Категорија: СПЦ

Други недељни дан по Педесетници, посвећен Светом великомученику Теодору Стратилату, свечано је прослављен у Благовештењској цркви Манастира Градац. Повод за посету Његовог Преосвештенства Епископа Јустина и сабрање великог броја свештенослужитеља, монаштва и верног народа, била је додела напрсног крста досадашњој настојатељици манастира, монахињи Нини. Литургијским сабрањем предстојао је Епископ Јустин уз саслуживање игумана студеничког архимандрита Тихона (Ракићевића), архијерејског намесника студеничког протонамесника Здравка Николића, протојереја Радоја Санде, протојереја Миломира Радића, јереја Александра Бојовића, јереја Ненада Рогића, јереја Николе Ћурчића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Владимира Јовановића. Својим присуством литургијско сабрање увеличали су игуманија жичка Јелена, игуманија Манастира Благовештења Михаила, игуманија манастира Ковиље Агрипина, игуманија Манастира Каменац Марина, игуманија Манастира Кончул Минодора. Игуманије и монахиње поменутих манастира су анђеоским појањем допринеле велелепности Свете Литургије. На Светој Архијерејској Литургији било је присутно мноштво народа, који су се сабрали да молитвено прославе овај велики и важан дан за свету обитељ Манастира Градац. Епископ Јустин обратио се беседом сабранима и нагласио важност и бескомпромисност апостолског и хришћанског послања кога се нарочито присећамо у другу недељу по Духовима. Апостоли су од Господа послати да буду „ловци“ људи, да сведоче и проповедају веру у Васкрслога Господа Исуса Христа. Најбољи пример за апостолско послање је Савле, који је постао Свети апостол Павле, васељенски проповедник и мисионар Цркве, како је нагласио Епископ Јустин. Божије призвање тражи целог човека и јасан одговор на Божији призив, што се огледа у чистоти живота. Велики број верника, а нарочито велики број деце, приступили су Светој Тајни Причешћа. У духу изговорене беседе Преосвећеног Епископа Јустина и празничној радости, монахињи Нини, настојатељици Манастира Градац, додељен је напрсни крст. Тиме је она и званично постала игуманија свештене обитељи манастира, који је годинама уназад предводила у сваком стрпљењу и љубави. Том приликом, Епископ Јустин подсетио је на уложени труд игуманије Нине и призвао архијерејски благослов на њу и сестринство за сваки духовни напредак и раст у Христу. Напрсни крст додељен је монахињи Нини уз једнодушно и једногласно појање „Достојна!“ свих присутних. После Свете Архијерејске Литургије игуманија Нина са својим сестринством угостила је Епископа и све присутне на пригодној празничној трпези. Тако је молитвено литургијско сабрање добило свој наставак у целодневној заједници и срдачним разговорима. Игуманија Нина је за свој будући, као и досадашњи рад, добила недвосмислену подршку целокупне црквене заједнице која је поделила радост сестринства поводом овог за манастир изузетног догађаја. Текст саставио: проф. др Предраг Драгутиновић    

На празник Светог Петра Коришког, у Манастиру Благовештењу кабларском, Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички Господин Јустин уз саслужење архимандрита Саве (Илића). Након Литургије, Владика је сестрама ове свете обитељи, упутио поуку, у којој је између осталог нагласио, да у овим годинама савремених животних токова, треба читати што више житија и поука Светих али и трудити се, да се прочитана дела примењују у свакодневном животу и личним примером спроводе у богоугодна дела. Монаси, који су Божијим призивом изабрани и позвани да буду светлост свету, позвани су да примењују духовно тиховање и осете сладост живота по Христу. Као такви, требало би данас можда више него икад, да сведоче радост Христовог Васкрсења, наду у вечни живот и домострој спасења Божијег. Свети Петре Коришки, заштитниче монашког рода и молитвениче за род српски, моли Бога за нас, да нам помогне да поставимо добре духовне темеље и испунимо завете дате Богу! Сестринство Манастира Благовештење

Први недељни дан по Педесетници, посвећен свим од века Духом Светим просијавшим светитељима Божијим, прослављен је нарочито свечано у Светосавском храму у Краљеву. Повод за сабрање великог броја свештенослужитеља, монаштва и верног народа Божијег био је имендан Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина – свештени спомен Јустина Мученика и Философа и Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског. Литургијским сабрањем предстојао је Епископ Јустин уз саслуживање игумана студеничког архимандрита Тихона (Ракићевића), секретара ЕУО-а Епархије жичке архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара Епископа архимандрита Саве (Илића) и архимандрита Јакова (Лазовића), служашчег у Манастиру Жичи, архијерејског заменика протојерeја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, братства овог храма и свештенослужитеља са разних страна наше Епархије. Певницу је предводио протопсалт г. Иван Трајковић са краљевачким појцима. Од узраста деце па до стараца, једнодушно и једним устима узнета је хвала Богу Дародавцу свих добара. Сабрани у Његово име, многи су се причестили Телом и Крвљу Христовом којом се вековима освећују душе и тела православних хришћана као оних који исповедају истинитог Бога и постају сутелесници Његови у светотајинском животу Цркве – продуженог тела Христовог у векове и сву вечност. Након јеванђелског читања, по благослову Епископа, беседио је архимандрит Сава (Илић). Поздравивши Епископа и све присутне, он је у наставку предочио животопис Светог мученика и философа Јустина, великог у речи и на делу. Контекстуализујући његово живљење у специфичним историјским просторним и временским одређењима, описао је његово одрастање и жељу да спозна Бога. Јелинизовано јудејство је представљало специфичан етос који је носио стремљење ка богопознању као религијску и културолошку карактеристику. Јустиново живљење је било трагање за Истином, које увек носи страдање али и венац победе који даје Онај који је победио свет. Мноштво религијских и философских школа нудило је своје одговоре на питање Бога. Овај богомудри муж је посећивао школе киника и стоика. У њима је пронашао одређене моралне истине, које ипак нису имале утемељење у метафизици. Питагорејска школа није успела да га упозна са Богом Живим, а исти случај је био и са платонистима који су му извесно време привукли пажњу не успевши да умире боготражитељски дух Јустинов. Познанство са једним старцем учинило га је хришћанином. Веру је сведочио животом, а и са своје две писане Апологије које су имале за циљ да свету покажу узвишеност и истинитост хришћанског учења и веровања. Веру хришћанску је бранио пред философом Рустиком, кога је цар Марко Аурелије одредио да га испитује. Не успевши да се пред неправедним оптужбама одбрани речима, он је живот положио за Христа. Остао је Богу веран до краја испунивши све речи јеванђелске.   Обраћање присутнима отац Сава је завршио са жељом да молитвама овог великог угодника Божијег и заступништвом нашег Епископа, молимо се Господу Христу да нас закрили и дарује нам снаге и моћи да издржимо на путу сведочења вере у борби за задобијање врлина, да се сви нађемо у Царству Божијем. У празничној радости освештано је славско жито и пререзан славски колач. Том приликом, игуман студенички архимандрит др Тихон (Ракићевић) подсетио је на искуство мучеништва и есхатолошке радости који су пројављени у лику и делу Светог Јустина Мученика и Философа. То је аутентично искуство нашег постојања, које као плод увек има радост. У њој се и ми налазимо у овом празничном дану, који је сведочанство присуства Божијег међу нама. У наставку, отац Тихон је честитао имендан Епископу Јустину пожелевши да га прати молитвено заступништво данашњег дивног светитеља. У име литургијске заједнице при катедралном храму Епархије жичке, старешина храма протојереј Радоја Сандо је пожелео Епископу да нас на многа лета поучава и води стазама спасења ка Царству Божијем. Све присутне је позвао да се послуже на трпези љубави која је припремљена поводом данашњег празника. У Епископском двору, сабрање је настављено у духу древних хришћанских сабрања која су своју веру у Бога потврђивала међусобном љубављу и заједништвом. Епископ Јустин се као домаћин данашњег славља потрудио да све протекне у пријатном и срдачном расположењу на славу Божију и свога заштитника – Светог Јустина Мученика и Философа. Протонамесник Александар Р. Јевтић

Крст је чувар васцеле васељене, Крст је лепота Цркве, Крст је сила царева, Крст је потпора верних, Крст је слава ангела и рана демонима (светилан Воздвижења). У суботу, 13. јуна 2020. године, у предворју Недеље свих Светих, на Оданију празника Силаска Светог Духа на апостоле, у граду Ужицу, у делу града који се назива Крчагово, збио се један историјски догађај. Након 180 година, град Ужице ће добити нови храм – храм посвећен Пресветој Богомајци Марији. Тачније, њеном Покрову. Управо се на том и таквом храму, и свима онима који се сабраше у њему знаменова светлост лица Господњег (Псалам 4).   Под Покровом (покровитељством) Пресвете Богородице Марије, Епископ жички господин Јустин, уз саслуживање свештенства Цркве у Ужицу, уз присуство чланова црквеног и грађевинског одбора, Секретара Председника Републике Србије господина Николе Селаковића, градоначелника града Ужица господина Тихомира Петковића, представника власти, јавних и приватних предузећа, приложника, добротвора, осталих званица и многобројног народа, освештао је часни и животворни Крст Господњи. Први пут након 180 година, символ победе над смрћу је подигнут на куполу новог храма у Ужицу. По благослову Епископа, мноштву народа који се сабрао, обратио се Секретар Председника Републике Србије господин Никола Селаковић. У беседу, он је истакао своју недостојност и част на благослову да руководи грађевинским одбором и радовима. Заблагодарио је Преосвећеном Епископу, свештеницима, управи града, руководиоцима фирми, и свима који су приложили свој дар за подизање храма. Преносимо његове речи: „У име Оца и Сина и Светога Духа. Преосвећени Владико, свештенство, градоначелниче, челници, директори, приложници овог Светог Храма, имам част, да Вам се обратим као председник грађевинског одбора за изградњу овог храма. Ужице је од времена Светог кнеза Лазара имало Цркву Ружицу, чији су остаци уклоњени крајем 80-их година прошлог века. Уклонивши последњи камен најстарије богомоље, означен је почетак бола и страдања народа, које је трајало две деценије. Након 180 година, и изградње Цркве Светог Ђорђа, дочекан је овај велики и посебан дан. Посвећујући храм Пресветој Богородици, то јест, Њеном покрову, управо надокнађујемо претходне три деценије, од уклањања последњих остатака Цркве Ружице. Јединственији, јачи и сабрани поново се враћамо на спасоносан пут. Србима то није тешко. Поред Светога Саве, Светога Лазара, Светог Милутина, Архиепископа Арсенија, Максима и Василија Острошког није тешко препознати и вратити се на прави пут. Пре три године смо осветили темеље овог храма, а данас, на Покровски храм, подижемо Христово крстоносно знамење, које ће светлети над Крчаговом, Ужицем и целим овим крајем. Освећење храма и крста неће бити потпуно ако не уздижемо сами себе. Да би то било могуће, морамо се сетити речи блаженопочившег патријарха Павла. На питање када ће нам бити боље, он је одговорио: „Кад ми будемо бољи!“   Молимо се Господу Исусу Христу и Богомајци, да погледају на српски народ на Косову и Метохији, Републици Српској и у Црној Гори. Ни један други крај не осећа бол, страдање и патњу народа у Црној Гори као народ нашега краја, јер смо се ми населили из тих крајева. На гнев, тиранију, одговарамо подизањем храмова и молитвом, као што су то радили наши преци. А они су вредно, марљиво и много радили. Поред тога, оно што су нам оставили јесте то да: без Бога ни преко прага! Надамо се да пре завршетка аутопута до Ужица дочекамо завршетак храма. Мимо свега тога, да се из дана у дан, месеца у месец, године у годину, окупљамо и да ово свето место постане ново сабиралиште људи. Да што више буде деце! Да никад не заборавимо ко смо, шта смо и због чега смо на земљи! Да смо сложнији, умноженији и обоженији. Многољетије драги Владико, да дуго водите и управљате Жичком епархијом.“ Похваливши свештенство Цркве у Ужицу, Секретар Председника Републике, Преосвећеном Епископу Јустину је уручио панагију са ликом Пресвете Богородице, а у име своје породице уручио је патерицу. Преосвећени Епископ господин Јустин се захвалио свима. На речи Секретара Председника Републике, Епископ је имао само речи хвале. Пред мноштвом народа који се сабрао, Преосвећени Владика је истакао да имају прилику да виде све светиње на једном месту: „Крст, који ћете целивати, а који ће се касније подићи, Црква посвећена Пресветој Богомајци, а истој тој Цркви је Глава Христос. Све светиње на једном месту. Управо у таквој светињи да будемо савршени као што је Отац Наш небески.“ Преосвећени Епископ је испричао један догађај са блаженопочившим патријархом Павлом, у коме је патријарх (тадашњи Епископ рашко-призренски) пронашао крст код Призрена из 19. века. На том крсту је писало: „Крст од сиротиње велике и мале“. Сведочећи Бога, нико није миљеник овога света. Свако ко живи по Богу биће гоњен, сиротиња и велика и мала. Управо ће таква сиротиња, са својим челницима, кренути у овај велики подухват, који је само увертира у оно што се треба збити.   Да заблагодаримо Богу и да Га молимо да будемо сиромашни духом, да будемо смирени и испуњени љубављу, да се молимо за оне које устају и кидишу на Цркву. Сиротиња велика и мала, која се одрекла много тога, не да светиње. Не дамо Светиње! Да нас Бог руководи ка Царству небеском, поручио је Епископ Јустин. Захваливши старешини храма протојереју-ставрофору Ивану Деспићу на пожртвованости, Владика се захвалио и свима који су помогли, и који и даље помажу, изградњу велелепног храма – града који на гори стоји. Након освећења Крста, и његовог постављања на куполу храма, уприличена је свечана гозба љубави за сав присутни народ. Крсту Твоме клањамо се Владико, и Свето Васкрсење Твоје певамо и славимо! Дипл. теолог Јовица Стефановић

Дана 13. јуна 2020. године, уочи прве недеље по Педесетници у којој се сећамо свих Светих угодника Божијих, ове године се кроз минејску службу помињу међу Светима Јустин Мученик и Философ и Преподобни Јустин Ћелијски. Празничној вечерњој служби у Храму Светог Саве у Краљеву присуствовао је Епископ Јустин, коме је овај празник уједно и имендан. Владика је испред молитвене заједнице свештенства и верног народа благословио петохлебницу. Након службе, у Епископском двору је приређено послужење које је протекло у пријатном разговору. Протонамесник Александар Р. Јевтић

Дана 12. јуна 2020. године, пред почетак Апостолског поста, свештенство Архијерејског намесништва трнавског сабрало се у Храму Вазнесења Господњег у Чачку да би приступили Светој тајни исповести. Свештенство је исповедао протојереј-ставрофор Милован Киковић. Након Свете тајни исповести служена је Света Литургија на којој је началствовао старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку протојереј Марко Мирковић, уз саслужење протојереја Владана Милосављевића, старешине Храма Светог кнеза Лазара у Љубићу, јереја Николе Вукобрата, старешине Храма Успења Пресвете Богородице у Чачку, јереја Богдана Митровића, јереја Влада Капларевића, старешине храма Свете великомученице Марине у Атеници, као и ђакона чачанског др Ђорђа Петровића.   По завршетку Свете Литургије, архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров и старешина Храма Вазнесења Господњег протојереј Марко Мирковић, позвали су браћу у Христу да се заједно послуже на трпези љубави у свечаној сали парохијског дома Саборне цркве. Поред умировљених свештеника, братском састанку присуствовали су и сви свештеници архијерејског намесништва трнавског.   Текст и фотографије: вероучитељ Ђорђе Чоловић

У четвртак прве недеље по Силаску Светога Духа на апостоле, у Храму Светог Преображења Господњег на Златибору, одржана је Света тајна исповести за свештенослужитеље ужичког намесништва. Исповедник је био архимандрит Данило из Манастира Дубраве. Након Свете тајне исповести одслужена је и Света Божанствена Литургија на којој је началствовао намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић. Оцу Милошу су саслуживали протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, протојереј-ставрофор Милић Драговић, протојереј Миливој Илић, протојереј Давид Селаковић, протојереј Владимир Дуканац, јереј Милан Мијаиловић, јереј Јован Стојковић и јереј Марко Ерић као и ђакони Александар Тимотијевић и Богдан Милић.   Јереј Марко Ерић обратио се пригодном беседом својој сабраћи свештеницима и окупљеном верном народу истакавши важност покајања за нас православне хришћане. По речима оца Марка, покајање, поред Светог Причешћа, представља један од сигурних путева који нас воде ка заједници са нашим Спаситељем. По завршетку Свете Литургије, старешина храма Светог Преображења Господњег на Златибору јереј Ненад Ивановић, са својим сабратом протојерејем Давидом Селаковићем, уприличио је трпезу љубави у сали парохијског дома. Том приликом се братству свога намесништва обратио намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић. Он је представио нову сабраћу која су се у претходној години придружила нашем намесништву. Намесник је такође истакао да се доста свештеника истакло у градитељским радовима, као и да сви свештеници савесно испуњавају своје парохијске обавезе. Ђакон ужички Александар Тимотијевић

„Јер где су два или три сабрани у име моје, онде сам и ја међу њима“ (Мт 18, 20). Владика Јустин је цитирајући наведене Христове речи отпочео своје пастирско обраћање сабрању верних. Владика нас је тим речима подсетио да се наша вера пројављује кроз заједницу и као заједница једних са другима и са Богом – у природи наше вере је да нас позива на литургијски сусрет у Цркви. Преносимо Владикину проповед: „Доћи у Цркву на Литургију, на јутарње молитве, да се запали свећа, доћи у Цркву поподне када се враћамо са посла, да целивамо иконе и запалимо свећу за дом свој, велика је ствар. Господ све то види и све цени. Долазимо у Цркву да се ослободимо својих тешкоћа, да се усавршимо, да се најпре очистимо, јер не може човек да се усаврши уколико се најпре није очистио. А Дух Свети, је тај који све у свему дела и који нам помаже у свим нашим корацима ка савршенству и ка Царству небеском. Стога када одлазимо са Литургије певамо: „Видесмо светлост истинску, примисмо Духа Светога, нађосмо веру истиниту, нераздељивој Тројици се клањамо јер нас је Она спасла.“ Тај Дух истинити, тај Дух Божији, примамо у Светом Причешћу, тј. у сједињењу са Телом и Крвљу Господа Исуса Христа. Он све делује, све се Њиме усавршава. Он је тај животворни Дух који исцељује, који утврђује и који упућује на свако добро дело. Заиста је велики овај дан! У понедељак почињемо да бројимо седмице од Духова, и по томе видимо колико је значајан овај празник силаска Светога Духа на Цркву Божију. Нека Дух Божији, Дух Истине и животворни Дух посети све нас, и наше породице и нашу Отаџбину и нека нас све води и руководи ка Царству небескоме. Амин!“ Владика је ове изговорио на Светој Литургији коју је служио трећега дана празника Свете Тројице у Храму Светога Саве у Краљеву. На Светој Литургији Владики су саслуживали сви свештеници и ђакони братства Храма Светога Саве. Литургијско појање у византијском напеву предводио је појац, г-дин Иван Трајковић. Овим литургијским слављем смо полако почели да се опраштамо од Пентикостара и да прелазимо у онај део годишњег круга богослужења који се остварује кроз употребу Октоиха и месечних Минеја. Ђакон Стефан Милошевски

На дан када славимо рођендан Цркве Божије, силазак Светог Духа на Апостоле, Његово Преосвештенствo Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Старом храму у Краљеву, уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара ЕУО-а, архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, старешине Светотројичног храма протојереја-ставрофора Јована Ђорема, старешине Храма Светог Саве у Краљеву протојереја Радоја Санда, протонамесника Марка Петровића, војног свештеника јереја Владимира Благојевића, протонамесника Мирољуба Попадића, јереја Владимира Јовановића, протођаконâ Александра Грујовића и Милутина Балтића. Уз мноштво благоверних Краљевчана био је и градоначелник Краљева г. Предраг Терзић са својим сарадницима, припадници Војске и Полиције, представници многих предузећа и културно-уметничких друштава, као и многи други. Да радост празника буде већа, потрудио се и хор “Свети Архиђакон Стефан“ из Краљева. Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља уследила је беседа Владике Јустина, у којој је нагласио да се на данашњи дан извршио домострој Спасења. Господ је ниспослао Духа Светога, у виду огњених језика на своје ученике, апостоле. Данас нас је Дух Свети сабрао у овај храм, да и ми примимо Духа Светога, да се обучемо у силу са висине, јер сви ми смо приликом крштења и миропомазања примили Духа Божијег. У овоме свету је тешко опстати и бити човек. Повремено се удаљимо од Господа Бога. Данас је дан када иштемо Духа Утешитеља, Духа Истине, Духа Мудрости, да нас подржи, да нас оснажи, да нам да оружје духовно кроз Свете Тајне у Цркви Божијој. Оно је опробано. Користили су га светитељи Божији и њиме задобили светост, спасли се. Свако ко се спасао од греха, смрти и ђавола, тамо је где су свети, а ако смо тамо где су свети, онда смо и ми свети. Велика је тајна побожности, велику тајну Господ крије у Цркви Својој и свако ко хоће да проникне у ту тајну мора да буде њен судеоник. То се може само у Цркви где обитава Истинити Бог, Који је Глава Цркве. У Цркви Дух Свети чини све оно што нам је на корист, за спасење наше – поручио је Владика. Током Литургије Епископ Јустин одликовао је јереја Мирољуба Попадића чином протонамесника, а ђакона Милутина Балтића чином протођакона. Након ломљења славског колача уследила је трпеза љубави. Братство Храма Свете Тројице у Краљеву даривало је крст блаженопочившег Патријарха Павла г. Обраду Лазовићу за сав несебичан труд, који је током година учинио и још чини у Старом храму у Краљеву. Протођакон Милутин Балтић

„Благословен јеси Христе Боже наш, Који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти!“  Дана 07. јуна Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу прославила је своју храмовну славу – празник Силаска Светог Духа на Апостоле. Овај празник је, такође, слава града Горњег Милановца. Прослава је започела 06. јуна празничним вечерњим богослужењем и свечаном литијом централним улицама града, уз учешће представника локалне власти, школа, вртића, војске, спортских клубова и верног народа на челу са председником општине господином Дејаном Ковачевићем. Верни народ се сабрао у великом броју да се молитвено  и свечано захвали Господу. Литију је предводио протонамесник Драган Ђорем, архијерејски намесник таковски са свештенством. По завршетку литије, испред храма, приређен је богат културно-уметнички програм. Старешина цркве протојереј Миодраг Анђелић поздравио је градске власти и сав благочестиви народ честитајући свима славу. На сам празник, Светом Литургијом началствовао је протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, а саслуживали су: протонамесник Драган Ђорем, архијерејски намесник таковски, протојереј Марко Мирковић, старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку, протојереј Миодраг Анђелић, старешина цркве у Горњем Милановцу, сви свештеници и ђакон храма у Г. Милановцу.   Након прочитаног Јеванђеља, присутнима се беседом обратио протојереј-ставрофор Милутин Стевановић. Он је нагласио да је врхунац Божијег дела на земљи слављење Васкрсења Христовог. Васкрсење је основ наше вере, јер је Васкрсењем побеђена смрт. Ми хришћани најчешће прослављамо Васкрсење Христово на Литургији када се Црква пројављује као Васкрсло тело Христово. Четрдесети дан након Васкрсења Христос се вазнео на небо и ту пребива у слави до другог и славног доласка, у слави коју Син има од вечности а које је удостојио нашу човечанску природу. Овај догађај чини могућим да сваки од нас који исповеда веру у Христа постане део Христовога тела тј. Цркве. Сабрала нас је данас сила Светог Духа чији силазак на Свете апостоле и ученике Христове прослављамо. Та сила кроз векове сабира све који су Христови, који љубе његово име, и који су сједињени са њим у Светој тајни крштења, запечаћени Светом тајном миропомазања а освештани у Литургији. Свако крштење и миропомазање је лична педесетница свакога човека, где се дарује печат Духа Светога. Данас је рођендан Цркве и духовни рођендан, дан рођења за живот вечни. Данас на Тројице видимо шта је Црква, јер се данас догађа објава Цркве и њеног спасоносног дела у свету. Литургија је установљена на Тајној вечери, али актуелизацију је доживела данас. Литургија је икона Царства небеског. Христос је после свога Вазнесења присутан Духом Светим на Литургији. Данас нам је велика радост, што наш храм заједно слави са градом овај празник као своју славу. Нека би Господ свима нама који смо крштени Светим крштењем, миропомазани Духом Светим, подарио своје Царство небеско, учинио нас наследницима Божијим (по речима Св. Јована Дамаскина) и сунаследницима Христовим, прибројао нас међу истинске и верне слуге своје и у овом животу и у вечности. Амин. У литургијској прослави учествовали су поред председника општине и његове породице, заменице, и општинског већа, комадант касарне, директори свих институција и јавних предузећа, школа, и угледни привредници из Горњег Милановца. На крају Свете Литургије и после резања славског колача, свима се обратио архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, пожелевши срећну славу овога храма и града. Захвалио се братији храма и исказао радост што је саслуживао са нама као и претходних година. Затим је за сав благочестиви народ припремљена славска трпеза. За време ручка верном народу и гостима се обратио протојереј Миодраг Анђелић, старешина цркве у Горњем Милановцу. Он је све поздравио и честитао славу, која представља нашу духовну заштиту у овом свету. Захвалио се градској управи и појединцима што својим прилозима помажу нашем храму. Позвао је присутне да након послужења, у порти храма погледају радове настале у оквиру ликовне колоније. Ђакон Александар Пејовић