крста – Крстовдана; О богослужбеним особеностима заупокојених служби – Задушница; О богослужбеним особеностима празника Покрова Пресвете Богородице; О богослужбеним особеностима празника Преподобне мајке Параскеве – Петке; О богослужбеним особеностима празника Светог Петра I, митрополита и чудотворца цетињског; О богослужбеним особеностима празника Светог Великомученика Димитрија, солунског мироточивог; О богослужбеним особеностима празника Сабора Светог Архангела Михаила; О богослужбеним особеностима празника Преподобног Порфирија Кавсокаливита; О богослужбеним особеностима празника Ваведења Пресвете Богородице; О богослужбеним особеностима празника Преподобног Јована Дамаскина; О богослужбеним особеностима празника Светога Николаја Мирликијског Чудотворца; О богослужбеним особеностима празника Рождества Христовог – Божића; О богослужбеним особеностима празника Богојављења; О богослужбеним особеностима празникâ Обрезања Господњег и Светог Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске, О богослужбеним особеностима празника Светога Саве; О богослужбеним особеностима празника Света Три Јерарха; О богослужбеним особеностима празника Сретења Господњег; О богослужбеним особеностима празника Благовести Пресвете Богородице; О богослужбеним особеностима празника Светог великомученика, победоносца и чудотворца Георгија; О богослужбеним особеностима празника Светог и богоносног оца нашег Василија, Чудотворца Острошког и Тврдошког; О богослужбеним особеностима празника свете равноапостолне браће Кирила и Методија, учитеља словенских; О богослужбеним особеностима празника светих равноапостолних царева Константина и Јелене; О богослужбеним особеностима празника Светога великомученика цара Лазара и новомученика косовских; О богослужбеним особеностима празника Рођења Светога Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег; О богослужбеним особеностима празника Светих апостола Петра и Павла; О богослужбеним особеностима празника Светог славног пророка Илије; О богослужбеним особеностима празника Преображења Господњег; О богослужбеним особеностима празника Успенија Пресвете Богородице; О богослужбеним особеностима празника Усековања часне главе светога Јована Крститеља. ПОСНИ ТРИОД: О богослужбеним особеностима Недеље о Закхеју; О богослужбеним особеностима Недеље о митару и фарисеју; О богослужбеним особеностима Недеље о љубави Очевој (о блудном сину); О богослужбеним особеностима Месопусне Недеље (О страшном суду); О богослужбеним особеностима Недеље сиропусне (Недеље праштања); О богослужбеним особеностима свете Четрдесетнице – Великог поста; О богослужбеним особеностима Недеље Православља; О богослужбеним особеностима Недеље преподобног Григорија Паламе; О богослужбеним особеностима Крстопоклоне недеље; О богослужбеним особеностима Недеље Преподобног Јована Лествичник; О богослужбеним особеностима пете седмице Свете четрдесетнице (прво и друго бденије); О богослужбеним особеностима суботе Праведног Лазара и празника уласка Христовог у Свети Град Јерусалим – Цвети. СТРАСНА СЕДМИЦА: О богослужбеним особеностима Великог понедељка, Великог уторка и Велике среде; О богослужбеним особеностима Великог четвртка, Великог петка и Велике суботе. ПЕНТИКОСТАР: О богослужбеним особеностима Празника над празницима – Васкрса; О богослужбеним особеностима недеље Антипасхе – Томине Недеље; О богослужбеним особеностима Недеље светих жена мироносица; О богослужбеним особеностима Недеље раслабљеног; О богослужбеним особеностима празника Преполовљења Педесетнице; О богослужбеним особеностима Недеље жене Самарјaнке (свете мученице Фотине); О богослужбеним особеностима Недеље слепорођеног; О богослужбеним особеностима празника Вазнесења Господњег – Спасовдана; О богослужбеним особеностима Недеље светих отаца Првог васељенског сабора; О богослужбеним особеностима празника Силаска Светог Духа на Апостоле – Свете Педесетнице; О богослужбеним особеностима Недеље свих Светих и Апостолском посту. На самом крају овог нашег слова не можемо се отети утиску да овим емисијама није потребна ријеч о њима, али јесте честитка аутору, на преданости, марљивости, несебичном труду, које је у овом времену инстант решења и одсуства сваке пажње, заиста ријетко срести. Протојереј др Никола Маројевић, парох при Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу *Објављено у „Православљу“ – новинама Српске Патријаршије (бр. 1341; 1. фебруар 2023, стр. 36-37)
Света Архијерејска Литургија у Кованлуку
Задње недеље јануара месеца 2023. године, на дан када се обележавају Часне вериге Светог апостола Петра и Преподобни Ромило Раванички, Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог Василија Острошког у Кованлуку служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. На молитвеном сабрању Владици су саслуживали: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Светог Василија Острошког протојереј Иван Радовановић, протонамесник Марко Петровећ и ђакон Стефан Симић. Литургијско сабрање својим милозвучним појањем украсили су краљевачки појци заједно са појцима нашег храма. Након прочитаног Јеванђеља, Преосвећени Владика је говорио о значењу, симболици и светости часних верига Светога апостола Петра. У наставку беседе, Преосвећени је истакао значај свакодневног сагледавања наших живота и тражења Господа ради узрастања и опроштаја грехова, у првом реду преко Причешћа и свега онога што прати Свету Тајну (беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ). У току Литургије, протонамеснику Марку Петровићу додељен је чин протојереја на радост свих присутних верника. Свима је познато да је отац Марко целога себе давао Цркви и повереном му народу, стога је овај гест дочекан са великом радошћу! На свршетку молитвеног сабрања додељена је грамата добротвору Небојши Божићу, предузетнику из Кованлука. Празнична радост настављена је заједничком трпезом љубави свештенства и верујућег народа сабраних око свог Архипастира. Вероучитељ Марко Пауновић
Светосавски дарови у Љигу
С благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина у Љигу је 28. јануара одржано XVI по реду Светосавско-донаторско вече и Светосавски бал под називом „Светосавски дарови“. Црквена општина Љиг је 2006.г. организовала прво Светосавско-донаторско вече са циљем прикупљања средстава за обнову и изградњу храмова у: Љигу, Ивановцима и Дићима и уређење порте љишке цркве. Након две године прекида због епидемије новог вируса ове године је традиција настављена. У ресторану „Видиковац“ у Љигу у вечерњим часовима сабрали су се парохијани љишке парохије и гости из околних градова и места да прославе Савиндан уз вечеру, песму и игру. Званичан део програма почео је химном Светом Сави коју су певали сви учесници програма, а затим је старешина љишке цркве поздравио све присутне и захвалио им на доласку. У наставку програма КУД „Љиг“ из Љига извео је сплет игара из Шумадије под називом „Србија“. Студенткиње етномузикологије са ФМУ у Београду: Теодора Ђорђевић, Миљана Пантовић, Катарина Мијатовић, Настасија Беочанин и Милица Марковић су певале традиционалне српске песме из: Лике, Славоније, Херцеговине, Шумадије и Косова и Метохије. Теодора Ђорђевић свирала је на кавалу и фрули. Светосавску беседу је ове године одржао др Миша Ђурковић са Института за европске студије у Београду. У беседи коју су са пажњом саслушали сви присутни дотакао се и актуелних дешавања у нашој земљи и у свету. И ове године награђени су најбољи литерарни радови ученика СШ „1300 каплара“ у Љигу. Прва награда припала је Сави Веселићу ученику III разреда у износу од 4.000. дин за песму Слаби смо. „Песма Саве Веселића је изузетно стилски и лексички уобличена! Лирски субјекат зрело, а опет са младалачким заносом промишља о духовној и моралној посусталости свог народа. Уз све то у маниру зрелог лиричара аутор гради и ритмички складну исповест и заповест сопственог народа“, коментар је професорке Марјане Неговановић-Обрадовић. Другу награду у износу од 3.000.дин освојила је Марија Степановић, ученица III разреда за рад на тему Искра светосавља обасјава мрак безнађа, а трећу награду 2.000.дин, Јелена Ђорђевић ученица IV разреда за рад на тему Моја порука Светом Сави. Сви награђени ученици добили су и по једну књигу. Здравицу је изговорио г.Зоран Јаковљевић из Љига. Студенткиње етномузикологије отпевале су тропар Светом Сави, а свештеник је благословио вечеру. На крају програма уз Краљево коло и валцер у кореографији Јоване Каргановић отворен је Светосавски бал. Ове године по први пут је организована и пригодна лутрија, на крају вечере из корпе са бројевима које су имали сви гости најстарији од присутних учитељ Драган Гајић је извукао добитне бројеве. Старешина цркве је поделио шеснаест различитих дарова: Свето Писмо, Псалтир, Нови Завет, Молитвеник, икона, књиге, студеничко вино, ракија Манастира Жиче, мед и др. Дружење је настављено до касних сати уз музику за коју је и ове године ангажован оркестар „Театар дур“ из Чачка. Протојереј Светолик Марковић
Савиндан у Грачацу
На Савиндан, 27. јануара 2023. године, у Грачацу је служена Света Архијерејска Литургија, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Јустин, уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, старешине Храма Светог Саве јереја Милана Костића и ђакона Стефана Симића. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић. На почетку Свете Литургије Преосвећени Владика је рукопроизвео теолога Вељка Живановића у чин чтеца. Грачачки светосавски храм је ове године посебно радосно прославио храмовну славу због посете свога Епископа Јустина. На крају Литургије Преосвећени Владика беседио је о животу Светог Саве. Подсетио нас је како је животом у посту, молитви и труду, Свети Сава победио људске слабости и одрекавши се наследне круне постао ипак истински вођа српског народа, најлепше и највеће српско дете, по речима Светог Владике Николаја. Изградивши себе у човека небеског- христоликог, оставио је српском народу прави задатак, да се превазиђу наша људска хтења. Живећи сав Христом који је извајао његову душу, ум и природу, желео је Истину, правду и божанско, и управо то оставио своме роду у наслеђе за живот вечни. Тај јеванђелски принцип треба да је наш идеал до данас, подсетио нас је Преосвећени Владика. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Владика се обратио деци, препустио им реч о Светом Сави, како је рекао, из дечијих срца. На почетку рецитала прва је наступила Теодора Марушић, говоривши своју песму о Светом Сави. Породица Ћурчић из Грачаца уприличила је трпезу љубави као домаћин овогодишње славе, а током ручка новосоновани хор Светосавци отпевао је неколико духовних песама. ЦО Грачац
Свети Јефрем Сирин, О односу слободе и благодати
“Они код којих су просвећене и увек отворене умне очи тачно знају да се од саблазни лукавога не избављају својом сопственом силом, него непобедивом силом Божијом. Слобода, која је човеку доступна састоји се једино у одлучности или неодлучности да се супротстави ђаволу. Међутим, и поред могућности да се успротиви ђаволу, он нема потпуну власт над страстима. Када би људска природа могла да се супротстави сплеткама ђавола и без свеоружја Светога Духа, Господ не би заповедио да у молитви говоримо: И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Према томе, ко хоће да се избави од распаљених стрела лукавога, да се удостоји бестрашћа и да постане причасник Божанствене славе нека увек са ненаситим расположењем и свим срцем и свом силом иште помоћ одозго како би побеђивао страсти и кроз неослабну победу стигао у област чистоте, без које нико неће видети Господа.“ Свети Јефрем Сирин
Светосавска академија у Храму Светог Саве у Краљеву
Дана 27. јануара 2023. са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, поводом прославе празника Светог Саве, у Храму Светог Саве у Краљеву одржана је Светосавска академија са почетком у 19 часова. Сабрали су се свештеници, учесници академије, као и верни народ са децом. На самом почетку академије пред окупљене је изашао хор Храма Светог Саве који је на челу са диригентом Драганом Ђокић извео тропар Светом Сави, а затим и литургијску композицију ,,Тебе појем“. Након тога, сабранима се обратио старешина храма и уједно домаћин светосавске академије протојереј Радоја Сандо, који је присутнима упутио поздравно слово. У наставку програма имали смо прилику да чујемо пригодну беседу историчара г. Драгана Драшковића. Он је беседио о универзалним вредностима које нам је оставио Свети Сава, правећи паралелу веома значајним наслеђем које нам је оставио и Свети Владика Николај. Њих и ове просторе повезује Манастир Жича као духовни светионик, чији историјат нам је приказан кроз ретке и важне личности и догађаје. Након овог излагања окупљене је одушевила ученица Магдалена Максимовић извођењем песме ,,Грачанице, причо над причама“, при чему је имала пратњу хора нашег храма. По већ устаљеној традицији, ове године су награђени учесници литерарног и ликовног конкурса чија је тема била: ,,Свети Сава на распетом Косову и Метохији“. Такође, присутни су имали прилику да чују награђене литерарне радове које су ученици прочитали. У оквиру програма изнесена је и кратка ретроспектива хуманитарних и добротворних акција које је покренуло братство Храма Светог Саве заједно са својим парохијанима и добротворима. Пред сам крај академије, хор Храма Светог Саве је још једном одушевио присутне својим извођењима композиције ,,Кресту Твојему“, али и једном занимљивом интерпретацијом молитве Светог Јефрема Сирина. На самом крају, домаћин академије, протојереј Радоја Сандо се још једном захвалио окупљенима, и заблагодарио нашем првопастиру и учитељу Светом Сави. Вероучитељ Дејан Драмићанин
Краљевачко свештенство у посети Институту за онкологију и радиологију у Београду
Свештенство Храма Светог Саве у Краљеву са литургијском заједницом од почетка децембра 2022. прикупљало је прилоге за дарове деци која се лече од рака на Институту за онкологију и радиологију у Београду. Након Богојављења, свештеници Радоја Сандо и Ненад Илић однели су за Београд 101 пакетић и играчке за децу. У наставку преносимо писмо захвалности. Драги наши пријатељи, Свештенству Храма Светог Саве у Краљеву желимо да се захвалимо што су уз подршку парохије припремили дивне поклоне за децу која се лече на Институту за онкологију и радиологију Србије у Београду. Данас на дан Светог Саве смо уручили поклоне , а имали смо и прилику да их видимо, ми испред одељења, а они стали у ред испред врата и радују се поклонима. Желим да се захвалим свештеницима Радоју и Ненаду који су дошли у Београд и донели поклоне и том приликом смо уистину имали посебан осећај доброте и лепих осећања. Удружење “Увек са децом“
Угледни час у СШ “Драгачево“ у Гучи – Les temps de Saint Sava
Дана 1. 2. 2023. године, у Средњој школи ,,Драгачево“ у Гучи, реализован је угледни час Le temps de Saint Sava (Доба Светог Саве) организован као корелација верске наставе и француског језика. Час је настао као плод сарадње професорке француског језика Милице Марјановић и вероучитеља Дарка Стевановића. На почетку часа, прочитана је молитва ,,Оче наш“ на српском и француском језику. Потом су ученици друге године смерова гимназија – општи тип и финансијски администратор приказали презентације о значају Светог Саве и Немањића генерално за српску историју, културу и духовност. Ученици гимназије су презентовали на француском језику, док су ученици смера финансијски администратор презентовали превод. Након тога, ученици су подељени у мешовите тимове, како би решавали асоцијацију на француском језику, која је подразумевала коришћење речника и додатне бодове за тачан превод задатих појмова, да би затим уследила рекапитулација. Циљ овог часа био је истицање значаја Немањића за српску културу и духовност и учење теолошких термина на француском језику. Ученици су најуспешније савладали термине l’église (црква), l’archevêque (архиепископ) и le patriarche (патријарх). Узносимо молитве Господу да наши ученици наставе развијати интересовање ка нашој духовности и значају светосавља, као и свест о значају познавања страних језика, како би у овом случају били у могућности да у франкофоним земљама говоре о кључним личностима из историје наше Цркве, уколико их стихија живота одведе далеко од наше отаџбине. Дарко Стевановић, вероучитељ
“Данас скромност изазива подсмех – врло брзо платићемо цену свега“, Интервју са глумцем Иваном Вучковићем
Н. М.: Помаже Бог Иване. Најпре бих желео, да ти се захвалим што си издвојио своје драгоцено време и пристао да даш интервју за наш епархијски часопис Жички благовесник. Да ли би нам за почетак нешто укратко рекао о своме одрастању и детињству, као и веома раном опредељењу за уметнички пут – пут глуме, будући да си њоме почео да се бавиш са десет година? И. В.: Свет уметности се представио у мом животу у основној школи. Кораци су били несигурни, препуни страха и незнања. Али, мој период прилагођавања, учења и откривања неког непознатог света који сам носио у себи, трајао је кратко. До своје петнаесте године сам проглашаван два пута за најбољег младог глумца дечије сцене Србије и најбољег рецитатора Србије. Све је указивало да ми је судбина предодређена. А онда мој живот одлази у сасвим други свет, због недовољног разумевања мојих родитеља. Живот се поиграо са мном. Дуго сам чекао да се вратим уметности. Пут је био још тежи, трновитији, несигурнији него што тај пут и јесте тежак, кад је уметност у питању. Н. М.: Каква је концепција вере у твом животу и твој однос према оностраном? И. В.: Наш ген, нашу суштину је пре скоро хиљаду година устројио наш духовни отац, највећи учитељ, лекар, дипломата и светац – Свети Сава. Свако ко себе сматра Србином морао би да има дефинисан однос према вери и невери. Али, није тако. Од Француске буржоаске револуције почиње отворена борба против Христа Бога нашег, рушење свега суштинског када је хришћанска цивилизација у питању. Европа се тада дигла против онога који је разапет на крст на Голготи, зарад наших грехова. Хришћанство је срушено, нова вера је постављења кроз хуманистички покрет. Та револуција није заобишла ни нашу земљу, уз дигресију да су наша браћа у Христу, како смо их некада звали, Европљани, били према нама још немилосрднији и крволочнији управо због Светог Саве, који нас је устројио, обликовао, упутио на пут вере у Бога нашег Исуса Христа. Сава нам је оставио као наслеђе веру, правду, човечност и љубав према ближњем свом, чак и према непријатељу. Али, као што сам рекао, трансхуманизам се примио и код нас. Све више можемо чути да ништа више није битно осим плате, посла и лепог, конформистичког живота. Нажалост, нови родољуби не кажу да без духовности нема морала, без морала нема етике, самим тим нема ни доброг, праведног живота. Уместо тога држава се претвара у предузеће, где нема места емоцији, нема места за слободно мишљење. Човек постаје број и његова једина вредност ће бити његова способност да испуњава своје дужности. Рад, плаћање рачуна и апсолутно губљење права на своје мишљење. Н. М.: За тебе, као глумца, шта предствавља глума и уопште култура? Које она место заузима у човековом животу? И. В.: Одавно се знају постулати делотворног живота и државе у којој живимо. Једна од најбитнијих свари је, наравно, култура. И ја око тога не бих говорио већ познате чињенице. Оно што је за мене битно и што има незаобилазни значај и вредност је национална култура. Ако се трудимо да познајемо друге културе, то значи да ћемо бити образованији и искуствено јачи. Али, ако занемаримо нашу културу, оно што је изникло из нашег народа, наше писце, сликаре, редитеље, онда нећемо постојати. Постојаћемо, али суштински нећемо бити Срби. Зато ја врло често инсистирам на нашој националној култури и чини ми се да у неким круговима нисам омиљен због тога, али то није важно. Наша национална култура је непресушни извор невероватних тема, људи и догађаја. Још увек нисмо открили много тога о себи. Култура је један од начина да то учинимо. Н. М.: Будући да си уметник, да ли би нам могао представити шта вера може да пружи једном уметнику, и да ли отвара нова обзорја на пољу уметности и другачијег сагледавања стварности? И. В.: Живимо у доба када су трубе почеле да трубе. Говорећи о трансхуманости која се примила и код нас, морам да приметим њено велико присуство и у култури. Бити данас верујући и говорити о лепоти света и прелепих културних дешавања, бити део тога, изузетно је тешко. Не због верујућих, већ због оних који не верују. За њих су верујући нешто назадно, иритирајуће, недовољно вредно њихове пажње. Тако да верујућим врло често остаје да чувају у себи смирење и да наставе да верују. Највећа реченица икад изговорена је реченица Христа Бога нашег: Не бој се, стадо моје малено, јер ја победих свет. Н. М.: Ми данас живимо у смутном времену и очевици смо да се новим нараштајима намећу неке друге вредности за разлику од времена у ком си ти одрастао. Да ли је могуће пренебрегнути љубав и веру у Бога као највећи дар човеку и живети без њих? И. В.: Не, није могуће. Без тога нам је пропаст сигурна. Ново време је време великог знања из чега се развила мисао људске генијалности, што је проузроковало егоизмом невиђених размера. Човек је заборавио да су живели људи и цивилизације и пре нас, све су пропале. Пропаст је дошла у тренутку највећег напретка. Било би добро сетити се свега тога. Посебно они који имају моћ да одлучују. Ново време лаж претвара у истину, кукавичлук у храброст, лоповлук у поштење, на наше очи се дешава катаклизма у људима. Све више људи гледају само себе, са лудачком жељом да буду млади и са сто година, да зараде за десет живота, да пљуну на све часно, смирено, достојанствено. Данас скромност изазива подсмех. Врло брзо платићемо цену свега. Многи праве планове без Бога, а то није план који има просперитет за дуговечност. Љубав, вера, нада, једине су праве и истините вредности. Биле и биће. Н. М.: Из твоје богате уметничке каријере провејава љубав према звању које си изабрао, да се бавиш њиме. Да ли је љубав према уметности био главни мотив за такав успех? И. В.: О успеху не бих да причам. Не зато што немам шта да кажем, већ зато што је тај појам подложан великим расправама. Оно што је некоме успех, другом је неуспех. Као и појам ,,најбољи глумац“. Најбољи глумац не постоји. У послу који се заснива на нечијем субјективном мишљењу, појам ,,најбољи“
Опело и сахрана протојереја Спасимира Карамарковића (1934-2023)
Дугогодишњи парох врњачки протојереј Спасимир Карамарковић уснуо је у Господу 30. јануара 2023. године. Прота Спасимир рођен је 20. јануара 1934. године у Врњачкој Бањи у сиромашној породици. Основну школу завршио је у Врњачкој Бањи, затим по њеном завршетку уписује Богословију Св. Кирила и Методија у Призрену као прва генерација ( послератна ) богослова. По завршетку Богословије жени се изабраницом Љиљаном из Врњачке Бање и у браку имао је једног сина. На водици му је дао име свештеник Хранислав Ђорић, који га је послао у Богословију , касније као Епископ жички Герман Ђорић ( потоњи Патријарх Српски). На парохију га је послао тадашњи Епископ жички Василије Костић у Врдилама, где је кратко био око три године, затим био премештен на парохију у Врњачкој Бању. Прота Спасимир остао је у на врњачкој парохији где је и дочекао пензију са пуних четрдесет година свештеничке службе. Као пензионер још неко време опслужује парохију мењајући о. Ненада Михајловића. У народу је остао запамћен као човек који је помагао свима којима је помоћ била потребна. Био је ревностан у посту и чиноодевању. Такође био је и добар појац, члан епархијског хора, од његовог настанка па до гашења. Преминуо је 30. јануара у Врњачкој Бањи на празник Преподобног Антонија Великог у дубокој старости, у 90. години свог живота. Заупокојена Литургија служена је 31. јануара у Храму Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи, а опело проти Спасимиру на врњачком гробљу. ЦО Врњачка Бања
Протојереј др Никола Маројевић: Богослужбене особености великих празника – емисије о тајни празникâ и освећујућем карактеру богослужења
Ауторски текст протојереја др Николе Маројевића, пароха Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, о емисијама у којима се говори тајни празникâ и освећујућем карактеру богослужења. Својим текстом прота Никола чини осврт на емисију „Богослужбене особености великих празникаˮ, аутора катихете Бранислава Илића, која је благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја емитована на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке. У наставку доносимо у целости текст који је објављен у „Православљу“ – новинама Српске Патријаршије (бр. 1341. фебруар 2023, стр. 36-37) Празничне емисије аутора катихете Бранислава Илића реализоване на Радио-Беседи Епархије бачке Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. др Иринеја покренут је празнични циклус емисија о богослужењу на таласима Радио-Беседе, трудом аутора новосадског катихете Бранислава Илића употпуњен је емисијом Богослужбене особености великих празника. Пре наведеног циклуса, исти аутор је приредио емисију Светотајинско богословље, за коју је приказ написао Његово Преосвештенство Епископ стобијски г. Давид, као и циклус емисија посвећен 350-годишњици упокојења Светог Василија Острошког, за који је приказ написао Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило. Наведеним приказима, који су објављени у новинама Српске Патријаршије Православље, додајемо наш осврт на новореализоване емисије Бранислава Илића, катихете и мисионара. Поука је од древних времена заузимала кључно мјесто у хришћанском учењу. Улога поуке проистиче из њене вишезначности и намјене. Поред литургијско-богослужбеног, она је и библијског, ерминевтичког, проподевтичког… итд. карактера, о њеној суштини, између осталог, говори и то што представља спону између Светог Писма и Светог Предања, с једне, и вјерног народа (с почетка катихуменâ), с друге стране. Стога, актуелност и потреба за поукама / катихезама ни до данас се не смањује. Напротив. Радијске емисије надасве марљивог и ријетко вриједног катихете Бранислава Илића обогатиле су медијско небо које покривају васпитно-образовне институције Српске православне цркве. Темељност, иновативност, преданост, структурална конзистентност… особине су које красе његове емисије. Изнад свега бисмо упутили на ауторову спремност да и оне на око ”незанимљиве” догађаје и црквене празнике освијетли не само са хеортолошког становишта већ и са догматског, дајући лични печат, по коме је већ постао препознатљив. Ради прегледности, али и потврде реченог навешћемо попис његових емисија, онако како су сврстани по тематским областима. ГОСПОДЊИ, БОГОРОДИЧНИ И СВЕТИТЕЉСКИ ПРАЗНИЦИ: Емисија о Богослужбеним особеностима Начала индикта – Црквене нове године; О богослужбеним особеностима свештеног спомена на Чудо светог архангела Михаила у Хони; О богослужбеним особеностима празника Рођења Пресвете Богородице, О богослужбеним особеностима празника Воздвижења Часног и Животворног Крста – Крстовдана; О богослужбеним особеностима заупокојених служби – Задушница; О богослужбеним особеностима празника Покрова Пресвете Богородице; О богослужбеним особеностима празника Преподобне мајке Параскеве – Петке; О богослужбеним особеностима празника Светог Петра I, митрополита и чудотворца цетињског; О богослужбеним особеностима празника Светог Великомученика Димитрија, солунског мироточивог; О богослужбеним особеностима празника Сабора Светог Архангела Михаила; О богослужбеним особеностима празника Преподобног Порфирија Кавсокаливита; О богослужбеним особеностима празника Ваведења Пресвете Богородице; О богослужбеним особеностима празника Преподобног Јована Дамаскина; О богослужбеним особеностима празника Светога Николаја Мирликијског Чудотворца; О богослужбеним особеностима празника Рождества Христовог – Божића; О богослужбеним особеностима празника Богојављења; О богослужбеним особеностима празникâ Обрезања Господњег и Светог Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске, О богослужбеним особеностима празника Светога Саве; О богослужбеним особеностима празника Света Три Јерарха; О богослужбеним особеностима празника Сретења Господњег; О богослужбеним особеностима празника Благовести Пресвете Богородице; О богослужбеним особеностима празника Светог великомученика, победоносца и чудотворца Георгија; О богослужбеним особеностима празника Светог и богоносног оца нашег Василија, Чудотворца Острошког и Тврдошког; О богослужбеним особеностима празника свете равноапостолне браће Кирила и Методија, учитеља словенских; О богослужбеним особеностима празника светих равноапостолних царева Константина и Јелене; О богослужбеним особеностима празника Светога великомученика цара Лазара и новомученика косовских; О богослужбеним особеностима празника Рођења Светога Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег; О богослужбеним особеностима празника Светих апостола Петра и Павла; О богослужбеним особеностима празника Светог славног пророка Илије; О богослужбеним особеностима празника Преображења Господњег; О богослужбеним особеностима празника Успенија Пресвете Богородице; О богослужбеним особеностима празника Усековања часне главе светога Јована Крститеља. ПОСНИ ТРИОД: О богослужбеним особеностима Недеље о Закхеју; О богослужбеним особеностима Недеље о митару и фарисеју; О богослужбеним особеностима Недеље о љубави Очевој (о блудном сину); О богослужбеним особеностима Месопусне Недеље (О страшном суду); О богослужбеним особеностима Недеље сиропусне (Недеље праштања); О богослужбеним особеностима свете Четрдесетнице – Великог поста; О богослужбеним особеностима Недеље Православља; О богослужбеним особеностима Недеље преподобног Григорија Паламе; О богослужбеним особеностима Крстопоклоне недеље; О богослужбеним особеностима Недеље Преподобног Јована Лествичник; О богослужбеним особеностима пете седмице Свете четрдесетнице (прво и друго бденије); О богослужбеним особеностима суботе Праведног Лазара и празника уласка Христовог у Свети Град Јерусалим – Цвети. СТРАСНА СЕДМИЦА: О богослужбеним особеностима Великог понедељка, Великог уторка и Велике среде; О богослужбеним особеностима Великог четвртка, Великог петка и Велике суботе. ПЕНТИКОСТАР: О богослужбеним особеностима Празника над празницима – Васкрса; О богослужбеним особеностима недеље Антипасхе – Томине Недеље; О богослужбеним особеностима Недеље светих жена мироносица; О богослужбеним особеностима Недеље раслабљеног; О богослужбеним особеностима празника Преполовљења Педесетнице; О богослужбеним особеностима Недеље жене Самарјaнке (свете мученице Фотине); О богослужбеним особеностима Недеље слепорођеног; О богослужбеним особеностима празника Вазнесења Господњег – Спасовдана; О богослужбеним особеностима Недеље светих отаца Првог васељенског сабора; О богослужбеним особеностима празника Силаска Светог Духа на Апостоле – Свете Педесетнице; О богослужбеним особеностима Недеље свих Светих и Апостолском посту. На самом крају овог нашег слова не можемо се отети утиску да овим емисијама није потребна ријеч о њима, али јесте честитка аутору, на преданости, марљивости, несебичном труду, које је у овом времену инстант решења и одсуства сваке пажње, заиста ријетко срести. Протојереј др Никола Маројевић, парох при Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу *Објављено у „Православљу“ – новинама Српске Патријаршије (бр. 1341; 1. фебруар 2023, стр. 36-37)
Света Архијерејска Литургија у Кованлуку
Задње недеље јануара месеца 2023. године, на дан када се обележавају Часне вериге Светог апостола Петра и Преподобни Ромило Раванички, Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог Василија Острошког у Кованлуку служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. На молитвеном сабрању Владици су саслуживали: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Светог Василија Острошког протојереј Иван Радовановић, протонамесник Марко Петровећ и ђакон Стефан Симић. Литургијско сабрање својим милозвучним појањем украсили су краљевачки појци заједно са појцима нашег храма. Након прочитаног Јеванђеља, Преосвећени Владика је говорио о значењу, симболици и светости часних верига Светога апостола Петра. У наставку беседе, Преосвећени је истакао значај свакодневног сагледавања наших живота и тражења Господа ради узрастања и опроштаја грехова, у првом реду преко Причешћа и свега онога што прати Свету Тајну (беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ). У току Литургије, протонамеснику Марку Петровићу додељен је чин протојереја на радост свих присутних верника. Свима је познато да је отац Марко целога себе давао Цркви и повереном му народу, стога је овај гест дочекан са великом радошћу! На свршетку молитвеног сабрања додељена је грамата добротвору Небојши Божићу, предузетнику из Кованлука. Празнична радост настављена је заједничком трпезом љубави свештенства и верујућег народа сабраних око свог Архипастира. Вероучитељ Марко Пауновић
Светосавски дарови у Љигу
С благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина у Љигу је 28. јануара одржано XVI по реду Светосавско-донаторско вече и Светосавски бал под називом „Светосавски дарови“. Црквена општина Љиг је 2006.г. организовала прво Светосавско-донаторско вече са циљем прикупљања средстава за обнову и изградњу храмова у: Љигу, Ивановцима и Дићима и уређење порте љишке цркве. Након две године прекида због епидемије новог вируса ове године је традиција настављена. У ресторану „Видиковац“ у Љигу у вечерњим часовима сабрали су се парохијани љишке парохије и гости из околних градова и места да прославе Савиндан уз вечеру, песму и игру. Званичан део програма почео је химном Светом Сави коју су певали сви учесници програма, а затим је старешина љишке цркве поздравио све присутне и захвалио им на доласку. У наставку програма КУД „Љиг“ из Љига извео је сплет игара из Шумадије под називом „Србија“. Студенткиње етномузикологије са ФМУ у Београду: Теодора Ђорђевић, Миљана Пантовић, Катарина Мијатовић, Настасија Беочанин и Милица Марковић су певале традиционалне српске песме из: Лике, Славоније, Херцеговине, Шумадије и Косова и Метохије. Теодора Ђорђевић свирала је на кавалу и фрули. Светосавску беседу је ове године одржао др Миша Ђурковић са Института за европске студије у Београду. У беседи коју су са пажњом саслушали сви присутни дотакао се и актуелних дешавања у нашој земљи и у свету. И ове године награђени су најбољи литерарни радови ученика СШ „1300 каплара“ у Љигу. Прва награда припала је Сави Веселићу ученику III разреда у износу од 4.000. дин за песму Слаби смо. „Песма Саве Веселића је изузетно стилски и лексички уобличена! Лирски субјекат зрело, а опет са младалачким заносом промишља о духовној и моралној посусталости свог народа. Уз све то у маниру зрелог лиричара аутор гради и ритмички складну исповест и заповест сопственог народа“, коментар је професорке Марјане Неговановић-Обрадовић. Другу награду у износу од 3.000.дин освојила је Марија Степановић, ученица III разреда за рад на тему Искра светосавља обасјава мрак безнађа, а трећу награду 2.000.дин, Јелена Ђорђевић ученица IV разреда за рад на тему Моја порука Светом Сави. Сви награђени ученици добили су и по једну књигу. Здравицу је изговорио г.Зоран Јаковљевић из Љига. Студенткиње етномузикологије отпевале су тропар Светом Сави, а свештеник је благословио вечеру. На крају програма уз Краљево коло и валцер у кореографији Јоване Каргановић отворен је Светосавски бал. Ове године по први пут је организована и пригодна лутрија, на крају вечере из корпе са бројевима које су имали сви гости најстарији од присутних учитељ Драган Гајић је извукао добитне бројеве. Старешина цркве је поделио шеснаест различитих дарова: Свето Писмо, Псалтир, Нови Завет, Молитвеник, икона, књиге, студеничко вино, ракија Манастира Жиче, мед и др. Дружење је настављено до касних сати уз музику за коју је и ове године ангажован оркестар „Театар дур“ из Чачка. Протојереј Светолик Марковић
Савиндан у Грачацу
На Савиндан, 27. јануара 2023. године, у Грачацу је служена Света Архијерејска Литургија, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Јустин, уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, старешине Храма Светог Саве јереја Милана Костића и ђакона Стефана Симића. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић. На почетку Свете Литургије Преосвећени Владика је рукопроизвео теолога Вељка Живановића у чин чтеца. Грачачки светосавски храм је ове године посебно радосно прославио храмовну славу због посете свога Епископа Јустина. На крају Литургије Преосвећени Владика беседио је о животу Светог Саве. Подсетио нас је како је животом у посту, молитви и труду, Свети Сава победио људске слабости и одрекавши се наследне круне постао ипак истински вођа српског народа, најлепше и највеће српско дете, по речима Светог Владике Николаја. Изградивши себе у човека небеског- христоликог, оставио је српском народу прави задатак, да се превазиђу наша људска хтења. Живећи сав Христом који је извајао његову душу, ум и природу, желео је Истину, правду и божанско, и управо то оставио своме роду у наслеђе за живот вечни. Тај јеванђелски принцип треба да је наш идеал до данас, подсетио нас је Преосвећени Владика. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Владика се обратио деци, препустио им реч о Светом Сави, како је рекао, из дечијих срца. На почетку рецитала прва је наступила Теодора Марушић, говоривши своју песму о Светом Сави. Породица Ћурчић из Грачаца уприличила је трпезу љубави као домаћин овогодишње славе, а током ручка новосоновани хор Светосавци отпевао је неколико духовних песама. ЦО Грачац
Свети Јефрем Сирин, О односу слободе и благодати
“Они код којих су просвећене и увек отворене умне очи тачно знају да се од саблазни лукавога не избављају својом сопственом силом, него непобедивом силом Божијом. Слобода, која је човеку доступна састоји се једино у одлучности или неодлучности да се супротстави ђаволу. Међутим, и поред могућности да се успротиви ђаволу, он нема потпуну власт над страстима. Када би људска природа могла да се супротстави сплеткама ђавола и без свеоружја Светога Духа, Господ не би заповедио да у молитви говоримо: И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Према томе, ко хоће да се избави од распаљених стрела лукавога, да се удостоји бестрашћа и да постане причасник Божанствене славе нека увек са ненаситим расположењем и свим срцем и свом силом иште помоћ одозго како би побеђивао страсти и кроз неослабну победу стигао у област чистоте, без које нико неће видети Господа.“ Свети Јефрем Сирин
Светосавска академија у Храму Светог Саве у Краљеву
Дана 27. јануара 2023. са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, поводом прославе празника Светог Саве, у Храму Светог Саве у Краљеву одржана је Светосавска академија са почетком у 19 часова. Сабрали су се свештеници, учесници академије, као и верни народ са децом. На самом почетку академије пред окупљене је изашао хор Храма Светог Саве који је на челу са диригентом Драганом Ђокић извео тропар Светом Сави, а затим и литургијску композицију ,,Тебе појем“. Након тога, сабранима се обратио старешина храма и уједно домаћин светосавске академије протојереј Радоја Сандо, који је присутнима упутио поздравно слово. У наставку програма имали смо прилику да чујемо пригодну беседу историчара г. Драгана Драшковића. Он је беседио о универзалним вредностима које нам је оставио Свети Сава, правећи паралелу веома значајним наслеђем које нам је оставио и Свети Владика Николај. Њих и ове просторе повезује Манастир Жича као духовни светионик, чији историјат нам је приказан кроз ретке и важне личности и догађаје. Након овог излагања окупљене је одушевила ученица Магдалена Максимовић извођењем песме ,,Грачанице, причо над причама“, при чему је имала пратњу хора нашег храма. По већ устаљеној традицији, ове године су награђени учесници литерарног и ликовног конкурса чија је тема била: ,,Свети Сава на распетом Косову и Метохији“. Такође, присутни су имали прилику да чују награђене литерарне радове које су ученици прочитали. У оквиру програма изнесена је и кратка ретроспектива хуманитарних и добротворних акција које је покренуло братство Храма Светог Саве заједно са својим парохијанима и добротворима. Пред сам крај академије, хор Храма Светог Саве је још једном одушевио присутне својим извођењима композиције ,,Кресту Твојему“, али и једном занимљивом интерпретацијом молитве Светог Јефрема Сирина. На самом крају, домаћин академије, протојереј Радоја Сандо се још једном захвалио окупљенима, и заблагодарио нашем првопастиру и учитељу Светом Сави. Вероучитељ Дејан Драмићанин
Краљевачко свештенство у посети Институту за онкологију и радиологију у Београду
Свештенство Храма Светог Саве у Краљеву са литургијском заједницом од почетка децембра 2022. прикупљало је прилоге за дарове деци која се лече од рака на Институту за онкологију и радиологију у Београду. Након Богојављења, свештеници Радоја Сандо и Ненад Илић однели су за Београд 101 пакетић и играчке за децу. У наставку преносимо писмо захвалности. Драги наши пријатељи, Свештенству Храма Светог Саве у Краљеву желимо да се захвалимо што су уз подршку парохије припремили дивне поклоне за децу која се лече на Институту за онкологију и радиологију Србије у Београду. Данас на дан Светог Саве смо уручили поклоне , а имали смо и прилику да их видимо, ми испред одељења, а они стали у ред испред врата и радују се поклонима. Желим да се захвалим свештеницима Радоју и Ненаду који су дошли у Београд и донели поклоне и том приликом смо уистину имали посебан осећај доброте и лепих осећања. Удружење “Увек са децом“