Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о Косову и Метохији
На овогодишњем редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве посвећена је посебна пажња нашем народу и Цркви на Косову и Метохији. У протеклој години забележено је више десетина напада на наше људе, светиње, домове и имовину Срба на Косову и Метохији, што је довело до тога да у знак мирног, али одлучног протеста Срби из српских општина на Северу Косова и Метохије изиђу из косовских институција док се не успостави Заједница српских општина у складу са већ постигнутим и потписаним договорима са Приштином, уз посредовање Европске уније, у Бриселу 2013. и 2015. године. Српска Православна Црква се одувек залагала за то да се сви проблеми на Косову и Метохији решавају мирно и дијалогом, као и да увек буду у функцији мирног суживота Срба, Албанаца и свих других народа који на том простору живе. На заседањима Светог Архијерејског Сабора свих претходних година наша Црква је јасно и недвосмислено указивала и на овогодишњем заседању указује на то да би прихватање самопроглашене независности Косова и Метохије, посредно или непосредно, de facto или de iure, било у директној супротности са међународним правом, утемељеним на Повељи Уједињених нација и другим општеважећим актима и принципима. Тако нешто нема подршку ни Савета безбедности УН ни већине земаља света, укључујући и пет земаља Европске уније. То би неизбежно изазвало појачано исељавање српског народа и онемогућило не само миран суживот свих, без обзира на етничко порекло и веру, него и сâм опстанак нашег народа на његовим вековним огњиштима. Решења зато треба тражити искључиво у поштовању принципа који једнако вреде за све у свету. Најбољи доказ за то јесу најновији агресивни потези приштинских власти, усмерени против српске заједнице и наше свете Цркве, који су проузроковали најнижи могући ниво односâ од 1999. године, као и то да се доносе одлуке које дубоко деле грађане на Косову и Метохији, изазивају небивалу међуетничку напетост и регионалну нестабилност која, дугорочно, вишеструко отежава живот нашег народа и наше Цркве. Јасно се види да је циљ косовских институција стварање етнички албанског Косова у коме слободног и нормалног живота за Србе тешко може да буде. Црква и овом приликом осуђује све нападе на српски народ, његове светиње и имовину, нарочито пак терористичке оружане нападе на поједине Србе, укључујући и децу, као и тајне спискове на основу којих се хапсе и притварају Срби, чак и бивши припадници косовске полиције. Исто тако, незаконито се врши експропријација земље у поседу Срба, са циљем да се изврши додатни притисак на њих и да они буду принуђени да се исељавају. Сабор тражи да се починиоци тих недела приведу правди, а сви угрожени заштите. Српска Православна Црква се налази у посебно тешкој ситуацији. То се потврђује и у изјавама међународних званичника и угледних тела која се баве питањима заштите верских права и слобода. Поред низа нападâ на наше храмове и спречавања нормалног процеса обнове више десетина наших светиња, оштећених или уништених посебно у периоду 1999-2004. године, живот наших манастира и парохија је веома отежан. Албанске косовске власти су на више начина покренуле процес промене и реинтерпретације досадашњих закона, у које су биле уграђене гаранције за заштиту имовине и економских права и који омогућавају самоодрживост наших манастира. Највиши албански званичници по правилу не прихватају ни косовским законом потврђено стварно и званично име наше Цркве ни гарантије које су уграђене у законе. Све то прети да се развије и у друге репресивне мере које могу још више угрозити њену духовну мисију и очување идентитета српског народа на Косову и Метохији. Управо зато Свети Архијерејски Сабор посебно наглашава потребу да се у тражењу решења за проблеме на Косову и Метохији посвети највећа пажња овим питањима: очувању идентитета и црквене организације Српске Православне Цркве на Косову и Метохији, спречавању историјског ревизионизма, очувању имовине наше Цркве и стварању услова за повратак одузете или узурпиране имовине, очувању економских олакшица које омогућавају нормално функционисање наших манастира и Епархије рашко-призренске у целини. Тренутно, многи манастири, цркве и породице нису економски одрживи и могу да опстану једино уз помоћ Српске Православне Цркве, као и путем донацијâ и уз развој пољопривредних и других делатности којима се финансијски обезбеђује живот наших светиња и Богословије у Призрену, омогућава пријем поклоникâ и гостију и помаже рад црквених народних кухиња. Нарочито је истакнута чињеница да је нашој Цркви на Косову и Метохији потребна много активнија међународна заштита од дискриминаторног понашања косовских институција уз појачане међународне гаранције и ефикасан надзор, да би се спречиле све могуће злоупотребе и надгледало спровођење законâ и судских пресуда, које не смеју да буду самовољно тумачене, мењане или потпуно укидане, и то све на штету наше Цркве. Српска Православна Црква је вековима била главни ослонац нашем народу на Косову и Метохији и главни чинилац његовог јединства, опстанка и очувања народног, духовног и културног идентитета. Без посебне заштите Цркве, опстанак нашег народа и повратак прогнаних никада не би били могући. Зато је брига о правима српског народа на Косову и Меотхији неодвојива од бриге о заштити основних права и потреба Српске Православне Цркве, која већ двадесет и четири године живи у крајње тешким условима, изложена нападима и разним облицима кршења основних верских, имовинских, грађанских и људских права. Подржавајући дијалог и мирно решавање свих питања на Косову и Меотхији, Српска Православна Црква жели да пружи и свој сопствени допринос развоју међуетничких односа и сарадње са другим Црквама и верским заједницама и да активно учествује у стварању условâ за слободан и безбедан живот српског и албанског народа, као и свих религијских и националних заједница на Косову и Метохији и свуда у свету. Понављајући свој став да је против сваког издвајања Косова и Метохије из Србије, Сабор апелује како на Албанце тако и на Србе да тешкоће које имају решавају у духу толеранције и међусобног поштовања, тим пре што је Божја воља била да оба народа деле исти животни простор Косова и Метохије, а посебно на Албанце оних подручја у којима они чине већину, да учине све како би се остварила максимална међусобна толеранција и међусобно поштовање у циљу што нормалнијег и бољег живота за сваког грађанина Косова и Метохије. Све проблеме у међусобним односима могу и треба да решавају дијалогом. Искрено уверени да је
Исповест свештенства ужичког намесништва
Нема ничег лепшег од онога што називамо покајањем и исповешћу. У Православљу нема безизлаза, јер постоји исповедник, који има благодат од Бога да опрашта грехе. Велика је служба исповедника (Свети Порфирије Кавсокаливит). Исповедник свештенослужитеља ужичког намесништва у Храму Светог архангела Гаврила у Чајетини био је, као и претходне године, архимандрит Манастира Дубраве, отац Данило (Плашић). Молитвено сећање на Свету великомученицу Ирину и Свете Мартина и Ираклија украшено је Светом Литургијом којом је началствовао архијерејски намесник ужички, протојереј – ставрофор Милош Босић. Саслуживали су: протојереј – ставрофор Милић Драговић, протојереј Владимир Дуканац, протојереј Дејан Војисављевић, јереј Далибор Ђорђевић, као и ђакони Милан Босић и Бојан Мијаиловић. Света тајна исповести је једнако важна и за свештенике како и за мирјане. Парохијане треба да охрабримо да стекну навику исповедања јер ће схватити да је то лек за прегрешење, одважност пред Богом, које ће нас узводити ка Њему, навео је у беседи отац Далибор Ђорђевић. По завршетку Свете Литургије, старешина Храма Светог архангела Гаврила у Чајетини, протонамесник Петар Лазић са својим сабратом протонамесником Миланом Мијаиловићем, уприличио је трпезу љубави у сали парохијског дома. Архијерејски намесник ужички, протојереј – ставрофор Милош Босић, захвалио се оцу Данилу на исповести, поздравио домаћине и навео њихов труд као пример гостопримства и љубави. Такође је представио нове свештенослужитеље ужичког намесништва и пожелео им добродошлицу. Навео је да Света тајна исповести успоставља духовни склад нашег бића. Ђакон Бојан Мијаиловић
Ибарске новости: Митрополит Антоније (Блум), О лепоти захвалности Богу
Реч захвалност или осећање захвалности, провлачи се као црвена нит кроз читаво Јеванђеље и све посланице. А када помислимо да оне који су писали ове поруке, писма и свете који после њих изнова понављају овај вапај захвалности Богу, треба да размислимо како је то могуће. Сваки од апостола је претрпео велике муке да би могао објављивати Јеванђеље. У два одломка своје посланице Коринћанима, апостол Павле описује шта је лично претрпео. Није било тренутка у животу апостола који није био пун опасности, бола и патње. Па ипак, ни једног тренутка, нису оклевали да певају Богу и да објављују своју захвалност Богу. Како су могли бити овакви? Јер, када погледамо у себе видимо колико се често жалимо на свој живот! Ипак, да ли се оно што нама смета икако може упоредити са околностима из живота апостола? Не! И још кривимо Бога за све што је болно у нашем животу, за све што је у њему горко, за све што недостаје. Једном ми се десило да након исповести кажем човеку: „Не могу ти прочитати разрешну молитву од греха јер је читава твоја исповест била оптужба против Бога: у свим гресима, у свим слабостима, Бог је крив за све што се догодило у твом животу.“ Чини ми се да би, пре него што осудимо Бога, требало да сагледамо шта је све Господ учинио за нас – и још увек чини, из дана у дан. Пре много година срео сам свештеника у Русији који је, због своје вере у Бога, провео двадесет шест година у концентрационим логорима. Седео је наспрам мене, бистрих, блиставих очију, пун захвалности и рекао: „Схватате ли како је чудесно Бог поступио са мном? У оним трагичним данима, када је свештеницима било забрањено да посећују затворенике, Он је мене изабрао, недостојног и неискусног свештеника, и послао ме у затвор да будем Његов сведок онима којима је то најпотребније.“ И ово је све што је изнео из логора: бескрајна захвалност Богу, јер га је изабрао да доноси утеху, да даје снагу, да чини да светлост сија тамо где је тама могла да победи. А ми живимо у свету који није потпуно мрачан, чак и када нам се чини да је сумрак, светлост у њему трепери. И пред нама се налази позив да одемо у свет, односно на сва она места у којима се одвија наш живот и да тамо доведемо Бога. Да свуда доносимо радост и наду. А то можемо учинити само ако се научимо захвалности, ако се научимо благодарности коју је показао тај свештеник. Када бисмо ово урадили – видели бисмо како људи који су били под сенком смрти почињу да виде да светлост сија у тами и да је не може обузети и угасити… И ми бисмо тада били спремни да певамо захвалну песму Богу, и наши животи би тада били испуњени радошћу и светлошћу, без обзира на невоље и патње. Митрополит Антоније Блум Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 19. мај 2023. године
Патријарх Порфирије и чланови Сабора код председника Републике Србије
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, са господом архијерејима окупљеним на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, посетили су данас у Генералном секретаријату г. Александра Вучића, председника Републике Србије. Детаљније…
Путовање у светиње Западног Поморавља
У понедељак 15. маја 2023. године, ученици свих разреда ОШ ,,Јован Цвијић“ из Сирче, били су на једнодневном излету у светињама Западног Поморавља: Цркви Лазарицу у Крушевцу и Манастирима Св. Романа и Покрова Пресвете Богородице у Ђунису. Овај излет реализован је од прикупљеног новца са Васкршње изложбе организоване прошлог месеца у школи. Осим ђака, на излет су пошле разредне старешине и учитељице, директор школе и вероучитељ. На излет смо кренули у преподневним сатима, након завршетка наставе. Укрцали смо се у два аутобуса и преко села Сирча, Витановац и Стубал, кренули пут Крушевца. Време је уз пут било веома променљиво уз честу појаву кише, али када смо стигли у престони град кнеза Лазара, киша је престала и више није падала до краја путовања. У Крушвцу смо обишли остатке Лазареве тврђаве, а затим се упутили према његовој задужбини – Цркви Св. првомученика Стефана или Лазарици. Тамо нас је братство овог светог храма срдачно дочекало и испричало о историји саме цркве. Поклонили смо се моштима Светог Кнеза, Јелене Балшић, Св. мученика Вида, а затим и икони Пресвете Богомајке ,,Царица Небеска“(Державная“). Након куповине сувенира упутили смо се у музеј минијатура на отвореном. Овај музеј смештен је на узвишењу Багдала, где се тренутно подиже храм у част Светих Архангела. Ту смо имали прилике да видимо прелепе макете најпознатијих манастира и цркава у Србији, почев од оних у Суботици па све до Врања: Крушедол, храм Светог Саве на Врачару, Жича, Студеница, Високи Дечани, Грачаница, Свети Архангели… Макете су урађене врло верно, а изнад сваке се налази стуб са именом града крај којег се светиња налази. Ту смо уживали и у прелепом погледу на град Крушевац са околином. Следећа тачка била нам је Манастир Покрова Пресвете Богомајке у селу Ђунис. Сведочења ђака и колега на уласку у сам манастир била су истоветна: осетили су невероватан мир и тишину који као да нису од овога света. Сестринство манастира нас је дочекало и испричало причу о невероватном сусрету девојчице Милојке Јоцић са Пресветом Богородицом, а затим нас повело на источник. На источнику деца су постављала бројна питања и захватала чудотворне воде. Од манастира смо на поклон добили иконе Пресвете Богородице Ђуниске и с благословом смо испраћени на пут ка Манастиру Свети Роман. У овом манастиру поклонили смо се гробу светог Романа Синајског и сазнали нешто више о овом светитељу. Посетили смо и гроб пуковника Николаја Рајевског, руског хероја који је погинуо у борби за ослобођење Србије, и који је Лаву Н. Толстоју послужио као инспирација за лик грофа Вронског у роману Ана Карењина. Окрепивши се лековитом водом са манастирског извора, пошли смо натраг за Краљево. Стигавши до Врњачке Бање, приредили смо ученицима изненађење, свративши у ово место. Ученици су уживали у слободном времену у самом центру Врњачке Бање. Вратили смо се у Краљево у касним поподневним сатима, испуњени благословом светог Кнеза Лазара и Романа Синајског. Њиховим светим молитвама, Васкрсли Господе и нас помилуј и спаси. Амин Вероучитељ Филип Зеленовић
Најава: 18. мај у 19, Храм Светог Георгија, Ужице, Концерт Камерног хора из И. Сарајева
Најава: 19.05. у 19.00, Храм Светог Саве, Краљево, протојереј Владимир Јовановић, Недеља Слепог
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве започео је 14. маја 2023. године Светом Архијерејском Литургијом којом је, у Спомен храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова, началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз саслужење отачаствених архијереја. На крају свете саборне архијерејске Литургије, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је поручио: – Браћо архијереји, браћо свештеници, драга браћо и сестре, по промислу Божјем и по благодати Духа Светог ми, архијереји Српске Православне Цркве, сабрали смо се у престоници нашој и служили свету Литургију овде, у саборном заветном храму нашег народа. Служили смо свету Литургију, како је дивно владика Игњатије рекао, да бисмо показали да је Црква сабор, заједница. Сваки сабор добија свој смисао и своју пуноћу само кроз сабор који јесте света Литургија на којој нисмо само сабрани ми људи, него смо сабрани у Христу и око Христа са свим светима и сви ми заједно. Обичај и предање јесте да се епископи Цркве Христове сабирају да служе свету Литургију, али истовремено да размишљају о свим изазовима са којима се суочава и Црква као таква, али и сваки појединац тамо где се налази у свом времену и простору. Ми данас живимо и у времену и у простору који је, како се то каже, глобално село, а то значи да не постоји ништа што нас се не тиче и не постоји ништа што било где да се догоди неће доћи и до нас. И у најудаљенијем месту и најусамљенијој тачки земљиног шара допире све оно што се наизглед налази далеко и што се не тиче те тачке. Међутим, глобални свет је показао да смо и споља, а ми знамо у суштини да смо сви међусобно повезани, као и да све што чини један тиче се читаве Цркве, али се тиче и читавог људског рода. Зато се Сабор и сабира. Архијереји су, слава Богу, дошли су из читавог света, из свих крајева где их је Црква одредила и дала благослов да изграђују Тело Христово. Дошли су са својим искуством, са својим увидима, а сабрали смо се сви заједно да, уз молитву и вером у Христа, покушавајући најпре да разумемо шта је оно што се збива око нас, али и у нама, а онда вером и молитвом трудимо се и трудићемо се да дамо одговоре на изазове и на сва збивања, имајући увек у свету само један и једини циљ, а то је да сведочимо Христа распетог и васкрслог и да наша реч буде увек реч Христова, реч Јеванђеља, која ће наравно негде звучати на један начин, негде на други, неко ће на свој начин доживети, а опет неко други на другачији начин. Међутим, у Сабору и саборно, и у светој Литургији и кроз свету Литургију, увек ће бити једна и јединствена реч, јер ће бити реч Христова. Зато се Сабор сабира не да би уподобио Цркву или да би уподобио Јеванђеље Христово овом свету, него држећи се Јеванђеља и речи Христове, литургијског искуства, има за циљ и моли се Богу да оним што је вечно и што је истинито преображава свет и од света чини Цркву. Понекад ће реч Цркве зато бити наизглед опора и горка, а понекад и блага. Међутим, она ће увек бити реч Христова, а то значи увек ће бити отрежњујућа и исцељујућа. Нека Бог да да овај наш Сабор протекне у миру, у међусобном разумевању, у љубави. Нека протекне у слободи, а то значи да протекне у могућности да свако износећи своје мишљење, свој доживљај и свој став допринесе да се када разговарамо о проблемима сваки проблем сагледа са сваке могуће стране, а када разговарамо о нечему што треба афирмисати да у ономе што афирмишемо, тј. сведочимо буде укључен допринос сваког у једно сазвучје, што јесте симфонија, али у једном гласу. Молимо, браћу, сестре и вас који сте се овде сабрали народе Божји, да се молите за нас епископе, јер Црква смо сви ми. И зато ћу само додати да онда када неко препознаје у Цркви силу Божју он је препознаје у свима нама заједно. И опет, када неко, а имамо нажалост неретко и такве изазове и искушења, изврће оно што је реч Цркве, неретко клевеће, неретко мења тезе, неретко одређује шта Црква треба да чини, он то каже свима нама. Није Црква само четрдесет или педесет епископа него је Црква народ Божји, а епископи су на месту и по обличју Христовом да би приносили у име свих жртву бескрвну и да би вршили тајну Христову. Нека све Господ благослови. Браћо архијереји, нека нам Бог да најпре смирења, љубави, мудрости и осећања да у сваком од нас има места за сваког, као и одговорности за дело и реч Цркве овде и сада, али и свугде где год нас је Бог поставио. Христос васкрсе! *** На предлог Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве донео је одлуку да, на основу члана 59. Устава Српске Православне Цркве, сазове Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве у његово редовно заседање. Радни део заседања највишег јерархијског, црквено-законодавног и црквено-судског тела Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз учешће високопреосвећене и преосвећене господе епархијских архијереја, започеће у понедељак, 15. маја 2023. године у крипти Светог великомученика кнеза Лазара храма Светог Саве на Врачару. По процедури одређеној Пословником о раду, заседање почиње усвајањем дневног реда који чине приспели предмети достављени од стране Светог Архијерејског Синода, а наставља се разматрањем извештаја о архипастирском раду свих епархијских архијереја, централних црквених тела, органа и завода. На крају заседања Сабор ће о свом раду издати саопштење за јавност. Извор: СПЦ
Слава Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку
„Светитељу Василије, зато, као онај који има смелост, моли се Христу Богу да спасе душе наше“. Храм Светог Василија Острошког у краљевачком насељу Кованлук, данас је прославио велики празник и своју храмовну славу. Прослава је почела дан раније 11. маја 2023. године вечерњом службом са петохлебницом коју је служио архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, док је саслуживао ђакон Горан Вучковић, уз предивно појање бројних свештеника са разних крајева Епархије жичке, појаца из Храма Светог Саве и Храма Светог Василија Острошког. Овом прелепом догађају присуствовало је мноштво верног народа из Краљева и околине. Славље се наставило и следећег дана када су свештенство и бројни народ са радошћу и у молитви дочекали свога пастира, Епископа жичког Господина Јустина. Света Архијерејска Литургија је почела у 9 часова, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, старешине Храма Светог Саве протојереја Радоја Санда, старешине Храма Светог Василија Острошког протојереја Ивана Радовановића, као и ђакона Стефана Симића и Горана Вучковића. Епископ Јустин је одржао надахнуту празничну беседу која ће дуго остати у умовима и срцима присутног верног народа. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Красоти богослужења својим појањем допринели су појци Храма Светог Саве, као и појци Храма Светог Василија Острошког. На Литургији су били присутни и свештеници из бројних храмова са разних крајева наше Епархије. Славље се наставило током целог дана, док су реке верника из ближе и даље околине посећивале цркву и узносиле молитве. Славље се завршило у 17 часова читањем Акатиста Светоме Василију, док је порта и даље била испуњена верним народом наше Свете Цркве. Нека Господ услиши наше молитве на добробит и корист свих нас. Вероучитељ Марко Пауновић
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о Косову и Метохији
На овогодишњем редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве посвећена је посебна пажња нашем народу и Цркви на Косову и Метохији. У протеклој години забележено је више десетина напада на наше људе, светиње, домове и имовину Срба на Косову и Метохији, што је довело до тога да у знак мирног, али одлучног протеста Срби из српских општина на Северу Косова и Метохије изиђу из косовских институција док се не успостави Заједница српских општина у складу са већ постигнутим и потписаним договорима са Приштином, уз посредовање Европске уније, у Бриселу 2013. и 2015. године. Српска Православна Црква се одувек залагала за то да се сви проблеми на Косову и Метохији решавају мирно и дијалогом, као и да увек буду у функцији мирног суживота Срба, Албанаца и свих других народа који на том простору живе. На заседањима Светог Архијерејског Сабора свих претходних година наша Црква је јасно и недвосмислено указивала и на овогодишњем заседању указује на то да би прихватање самопроглашене независности Косова и Метохије, посредно или непосредно, de facto или de iure, било у директној супротности са међународним правом, утемељеним на Повељи Уједињених нација и другим општеважећим актима и принципима. Тако нешто нема подршку ни Савета безбедности УН ни већине земаља света, укључујући и пет земаља Европске уније. То би неизбежно изазвало појачано исељавање српског народа и онемогућило не само миран суживот свих, без обзира на етничко порекло и веру, него и сâм опстанак нашег народа на његовим вековним огњиштима. Решења зато треба тражити искључиво у поштовању принципа који једнако вреде за све у свету. Најбољи доказ за то јесу најновији агресивни потези приштинских власти, усмерени против српске заједнице и наше свете Цркве, који су проузроковали најнижи могући ниво односâ од 1999. године, као и то да се доносе одлуке које дубоко деле грађане на Косову и Метохији, изазивају небивалу међуетничку напетост и регионалну нестабилност која, дугорочно, вишеструко отежава живот нашег народа и наше Цркве. Јасно се види да је циљ косовских институција стварање етнички албанског Косова у коме слободног и нормалног живота за Србе тешко може да буде. Црква и овом приликом осуђује све нападе на српски народ, његове светиње и имовину, нарочито пак терористичке оружане нападе на поједине Србе, укључујући и децу, као и тајне спискове на основу којих се хапсе и притварају Срби, чак и бивши припадници косовске полиције. Исто тако, незаконито се врши експропријација земље у поседу Срба, са циљем да се изврши додатни притисак на њих и да они буду принуђени да се исељавају. Сабор тражи да се починиоци тих недела приведу правди, а сви угрожени заштите. Српска Православна Црква се налази у посебно тешкој ситуацији. То се потврђује и у изјавама међународних званичника и угледних тела која се баве питањима заштите верских права и слобода. Поред низа нападâ на наше храмове и спречавања нормалног процеса обнове више десетина наших светиња, оштећених или уништених посебно у периоду 1999-2004. године, живот наших манастира и парохија је веома отежан. Албанске косовске власти су на више начина покренуле процес промене и реинтерпретације досадашњих закона, у које су биле уграђене гаранције за заштиту имовине и економских права и који омогућавају самоодрживост наших манастира. Највиши албански званичници по правилу не прихватају ни косовским законом потврђено стварно и званично име наше Цркве ни гарантије које су уграђене у законе. Све то прети да се развије и у друге репресивне мере које могу још више угрозити њену духовну мисију и очување идентитета српског народа на Косову и Метохији. Управо зато Свети Архијерејски Сабор посебно наглашава потребу да се у тражењу решења за проблеме на Косову и Метохији посвети највећа пажња овим питањима: очувању идентитета и црквене организације Српске Православне Цркве на Косову и Метохији, спречавању историјског ревизионизма, очувању имовине наше Цркве и стварању услова за повратак одузете или узурпиране имовине, очувању економских олакшица које омогућавају нормално функционисање наших манастира и Епархије рашко-призренске у целини. Тренутно, многи манастири, цркве и породице нису економски одрживи и могу да опстану једино уз помоћ Српске Православне Цркве, као и путем донацијâ и уз развој пољопривредних и других делатности којима се финансијски обезбеђује живот наших светиња и Богословије у Призрену, омогућава пријем поклоникâ и гостију и помаже рад црквених народних кухиња. Нарочито је истакнута чињеница да је нашој Цркви на Косову и Метохији потребна много активнија међународна заштита од дискриминаторног понашања косовских институција уз појачане међународне гаранције и ефикасан надзор, да би се спречиле све могуће злоупотребе и надгледало спровођење законâ и судских пресуда, које не смеју да буду самовољно тумачене, мењане или потпуно укидане, и то све на штету наше Цркве. Српска Православна Црква је вековима била главни ослонац нашем народу на Косову и Метохији и главни чинилац његовог јединства, опстанка и очувања народног, духовног и културног идентитета. Без посебне заштите Цркве, опстанак нашег народа и повратак прогнаних никада не би били могући. Зато је брига о правима српског народа на Косову и Меотхији неодвојива од бриге о заштити основних права и потреба Српске Православне Цркве, која већ двадесет и четири године живи у крајње тешким условима, изложена нападима и разним облицима кршења основних верских, имовинских, грађанских и људских права. Подржавајући дијалог и мирно решавање свих питања на Косову и Меотхији, Српска Православна Црква жели да пружи и свој сопствени допринос развоју међуетничких односа и сарадње са другим Црквама и верским заједницама и да активно учествује у стварању условâ за слободан и безбедан живот српског и албанског народа, као и свих религијских и националних заједница на Косову и Метохији и свуда у свету. Понављајући свој став да је против сваког издвајања Косова и Метохије из Србије, Сабор апелује како на Албанце тако и на Србе да тешкоће које имају решавају у духу толеранције и међусобног поштовања, тим пре што је Божја воља била да оба народа деле исти животни простор Косова и Метохије, а посебно на Албанце оних подручја у којима они чине већину, да учине све како би се остварила максимална међусобна толеранција и међусобно поштовање у циљу што нормалнијег и бољег живота за сваког грађанина Косова и Метохије. Све проблеме у међусобним односима могу и треба да решавају дијалогом. Искрено уверени да је
Исповест свештенства ужичког намесништва
Нема ничег лепшег од онога што називамо покајањем и исповешћу. У Православљу нема безизлаза, јер постоји исповедник, који има благодат од Бога да опрашта грехе. Велика је служба исповедника (Свети Порфирије Кавсокаливит). Исповедник свештенослужитеља ужичког намесништва у Храму Светог архангела Гаврила у Чајетини био је, као и претходне године, архимандрит Манастира Дубраве, отац Данило (Плашић). Молитвено сећање на Свету великомученицу Ирину и Свете Мартина и Ираклија украшено је Светом Литургијом којом је началствовао архијерејски намесник ужички, протојереј – ставрофор Милош Босић. Саслуживали су: протојереј – ставрофор Милић Драговић, протојереј Владимир Дуканац, протојереј Дејан Војисављевић, јереј Далибор Ђорђевић, као и ђакони Милан Босић и Бојан Мијаиловић. Света тајна исповести је једнако важна и за свештенике како и за мирјане. Парохијане треба да охрабримо да стекну навику исповедања јер ће схватити да је то лек за прегрешење, одважност пред Богом, које ће нас узводити ка Њему, навео је у беседи отац Далибор Ђорђевић. По завршетку Свете Литургије, старешина Храма Светог архангела Гаврила у Чајетини, протонамесник Петар Лазић са својим сабратом протонамесником Миланом Мијаиловићем, уприличио је трпезу љубави у сали парохијског дома. Архијерејски намесник ужички, протојереј – ставрофор Милош Босић, захвалио се оцу Данилу на исповести, поздравио домаћине и навео њихов труд као пример гостопримства и љубави. Такође је представио нове свештенослужитеље ужичког намесништва и пожелео им добродошлицу. Навео је да Света тајна исповести успоставља духовни склад нашег бића. Ђакон Бојан Мијаиловић
Ибарске новости: Митрополит Антоније (Блум), О лепоти захвалности Богу
Реч захвалност или осећање захвалности, провлачи се као црвена нит кроз читаво Јеванђеље и све посланице. А када помислимо да оне који су писали ове поруке, писма и свете који после њих изнова понављају овај вапај захвалности Богу, треба да размислимо како је то могуће. Сваки од апостола је претрпео велике муке да би могао објављивати Јеванђеље. У два одломка своје посланице Коринћанима, апостол Павле описује шта је лично претрпео. Није било тренутка у животу апостола који није био пун опасности, бола и патње. Па ипак, ни једног тренутка, нису оклевали да певају Богу и да објављују своју захвалност Богу. Како су могли бити овакви? Јер, када погледамо у себе видимо колико се често жалимо на свој живот! Ипак, да ли се оно што нама смета икако може упоредити са околностима из живота апостола? Не! И још кривимо Бога за све што је болно у нашем животу, за све што је у њему горко, за све што недостаје. Једном ми се десило да након исповести кажем човеку: „Не могу ти прочитати разрешну молитву од греха јер је читава твоја исповест била оптужба против Бога: у свим гресима, у свим слабостима, Бог је крив за све што се догодило у твом животу.“ Чини ми се да би, пре него што осудимо Бога, требало да сагледамо шта је све Господ учинио за нас – и још увек чини, из дана у дан. Пре много година срео сам свештеника у Русији који је, због своје вере у Бога, провео двадесет шест година у концентрационим логорима. Седео је наспрам мене, бистрих, блиставих очију, пун захвалности и рекао: „Схватате ли како је чудесно Бог поступио са мном? У оним трагичним данима, када је свештеницима било забрањено да посећују затворенике, Он је мене изабрао, недостојног и неискусног свештеника, и послао ме у затвор да будем Његов сведок онима којима је то најпотребније.“ И ово је све што је изнео из логора: бескрајна захвалност Богу, јер га је изабрао да доноси утеху, да даје снагу, да чини да светлост сија тамо где је тама могла да победи. А ми живимо у свету који није потпуно мрачан, чак и када нам се чини да је сумрак, светлост у њему трепери. И пред нама се налази позив да одемо у свет, односно на сва она места у којима се одвија наш живот и да тамо доведемо Бога. Да свуда доносимо радост и наду. А то можемо учинити само ако се научимо захвалности, ако се научимо благодарности коју је показао тај свештеник. Када бисмо ово урадили – видели бисмо како људи који су били под сенком смрти почињу да виде да светлост сија у тами и да је не може обузети и угасити… И ми бисмо тада били спремни да певамо захвалну песму Богу, и наши животи би тада били испуњени радошћу и светлошћу, без обзира на невоље и патње. Митрополит Антоније Блум Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 19. мај 2023. године
Патријарх Порфирије и чланови Сабора код председника Републике Србије
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, са господом архијерејима окупљеним на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, посетили су данас у Генералном секретаријату г. Александра Вучића, председника Републике Србије. Детаљније…
Путовање у светиње Западног Поморавља
У понедељак 15. маја 2023. године, ученици свих разреда ОШ ,,Јован Цвијић“ из Сирче, били су на једнодневном излету у светињама Западног Поморавља: Цркви Лазарицу у Крушевцу и Манастирима Св. Романа и Покрова Пресвете Богородице у Ђунису. Овај излет реализован је од прикупљеног новца са Васкршње изложбе организоване прошлог месеца у школи. Осим ђака, на излет су пошле разредне старешине и учитељице, директор школе и вероучитељ. На излет смо кренули у преподневним сатима, након завршетка наставе. Укрцали смо се у два аутобуса и преко села Сирча, Витановац и Стубал, кренули пут Крушевца. Време је уз пут било веома променљиво уз честу појаву кише, али када смо стигли у престони град кнеза Лазара, киша је престала и више није падала до краја путовања. У Крушвцу смо обишли остатке Лазареве тврђаве, а затим се упутили према његовој задужбини – Цркви Св. првомученика Стефана или Лазарици. Тамо нас је братство овог светог храма срдачно дочекало и испричало о историји саме цркве. Поклонили смо се моштима Светог Кнеза, Јелене Балшић, Св. мученика Вида, а затим и икони Пресвете Богомајке ,,Царица Небеска“(Державная“). Након куповине сувенира упутили смо се у музеј минијатура на отвореном. Овај музеј смештен је на узвишењу Багдала, где се тренутно подиже храм у част Светих Архангела. Ту смо имали прилике да видимо прелепе макете најпознатијих манастира и цркава у Србији, почев од оних у Суботици па све до Врања: Крушедол, храм Светог Саве на Врачару, Жича, Студеница, Високи Дечани, Грачаница, Свети Архангели… Макете су урађене врло верно, а изнад сваке се налази стуб са именом града крај којег се светиња налази. Ту смо уживали и у прелепом погледу на град Крушевац са околином. Следећа тачка била нам је Манастир Покрова Пресвете Богомајке у селу Ђунис. Сведочења ђака и колега на уласку у сам манастир била су истоветна: осетили су невероватан мир и тишину који као да нису од овога света. Сестринство манастира нас је дочекало и испричало причу о невероватном сусрету девојчице Милојке Јоцић са Пресветом Богородицом, а затим нас повело на источник. На источнику деца су постављала бројна питања и захватала чудотворне воде. Од манастира смо на поклон добили иконе Пресвете Богородице Ђуниске и с благословом смо испраћени на пут ка Манастиру Свети Роман. У овом манастиру поклонили смо се гробу светог Романа Синајског и сазнали нешто више о овом светитељу. Посетили смо и гроб пуковника Николаја Рајевског, руског хероја који је погинуо у борби за ослобођење Србије, и који је Лаву Н. Толстоју послужио као инспирација за лик грофа Вронског у роману Ана Карењина. Окрепивши се лековитом водом са манастирског извора, пошли смо натраг за Краљево. Стигавши до Врњачке Бање, приредили смо ученицима изненађење, свративши у ово место. Ученици су уживали у слободном времену у самом центру Врњачке Бање. Вратили смо се у Краљево у касним поподневним сатима, испуњени благословом светог Кнеза Лазара и Романа Синајског. Њиховим светим молитвама, Васкрсли Господе и нас помилуј и спаси. Амин Вероучитељ Филип Зеленовић
Најава: 18. мај у 19, Храм Светог Георгија, Ужице, Концерт Камерног хора из И. Сарајева
Најава: 19.05. у 19.00, Храм Светог Саве, Краљево, протојереј Владимир Јовановић, Недеља Слепог
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве започео је 14. маја 2023. године Светом Архијерејском Литургијом којом је, у Спомен храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова, началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз саслужење отачаствених архијереја. На крају свете саборне архијерејске Литургије, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је поручио: – Браћо архијереји, браћо свештеници, драга браћо и сестре, по промислу Божјем и по благодати Духа Светог ми, архијереји Српске Православне Цркве, сабрали смо се у престоници нашој и служили свету Литургију овде, у саборном заветном храму нашег народа. Служили смо свету Литургију, како је дивно владика Игњатије рекао, да бисмо показали да је Црква сабор, заједница. Сваки сабор добија свој смисао и своју пуноћу само кроз сабор који јесте света Литургија на којој нисмо само сабрани ми људи, него смо сабрани у Христу и око Христа са свим светима и сви ми заједно. Обичај и предање јесте да се епископи Цркве Христове сабирају да служе свету Литургију, али истовремено да размишљају о свим изазовима са којима се суочава и Црква као таква, али и сваки појединац тамо где се налази у свом времену и простору. Ми данас живимо и у времену и у простору који је, како се то каже, глобално село, а то значи да не постоји ништа што нас се не тиче и не постоји ништа што било где да се догоди неће доћи и до нас. И у најудаљенијем месту и најусамљенијој тачки земљиног шара допире све оно што се наизглед налази далеко и што се не тиче те тачке. Међутим, глобални свет је показао да смо и споља, а ми знамо у суштини да смо сви међусобно повезани, као и да све што чини један тиче се читаве Цркве, али се тиче и читавог људског рода. Зато се Сабор и сабира. Архијереји су, слава Богу, дошли су из читавог света, из свих крајева где их је Црква одредила и дала благослов да изграђују Тело Христово. Дошли су са својим искуством, са својим увидима, а сабрали смо се сви заједно да, уз молитву и вером у Христа, покушавајући најпре да разумемо шта је оно што се збива око нас, али и у нама, а онда вером и молитвом трудимо се и трудићемо се да дамо одговоре на изазове и на сва збивања, имајући увек у свету само један и једини циљ, а то је да сведочимо Христа распетог и васкрслог и да наша реч буде увек реч Христова, реч Јеванђеља, која ће наравно негде звучати на један начин, негде на други, неко ће на свој начин доживети, а опет неко други на другачији начин. Међутим, у Сабору и саборно, и у светој Литургији и кроз свету Литургију, увек ће бити једна и јединствена реч, јер ће бити реч Христова. Зато се Сабор сабира не да би уподобио Цркву или да би уподобио Јеванђеље Христово овом свету, него држећи се Јеванђеља и речи Христове, литургијског искуства, има за циљ и моли се Богу да оним што је вечно и што је истинито преображава свет и од света чини Цркву. Понекад ће реч Цркве зато бити наизглед опора и горка, а понекад и блага. Међутим, она ће увек бити реч Христова, а то значи увек ће бити отрежњујућа и исцељујућа. Нека Бог да да овај наш Сабор протекне у миру, у међусобном разумевању, у љубави. Нека протекне у слободи, а то значи да протекне у могућности да свако износећи своје мишљење, свој доживљај и свој став допринесе да се када разговарамо о проблемима сваки проблем сагледа са сваке могуће стране, а када разговарамо о нечему што треба афирмисати да у ономе што афирмишемо, тј. сведочимо буде укључен допринос сваког у једно сазвучје, што јесте симфонија, али у једном гласу. Молимо, браћу, сестре и вас који сте се овде сабрали народе Божји, да се молите за нас епископе, јер Црква смо сви ми. И зато ћу само додати да онда када неко препознаје у Цркви силу Божју он је препознаје у свима нама заједно. И опет, када неко, а имамо нажалост неретко и такве изазове и искушења, изврће оно што је реч Цркве, неретко клевеће, неретко мења тезе, неретко одређује шта Црква треба да чини, он то каже свима нама. Није Црква само четрдесет или педесет епископа него је Црква народ Божји, а епископи су на месту и по обличју Христовом да би приносили у име свих жртву бескрвну и да би вршили тајну Христову. Нека све Господ благослови. Браћо архијереји, нека нам Бог да најпре смирења, љубави, мудрости и осећања да у сваком од нас има места за сваког, као и одговорности за дело и реч Цркве овде и сада, али и свугде где год нас је Бог поставио. Христос васкрсе! *** На предлог Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве донео је одлуку да, на основу члана 59. Устава Српске Православне Цркве, сазове Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве у његово редовно заседање. Радни део заседања највишег јерархијског, црквено-законодавног и црквено-судског тела Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз учешће високопреосвећене и преосвећене господе епархијских архијереја, започеће у понедељак, 15. маја 2023. године у крипти Светог великомученика кнеза Лазара храма Светог Саве на Врачару. По процедури одређеној Пословником о раду, заседање почиње усвајањем дневног реда који чине приспели предмети достављени од стране Светог Архијерејског Синода, а наставља се разматрањем извештаја о архипастирском раду свих епархијских архијереја, централних црквених тела, органа и завода. На крају заседања Сабор ће о свом раду издати саопштење за јавност. Извор: СПЦ
Слава Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку
„Светитељу Василије, зато, као онај који има смелост, моли се Христу Богу да спасе душе наше“. Храм Светог Василија Острошког у краљевачком насељу Кованлук, данас је прославио велики празник и своју храмовну славу. Прослава је почела дан раније 11. маја 2023. године вечерњом службом са петохлебницом коју је служио архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, док је саслуживао ђакон Горан Вучковић, уз предивно појање бројних свештеника са разних крајева Епархије жичке, појаца из Храма Светог Саве и Храма Светог Василија Острошког. Овом прелепом догађају присуствовало је мноштво верног народа из Краљева и околине. Славље се наставило и следећег дана када су свештенство и бројни народ са радошћу и у молитви дочекали свога пастира, Епископа жичког Господина Јустина. Света Архијерејска Литургија је почела у 9 часова, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, старешине Храма Светог Саве протојереја Радоја Санда, старешине Храма Светог Василија Острошког протојереја Ивана Радовановића, као и ђакона Стефана Симића и Горана Вучковића. Епископ Јустин је одржао надахнуту празничну беседу која ће дуго остати у умовима и срцима присутног верног народа. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Красоти богослужења својим појањем допринели су појци Храма Светог Саве, као и појци Храма Светог Василија Острошког. На Литургији су били присутни и свештеници из бројних храмова са разних крајева наше Епархије. Славље се наставило током целог дана, док су реке верника из ближе и даље околине посећивале цркву и узносиле молитве. Славље се завршило у 17 часова читањем Акатиста Светоме Василију, док је порта и даље била испуњена верним народом наше Свете Цркве. Нека Господ услиши наше молитве на добробит и корист свих нас. Вероучитељ Марко Пауновић