Категорија: СПЦ

У суботу 20. априла 2019. године, када Црква прославља празник Васкрсења четвородневног Лазара, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у парохијској цркви (у изградњи) у Жичи. Епископу су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО Епархије жичке, протојереј-ставрофор Велибор Џомић (Митрополија црногорско-приморска), протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички, протонамесник Дејан Марковић, парох при Саборном храму Светог Саве у Краљеву, јереј Ивица Тадић, парох при Храму Свете Тројице у Краљеву, протонамесник Драган Глигић, старешина цркве у Жичи, протонамесник Милош Станисављевић, парох у Жичи, као и протођакон Александар Грујовић. Поред протопсалта саборног храма наше Епархије Ивана Трајковића, на Светој Литургији певала су својим анђелским гласовима и деца хора при Храму Свете Тројице у Краљеву. Након прочитаног празничног Јеванђеља, Владика је сабранима упутио архипастирску поуку: „У  име Оца и Сина и Светога Духа, часно свештенство, драга браћо и сестре, драга децо. Овај храм данас добија своје назначење. Радост звончића наговештава почетак пролећа, почетак и обнову живота. И данас је дан када се овај храм радује, јер је храм посвећен Васкрсењу Лазаревом. Марта и Марија пришле су Господу и исповедиле да верују у Њега и да верују у Његову силу. И рекоше:  Господе, да си ти овде био не би умро брат наш. Господ рече Марти: Верујеш ли у живот вечни? На потврдан одговор, Он јој каже, а преко ње и свима нама: Ја сам Живот и Васкрсење. Свако ко верује у мене неће умрети. И заиста, данас је дан када ми хришћани – следбеници и сведоци Христови, имамо наду у вечни живот, радујемо се свакој речи Господњој, јер знамо да је Господ, Господ и живих и мртвих. И зато Црква Божија на свим Литургијама и богослужењима помиње оне који су се представили из овога живота у живот вечни. Долази Господ поново, други пут као Судија. И када буде дошао опет ће рећи: Изиђите напоље, устаните из гробова, долази време Васкрсења и Суда. И то су речи Господње, речи силе Његове и моћи Његове. А Господ, пре него што ће поћи на своју преславну и животворну смрт за нас и ради спасења нашег, свратио је у Витанију и Лазара, који је већ четири дана у гробу – распада се, васкрсао и показао свима нама да све што је чинио за нас јесте из љубави према нама. Примио је наше тело на себе и обожио га и прославио га. Али сви ми који верујемо морамо да прођемо све оно што је Господ Христос прошао: и Његове патње и Његову муку и Његово погребење, али и Његово Васкрсење и са десне стране Бога и Оца седење. То све нас чека. Чека нас да сведочимо Истину, јер само ће нас Истина ослободити. А Господ је и Пут и Истина и Живот. И ми који смо се припремали да дочекамо Свето Васкрсење Христово, постом и молитвом и сабирањем бескрајних и чудесних врлина Христових у себи и загледањем у душу нашу, у живот наш кроз покајање и труд, опет смо се сусрели са Господом, можда дубље него икада. И знамо да све што се са нама дешава овде у овоме свету јесте по Промислу Божијем. И тај Промисао јесте Промисао о спасењу свакога живога бића, јер све што је Господ дао хоће да се у Њему возглави поново. Али, у заједницу са Њим може се ући само кроз истину, кроз благочешће, кроз љубав, трпљење и све оно што је Господ нама даровао. Нека је срећна слава овога светога храма који се милошћу Божијом и трудом и љубављу вашом ево васпоставља и надамо се ове године полако већ приводи својој намени. И то је доказ да је жив Господ Бог наш. Јер кад год нам је тешко ми зидамо храмове и Богу посвећујемо оно што је Његово. Нека Господ Бог мира, утехе, љубави и свакога добра буде са свима вама у све векове. Амин.“ Причестили су се многобројни верници сабрани око свог Епископа, а након освећења славског колача и жита уследила је заједничка трпеза љубави. Озарених лица и испуњених срца осетили смо велику радост данашњег празничног славља.                                                                                             Протонамесник Милош Станисављевић    

У суботу 20. априла 2019. године Црква Свете Тројице у Краљеву свечано је прославила дан Васкрсења Лазаревог као и навечерје празника Уласка Христовог у Јерусалим. Празник Цвети дочекујемо и ове године са великом радошћу. У краљевачком Храму Силаска Светог Духа на Апостоле овај дан су увеличали чланови дечијег хора при овом храму, као и дечији фолклорни ансамбл КУД “Ризница“ из Краљева. Mноштво родитеља је следовало своју децу, као и у време Христовог уласка у Јерусалим. Овај празник који најављује Царство кротости, које је Христос представио улазећи у Јерусалим на магарету, указује на радост уласка у Царство Божије свих оних који су као деца. Наша деца су и данас бацала цвеће као и пре две хиљаде година. Овај пут су то радили цртајући са кредама по стазама Духовског храма. Ђакон Милутин Балтић

У суботу 20. 4. 2019. године , Храм Светог Георгија у Ужицу, био је мали да под своје сводове прими, сву децу и њихове породице, који су заједно дошли да узнесу молитве Господу и тако умноже радост навечерја празника Уласка Христовог у Јерусалим – Цвети. Вечерње богослужење са освећењем врбових гранчица и литијом почело је у 16. часова. Началствовао је протојереј – ставрофор Зоран Јанковић уз саслужење свештенства Храма Светог Георгија. Литија је протекла у свечаној атмосфери. Најбројнија су била деца, која су са врбовим гранчицама у рукама и звончићима око врата, украсила ове празничне тренутке. После литије у храму је био припремљен концерт дечијег хора при Храму Светог Георгија – ,,Ђурђевак” под диригентском палицом госпође Јасмине Лазаревић. Наша драга деца, извела су више лепих и пригодних црквених песама, на радост свих присутних. Захвални Господу, на дару општег Васкрсења и на овом дивном дану, целим нашим бићем, појемо радосно речи тропара; ,,Уверавајући нас пре Твог страдања у опште Васкрсење, из мртвих си подигао Лазара, Христе Боже. Због тога и ми, као деца, носећи знаке победе, Теби, победиоцу смрти кличемо: “Осана на висинама, нека је благословен Онај, који долази у име Господње“! Ђакон Младен Стевановић

У Бајиној Башти је прослављена Лазарева субота. Овај празник нас полако уводи у последњу недељу Великог поста, наводећи нас да размишљамо о Лазаревом Васкрсењу као о припреми за највећи празник – Васкрсење Господње. Данас смо имали нарочиту радост – наиме одслужена је Литургија у новом храму, који је још увек у изградњи – у Цркви Светог Саве. Ово је прва Литургија која је одслужена у њему откако су започети радови на изградњи. Наша је радост додатно увећана тиме што је овај нови храм био испуњен и то у великој мери нашим најмлађим суграђанима, који су у цркву дошли у пратњи својих родитеља како би прославили овај празник. Евхаристијским прослављањем празника началствовао је високопреподобни о. Герман (Авакумовић) – игуман Манастира Раче. Отац Герман је у беседи поздравио све присутне, а затим је говорио о значају овог празника и важности овог храма за наш мали град. Такође је говорио и о будућим радовима који су неопходни како би се изградња цркве привела крају и како би се храм украсио на одговарајући начин. Игуман је истакао да то није једино о чему као верници морамо водити рачуна: “Као што ми треба да се трудимо да украсимо овај храм, тако треба да се трудимо да као добри хришћани управо ми будемо украс овог град.“ Оцу Герману су саслуживали Архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, протојереј Горан Милинковић, који је задужен за изградњу новог храма, као и ђакон Немања Матејић. Са нестрпљењем ишчекујемо долазећи празник Васкрсења Господњег, када ће се у новом храму служити поноћна Литургија. Дипл. теолог Ненад Зекавица

Дана 19. априла 2019. године, на празник Светог Евтихија Цариградског, свештенство Архијерејског намесништва љубићког, у Манастиру Вујан, приступило је Светој тајни исповести. Свештенство је исповедао архимандрит Јован (Никитовић). Литургију пређеосвећених Дарова служио је протојереј Саша Станишић уз саслужење ђакона. Након Свете тајне исповести и свршетка Свете Литургије свештенство је приступило трпези љубави која је приређена у манастирској трпезарији, где се свештенству обратио архимандрит Јован нагласивши важност Свете тајне исповести и пожелевши да у љубави и здрављу дочекамо празник Христовог Васкрсења. Ђакон Јован Тимотијевић

У пету недељу Часног поста, такозвану Глувну, литургијска заједница при Храму Успења Пресвете Богородице у Ражани имала је велику част и радост да дочека свога Архипастира. Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење Архијерејског намесника пожешко-ариљског и црногорског протојереја-ставрофора Ненада Величковића, протојереја-ставрофора Милутина Стевановића, протојереја Радосава Гајића, јереја Благоја Гавриловића, старешине Храма Успења Пресвете Богородице у Ражани, протођакона Александра Грујовића и ђакона пожешког Станимира Мирковића. На велику радост верног народа и свештенства Епископ је током Литургије  у ђаконски чин рукоположио вероучитеља Томислава Гајића, дипломираног теолога из Сече Реке. Тиме је Света Црква обогаћена још једним служитељем Светога олтара. Лепоти богослужења су својим појањем допринели појци Иван Трајковић и Горан Лекић. Након прочитаног јеванђелског одељка, Епископ Јустин је у надахнутој беседи између осталог рекао: “Налазимо се у Часном, Великом, Васкршњем посту, у времену када смо по благовољењу Божијем дужни да постимо и да се молимо – не да би угађали неком вишем створењу од нас, него да би смо се приближили једином Човекољупцу – Богу.Он је примио људску природу,осим греха, и постао човек, али не изгубивши своју божанску природу. У време овога поста ми као хришћани, следбеници и сведоци Христови, дужни смо да исправљамо живот свој, да одсецамо своје страсти, грехе, слабости и да уместо њих задобијамо Христове врлине, љубав, трпљење, милосрђе, човекољубље и све оно што нам је Господ наш дао. Многи се питају од оних маловерних каква је разлика између Вас који постите и трудите се и нас који уживамо у овоме свету? Ево, данас смо чули у Светоме Писму како је једна жена грешница дошла и сузама својим опрала ноге Господа Исуса Христа, а косом својом обрисала и многи су негодовали сматрајући да Господ Бог не зна каква је жена пришла Њему, а Господ Милосрдни рече да је она имала велику љубав и због те велике љубави и велике вере њој су опроштени многи греси. Таква жена се данас прославља у Цркви у лицу Свете Марије Египћанке. Такође је била велика грешница у Александрији, и када је многи народ долазио и притицао у храм да се поклони Часном и Животворном Крсту Господњем зажелела је и она као таква да приђе да се поклони Часноме Крсту. На вратима није могла да уђе у храм, јер ју је нека сила задржавала. Када је размислила да треба да дође да се поклони Крсту на коме је Господ Исус Христос пролио своју пречасну крв помислила је и помолила се и рекла: Господе дозволи ми само да дођем и да целивам Твој Часни Крст а када то будем учинила Твојом милошћу нека буде са мном оно што је Твоја воља. И заиста приђе и целива Часни Крст, и одлучи се да оде у Зајорданску пустињу и да се подвизава.   Читајте њено житије, житије 1. априла, и упознаћете се са житијем најчудеснијим у историји рода људскога. Шта је та жена чинила за 50. година у пустињи! Понела је само три расквашена сочива и тиме се хранила, све остало време анђео Господњи ју је хранио. Када је себе очистила од страсти и свих грехова својих тада је ушао Господ, Силни и Моћни, у њену душу у срце у ум у вољу и она је почела да чини чуда – ишла је по води као по сувом. Није се никада причестила јер није видела лица људскога. али по Божијем промислу ни један подвиг ни један труд наш не остаје ненаплаћен од Бога.По промислу Божијем долази старац Зосима и причешћује Свету Марију Египћанку. Замислите, 50. година није видела лица људскога и она каже: Старче Зосима, благодарим Богу што си донео Пречасне Тајне да ме причестиш! Причестивши се, а била је далеко двадесет дана хода од места где су се срели, истога момента упокојила се и написала на гробу своме: Овде леже земни остаци грешне слушкиње Божје Марије. То је највеће чудо и највећи доказ да Господ Бог од грешника чини светитеља, то је у историји рода љдскога тако познато. Зар није Господ Бог првога разбојника који се покајао примио у рај? Тај разбојник је укоревао друге разбојнике који су хулили: Немојте да хулите на Њега он никаква зла није учинио а страда, а ми смо због својих дела праведно овде. Онда погледа у Господа и рече му: Господе сети ме се у Царству Своме. Господ му одговори: Још данас бићеш са мном у рају.   Ето, разбојник је први ушао у рај, први разбојник, али само покајањем. И данас наша Света Црква учи да је покајање највећа врлина, јер покајање подразумева себепознање. Покајање подразумева труд да изменимо свој грешни начин живота, да у сравњењу са оним што је Господ за нас учио и са оним што су светитељи Божији чинили, да и ми себе нађемо, да се не преузносимо ако смо завршили неку школу или ако имамо мало више новца од другога, те сматрамо да смо ми већи од било кога другога. Ми смо сви у рукама Божијим, а највећа награда и највећи поклон за нас који следујемо Христу јесте радост и мир у Духу Светоме. Нека Господ Бог Син мира и утехе  и свакога добра, нас његове следбенике и исповеднике научи, води и руководи до Царства небескога. Амин.“ У наставку литургијског заједничарења велики број деце и верника узео је учешћа у Светој Тајни Причешћа. Након евхаристијског заједничарења уследила је трпеза љубави, за коју се постарао старешина храма јереј Благоје Гавриловић. Епископу и свима присутнима захвалио се новорукоположени ђакон Томислав Гајић.   Храм Успења Пресвете Богородице у Ражани, са својом портом, један је од најлепших храмова у косјерском крају. Велику утеху верницима овога краја пружају и више честица светитељских моштију које овај храм поседује, као и копија чудотворне иконе Пресвете Богородице. Вероучитељ Мирољуб Лечић

Наш драги брат протојереј Милован  уснуо je у Господу у суботу 30. марта 2019. у раним јутарњим сатима после краће болести. Опело у Храму Светог великомученика Георгија у Пријевору 2. априла служио је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин са многобројним свештенством Епархије жичке и у присуству пријатеља уснулог протојереја Милована. Опелу је присуствовало мноштво свештеника, монаха, родбине и парохијана. На крају опела присутнима се обратила супруга покојног проте Милована са речима захвалности упућеним Преосвештеном Епископу Јустину, архимандриту Сави (Илићу), свештенству и родбини на несебичној помоћи и подршци. Епископ Јустин је са великом тугом и болом пружио речи утехе породици проте Милована који је иза себе оставио супругу и три сина, као и велики уложени труд и рад на повереним му парохијама. Епископ је истакао и тежину свештеничког  позива, подсетивши на речи Светог Писма:“ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и Јеванђеља онај ће га сачувати“. Епископ Јустин пружио је подршку породици и позвао их да и даље буду верни и одани својој Цркви. Пригодном беседом протојереј-ставрофор Љубинко Костић се опростио од проте Милована у име свих присутних. Отац Љубинко подсетио је на пастирско служење оца Милована на парохијама које је опслуживао. Истакао је важност вере и свести да када се рађамо, живимо и умиремо Господњи смо. Чули смо и речи апостола Павла да они који у Христу умиру са Христом ће и оживети. Наша вера нас опомиње да сву муку и тугу овога живота понесемо достојанствено и са радошћу, надајући се обећаној награди да ћемо са Господом живети у вечној радости. Отац Милован је као свештеник и хришћанин знао за речи Светог Писма да када се ова наша земаљска кућа тела истроши онда се селимо у вечне непролазне дворове и станове Оца небеског. Отац Милован је са својим парохијанима, ма где се налазио, ревносно сведочио име Божје, делио са њима тугу и радост и испунио речи упућене свим вернима да са радоснима будемо радосни, са жалоснима тугујемо и пружамо им утеху. Давно је цар Давид у Старом завету покушао да одгонетне тајну, питавши кроз псалам Господа да му каже број дана и када је крај његов. То је тајна за нас коју је Господ задржао у власти својој, да одређује рокове и године наше овде на земљи. Али нису најважније године, већ је важан наш начин живота и испуњавање воље Божје. Отац Милован се трудио на том путу, а Бог зна када је најбоље време да нас призове поново и врати Себи. Сви ћемо прећи тај пут од овоземаљског пролазног живота до оног вечног непролазног живота. Он се сели у вечну радост Оца небеског и верујемо да ће га Господ препознати, по доброти његовог срца и делима која је као слуга Божји овде вршио. Да имамо веру и наду да се ова туга претвори у васкрсну радост, да будемо свесни да се он и даље моли за своју породицу и парохијане. И да је сваким даном растојање између нас и њега, који нас је претекао, све краће. Он се налази у мирној луци Царства небеског а ми пловимо да се једног дана, кад нас Господ призове, сретнемо у радости Царства небеског. На крају прота Љубинко нас је позвао да палимо свеће и кандила, да се молимо и да свештеници помињу име оца Милована у литургијском приносу, а он ће вечну небеску Литургију служити у дворовима Господњим од данашњег дана па кроз целу вечност. Након беседе уследило је последње опраштање у храму, а потом сахрана на гробљу у Љубићу. Протојереј Милован Благојевић рођен је 30. 08. 1972. године у Фочи. Свештеничку службу обављао је 22. године као парох у Станишинцима, Витковцу, Пајсијевићима и Пријевору. У свим повереним парохијама радио је на изградњи и обнови храмова. Услед кратке и тешке болести преминуо је 30. марта 2019. године на ВМА у Београду. Иза себе је оставио супругу Драгану и синове Стефана, Давида и Марка. Ђакон Јован Тимотијевић  

Литургијска заједница при Цркви Светог Пантелејмона имала је радост и част да у недељу Крстопоклону, евхаристијским сабрањем началствује њен Архијереј, Епископ жички господин Јустин. Литургијска жртва принета је Господу на освећење, у корист нашу, у корист нашег спасења и вечног живота. Након прочитаног јевађелског зачала, сабрању се обратио Преосвећени Владика речима: „Наши прародитељи су имали слободну вољу. Бог је створио човека који може својом вољом, својим разумом да бира да ли ће Бога или неће, да ли ће добро или зло, да ли ће светлост или таму. И у средини Часнога поста, Црква Божија поставила је недељу Крстопоклону, недељу у којој се клањамо Часном Крсту Господњем. Клањамо се Крсту Господњем и од Њега тражимо силу и благодат да нам дарује силе, божанске силе да испунимо пост седмонедељни, да се припремимо и духовно и телесно да дочекамо Васкрсење Господа нашега Исуса Христа. Господ Бог својим ученицима и апостолима говори, ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе узме крст свој и пође за мном; онај који хоће да сачува живот свој, изгубиће га а онај који изгуби живот свој јеванђеља ради и мене ради тај ће спасити себе и живот свој. Шта Господ хоће тиме да каже? Зашто ми треба да узмемо Часни Крст Господњи на себе? Зато што смо крштени у име Његово, зато што верујемо Његовој крсто-васкрсној жртви и у име то ми живимо и постимо и молимо се и трудимо се да део страдања Христовог примимо, јер тиме показујемо да заиста верујемо у Њега. Делатно верујемо не само речима. А где је страдање ту је слава и Васкрсење, јер је Господ Бог кроз страдање дошао до славе, а оваплотио се од Пресвете Богородице, рођен као истинити човек, Богочовек Исус Христос, само из једнога разлога, да нас пале људе избави од греха, смрти и ђавола. И све то је требало да се догоди.   Када је апостолу Петру говорио Господ да ће да иде на добровољно страдање и да ће да га разапну и да ће живот свој да положи за нас, Петар је рекао: неће то бити од тебе Господе. Господ му објашњава другачију стварност. Пошто је Он оснивач не само вере наше него је Он темељ вере наше, глава Цркве, све што је говорио на самом себи је извршио. Није нама говорио страдајте, узимајте крст свој идите на страдање. То страдање наше јесте унутрашње страдање, страдање са Њим али и Васкрсење са Њим. А страдање је када се одричемо своје грешне воље и овај свет не употребљавамо за забаву, нити за лагодност нашег живота. Него да у овом животу поживимо благочестиво, трудећи се да животом својим и љубављу Божијом задобијемо поново Царство небеско. Зато постимо, молимо се и трудимо се и чинимо милостињу и праштамо свиме и свакоме да би наследили Царство небеско и живот вечни. Јер као што сви знамо ми умиремо, свако од нас. Али онај који истински верује биће тамо где је Господ Бог, Који јесте страдао за нас, умро, погребен био и у трећи дан васрксао и сео са десне стране Бога Оца. А васкрснуће и све нас који истински верујемо и примамо Свете Тајне у Цркви, имамо наду у вечни живот. Због тога и вреди и живети.“ После причешћивања Светим Тајнама Христовим, литургијска заједница пренета је на трпезу љубави коју су припремили парохијани овог храма. Црква Светог Пантелејмона добила је посебан благослов овог дана, јер је Епископ жички Г. Јустин први од Архијереја који је посетио ову Цркву још од давне 2000. године. Преосвећени Владика је напоменуо да овај храм слави 80 година од подизања. Темељи Цркве и њено освећење извршени су давне 1939. године када је началствовао Свети владика Николај Велимировић. У Цркви се и данас чува успомена да је Свети владика допутовао возом до вароши Кнић, а потом запрежним возилом до саме Цркве. Ова прича нашла је и своје место у прогласу који се са поносом чува у овој Цркви. Душан Дуњић, студент теологије

Литургијска заједница при Саборном храму Светог Саве у Краљеву имала је радост и част да и у другу недељу Васкршњег поста, такозвану Пачисту, евхаристијским сабрањем началствује њен Архијереј, Епископ жички господин Јустин. Благодарећи Господу због свега и за све на овој дивној Литургији Светог Василија Великог и сећајући се Господњих спасоносних страдања, животворнога крста, тридневнога погребења, васкрсења из мртвих, узласка на небеса, седања са десне стране Бога Оца и славног и страшног другог доласка Његовог, Предстојатељ је принео Хлеб и Чашу од које смо пили и тиме смрт Христову објавили и васкрсење Његово исповедали. Владика је у својој архипастирској беседи подсетио на догађај који је задесио српски народ на данашњи дан пре двадесет година, а то је почетак бомбардовања, које је трајало седамдесет осам дана и много невиних жртава узело. То су дани и тренуци када нам је много тога јасније постало. Затим се Преосвећени осврнуо на данашњи јеванђелски одељак о исцељењу узетога човека. Господ је исцељивао и слепе и који не могу да ходају и давао им је светлост живота. И нема хришћанина да му у току дана бар једном не засија благодат Божија и не осети ослобођење и радост. Та радост није од овога света, попут радости када добијемо нека овоземаљска добра или оне када се нешто велико деси у нашем животу. Та радост, та дивна Господња радост, је нешто што нама даје смисао живота, нешто што нас покреће. Ако хришћанин то никако не доживи ни у току дана, ни у току седмице, ни у току месеца, треба да се запита да ли је он заиста хришћанин, у шта он верује, какву наду он има. Да ли могу човека хришћанина да потопе бриге овога света? Да ли је он онда овај свет поставио себи за циљ или се нада у вечни будући живот где нема жалости ни болести ни покварених и злих људи? Циљ хришћанина је да буде тамо где је у друштву са свима светима, да их гледа, да се наслађује гледањем савршених створења Божијих. Јер тамо је све савршено, а овде је много тога несавршено. Ми хришћани можемо да достигнемо савршенство, јер је Господ нас призвао да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески и да будемо синови светлости и богови по благодати. Нека Господ Бог Син мира и утехе буде са нама, да нас подржи и усмери и да нам да снаге да подвиг поста завршимо и да из поста изађемо јачи духовно, да имамо светлост живота и да имамо радост кроз све векове и сву вечност. Амин. После Свете Литургије Епископ је са свештенством града Краљева на градском тргу испред споменика палим краљевачким борцима у последњим ратовима одржао парастос помоливши се се за душе пострадалих војсковођа и војника на бранику отаџбине и за душе браће и сестара недужно убијених на овим просторима.   Протођакон Александар Грујовић    

Служењем Свете Архијерејске Литургије прослављена је храмовна слава Параклиса при двору Епископа жичког у Краљеву. Свечаним евхаристијским слављем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење архимандрита Саве (Илића), секретара Епископа жичког, Архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића и протођакона Александра Грујовића. Свештени принос је узнет уз молитвено учешће присутног свештенства и верног народа, а уз интонације византијског напева којим су литургијске песме појале монахиње Манастира Благовештења. Сабрању се речима поуке, по благослову Епископа, обратио архимандрит Сава. Он је подсетио на догађај у коме су 40. севастијских мученика посведочили веру у Бога својим мученичким страдањем. Четрдесет венаца којима их је Бог овенчао су потврда Божијег присуства и благослова за све нас кроз све дане и тренутке нашег живота. Подсећајући на труд блаженопочившег Епископа жичког Хризостома, некадашњег светогорског монаха, око изградње Епископског двора у Краљеву, о. Сава је приметио да није случајно што је овај параклис посвећен 40. мученика севастијских. Наиме, као што су у суседном катедралном Храму Светог Саве два параклиса посвећена Икони Богородице Млекопитатељнице и Светима Варлааму и Јоасафу, тако је и у овом случају присутна повезаност са ликом првог српског Архиепископа. Он је сахрањен и извесно време је почивао у средњовековном Храму 4о мученика севастијских у граду Трнову, у Бугарској. Тако се богатство историје православних народа и личности које су обележиле претходеће време сабирају и освећују кроз литургијски догађај којим је у Краљеву обележен свештени спомен 40 мученика, у народу познатијих као “Младенци“. Након причешћивања, сабрање је у празничној радости преломило славски колач, а потом су сви љубављу и домаћинским трудом Епископа жичког угошћени за трпезом љубави у просторијама Епископског двора. Протонамесник Александар Р. Јевтић