Наш драги брат протојереј Милован уснуо je у Господу у суботу 30. марта 2019. у раним јутарњим сатима после краће болести.
Опело у Храму Светог великомученика Георгија у Пријевору 2. априла служио је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин са многобројним свештенством Епархије жичке и у присуству пријатеља уснулог протојереја Милована.
Опелу је присуствовало мноштво свештеника, монаха, родбине и парохијана. На крају опела присутнима се обратила супруга покојног проте Милована са речима захвалности упућеним Преосвештеном Епископу Јустину, архимандриту Сави (Илићу), свештенству и родбини на несебичној помоћи и подршци.
Епископ Јустин је са великом тугом и болом пружио речи утехе породици проте Милована који је иза себе оставио супругу и три сина, као и велики уложени труд и рад на повереним му парохијама. Епископ је истакао и тежину свештеничког позива, подсетивши на речи Светог Писма:“ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и Јеванђеља онај ће га сачувати“. Епископ Јустин пружио је подршку породици и позвао их да и даље буду верни и одани својој Цркви.
Пригодном беседом протојереј-ставрофор Љубинко Костић се опростио од проте Милована у име свих присутних. Отац Љубинко подсетио је на пастирско служење оца Милована на парохијама које је опслуживао. Истакао је важност вере и свести да када се рађамо, живимо и умиремо Господњи смо. Чули смо и речи апостола Павла да они који у Христу умиру са Христом ће и оживети. Наша вера нас опомиње да сву муку и тугу овога живота понесемо достојанствено и са радошћу, надајући се обећаној награди да ћемо са Господом живети у вечној радости. Отац Милован је као свештеник и хришћанин знао за речи Светог Писма да када се ова наша земаљска кућа тела истроши онда се селимо у вечне непролазне дворове и станове Оца небеског. Отац Милован је са својим парохијанима, ма где се налазио, ревносно сведочио име Божје, делио са њима тугу и радост и испунио речи упућене свим вернима да са радоснима будемо радосни, са жалоснима тугујемо и пружамо им утеху.
Давно је цар Давид у Старом завету покушао да одгонетне тајну, питавши кроз псалам Господа да му каже број дана и када је крај његов. То је тајна за нас коју је Господ задржао у власти својој, да одређује рокове и године наше овде на земљи. Али нису најважније године, већ је важан наш начин живота и испуњавање воље Божје. Отац Милован се трудио на том путу, а Бог зна када је најбоље време да нас призове поново и врати Себи. Сви ћемо прећи тај пут од овоземаљског пролазног живота до оног вечног непролазног живота. Он се сели у вечну радост Оца небеског и верујемо да ће га Господ препознати, по доброти његовог срца и делима која је као слуга Божји овде вршио. Да имамо веру и наду да се ова туга претвори у васкрсну радост, да будемо свесни да се он и даље моли за своју породицу и парохијане. И да је сваким даном растојање између нас и њега, који нас је претекао, све краће. Он се налази у мирној луци Царства небеског а ми пловимо да се једног дана, кад нас Господ призове, сретнемо у радости Царства небеског.
На крају прота Љубинко нас је позвао да палимо свеће и кандила, да се молимо и да свештеници помињу име оца Милована у литургијском приносу, а он ће вечну небеску Литургију служити у дворовима Господњим од данашњег дана па кроз целу вечност.
Након беседе уследило је последње опраштање у храму, а потом сахрана на гробљу у Љубићу.
Протојереј Милован Благојевић рођен је 30. 08. 1972. године у Фочи. Свештеничку службу обављао је 22. године као парох у Станишинцима, Витковцу, Пајсијевићима и Пријевору. У свим повереним парохијама радио је на изградњи и обнови храмова. Услед кратке и тешке болести преминуо је 30. марта 2019. године на ВМА у Београду. Иза себе је оставио супругу Драгану и синове Стефана, Давида и Марка.
Ђакон Јован Тимотијевић
