Крст је чувар васцеле васељене, Крст је лепота Цркве, Крст је сила царева, Крст је потпора верних, Крст је слава ангела и рана демонима (светилан Воздвижења).
У суботу, 13. јуна 2020. године, у предворју Недеље свих Светих, на Оданију празника Силаска Светог Духа на апостоле, у граду Ужицу, у делу града који се назива Крчагово, збио се један историјски догађај. Након 180 година, град Ужице ће добити нови храм – храм посвећен Пресветој Богомајци Марији. Тачније, њеном Покрову. Управо се на том и таквом храму, и свима онима који се сабраше у њему знаменова светлост лица Господњег (Псалам 4).
Под Покровом (покровитељством) Пресвете Богородице Марије, Епископ жички господин Јустин, уз саслуживање свештенства Цркве у Ужицу, уз присуство чланова црквеног и грађевинског одбора, Секретара Председника Републике Србије господина Николе Селаковића, градоначелника града Ужица господина Тихомира Петковића, представника власти, јавних и приватних предузећа, приложника, добротвора, осталих званица и многобројног народа, освештао је часни и животворни Крст Господњи. Први пут након 180 година, символ победе над смрћу је подигнут на куполу новог храма у Ужицу.
По благослову Епископа, мноштву народа који се сабрао, обратио се Секретар Председника Републике Србије господин Никола Селаковић. У беседу, он је истакао своју недостојност и част на благослову да руководи грађевинским одбором и радовима. Заблагодарио је Преосвећеном Епископу, свештеницима, управи града, руководиоцима фирми, и свима који су приложили свој дар за подизање храма. Преносимо његове речи:
„У име Оца и Сина и Светога Духа. Преосвећени Владико, свештенство, градоначелниче, челници, директори, приложници овог Светог Храма, имам част, да Вам се обратим као председник грађевинског одбора за изградњу овог храма. Ужице је од времена Светог кнеза Лазара имало Цркву Ружицу, чији су остаци уклоњени крајем 80-их година прошлог века. Уклонивши последњи камен најстарије богомоље, означен је почетак бола и страдања народа, које је трајало две деценије.
Након 180 година, и изградње Цркве Светог Ђорђа, дочекан је овај велики и посебан дан. Посвећујући храм Пресветој Богородици, то јест, Њеном покрову, управо надокнађујемо претходне три деценије, од уклањања последњих остатака Цркве Ружице. Јединственији, јачи и сабрани поново се враћамо на спасоносан пут. Србима то није тешко. Поред Светога Саве, Светога Лазара, Светог Милутина, Архиепископа Арсенија, Максима и Василија Острошког није тешко препознати и вратити се на прави пут.
Пре три године смо осветили темеље овог храма, а данас, на Покровски храм, подижемо Христово крстоносно знамење, које ће светлети над Крчаговом, Ужицем и целим овим крајем. Освећење храма и крста неће бити потпуно ако не уздижемо сами себе. Да би то било могуће, морамо се сетити речи блаженопочившег патријарха Павла. На питање када ће нам бити боље, он је одговорио: „Кад ми будемо бољи!“
Молимо се Господу Исусу Христу и Богомајци, да погледају на српски народ на Косову и Метохији, Републици Српској и у Црној Гори. Ни један други крај не осећа бол, страдање и патњу народа у Црној Гори као народ нашега краја, јер смо се ми населили из тих крајева. На гнев, тиранију, одговарамо подизањем храмова и молитвом, као што су то радили наши преци. А они су вредно, марљиво и много радили. Поред тога, оно што су нам оставили јесте то да: без Бога ни преко прага!
Надамо се да пре завршетка аутопута до Ужица дочекамо завршетак храма. Мимо свега тога, да се из дана у дан, месеца у месец, године у годину, окупљамо и да ово свето место постане ново сабиралиште људи. Да што више буде деце! Да никад не заборавимо ко смо, шта смо и због чега смо на земљи! Да смо сложнији, умноженији и обоженији. Многољетије драги Владико, да дуго водите и управљате Жичком епархијом.“
Похваливши свештенство Цркве у Ужицу, Секретар Председника Републике, Преосвећеном Епископу Јустину је уручио панагију са ликом Пресвете Богородице, а у име своје породице уручио је патерицу.
Преосвећени Епископ господин Јустин се захвалио свима. На речи Секретара Председника Републике, Епископ је имао само речи хвале. Пред мноштвом народа који се сабрао, Преосвећени Владика је истакао да имају прилику да виде све светиње на једном месту:
„Крст, који ћете целивати, а који ће се касније подићи, Црква посвећена Пресветој Богомајци, а истој тој Цркви је Глава Христос. Све светиње на једном месту. Управо у таквој светињи да будемо савршени као што је Отац Наш небески.“
Преосвећени Епископ је испричао један догађај са блаженопочившим патријархом Павлом, у коме је патријарх (тадашњи Епископ рашко-призренски) пронашао крст код Призрена из 19. века. На том крсту је писало: „Крст од сиротиње велике и мале“. Сведочећи Бога, нико није миљеник овога света. Свако ко живи по Богу биће гоњен, сиротиња и велика и мала. Управо ће таква сиротиња, са својим челницима, кренути у овај велики подухват, који је само увертира у оно што се треба збити.
Да заблагодаримо Богу и да Га молимо да будемо сиромашни духом, да будемо смирени и испуњени љубављу, да се молимо за оне које устају и кидишу на Цркву. Сиротиња велика и мала, која се одрекла много тога, не да светиње. Не дамо Светиње! Да нас Бог руководи ка Царству небеском, поручио је Епископ Јустин.
Захваливши старешини храма протојереју-ставрофору Ивану Деспићу на пожртвованости, Владика се захвалио и свима који су помогли, и који и даље помажу, изградњу велелепног храма – града који на гори стоји.
Након освећења Крста, и његовог постављања на куполу храма, уприличена је свечана гозба љубави за сав присутни народ.
Крсту Твоме клањамо се Владико, и Свето Васкрсење Твоје певамо и славимо!
Дипл. теолог Јовица Стефановић
