Категорија: Веронаука

Дана 25. 06. 2017. године, када је за многе започело обично недељно јутро, за групу ученика средње музичке школе ,,Др Војислав Вучковић“ из Чачка уистину није. Наиме они су се са својим вероучитељем Ђорђем Радојковићем и настојатељицом манастира Никоља монахињом Јелисаветом  упутили на поклоничко путовање. Свету Литургију су појали у манастиру Драчи и уједно присуствовали имендану оца Онуфрија. Након тога је уследило укрепљење, послужење и  упознавање са богатом историјом овог манастира и то све од стране игуманије Јелене. Срдачно дочекани и испраћени захвалношћу и поклонима, кренули су даље пут Манасије. Кратко задржавање у овом манастиру, али довољно да се отпева тропар Педесетнице, да се деца упознају са манастиром и целивају мошти Деспота Стефана Лазаревића. Недалеко од Манасије је Раваница, тако да је то било следеће одредиште. На предлог монахиња овог манастира, сачекали су отварање кивота са моштима Светог кнеза Лазара да би се помолили и целивали их. Пуни утисака упутили су се у манастир Згодачицу где их је аврамовским гостопримством дочекао настојатељ Стефан (Чкоњевић). Занимљивом причом о постанку манастира домаћин је одржао пажњу ученицима који су у наставку трпезе појали  песме Владике Николаја – ,,деде“, како га је назвала монахиња Серафима која је била расположена да отпева  по који причастен. У касним вечерњим сатима уследио је повратак кући. Путовање је иначе кулминација следа догађаја, односно неколико “тешких“ али лепих радних акција које су ови одважни млади људи извели на економији манастира Никоља. И да је само то… Но, оно најбитније је да су песмом молитву у храму нам улепшали и радошћу срдаца својих и несебичним давањем подсетили и нас да се потрудимо у љубави. А поврх свега тога, обуците се у љубав,                                                                        која је свеза савршенства (Кол 4. 14).                                                                  Сестре никољске

Са благословом нашег Епископа жичког господина Јустина, у организацији Епархије жичке, у манастиру Студеници, 17. јуна 2017. године,  за вероучитеље Епархије жичке одржан је акредитовани стручни семинар под називом „Интегративни приступ у верској настави“. Аутори и реализатори програма су: доц. др Владан Таталовић (Катедра за Свето писмо Новог завета- Православни богословски факултет у Београду), доц. др Србољуб Убипариповић (Катедра за литургику – Православни богословски факултет у Београду) и Снежана Павловић, дипломирани андрагог, саветник у предшколском и основном образовању и саветник за верску наставу у школи. Циљ семинара је јачање капацитета и професионалних компетенција наставника.   Сабрање је почело јутарњом молитвом и Светом  Литургијом. Након Литургије и послужења које нам је подарило манастирско братство, чије гостопримство је било предивно, почели смо са радом. Прво предавање је одржао доц. др Србољуб Убипариповић на тему „Богослужење као покретач креативности и иновације“. Тема открива креативни и иновативни приступ који сам процес учења види као облик богослужења. Савремена технологија у припреми и реализацији наставе омогућава боље разумевање уметности и стваралачких процеса који доприносе духовном и културном развоју друштва. Уследио је  кратки предах, где смо имали прилику да добијемо благослов и чујемо лепу реч од архимандрита Тихона, игумана ове свете обитељи. После овог духовног и телесног окрепљења наставили смо са радом. Госпођа Снежана Павловић је реализовала предавање на тему „Интегративна настава и међупредметне компетенције ученика“. Тема је представила значај и важност примене интегративног приступа у курикулуму кроз повезивање различитих активности и садржаја. Међупредметне компетенције се огледају у комбиновању знања, вештина и ставова који омогућавају интеграцију у различите социјалне контексте и мреже, укључујући и оне које сада не познајемо. Ово предавање је својим присуством увеличао и отац Тихон. Након предавања уприличен је и  заједнички  ручак где нам се обратио отац Новица Благојевић, координатор за верску наставу у нашој Епархији.  Потом су верочитељима подељене  епархијске похвалнице за децу. Уз међусобне поздраве, у касним поподневним сатима, учесници су се упутили својим домовима ношени утисцима и пре свега  благословом нашег Светог манастира. Јелена Драгојловић, вероучитељ у Ушћу и Студеници

У поподневним часовима уторка, на трећи дан Свете Педесетнице, на велико ишчекивање ђака верске наставе, дошао је у нашу школу познати српски глумац Ужичанин Иван Босиљчић. Деца су Ивана дочекала с великим одушевљењем и љубављу, а он им се најтоплије и пријатељски обратио. Разговор је започео Ивановим питањем ђацима да ли слушају своје наставнике, што је и темељ добре педагогије и хришћанског живота. Било је пуно смеха, шале, поезије, питања која су Ивану ђаци веронауке постављали. Причало се о његовим путовањима у Јерусалим и Хиландар, као и о доживљајима и искуствима са тих места. Дотакли су се и уметности и разних анегдота са снимања филмова у Русији. Иванов долазак је од превеликог значаја за нашу децу, јер смо сведоци колико много утичу медији и јавне личности на одрастање и васпитавање деце и омладине. Иван је пре свега добар пример хришћанина, црквеног и породичног човека, који може позитивно да утиче на васпитавање и усмеравање деце, што је овога пута и урадио својим доласком. Вероучитељ ђакон Немања Матејић

Обавештавамо  вероучитеље наше Епархије да ће се, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, организовати осмочасовни стручни семинар под називом „Интегративни приступ у верској настави“ (каталошки број семинара 496, 8 бодова стручног усавршавања). Семинар је заказан за 17. јун у манастиру Студеници са почетком у 10 часова. Молимо наставнике верске наставе да потврде свој долазак најкасније  до 13. јуна (телефоном или е-мејлом координатору верске наставе). У прилогу се можете  детаљније упознати са садржајем  семинара. Из Канцеларије за Верску наставу ИНТЕГРАТИВНИ ПРИСТУП У ВЕРСКОЈ НАСТАВИ ПРОГРАМ РАДА СЕМИНАРА

Ученици  Основне школе „Бранко Радичевић“ у Грачацу у пратњи наставника, учитеља и вероучитеља посетили су сеоску цркву Светог Саве. Уз лагану шетњу, разговор и смех пешачили смо три километра до цркве, где нас је срдачно дочекао отац Милан. На кратко смо одморили у порти посматрајући предивну природу која је окружује. Затим смо обишли цркву у којој је парох одржао предавање о Светом Сави и подизању истоимене цркве. У порти цркве послужени смо соковима и кафом, на чему смо дубоко захвални.  Након послужења ученик 6 -тог разреда ишчитао је историјат о нашој школи. Надамо се  да ћемо и у будуће посећивати  сеоску цркву.   Вероучитељ Драгана Костадиновић

Дана 02. јуна 2017. године, у навечерје празника Светог цара Константина и царице Јелене, одражано је такмичење  квизирација из веронауке у Основној школи “Краљ Александар I“ у Горњем Милановцу. У такмичењу су учествовале основне школе “Краљ Александар I“ са 13 ђака и “Свети Сава“ са 43 ђака. Учествовали су ђаци од V до VIII разреда. Такмичари су били подељени у девет група, док су питања обухватила следеће области: Свето Писмо Старог и Новог Завета, катихизис, литургику, историју Цркве и историју Српске Православне Цркве. Организатори такмичења су вероучитељи Снежана Урошевић, Душица Ломовић и Горан Вучковић. Победници на такмичењу су ученици Основне школе “Краљ Александар I“: Петар Мимовић, Лидија Ковачевић, Душан Антовић, Милица Стековић, Наталија Вујучић, Јана Луковић и Андреа Бачевић, сви ученици шестог разреда. Такмичењу је као посматрач присуствовала учитељица Љиљана Ђуровић, иначе, педагошки саветник и председник Друштва учитеља у Горњем Милановцу, и мајка четворо деце који су учествовали на такмичењу. На крају су победницима уручени пригодни поклони, док је за све учеснике припремљено послужење. Вероучитељ  Горан Вучковић

У среду 31. маја 2017. године ученици и наставници основне школе “Вук Караџић“ посетили су Храм Светог Василија Острошког у Кованлуку. Ученици петог, шестог и седмог разреда ушавши у храм целивали су иконе и поразговарали са својим вероучитељима. По изласку из храма ђаци су са наставницима Јасмином Стоисављевић, Михајлом Живковићем и Марком Јоргићем посветили час читању омиљених књига у порти храма. Идеја ученика чланова ученичког парламента била је да се један час посвети јавном читању. Задатак се огледао у томе да ученици понесу од куће омиљену књигу и да за одређено време прочитају омиљене странице те књиге које су понели. Циљ овога је био да ученике подстакнемо на читање како би се у будућности све више окретали ка књизи. Ове године су учествовали ученици ђачког парламента и ученици из три одељења, а надамо се да ће наредне године учешће бити масовније и да ће постати традиција. наставник Верске наставе Марко Јоргић  

У недељу 21. маја 2017. године, група од двадесет и седам ученика верске наставе из петог разреда, са секретаром, професором француског језика и вероучитељем Основне школе „Академик Миленко Шушић“ из Гуче,  посетила је овчарско-кабларске манастире Вазнесење, Никоље и Успење Кабларско. У манастиру Вазнесење учествовали су у Светој Литургији, коју је служио архимандрит Тимотеј (Миливојевић), а део ученика и професори су се причестили. Испраћене из  манастира Вазнесење са жељом да из њега понесу радост, мир, љубав и разумевање и уселе их у своје домове, пут је даље водио у манастир Никоље. По упознавању са најзначајнијим подацима из историје манастира, уочи његове славе Преноса моштију Светог оца Николаја, група је стигла у манастир Успење Кабларско. Поред најинтересантнијих података о манастиру, на ученике је посебан утисак оставило упознавање начина употребе клепала. Излет је завршен после подне са жељом да се и у следећој школској години организује заједничко путовање и дружење. У среду 10. маја, када се Српска Православна Црква молитвено сећа и обележава дан спаљивања моштију Светог Саве Српског, а црква у Лучанима је прославила своју храмовну славу, ученици верске наставе од првог до четвртог разреда из продуженог боравка школе, посетили су Библиотеку општине Лучани у Гучи. Разгледање књига о првом aрхиепископу и просветитељу српском и пројекција првог православног цртаног филма о Светом Сави „Принц Растко“, ђакона Дејана Јовановића, насталог као одговор на негативна друштвена кретања у чијем су се вртлогу нашла деца, са циљем да се деци покаже да живот има и своје позитивно право лице и дају поуке које ће им помоћи да у својом животу знају које су праве вредности и праве одлуке, претходили су њиховом креативном раду – изради плаката, који ће украсити простор продуженог боравка у коме о њима брине учитељица Татјана Рајковић. Од библиотекара су на дар добили оловке и помоћ у избору књига које ће понети кући. Вероучитељ Марина Луковић

За многе је субота 13. мај 2017. године је била дан као и сваки други, али не и за изабрану групу професора и ученика из ужичких средњих школа, којој ће искуство овог дана остати вечно у сећању. Благословом Епископа жичког г. Јустина, група од 50 учесника кренула је на поклоничко путовање предвођена вероучитељем ђаконом Аранђелом Петровићем. Групу су чинили и директор Медицинске школе г-ђа Богданка Ђорђевић, секретар школе и још неколицина професора заједно са 25 ученика прве и друге године, као и вероучитељ Јанко Божовић и двадесетак ученика ужичке Гимназије. Жељно ишчекујући заједничко дружење и путовање две реномиране школе ужичког краја, сви учесници су се у данима пред путовање постом и молитвом спремали како за пут, тако и за учествовање у Светој Литургији – Тајни Цркве, истовремено и молећи Господа за благослов на путу и лепо време. Идеја је била да се у манастир Студеницу стигне на Свету Литургију, па смо из Ужица кренули у раним јутарњим часовима. Захваљујући благослову игумана студеничког о. Тихона, почетак Свете Литургије је померен за 8 часова, па смо иако путујући из далека, успели да пред предивну Немањину задужбину дођемо пре почетка службе. Стојећи на Светој Литургији, са Светим Симеоном, Светим Стефаном Првовенчаним, Светом Аном и свим светима, нисмо могли да се не запитамо где ћемо ми бити за неких 50, 100 или 800 година. А ови наши дивни путеводитељи су и пре толико година били у истом овом манастиру, на истој Светој Литургији, причешћујући се из исте Свете Чаше. Управо су нам ове мисли пролазиле кроз главу док смо целивали отворене мошти монаха Симона и Свете Анастасије, и дивили се Господу на благослову да имамо очуване чудотворне мошти оснивача државе Србије – и духовних и физичких наших родитеља како је то један историчар рекао. Иако смо се као што споменусмо спремали за овај сусрет, наша срца су се испунила тако дивном и радосном енергијом док смо целивајући свете мошти, могли осетити тај благоухани мирис моштију који је испуњавао цео манастир. Са таквим срцем отвореним за сусрет са Васкрслим Христом, и ученици и професори су приступили причешћу у току Свете Литургије, коју су служили о. Виталије и ђакон Аранђел. Сјединивши се са Господом, напојени са извора непресушног и животворног, пажљиво саслушавши поучне речи кустоса, упутили смо се у манастирску гостопримницу, где смо били угошћени топлим послужењем. Након пријатног разговора са нашим служитељем и кратке паузе, док смо предавали наш мали поклон и дар манастиру у знак за сву пажњу и љубав, добили смо и позив да доручкујемо у трпезарији манастира. Благодарећи Господу и нашим дивним домаћинима, увидели смо да се добро још већим добром враћа, а на наш мали поклон узвраћено нам је још већим. Доручак и пауза су нам итекако били потребни да скупимо енергију, јер смо из Студенице кренули ка испосницама Светог Саве. И баш док смо излазили из аутобуса и кретали дуж уске планинске стазе, лагана кишица је почела да нас прати. Господ као да нам је кроз кишу допустио и искушење, да покажемо да ли заиста имамо непоколебљиву жељу да искусимо делић пута и искуства нашег оца Светог Саве, или смо само туристи на овом путовању. Дошавши до прве испоснице и чврсто решивши да дођемо и до друге и употпунимо доживљај, киша је изненада престала и грануло је пролећно сунце које нас је пратило у остатку дана. Тек када смо изашли до друге Савине „куће тишине“,  били смо свесни колико смо труд уложили да дођемо до циља, и колико смо били задовољни оствареним. То је била и идеална прилика да вероучитељи објасне поклоницима шта значи када се човек повуче у самоћу и пожели да обитава са Господом, борећи се са својим највећим непријатељем, особом која нас је највише пута у животу преварила – самим собом. Ђацима је изузетно лепо било доћи и дивити се лепоти планинског погледа који плени, правити фотографије и успомене, али су вероучитељи из тог разлога и замолили све да на тренутак размисле како би било да су сами на том месту, у природи која је ваш једини познаник и пријатељ, па како би изгледало осећај сам преноћити, и да кроз те очи сагледају да је пут до Бога и светитељства истински подвиг. Силазећи низ стазу били смо још поноснији, јер смо тек тада постали свесни да смо уложили велики труд на који смо итекако поносни. Испраћајући мајку цркава предивну камену Студеницу, запутили смо се ка Трстенику и манастиру Љубостињи. Док смо путовали, делили смо драгоцене савете и примере из живота књегиње Милице и монахиње Јефимије: причали смо о труду који мора бити непрестани, али и о теми искреног пријатељства, нечему чега је данас нажалост све мање и мање. У Љубостињи  смо топло дочекани, а разгледајући једну од најлепших задужбина, дивили смо се лепоти коју ни векови страдања и разарања нису могли умањити, и учили из ње. Из Љубостиње смо кренули у манастир Жичу, да нашем предивном заједничком дану ударимо печат присуством на вечерњој служби у седмовратној светињи. Појање жичких монахиња, средњошколци који имају велики проблем да у данашње време изаберу праву музику за слушање, оценили су као нешто најближе анђелској песми од свега што су до сад чули. Одгледавши и кратак документарац о историјату манастира, угошћени и послужени природним соковима, срца испуњених неописивом радошћу, могли смо кренути пут Ужица. Напуштајући Краљево, првих десетак минута чули су се гласни коментари учесника, који су описивали задовољство што су од многобројних занимација одлучили да све оставе по страни и да буду део овог поклоничког путовања. Утисци су се слегали, а једно питање натерало је све да се озбиљно замисле – чиме смо ми Срби заслужили овако велике Божије благослове? И заиста, јесмо благословен народ. Господ је сваком народу дао много светила, а и нас Србе није ни најмање ускратио и дозволио да будемо народ који седи у сени смрти и таме, без видела. Ми смо били благословени да на овом путовању целивамо мошти наших предака и угодника Божијих који јасно вековима сведоче и гласно зову све на једини пут и брод спасења. Да ли ћемо остати на том путу, избор је само на нама. Јасну поруку на овом путовању

У Недељу  Мироносица ученици Средње музичке школе ,,Др Војислав Вучковић“ из Чачка са својим вероучитељем Ђорђем Радојковићем, били су на поклоничком путовању које је организовала Црквена општина при храму Вазнесења Господњег у Чачку. На пут се кренуло у раним јутарњим часовима да би се стигло у манастир Рачу, где су ученици појали на Светој Литургији, коју је служио игуман манастира Герман (Авакумовић). Поклоничко путовање за ђаке Средње музичке школе организовано је у знак захвалности на њиховом труду и љубави за учешће у црквеном животу. Циљ Верске наставе је укључивање деце и омладине у литургијски живот Цркве. Ученици са својим вероучитељем певају на Светим Литургијама у чачанским храмовима и манастирима Овчарско-кабларске клисуре, учествују на бројним црквеним манифестацијама, и на тај начин песмом врше мисију Цркве. Након Свете Литургије игуман манастира Раче срдачно је уприличио добродошлицу и припремио пригодно послужење за своје младе госте. По упознавању са знаменитостима манастира, ученици су се упутили на пешачење преко Таре до врела Лађевац и скита Светог Ђорђа. Пут се наставио обиласком манастирског имања на Калуђерским барама, где се налази параклис посвећен Србима Светитељима, приликом кога је посећен и видиковац на Тари.У поподневним часовима посећена је Мокра Гора и Дрвенград као последња дестинација овог путовања. Ученици Средње музичке школе напојени водом живом са благотворног извора манастира Раче као предивног плода рајске Србије, у нади да ће са својим вероучитељем обилазити и друге изворе и чуваре наше светосавске духовности у вечерњим сатима пристигли су у Чачак. Вероучитељ Ђорђе Радојковић