Категорија: СПЦ

Храм Светог Саве у Краљеву, 10. октобар 2015. године – Предавач: јереј Александар Јевтић

Упркос киши и тмурном времену, верном народу из Бајине Баште и околине, данашњи дан зрачио је радошћу и топлином услед још једне пастирске посете Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина. Дана 11. октобра 2015. године на празник Преподобног Харитона Исповедника, Преосвећени Епископ жички господин Јустин одслужио је свету архијерејску Литургију у манастиру Рача, код Бајине Баште. У препуној манастирској цркви Епископу жичком саслуживали су игуман манастира Рача архимандрит Сава, протојереј-ставрофор Илија Лијескић, намесник рачански протојереј Горан Милинковић, протојереј Милинко Лукић, старешина цркве Светог Илије Владимир Васиљевић и јереј Владимир Малешевић, као и епархијски ђакон Александар Грујовић. Преосвећени се обратио након прочитаног јеванђеља, беседећи и поучавајући многобројне вернике говорећи о домостроју спасења указујући на речи данашње јеванђељске перикопе. У беседи је нарочито истакао значај заповести Божијих, чијим поштовањем нам је омогућен повратак у Рај сладости. Десет Божијих заповести преточено је у 2 Христове заповести – заповести љубави – поруке да љубимо Бога и да љубимо ближње. Међутим, не само према онима који нас воле. Вера наша и живот наш нису усмерени према онима који ласкају, већ је сав наш живот сведочење. Узор треба да нам буду Свети Мученици, који су својим животом сведочили веру у Христа. Владика је рекао да нас Господ све учи речима простих и једноставних. Реч Јеванђеља је упућена свима, јер је до нас дошла најједноставнијим језиком, да бисмо могли да схватимо узвишеног Бога. Бог само тражи веру, коју сви можемо да му дамо. „Зато је потребно док још имамо времена да се потрудимо да пригрлимо сву врлину Божију и да испуњавамо заповести његове“, рекао је Епископ Јустин, јер је и у Јеванђељу записано – „Ако ме љубите, заповести моје држите“ . (Јн. 14,15) То је најбитније, све остало је у другом плану. Иштите најпре Царства и правде Божије. Након литургијског сабрања у ризници манастира уручено је признање „Рачански печат“ г. Милораду Додику, председнику Републике Српске, у оквиру свечаности „Дани Раче украј Дрине“. Услед његовог одсуства признање је примио шеф његовог кабинета г. Данијел Драгичевић. Из архијерејског намесништва рачанског, дипл. теолог Ненад Зекавица Фото Дејан Секулић

На Задушнице, у суботу 10. октобра, Епископ жички господин Јустин служио је свету архијерејску Литургију у храму светог великомученика Георгија у Кремнима уз саслуживање протојереја Горана Милинковића, архијерејског намесника рачанског и јереја Дејана Марковића, пароха креманског. Литургијско славље увеличао је и велики број верника ове парохије. Епископ Јустин поучио је верни народ о смислу окупљања верних у цркви на Задушнице. Такође, беседио је о томе колико је важно да сваки човек треба да потражи смисао свога постојања и обрати се своме Творцу који га је саздао као слободно биће. Тако никаква судбина или неки вечни запис о нама не може предодредити наш живот, већ наш живот зависи од нашег живог и личног односа са Богом. На крају Литургије дугогодишњи парох кремански, Дејан Марковић, унапређен је у чин протонамесника. вероучитељ Ана Црепуљаревић

Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин присуствовао је, на позив градских власти, свечаној седници скупштине града Ужица, за Дан Града, 9. октобар. Наиме, у Дубровачком архиву налази се признаница из 1329. године, на којој се налази најстарији писани помен Ужица. Реч је о признаници на којој је записано да је извесна „Мила, жена Склавка (Славка) из Ужица“, како гласи превод са латинског, на коме је признаница писана, и то готицом којом се у то време служила дубровачка администрација, „дала аптаги уз милост за Радославу Бисерку, задржавајући право над кућом речене Бисерке све до следећег Ускрса.“ Признаница је написана 1329. године, индикта дванаестог, 9. октобра. Дан када је први пут у писаним документима Ужице поменут, 9. октобар,  Ужичани славе као Дан града. Свечаној седници скупштине града Ужица поред Преосвећеног Владике присуствовали су и министри у Влади Републике Србије: Никола Селаковић, Братислав Гашић и Вања Удовичић, затим начелник Генералштаба Србије, генерал Љубиша Диковић, госпођа Линда Вонг, председница Ји хао групе, представници побратимљених градова са Ужицем: Велеса, Курска, Љутомера и Верије, директори јавних установа и предузећа, представници Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, удружења грађана и многи други. У току свечане седнице, градоначелник Ужица Тихомир Петковић и председник Скупштине града Ужица Радиша Маријановић су доделили највиша јавна признања најзаслужнијим Ужичанима у 2015. години, а након тога уследио је уметнички наступ глумца Ивана Босиљчића. ипођакон Немања Спаловић, историчар-архивист

Након повратка са веома лепог и успелог поклоничког путовања, током кога смо обишли најлепше манастире Грчке и упознали ту дивну земљу, желимо да и вама пренесемо делић оне атмосфере коју смо доживели и видели. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина на пут смо кренули 24. септембра у поподневним часовима, након молебана у Духовном центру, узевши благослов и поклонивши се моштима Светог Владике Николаја. Наредних осам дана смо уз Божију помоћ обилазили православне светиње и осећали се, заиста привилеговано што смо у прилици да доживимо њихову лепоту. Метеори, те стене, тихе и непомичне. Тесалија и шума од камена је један од најлепших пејзажа на свету. На те стене су се испосници склонили од вреве и буке световног живота да се посвете аскези, тражећи мир и спокојство души. Крф је најлепше јонско острво. Прекривен је раскошним растињем. Чести су еукалиптуси,  чемпреси,  маслине,  пистаћи,  винова лоза… Ово острво има посебно место у српској историји. На Крфу су села Гувија и Агиос Матеос, а поред њега мало острво Видо. На страдалном голготском путу преко Албаније од краја новембра 1915. године до 16.  јануара 1916.  године, Крф је за српску војску постао острво наде. Српска војска се искрцала у селу Гувија. На острву Видо била је војна болница у којој је умрло много војника. Умрле су прво сахрањивали на каменитој обали острва Видо, а кад су оболели војници почели масовно да умиру,  спуштани су у воде Јонског мора, у стиховима Милутина Бојића прослављену Плаву гробницу. Ту је сахрањено 10.000 српских војника. Служили смо у храму Светог Спиридона и поклонили се његовим моштима. Свети Спиридон Тримитуски је рођен на Кипру 270. године. Живео је у време цара Константина Великог. Отац и мајка су му били сељани, једноставни и простодушни, па су му и самом једноставност и простодушност остале врлине до краја живота, иако се у међувремену узвисио до епископа у месту Тримитусу. Учествовао је на Првом сабору у Никеји, и ту се истакао јасним и једноставним исповедањем вере, као и чудесним моћима којима је повратио многе јеретике у хришћанство. Умро је 348. године, а његове мошти се чувају на Крфу. Камариза Манастир у Камаризи близу Атине је посвећен Св.  Нектарију. Саградио га је, и данас живи старац Нектарије Виталис, после чудесног сна у коме му се јавио Св. Нектарије егински и рекао да би желео да му на том месту сагради манастир. Старац Нектарије Виталис сматра се учеником и духовним чедом Св. Нектарија, иако се њих двојица никада нису срели.  Овај благочестиви и прозорљиви старац помиње се у Акатисту Св.  Нектарију. Њега је Светитељ исцелио од најтежег облика рака плућа са отвореним ранама по телу. Светитељ му се јавио у цркви, загрлио га и рекао да не брине. Виталис и данас у поодмаклим годинама, верно служи у манастиру који је посвећен Св. Нектарију и моли се за немоћне и болесне. Егина је острво удаљено 40 км од Атине, непуних сат времена вожње трајектом. Постоји предање да, када је свети Нектарије дошао на Егину да тражи место за манастир, јавили су му се Св. Мина и Св. Дионисије Закинтоски и показали му место на коме је некада био манастир.  На том месту је Свети Нектарије подигао манастир. Манастирски комплекс састоји се од манастира, келије где се подвизавао Св. Нектарије,  капеле са гробом Светитеља,  конака и новог манастира посвећеног Св. Нектарију. Прво што обилазимо је манастир,  где се у сребрној митри чува Светитељева глава а десно, у малом сребрном кивоту Светитељева десна рука. „Присутан сам у свету својим моштима. Нека свештеник који ме познаје, благослови све који долазе тражећи олакшање, очишћење или опроштај. Моје мошти су мој епитрахиљ“. Манастир Св. ап. Јеротеја и Богородице Кипарисиотисе у Мегари код Атине Евија Данас један од најдражих светаца међу Грцима јесте свети Јован Рус, чије нетљене мошти су понос острва Евије. Свети Јован није био ни Архијереј, ни речит богослов, већ прости млади човек који је скромно живео. Суроти Манастир светог Арсенија Кападокијског, где је и гроб Светог старца Пајсија Светогорца. Солун Црква светог Димитрија у Солуну у којој су и мошти Светитеља јесте и најважнија и највећа црква у Солуну. Свети Димитрије је заштитник града Солуна. Црква датира из времена Византијског царства. Сви смо кући дошли на неки начин друкчији, и у духовном и у образовном смислу. Хвала Марјану и Јовани на љубави и труду које се резултирало веома успешним поклоничким путовањем. Ангелина Васиљевић

Радуј се, свети првовенчани краљу, Преподобни Симоне!

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин началствовао је светим евхаристијским сабрањем, 7. октобра 2015. године, на празник Преподобног Симона Монаха, Светог Краља Владислава,  Преподобног Давида Српског и свете првомученице Текле, у Саборном храму Светог Саве у Краљеву, у који су недавно донете мошти светог српског Краља Стефана Првовенчаног на поклоњење вернима. Преосвећеном Епископу Јустину саслуживали су свештеномонаси и свештеници Епархије жичке. Велики и значајан празник за свеколики род србски јесте данашње прослављање светог српског владара из светородне лозе Немањића, чије су свете мошти ових дана стигле из манастира Студенице и боравиле у Жичи и краљевачким храмовима, где је мноштво верника пристигло са свих страна на молитву и поклоњење. Свети Краљ Стефан Првовенчани се прославља као Дан Града Краљева, па је тим поводом светој Литургији присуствовао градоначелник Краљева г. Томислав Илић са сарадницима. У својој беседи владика Јустин је рекао да нам светитељи Божији сведоче да сви догмати црквени о Богу, Пресветој Богородици, о нама, светим иконама, загробном животу и чудесним исцелитељним моштима нису бајка. Нису бајка јер нам је Господ Бог дао да видимо и опипамо светитељске мошти и тако се уверимо у њихову истинитост. Светитељи нам још сведоче да је човек чудесно биће, тајанствено и узвишено, предодређено за вечни живот и Царство Небеско. То вечно у себи човек може да открије кроз веру у Господа Бога, вечног, силног и моћног, испуњавајући његове свете заповести, трудом и подвигом. Владика је још додао да је љубав према Богу и ближњем оно што Господ од нас тражи. Након свете Литургије владика Јустин је са челницима града посетио Општу болницу „Студеница“, где је присуствовао пуштању у рад новог апарата за магнетну резонанцу, који је донација г. Миломира Главчића, почасног грађанина Краљева. Потом је у Краљевачком позоришту владика Јустин, у 11 часова, учествовао на Свечаној седници Скупштине Града. Прослава данашњег празника обележена је низом духовних и културних садржаја. За поподневне сате планиран је свечани испраћај моштију Преподобног Симона Монаха у манастир Студеницу. Фото-студио „Пајо“ Краљево

У уторак 06. октобра, своју славу – Зачеће Светог Јована Крститеља свечано је прославила парохија засељска. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Дмитар Луковић из Пожеге, а саслуживали су протојереј-ставрофор Ненад Величковић и јереј Крста Лазић из Пожеге, протојереј-ставрофор Милутин Стевановић из Субјела и јереј Жељко Пантелић из Косјерића. Активног учешћа у Литургији узели су и ђаци основне школе из Засеља како за певницом, тако и у литији, певајући тропар Светом Јовану, а пре тога причетивши се Телом и Крвљу Господа Христа. После литије око храма и резања славског колача, прота Ненад је у надахнутој беседи нарочито указао на значај и неопходност нашег доласка у цркву и активног учествовања у светој Литургији. Трпезу љубави за све присутне спремио је г. Милорад Вучићевић из Каленића са својом породицом. јереј Дејан Војисављевић

„Достојно је и праведно Теби певати, Тебе благосиљати, Тебе хвалити, Теби благодарити, Теби се клањати на сваком месту Твога владичества.Јер Ти си Бог неисказани, несхватљиви, невидљиви, недостижни увек си Онај који јеси и непроменљив…“ Уочи празника „Зачећа Св.Јована Крститеља“, 6.октобар/23.септембар, у љишком храму Св.Јована Крститеља служено је свеноћно бденије по светогорском типику. Читањем повечерја у 20.45 ч, или по византијском рачунању времена два сата иза поноћи, почело је богослужење. Након повечерја у припрати отпочело је бденије. После велике вечерње и освећења хлебова,  кратка пауза и окрепљење у трпезарији,  у наставку шестопсалмије и јутрење, часови са освећењем воде у фијали и Света Литургија на којој  је Причасној чаши приступила већина присутних верника.Припремљено  кољиво у спомен празника освећено је после заамвоне молитве. По отпусту на Литургији уследио је трпезни вход, а након обеда у парохијској сали извршен је чин о Панагији. Поред старешине цркве љишке служили су и јереј Дејан Антић из храма „Св.Јоакима и Ане“ у Калуђерици, јереј Аександар Затезало војни свештеник из Београда и јереј Миодраг Марковић, парох моравачки. Појање хора „Св.Симеон Мироточиви“ из Београда, који негује византијски напев уз благослов  хиландарског игумана Методија, и богослужење по светогорском уставу,  учинили су да верници, чији број није био мали за подвиг бденија, у раним јутарњим часовима око 5.30 ч. крену својим домовима  испуњени духовном радошћу напојивши се са извора неисцрпне благодати- а то је богослужење Свете Цркве Христове. прота Светолик М.