Категорија: СПЦ

Давно је пророк рекао да Дух Свети дише тамо где Он хоће. У ове дане испуни се ово пророштво међу нама у древној ариљској светињи, јер у дану када Црква прославља Св. Оце Првог Васељенског сабора, а међу њима и Светог Ахилија, ми прослависмо и Светог Ахилија и Светог Драгутина Краља, ктитора нашег храма. Уочи славе, из древне Немањине Рибнице, из Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, на поклон и трајно сведочанство везаности наше за Подгорицу и њене за Ариље, добили смо на поклон животописну икону Светог Краља Драгутина, као сведочанство да немањићки дух живи и данас међу нама и да физичке дистанце у духовном свету не значе ништа. Икону која је красила крипту храма Васкрсења Господњег и стојала одмах преко пута гроба блаженопочившег Митрополита Амфилохија, нама на дар донели су старешина храма протојереј Никола Пејовић и сабрат његов протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, који је по рођењу лист наше горе, из Пожеге. На градском тргу сабрало се мноштво свештенства наше Епархије, народа и деце и у свечаној литији икону смо унели у припрату нашег храма, да је краси и да вети Драгутин наше муке, тегобе, али и радости преноси из нашег храма и душа на небо.            Вечерње су служили оци из Подгорице уз началствовање архимандрита Тимотеја вазнесењског, који је порастао у Светоахилијевском храму, као и ђакона пожешког Дарка Глукчевића. На крају вечерње, народу се обратио протонамесник Дарко Несторовић, рекавши да је ово за нас историјски дан и дан спасења, у коме Свети Краљ Драгутин својом иконом путује из своје ђедовине у своју задужбину и да је у овом тренутку потпуно неважно ко је старији, храм у Подгорици као Немањиној Рибници или храм у Ариљу Драгутиновом, иако је физички старији од подгоричког. Свети Краљ све то данас равна у једну меру и ми смо једно у Христу Исусу и једно у молитвеном заступништву Светога Краља. Отац Никола је потом говорио о радости братства његовог храма, да могу бити они који су се макар малим делом свога живота уградили у живот древне немањићке светиње јер ова икона брише све временске разлике међу нама. После вечерње, у порти храма је приређена свечана академија на којој је уз изворне певаче, гусларе и здравичаре, на тему мајке у српској поезији говорио протојереј-ставрофор Љубинко Костић из Матарушке Бање. Дирљива подсећања на мајчинску жртву, љубав, мудрост, нежност, никога од нас нису оставила равнодушним. Једна од мајки коју је помињао је и Света Јелена Анжујска, мајка нашег Краља Драгутина и његовог брата Милутина, али и бака Светог принца Урошице мироточивог-ариљског. У недељни дан, доласком нашег Епископа жичког Јустина наставили смо торжествено славље. Епископу су саслуживали свештеници из Подгорице, протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, јеромонах Паладије студенички, протојереј Божо Главоњић, старешина храма у Пожеги, протонамесник Мирко Крупниковић, рођени Ариљац, сабрат Храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти, као и ђакони Стефан Симић и Ненад Срећковић, уз молитвено присуство мноштво свештеника из наше Епархије. У току Литургије, Владика се обратио беседом, позвавши најпре оца Николу Пејовића да се као дародавац иконе обрати народу, који је још једном потврдио да долазак иконе из Подгорице значи само учвршћење наших међусобних веза, љубави и пријатељства који одавно постоје. У наставку Преосвећени Владика нас је подсетио на борбу Светих отаца Првог васељенског сабора за очувања православне вере од аријанске јереси и учешће нашег заштитника Светог Ахилија на том сабору. У току сабора, доказујући да је Исус Христос савечан и савластан Оцу и Духу Светом, а пошто Аријанци нису хтели да разумеју, Свети Ахилије, у то доба старац од 80 лета, узео је један камен и позвао Аријанце да у име своје вере благослове да из тог камена потече уље. Пошто им то није пошло за руком, Свети Ахилије благослови камен и из њега потече уље као доказ правоверја и истинољубља Светог Ахилија и свих на истој страни, а њих данас у ову седму недељу по Васкрсу прослављамо. Сав олтар нашега храма је осликан мотивима Првог Васељенског Сабора. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. После освећења славских дарова, кренули смо у литију ка споменику који је сведочанство наше љубави према Светоме Краљу Драгутину, и наше вере да је он наш домаћин, који нас све дочекује пред храмом и у њега уводи, наш образац живљења и правоверја. Преосвећени Владика је освештао споменик и својом беседом благословио све приложнике и дародавце, истакавши значај ове духовне радости за нашу Цркву. Беседом се обратио и протојереј Драган Стевић, који је у име братства храма заблагодарио свима на жртви да се подигне споменик, макар то била и најмања лепта, истакавши да је поносан на свој народ, али и на љубави коју нам је показало свештено братство из Подгорице. Братство Храма Светог Ахилија

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, дана 28. маја је у Културном центру општине Лучани у Гучи реализовано предавање доцента Православног богословског факултета Универзитета у Београду, др Ненада Божовића на тему ,,Старозаветни патријарси“ и изведена библиодрама ,,Патријарх Авраам“. Сценарио за библиодраму написао је доцент Ненад Божовић, а циљ овог пројекта јесте да се библијски текст прикаже на начин разумљив модерном човеку, пре свега млађим нараштајима, и да се оживи једна старозаветна прича, чија радња је смештена у период од пре око 4000 година. Целокупни догађај је организован од стране удружења ,,Драгачевско Сунце“, на чијем челу се налази Слободан Сретеновић, а у сарадњи са ОШ ,,Академик Миленко Шушић“, Ц.О. Гуча и Културним центром општине Лучани у Гучи. Предавање је реализовано у форми интервјуа, који је водила Мила Луковић, чланица поменутог Удружења. Професор Божовић је на предавању говорио о томе шта је заправо Библија, тј. да ли је у питању само збирка светих списа или је пак нешто више од тога. Притом је нагласио да је Библија књига која нам преноси снажну поруку и да представља пре свега Реч Божију. Говорио је о старозаветним патријарсима и о томе шта би Аврам, Исак и Јаков поручили савременом човеку. На крају је закључио хришћанским одговором на контекст постмодерне и на актуелне проблеме са којима се суочавамо. Након предавања, Мила Луковић је најавила библиодраму. Библиодраму су извели ученици старијих разреда ОШ ,,Академик Миленко Шушић“. Извођење су припремили под менторством свог вероучитеља, Дарка Стевановића, коме су помагале наставнице српског језика Марија Михајловић и Ангелина Икодиновић. Стари Завет је градиво које се у 5. разреду обрађује, стога је највећи број ученика петог разреда учествовао у извођењу. Међутим, свако одељење старијих разреда имало је по барем једног представника на представи. За сценографију се побринуо Александар Ковачевић, а за шминку и костиме Маша Топаловић и Јована Стефановић. Ученици су у току припремања програма показали велику мотивисаност и таленат. Извођење је било хуманитарног карактера, те су на овај начин спојени лепо и корисно, а наши ученици, као и остали посетиоци, показали су хуманост на делу. Пуна сала Културног центра у Гучи, овације публике и коментари, који су за сада искључиво позитивни, сведоче о успешности идеје и неопходности развоја пројекта. Имајући у виду историју утицаја, библијска порука преношена је на различите начине. Модерно доба захтева нова промишљања о савременим модерним интерпретацијама. Поред метода које подразумевају употребу технике, технологије, веб дизајна и сл, библиодрама јесте врхунски начин приказивања једне библијске приче у XXI веку, а посебно треба истаћи топлину коју драмски приказ Библије поседује. Дарко Стевановић, вероучитељ

У недељу шесту по Пасхи – о Слепом, на дан Светог Јована Богослова, Црквена општина Врњачка Бања, је по благослову Његовог Преосвештенства Господина Јустина а у сарадњи са агенцијом ,,Јеж“, предвођена духовником, протонамесником хаџи Радованом Ђорђевићем, организовала поклоничко путовање. Група ходочасника је у раним јутарњим сатима кренула од Храма Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи да би стигла на Свету Литургију у Манастир Велика Ремета, којом је началствовао архимандрит Стефан, игуман манастира. Након Литургије у којој је учествовао велики број верника уследила је заједничка трпеза љубави. За овај манастир предања слове да је задужбина краља Драгутина. Иначе манастир је посвећен Светом Димитрију. Ходочашће је настављено у обиласку манастира Крушедол, који је посвећен Благовештењу Пресвете Богородице. Овај манастир значајан је по томе што су у њему обитавали и налазили духовну снагу велики српски уметници и родољуби Лаза Костић и Ђура Јакшић. У даљем наставку путовања идемо у манастир Гргетег, за који се верује да је задужбина Вука Гргуровића, Змаја Огњеног. Предање каже да манастир датира из периода пада српске деспотовине 1459. године. Ово је био највероватније најбогатији манастир на Фрушкој Гори, о чему сведоче многа писана документа. Након тога ходочасници посећују Сремске Карловце, град који је значајан за српски народ. У њему су и многе знаменитости које сведоче постојање српског народа и Православља на овом простору. Група ходочасника се вратила у вечерњим сатима благодарећи Богу због свега и за све. Богослов Ђорђе Сирар

На празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, храмовну славу Манастира Раче, Његово Преосвештенство Епископ жички Г.Г. Јустин началствовао је Светом Архијереском Литургијом у овој древној задужбини краља Драгутина, Преподобног оца нашег Светог Теоктиста. Његовом Преосвештенству су саслуживали архимандрит Дамјан секретар ЕУО-а Епархије жичке, архимандит Сава, секретар Епископа, протојереј Милинко Лукић, архијерејски намесник рачански, протојереј Сретен Митровић из Бјељине, старешина Манастира Раче протосинђел Герман, јеромонах Јулијан, сабрат манастира, ка и ђакон Стефан Симић. Својим појањем Божанствену Литургију су украсиле сестре Манастира Благовештење са игуманијом високопреподобном мати Михаилом, као и протопсалт Иван Трајковић. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Његово Преосвештенство Г. Јустин је у својој очинској беседи подсетио на дане које је Господ наш након свог славног Васкрсења провео са својим ученицима отворивши им ум и оснаживши срце за веру. Затим се вазнео на Небо, док су сами анђели благовестили и обећање поновног, другог доласка Господа нашег Исуса Христа. Говорећи о Царству Небеском које је у нама, Владика је верном народу пожелео да нам Господ отвори ум и срце да разумемо Писма и да животом својим сведочимо шта је истина, да разазнамо шта је светлост, а шта тама. Срце наше смо дужни увек да везујемо за Господа нашег Исиса Христа, ма шта чинили и где год ходали, да ум Христов имамо. И будући да је тако остаје нам да се стално радујемо у Господу и да сваки сусрет са Њим претворимо у молитву и благодарење. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Велики број верника је са радошћу приступио Светој Чаши, примајући Свето Причешће. Након заамвоне молитве Владика је освештао славско жито и пререзао славски колач уз најлепше жеље настојатељу ове свете обитељи и његовом братству. У манастирској трпезарији отац Герман и братија су припремили трпезу љубави за уважене госте и многобројни народ. Монах Никодим

У поморавком селу Врби покрај Краљева на празник Вазнесења Господњег обележена је храмовна слава. Нови храм посвећен овом празнику  освештан је 1980. године, а подигнут у непосредној близини Цркве брвнаре Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, саграђене  након Другог српског устанка. Литургијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Миломир Атанасковић, који је као парохијски свештеник својевремено водио изградњу овог храма. Саслуживали су протојереј-ставрофор Мирослав Поповић, некадашњи парох мелбурнски, протојереји Радован Парезановић и Александар Јевтић, као и месни парох јереј Ивица Тадић. Певницу је предводио парох ратински протојереј Драган Туба. Сабрање верног народа чинили су мештани овог села, као и верни народ из града Краљева и околине. Након причешћивања, извршен је трократни опход око храма, где су читана зачала из Светог Јеванђеља и одслужен помен ктиторима, свештенослужитељима и преминулим верницима овога краја. Присутнима се беседом обратио о. Миломир, честитавши надлежном пароху и мештанима славу. У наставку је говорио о значају овог Господњег празника у домостроју спасења света. Литургијско сабрање је настављено у парохијском дому за трпезом коју су вредни домаћини са својим парохом припремили. Међу присутнима били су свештеници из суседних парохија – парох грачачки јереј Милан Костић и парох вукушички протонамесник Александар Тимотијевић. Здравицу у празничном духу изговорио је о. Ивица, а затим и г. Вукман Ракочевић, заменик градоначелника Краљева. Протојереј Александар Р. Јевтић

На празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, храмовне славе Манастира Јежевице, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом, уз саслужење архимандрита Тимотеја из Манастира Вазнесења, протосинђела Германа из Манастира Раче, протосинђела Уроша из Манастира Увца, протосинђела Стефана из Манастира Згодачице, јеромонаха Илариона из Манастира Преображења, јереја Богдана Митровића, пароха јежевичког, као и ђакона Стефана Симића. Владика нас је у слову своје архипастирске беседе подсетио на стање у свету, времену када је „охладнела љубав многих“, и позвао да испунимо закон Божији радећи на себи и угледајући се на Светог Николаја Мирликијског, да имамо љубав према Богу и љубав према ближњем и да тако постанемо богови по благодати. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Поводом славе овог манастира сабрало се и монаштво Епархије жичке из Манастира Благовештења, Сретења, Каменца, Ковиља, Стјеника, Свете Тројице, Стубла, Рујна, свештенство из Заблаћа и Атенице, као и мноштво верног народа, а славу манастира благољепијем појања увеличали су протопсалт Иван Трајковић и монахиње из Манастира Благовештења. У току Свете Литургије причестио се велики број монаштва и верног народа. По заамвоној молитви, Владика Јустин је пререзао славски колач и честитао славу настојатељици манастира мати Јовани. По завршетку Литургије трудом мати Јоване и верника уготовљена је пригодна трпеза у свечаној трпезарији манастира. Протосинђел Герман

Дана 23. маја 2023. године када наша Црква слави Светог апостола Симона Зилота и Преподобног Исидора, свештенство Архијерејског намесништва љубићког сабрало се у Храму Успења Пресвете Богородице у Мојсињу. Свету Литургију служио је протонамесник Владимир Вулета,који нам се обратио надахнутим речима и подсетио нас на важност Свете тајне покајања, али исто тако и на улогу свештенства и важност беседе на сваком богослужењу. Као и претходних година исповедник био је архимандрит Давид (Васиљевић) из Манастира Никоља у Овчарско-кабларској клисури. Трпезу љубави припремио је наш овогодишњи домаћин парох у Мојсињу протојереј Милорад Величковић. Ручак је протекао у разговору о актуелностима и дешавањима у протеклом периоду. На крају, свештенству и свим присутнима обратио се архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, који је изразио нарочиту захвалност оцу Давиду који се поново одазвао да нам буде духовник, као и оцу Милораду који је био домаћин. Обавезу на себе да нас догодине дочека и угости, преузео је јереј Милован Вучковић из Бреснице. Јереј Иван Босић

У недељу Слепога, 21. маја, на празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву заједно са Његовим Преосвештенством Господином Максимом, Епископом западно-америчким. Епископима су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а, протојереј-ставрофор Ненад Илић, старешина Храма Светог Саве протојереј Радоја Сандо, протојереји Дејан Марковић, Александар Јевтић и Новица Благојевић, као и ђакони Стефан Симић и Стефан Милошевски. У надахнутој беседи након прочитаног Јеванђеља, Епископ Максим је поучио верни народ говорећи о чуду исцељења које сведочи величину Господа, који је кадар да учини нешто што је од како је света и века било незамисливо –  да слеп прогледа. Теме светлости и таме, али и просветљења, карактеристичне су за Јеванђеље Светог Јована Богослова, чији спомен данас и прослављамо. Попут фарисеја, али и апостола, готово су се сви питали да ли је слепи згрешио или неко други, а то је особина нас људи да одмах тражимо кривца. Христос показује величанствену љубав и каже да није сагрешио ни слепи нити родитељи његови, већ се све то збило да се пројави и покаже слава Божја. Господ слепог након исцељења шаље у Силоам, што значи послан, као што је и Он послан од Оца. Слепи исповеда да га је исцелио Онај који је већи од пророка – сам Бог, а не неки грешник као што су то фарисеји желели да чују. Божја љубав никада не осуђује, већ увек приступа уносећи светлост, рекао је Владика Максим. Беседу Епископа Максима можете послушати ОВДЕ. На самом крају евхаристијског славља Његово Преосвештенство Господин Јустин је јоп једном заблагодарио Богу који нас је сабрао, захваливши се Епископу Максиму што нам је донео благослов сабраног народа своје заједнице по чему се види да смо ми једна Црква и да је Господ Бог наш Бог без обзира на удаљеност. Вероучитељ Дејан Драмићанин

У Ивановцима код Љига прослављен је свечано и ове године празник Пренос моштију Светог оца Николаја. У храму, који је задужбина недавно преминулог српског песника Милована Данојлића, служено је вечерње уочи празника, а на дан славе Света Литургија са литијом и ломљењем славског колача. Потом је уследио програм под називом „Сусрет са песником“. Ове године гост је био песник Бранко Стевановић из Београда, који је изговорио краћу поздравну беседу, а затим  стихове својих песама за децу и одрасле. Ученици ОШ „Сава Керковић“ из Љига извели су поетски запис о Миловану Данојлићу; „Песник расте у сенци дрвећа“, који су припремили са својом наставницом српског језика Марјаном Неговановић Обрадовић. На почетку програма најављујући госта и своје ученике она је рекла: „Тренутак у коме смо се данас сабрали на нашем Качерском Парнасу је бременит тугом, тишином, шестомесечном, двадесетодневном, он више намеће ћутање у вртлогу у који увиру многа питања… Али пред децом нема ћутања, дужни смо им одговоре…“ Црквена општина Љиг и парохијани љишке парохије припремили су славски ручак за све присутне. Празнично сабрање настављено је у вечерњим часовима књижевном трибином посвећеној стваралаштву Милована Данојлића на којој су учествовали: академик проф. др Јован Делић и проф. др Валентина Хамовић. Првобитна замисао била је да трибина буде испред храма у Ивановцима, али због нестабилног времена и могуће кише трибина је одржана у градској библиотеци у Љигу, која од прошле године носи име песника Милована Данојлића. На трибини су  ученици СШ „1300 каплара“ у Љигу рецитовали  Шекспирове сонете у препеву Милована Данојлића. Протојереј Светолик Марковић

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Храму Светог Саве у Београду од 14. до 20. маја 2023. године. Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора  Српске Православне Цркве започело је светом саборном архијерејском Литургијом и призивом Светог Духа у Спомен-храму Светог Саве на Врачару у недељу, 14. маја 2023. године, уз началствовање Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија и саслуживање све присутне господе архијереја Српске Цркве из отаџбине и расејања. Сабору су присуствовали и архијереји Православне Охридске Архиепископије, као и сви викарни архијереји. Сутрадан, 15. маја, у светолазаревској крипти Храма Светог Саве на Врачару, Свети Архијерејски Сабор је, под преседништвом Његове Светости и уз учешће све Високопреосвећене и Преосвећене господе епархијских архијереја Српске Православне Цркве започео са својим радним делом заседања. На почетку прве радне седнице, по устаљеној пракси, присутним епископима обратио се поздравним словом Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије указујући на суштину служења Цркве кроз делатну проповед Јеванђеља савременом свету и њену мисију сведочења Божје љубави и Божјег присуства у времену великих духовних изазова и искушења. На овогодишњем заседању Светог Архијерејског Сабора посебна пажња је посвећена теми коначног решавања канонског статуса архијерејâ Православне Охридске Архиепископије у светлу прошлогодишње одлуке Светог Архијерејског Сабора о враћању у канонски статус и успостављању литургијског јединства – и последичној одлуци о додели Томоса о аутокефалији – Македонској Православној Цркви – Охридској Архиепископији. У том циљу Сабор је донео одлуку о додељивању канонског отпуста јерархији ове аутономне Цркве од стране Српске Православне Цркве и њеном интегрисању у Синод Македонске Православне Цркве у складу са свештеним канонима и Уставима наше две помесне Цркве, као и раније постигнутим договором Синодâ све три црквене структуре. У саборским седницама саслушани су и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода и епархијских архијереја, као и извештаји о раду Патријаршијске библиотеке, Музеја и Архива Српске Православне Цркве, као и добротворне фондације „Човекољубље“ и других фондација, установа и служби Српске Православне Цркве у протеклом периоду. Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао могућности унапређења духовног живота и организације наше Цркве у иностранству. У том духу, посебна пажња је посвећена извештајима о архипастирском раду архијерејâ у дијаспори, као и приликама у епархијама Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама и завршетку процеса инкорпорирања тамошњих епархијских и манастирских корпорација. Са посебном пажњом Сабор је анализирао тренутно стање и проблеме црквене просвете, размотривши положај веронауке и увођење државне матуре у образовни систем Србије, којом приликом су саслушани и извештаји о раду свих образовних установа Српске Цркве. Комисији Светог Архијерејског Сабора за унапређење црквене просвете поверено је спровођење у дело закључака ове дискусије. Током овог заседања пажљиво је саслушан и извештај о активностима на унапређивању наставног процеса и стицању академске акредитације Богословског факултета „Свети Сава“ у Либертивилу, САД. Овогодишње заседање Светог Архијерејског Сабора протекло је у атмосфери опште туге и затечености нашег друштва убиствима деце и младих људи у Београду и Младеновцу. Тим поводом Сабор упућује изразе саучешћа родитељима пострадале деце и њиховим сродницима и пријатељима. Ужаснути ерупцијом зла у простору за који смо сматрали да је најсигурнији, а са друге стране, надахнути примерима мученичког херојства наше деце и њиховог чувара, као и хришћанским достојанством њихових родитеља и наставника, молимо се Богу мира и чистоте да упокоји душе пострадалих, али и да у нашем друштву престане промоција разврата и насиља која душе наше деце претвара у погодно тле за развој сваког зла. Током свог заседања Свети Архијерејски Сабор је детаљно саслушао извештај о стању Цркве на Косову и Метохији, и тим поводом издао посебно саопштење. И овом приликом Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве наглашава да је Косово и Метохија заветна српска земља и неотуђиви саставни део Србије и да самопроглашена независност те покрајне нема упориште ни у праву, ни у моралу, ни у историји (а о правди Божјој и људској да и не говоримо). Да није тако, не би из познатих центара моћи био вршен притисак без преседана на Србију да призна илегалну насилну сецесију тог интегралног дела своје територије и да га се тако сама заувек добровољно одрекне. Стога Сабор упућује апел надлежним међународним инстанцама за заштиту светиња, народа и имовине православних Срба на њиховим вековним огњиштима, као и позив косовским Албанцима за саживот у миру и међусобно поштовање, следујући притом јеванђелском позвању Цркве да тражи мир и да га сведочи свима, без обзира на веру и нацију. На саборским седницама су разматране и последице неканонског деловања Румунске Православне Цркве на канонским територијама епархијâ тимочке и браничевске, али и стање наше Цркве у окружењу и свету. Део своје пажње Сабор је поклонио и питању пољуљаних међурелигијских односа унутар босанскохерцеговачког друштва, све учесталијим изјавама верске и националне мржње изношеним како од верских представника тако и од појединаца представника јавног и политичког живота, а у том контексту и о раду Међурелигијског вијећа у Босни и Херцеговини. Сабор је, такође, посветио пажњу и духовним и геополитичким последицама ратног сукоба у Украјини. Посебно је разматрана тема страдања Украјинске Православне Цркве од стране актуелних власти у Кијеву, одузимање њене имовине, храмова и манастира, расељавање монаха, прогон појединих архијереја и лишавање њених припадника основних људских права и слобода гарантованих међународним конвенцијама. Овим поводом Сабор поново подиже свој глас у заштиту обесправљене и прогоњене једноверне браће апелујући на релевантне међународне институције да спрече ову неправду. Током Сабора одржана је и седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару, којом приликом је примљен извештај овог тела о свим досадашњим радовима извршеним прилозима побожног народа и уз помоћ државе, као и о преосталим радовима неопходним да се изведу у најскоријој будућности у склопу припремâ за свечано велико освећење Храма. Сабор је учинио две посете током свог заседања: Председнику Републике Србије г. Александру Вучићу и Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Александру Карађорђевићу, на позив ових уважених личности. Са дужном пажњом саборски оци су саслушали излагања својих домаћина о неколико питања важних за наш народ, а посебно о текућим и предстојећим притисцима који се тичу дијалога о Косову и Метохији. У разговору са председником наглашено да је јединство народа, поготову у временима великих искушења, стуб очувања државе и националних интереса и да Црква има