Након повратка са веома лепог и успелог поклоничког путовања, током кога смо обишли најлепше манастире Грчке и упознали ту дивну земљу, желимо да и вама пренесемо делић оне атмосфере коју смо доживели и видели.
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина на пут смо кренули 24. септембра у поподневним часовима, након молебана у Духовном центру, узевши благослов и поклонивши се моштима Светог Владике Николаја. Наредних осам дана смо уз Божију помоћ обилазили православне светиње и осећали се, заиста привилеговано што смо у прилици да доживимо њихову лепоту.
Метеори, те стене, тихе и непомичне. Тесалија и шума од камена је један од најлепших пејзажа на свету. На те стене су се испосници склонили од вреве и буке световног живота да се посвете аскези, тражећи мир и спокојство души.
Крф је најлепше јонско острво. Прекривен је раскошним растињем. Чести су еукалиптуси, чемпреси, маслине, пистаћи, винова лоза… Ово острво има посебно место у српској историји. На Крфу су села Гувија и Агиос Матеос, а поред њега мало острво Видо. На страдалном голготском путу преко Албаније од краја новембра 1915. године до 16. јануара 1916. године, Крф је за српску војску постао острво наде. Српска војска се искрцала у селу Гувија. На острву Видо била је војна болница у којој је умрло много војника. Умрле су прво сахрањивали на каменитој обали острва Видо, а кад су оболели војници почели масовно да умиру, спуштани су у воде Јонског мора, у стиховима Милутина Бојића прослављену Плаву гробницу. Ту је сахрањено 10.000 српских војника.
Служили смо у храму Светог Спиридона и поклонили се његовим моштима. Свети Спиридон Тримитуски је рођен на Кипру 270. године. Живео је у време цара Константина Великог. Отац и мајка су му били сељани, једноставни и простодушни, па су му и самом једноставност и простодушност остале врлине до краја живота, иако се у међувремену узвисио до епископа у месту Тримитусу. Учествовао је на Првом сабору у Никеји, и ту се истакао јасним и једноставним исповедањем вере, као и чудесним моћима којима је повратио многе јеретике у хришћанство. Умро је 348. године, а његове мошти се чувају на Крфу.
Камариза
Манастир у Камаризи близу Атине је посвећен Св. Нектарију. Саградио га је, и данас живи старац Нектарије Виталис, после чудесног сна у коме му се јавио Св. Нектарије егински и рекао да би желео да му на том месту сагради манастир. Старац Нектарије Виталис сматра се учеником и духовним чедом Св. Нектарија, иако се њих двојица никада нису срели. Овај благочестиви и прозорљиви старац помиње се у Акатисту Св. Нектарију. Њега је Светитељ исцелио од најтежег облика рака плућа са отвореним ранама по телу. Светитељ му се јавио у цркви, загрлио га и рекао да не брине. Виталис и данас у поодмаклим годинама, верно служи у манастиру који је посвећен Св. Нектарију и моли се за немоћне и болесне.
Егина је острво удаљено 40 км од Атине, непуних сат времена вожње трајектом. Постоји предање да, када је свети Нектарије дошао на Егину да тражи место за манастир, јавили су му се Св. Мина и Св. Дионисије Закинтоски и показали му место на коме је некада био манастир. На том месту је Свети Нектарије подигао манастир.
Манастирски комплекс састоји се од манастира, келије где се подвизавао Св. Нектарије, капеле са гробом Светитеља, конака и новог манастира посвећеног Св. Нектарију.
Прво што обилазимо је манастир, где се у сребрној митри чува Светитељева глава а десно, у малом сребрном кивоту Светитељева десна рука.
„Присутан сам у свету својим моштима. Нека свештеник који ме познаје, благослови све који долазе тражећи олакшање, очишћење или опроштај. Моје мошти су мој епитрахиљ“.
Манастир Св. ап. Јеротеја и Богородице Кипарисиотисе у Мегари код Атине
Евија
Данас један од најдражих светаца међу Грцима јесте свети Јован Рус, чије нетљене мошти су понос острва Евије. Свети Јован није био ни Архијереј, ни речит богослов, већ прости млади човек који је скромно живео.
Суроти
Манастир светог Арсенија Кападокијског, где је и гроб Светог старца Пајсија Светогорца.
Солун
Црква светог Димитрија у Солуну у којој су и мошти Светитеља јесте и најважнија и највећа црква у Солуну. Свети Димитрије је заштитник града Солуна. Црква датира из времена Византијског царства.
Сви смо кући дошли на неки начин друкчији, и у духовном и у образовном смислу. Хвала Марјану и Јовани на љубави и труду које се резултирало веома успешним поклоничким путовањем.
Ангелина Васиљевић