Празник Преподобног Алимпија Столпника у Манастиру Успења Пресвете Богородице под Кабларом
На дан када наша Света Црква молитвено прославља Преподобног Алимпија Столпника, а наша браћа у Македонији и Светог великомученика Георгија, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Манастиру Успења Пресвете Богородице, уз саслужење архимандрита Саве (Илића), секретара Његовог Преосвештенства, архимандрита Тимотеја (Миливојевића), игумана Манастира Вазнесења и ђакона Стефана Симића. Владика нас је у слову своје архипастирске беседе подсетио на животе Светог Георгија и Преподобног Алимпија. Како је Свети Георгије био узор Светоме Алимпију, иако Алимпије није страдао за Христа, али је живео и подвизавао се за Христа, његови подвизи и његов труд да задобије Царство Небеско, да задобије Духа превазилазили су људске могућности и људске силе. Хтео је да подвргнувши своје тело духу задобије истински Божији мир и истинску благодат Божију. Многи су видевши њега и његову непоколебљиву веру у време великих превирања око иконоборства, долазили к њему и он је са мало речи успевао молитвом и благодаћу Божијом да исцељује и управља људе на прави пут. Живот Преподобног Алимпија био је потпуно предавање воље, тела и ума вољи Божијој. И Господ га је уврстио у ред великих светитеља који су за истину Божију страдали не проливши крв, већ приневши цео живот као бескрвну жртву – подвиг, молитву, себеисправљање, себеиспуњавање Духом Божијим. Сви ми који живимо у Цркви Христовој, Цркви Православној, потребно је да се трудимо да задобијемо Духа, као што гласи једна монашка пословица: „Дај крв, да би задобио Духа“, завршио је поуку Епископ Јустин. Након заамвоне молитве Владика је благословио славске дарове, преломио славски колач и честитао славу високопреподобној игуманији Науми. Мати Наума је уготовила трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић
Света Архијерејска Литургија у Грачацу
На дан када Црква прославља Свете апостоле Филимона, Архипа и Апфија и Св. мученицу Цецилију, у редовној канонској посети Храму Светог Саве у Грачацу, началствовао је Светом Архијерејском Литургијом Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића и старешине храма јереја Милана Костића са ђаконима Стефаном Симићем и Синишом Јовановићем. За певницом је појао протопсалт Светосавског храма у Краљеву г. Иван Трајковић, док су причастен певале Ирина Костић и Теодора Марушић, млади појци грачачког храма. Ваведење Пресвете Богородице је стара или прва слава осмовековног храма у Грачацу, која се прослављала све до прве половине 19. века када је храм обновљен и од када слави свог ктитора Светог Саву. Последњих година увела се пракса да се прва слава не запоставља и да се из године у годину и она прославља торжествено, а ове године се духовна радост удвостручила посетом нашега Епископа, кога, као што председник ЦО грачачки г. Никола Божилов истиче, увек са радошћу и љубављу дочекујемо. Овај дан је за г. Николу Божилова био посебно радостан, јер га је Епископ рукопроизвео у чин чтеца. У храму се сабрао велики број верних и готово сви су приступили Светом Причешћу. У својој беседи на крају Литургије Епископ Јустин обратио се верном народу са освртом на јучерашњи велики празник Ваведење. Пресвета Богородица одлази у храм, где ће узрастати у врлини, док је Господ не удостоји као кротку и смирену слушкињу да буде Мајка Сина Божијег, да роди Емануила, Избавитеља света – за шта се и ми постом, трудом и молитвом припремамо током овог поста, за празник Божића, рођења Богомладенца Христа. Владика се затим осврнуо на данашњу јеванђеоску причу, о излечењу крвоточиве жене и Јаирове кћерке. Говорећи о овом догађају, Владика нас је поучио да некада као људи мислимо да Господу нешто није могуће или да се неће догодити ако није по нашем људском плану. Кренувши да исцели болну девојку, Господ се задржа на путу, међу мноштвом народа, међу којим се нашла и крвоточива жена која оздрави дотакавши се само Његових хаљина. Тада гласници јавише да се девојка упокојила и изгледало је као да је Господ спречен да учини исцељење, као да је могуће да Он буде спречен у ономе што је намерио, а Господ оно што намери, то и уради. Не само да је исцелио жену која га се дотакла, већ је и васкрсао Јаирову кћер. Као што је у овој причи Господ учинио, тако чини и свима нама, свакога дана – тако нас избавља и спасава за Вечност. Зато, ми смо дужни да Му се захваљујемо, да благодаримо. И као што благодаримо Господу, не смемо да заборавимо да будемо благодарни и међу људима, међу онима који нас изненаде неким даром или пошаљу за нас по некоме дар. Изнад свега и увек морамо бити захвални Господу за све – за исцељење, за благодатни мир у Духу Светоме, а највише за сједињење са Њим, за примање Крви и Тела Христовог, за то што смо као хришћани некада и више искушани од других, али да се захваљујемо и да се молимо Богу, јер је он истински Син утехе и мира. У радости смо се растали од Епископа са жељом скорог поновног виђења. Јереј Милан Костић, парох у Грачацу
Канонска посета Епископа жичког Г. Јустина Врњачкој Бањи
“Данас је предображење благовољења Божијег и проповед спасења човековог: у храм Божији јавно се узводи Дјева, и Христа свима предоглашава. Зато и ми велегласно ускликнимо: радуј се, Испуњење Творчевог Домостроја!“ Тропар, глас 4. Први дани Божићног поста нам доносе празник Ваведења Пресвете Богородице, догађај када Господ преко свештеника Захарије уводи Пречисту Дјеву Марију у Светињу над Светињама, и указује да се највећа Светиња човечанству дарује преко ове Богомиспрошене Девице. На овај благи празник Богомајке нашу црквену општину у Врњачкој Бањи походила је велика радост – посета Епископа жичког Господина Јустина. Епископу Јустину су саслуживали: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина храма протојереј Часлав Јовановић, протојереј Жарко Дончић, протојереј Радош Младеновић, протонамесник Радован Ђорђевић, јереј Слободан Глишовић, ђакон Стефан Симић и ђакон Синиша Јовановић. Литургијско сабрање је улепшало појање протопсалта Ивана Трајковића. Велики број мештана Врњачке Бање је дошао у Храм Рођења Пресвете Богородице да литургијски прославимо данашњи празник и дочекамо свог Архипастира. Након прочитаног Јеванђеља Епископ се обратио сабранима речима да се Пресвета Богородица припремала годинама „да прими и смести Несместивога“. Због тог њеног труда и љубави према Богу ми смо у стању да данас „добијемо залог вечног живота“. Епископ је нагласио пример Пресвете Богородице као образац живота хришћанског: – Она је једна од нас, она има људско тело, она је људско биће. Треба да нам буде пример и узор, да следујемо њеном животу, њеном подвигу, њеној љубави коју је имала према Сину своме, а кроз Сина и љубав према читавом човечанству.“ Готово сви присутни су приступили Чаши Спасења – Причешћу, те нам остаје да се надамо молитвеном заступништву Пресвете Богомајке, Лествици између Неба и земље, пред Престолом Сина њенога. Беседу Епископ Јустина преносимо у целости: Ђакон Синиша Јовановић
Светосавски храм у Краљеву домаћин духовне вечери посвећене милосрђу као водиљи у раду Кола српских сестара
На празник Ваведења Пресвесте Богородице, у Храму Светог Саве, уприличено је предавање на тему „Милосрђе као водиља у раду Кола српских сестара“. На почетку поздравне речи упутио је протојереј Радоја Сандо, старешина храма, док су у разговору учествовали: протонамесник Александар Р. Јевтић, др Драгољуб Даниловић, Снежана Читлучанин, председавајућа Скупштине кола српских сестара Краљево и протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик Епископа жичког. Управо је почетак поста прави тренутак када се треба подсетити да милосрђе, као јеванђеоска основа у раду Кола, подразумева имати мило срце, мајчинску бригу, истинску љубав према ближњем из којих проистиче чињење добрих дела истакао је о. Александар Р. Јевтић. На биографије жена – Надежде Петровић, Делфе Иванић и Милунке Савић, које су својим пожртвовањем и деловањем истински задужиле наш народ, између осталог и радом у оквиру Кола српских сестара, подсетио је др Драгољуб Даниловић, професор историје у краљевачкој Гимназији. Снежана Читлучанин провела је присутне кроз историјат рада Кола у Краљеву – од оснивања, као огранка, односно месног одбора београдског Кола, априла 2004. године, до статуса самосталног удружења хуманитарног карактера, октобра 2020. године. Учинила је осврт на сестре које су водиле Коло и биле њене чланице, акције које су спроведене, начине како су сакупљана средстава за помоћ, истичући да људи доброг срца има, те да се уз Божју помоћ, сестрама многа врата отварају. О. Љубинко Костић на занимљив и надахнут начин осврнуо се на деловање Кола у дијаспори на националном и хуманитарном плану, из угла личног искуства. Такође, похвалио је сестре, чланице краљевачког Кола и благословио његов даљи рад. Чланица Кола, Катарина Јаблановић, водила је програм, захваливши се на благослову, Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. др Јустину, на гостопримству – о. Радоју Санду, старешини Храма и истакла уверење да број присутних улива наду да ће се мисија Кола наставити и проширити. Катарина Јаблановић
Свети Варлаам и Јоасаф – слава параклиса при Светосавском храму у Краљеву
Дана 02. децембра 2021. литургијска заједница при Храму Светог Саве у Краљеву је прославила Свете Варлаама и Јоасафа – молитвене заштитнике северног параклиса. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, уз саслуживање протојереја Радоја Санде и ђакона Стефана Милошевског. У наставку Свете Литургије освештани су славско жито и славски колач у част Божијих угодника чија сличност житија са подвизима нашег богоносног оца Саве је била повод да буду изабрани за заштитнике овог параклиса. Братство храма
Литургијски почетак Божићног поста у Светосавском храму у Краљеву
У 23. недељу по Духовима, 28. новембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, протонамесници Дејан Марковић, Александар Јевтић и Новица Благојевић, ђакон Стефан Милошевски, док је певницу водио протопсалт Иван Трајковић. Владика је у складу са данашњим Јеванђељем, беседу започео речима о Господу Исусу Христу као једином ослободитељу од демона и страсти. Владика је истакао да је човек једно чудесно биће које ,,може бити више од анђела, али које може пасти и дубље од пакла.“ С обзиром на то да је данас почео Божићни пост, Владика је у наставку беседе говорио о посту као средству за очишћење и борбу против ђавола и његових анђела. Владика је посебно похвалио хор нашега храма под диригентском палицом Драгане Манојловић и благословио њихов даљи рад. У наставку Литургије уследило је причешћивање Телом и Крви Господа Исуса Христа. Беседу Владике Јустина преносимо у целости: Вероучитељ Филип Зеленовић
Света Архијерејска Литургија у Храму Светог Саве на Светог Јована Златоустог
На празник Светог Јована Златоустог, Владика Јустин је, уз саслужење братства овога храма, служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Светога Саве у Краљеву. Господин Дејан Камиџорац, вишедеценијски чтец и ипођакон (ове јесени се навршава тридесет година његовог помагања на Архијерејским Литургија Епископâ жичких) је прислуживао Владики. Појање је предводио г-дин Иван Трајковић, уз помоћ протонамесника Дејана Марковића. Служили смо Литургију у спомен на Светог Јована, великог светитеља Цркве Христове, који је читав свој живот посветио објављивању речи Божије верним људима. У својој беседи, Владика нас је подсетио на његове трудове и напоре који су пример који и ми треба да следимо. Позвао нас је да читамо Житије Светог Јована у преводу Светог Јустина Ћелијског јер ћемо у њему видети колика је љубав којом је овај светитељ горео према Христу Спаситељу. Његов живот са свим прогонствима кроз која је прошао је у ствари утеха, јер је он ушао у радост Господа свога. Завршавајући своје обраћање Владика нас је – своју паству – поверио топлим молитвама Светога Јована, чију Литургију служимо током читаве године. Хвала Светом Јовану Златоустом који нам је пружио дивне литургијске речи којима благосиљамо доброту Божију према нама. Ђакон Стефан Милошевски
Празник Светог Стефана Дечанског у Краљеву
Дана 24. новембра 2021. године, када Мајка Црква прославља свештени спомен Светог краља Стефана Дечанског, у народу познатијег као Мратиндан, у Храму Светог Саве у Краљеву литургијски принос извршио је Архипастир Епархије жичке Г. Јустин. Епископу је саслуживало братство храма уз пратњу појаца овога Светога храма и верног народа који је препознао важност молитвеног заступања овог угодника Божијег од нашега рода. Међу њима је било и свечара који су упркос домаћинским обавезама које их чекају у дому, нашли времена да присуствују Светој Литургији као Извору светости и објашњењу светитељства. У пригодној празничној беседи Епископ Јустин је честитао свечарима крсну славу, подсећајући да је данас посебно свечано у лаври дечанској која се краси моштима Светог Стефана. Указао је на нашу радост што имамо светитеље из свог рода, што нас не раздваја, већ још више учвршћује у заједници са осталим светородним народима православним у Христу. Изразио је и сопствену радост и успомену на овај дан, јер је 1984. у Манастиру Дечанима произведен за јеромонаха. Позвао је све присутне да рајско осећање, мир и радост буде наш заједнички циљ, а не само празна реч. У том смислу је као поуку цитирао и речи Светог Силуана Атанског: “Молим се, Господе, да Те свет заволи Духом Светим.“ Литургијско сабрање је као што и доликује крунисано сједињењем са Христом и међу собом у Чаши Живота вечнога. Протонамесник Александар Р. Јевтић
Комеморација Марини Луковић у О.Ш. “Академик Миленко Шушић“ у Гучи
Дана 24. новембра 2021. године у Основној школи ,,Академик Миленко Шушић“ одржана је комеморација упокојеној слушкињи Господњој, вероучитељици Марини Луковић. Комеморацији су присуствовали чланови колектива ове школе у којој је наша драга Марина сејала Реч Господњу и поруку љубави Божије, као и чланови најуже породице. Док се у позадини чуло умилно византијско појање које је Марина свим срцем волела, потресне говоре су одржали директорка школе Драгица Дојчиновић, педагог Јелена Вукашиновић и вероучитељ Дарко Стевановић. Педагог је изнела њену биографију, где је навела основне податке из њеног живота. Наиме, Марина Луковић рођена је 28. фебруара 1969. године, од оца Косте и мајке Љубице. Основну школу је завршила у Гучи, гимназију у Чачку, а Филозофски факултет је уписала у Београду, школске 1988/89. године. Године 2007. је дипломирала том факултету, након чега се запошљава као педагог у основној школи у Горачићима, где је радила до 2014, када је добила решење о постављењу на место вероучитеља Епархије Жичке у основној школи ,,Академик Миленко Шушић“. Након излагања Маринине биографије, вероучитељ Дарко Стевановић је свој говор започео цитатом из Посланице Јаковљеве: ,,Тако и вера, ако нема дела мртва је по себи“. Навео је да је управо овај цитат прва асоцијација на ову увек живахну вероучитељицу, пуну енергије и чисте вере у Христа, Цркву Његову и вечни живот у заједници са Богом. Марина се свим срцем трудила да деци пренесе оно што је суштина наставе православног катихизиса, а то је сагледавање иконе Божије у сваком човеку, као и развијање љубави према Цркви, Светој Литургији и жеље за ступање у заједницу са Христом кроз причешћивање Телом и Крвљу Његовом. Такође, вероучитељ је говорио и о свом личном односу са Марином, коју је упознао приликом ходочасничког путовања на манастир Острог, када је схватио колико је продуховљену душу она поседовала. Навео је да је она доста утицала на то да и сам заволи Христа и Цркву Његову. Телесно у свету, али срцем у манастиру, Марина је последње дане свог живота провела у својој вољеној Жичи. На крају, вероучитељ ј цитирао архимандрита Тимотеја, који је у својој беседи на Маринином опелу нагласио да ћемо тек у наредним недељама, месецима и годинама схватити колико велики губитак подносимо. Директорка Драгица Дојчиновић је на веома потресан начин говорила о Маринином детињству, с обзиром на то да су биле заједно у школској клупи. Наиме, одувек пуна енергије и ентузијазма, била је најбоља у одељењу из свих области. Волела је кошарку, тренирала рукомет, слушала музику, а у исто време била најуспешнија и из природних и друштвених наука. Када је била студент, волела је да посећује позориште, те је и након што се вратила у Гучу имала обичај да стопира до Београда, како би одгледала неку позоришну представу. Када је почела да ради као вероучитељица, била је препуна идеја и константно покретала различите пројекте са ученицима. Директорка је нагласила да је Маринино упокојење велики губитак за школу, али и за Цркву, с обзиром на труд који је уложила у катихизацију првенствено ученика млађих разреда, чиме је поставила чврст темељ за развој љубави према Христу у каснијем периоду живота. На крају, сви присутни су се помолили за вечан помен нашој драгој сестри у Христу, недостижној у узрастању у љубави Божијој, Марини Луковић. Дарко Стевановић, дипл. теолог
Аранђеловдан – крсна слава Епископа жичког Г. Јустина
На дан када наша Света Црква прославља спомен на Сабор Светог архангела Михаила и осталих небеских сила, литургијска заједница Саборног храма Епархије жичке празник је прославила Светом Архијерејском Литургијом коју је служио данашњи свечар Епископ жички Г. Јустин. Велики број људи сабрао се данас под сводовима Цркве Светог Саве у Краљеву да закриљени молитвом свога заштитника архистратига Михаила приме Тело и Крв Оног којем анђели руковођени непрестано певају „Свјат, Свјат, Свјат, Господ Саваот!“ Како наша Црква пројављује себе у светлости и будућем времену, данашњи светоархангелски дан испуњен је обиљем благодати Божије, која је зрачила из извора наше вере, Свете Евхаристије. Разлога за наше придруживање песмама анђела поред највећег Лека за спасење којег примамо било је више. Светог архангела Михаила као свога небеског заштитника и молитвеника пред престолом Бога Живога прославља и наш Архипастир и путовођа Владика Јустин, како је рекао архимандрит вазнесењски Тимотеј у својој беседи. Сабрању и свештенодејству поред великог броја свештенства и монаштва из читаве Епархије, присуствовали су још двојица данашњих свечара – игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић) и архимандрит Дамјан (Цветковић). Радост овога дана обележило је и произвођење на Малом входу пароха атеничког јереја Александра Грујовића, у чин протојереја. Заједница озaрена радошћу данашњих догађаја пројавила је сагласност клицањем „Аксиос“, препознајући труд и посвећеност вишегодишњег протођакона Епископа жичког Јустина, сада свештеника Александра који својим живљењем и служењем у Цркви Божијој сведочи. По благослову Епископа Јустина сабранима се беседом обратио архимандрит Тимотеј који је својом снажном беседом огрејао наша сећања и мисли на подвиге Архистратига Михаила упоредивши га са чином Епископа. У то име рекао је да као што је Архистратиг био први, вођа у рату против отпалих анђела тако и је Епископ онај који припрема план и води духовну борбу на овоземаљском терену. Тиме је указао на повезаност Небеске и Земaљске Цркве и то не као одвојене већ једне исте у Христу Господу. Из тог разлога велика је благодат испред Епископа жичког Г. Јустина, који aрхaнгела Михаила слави као свога заштитника. У наставку је освештано славско жито и пререзан славски колач нашег Епископа Јустина. За све присутне припремљено је послужење. У поподневним часовима Владика Јустин приредио је славску трпезу угостивши браћу Aрхијереје, Игнатија браничевског и Теодосија рашко-призренског, као и остале драге званице. Текст и фото: Душан Дуњић, студент теологије
Празник Преподобног Алимпија Столпника у Манастиру Успења Пресвете Богородице под Кабларом
На дан када наша Света Црква молитвено прославља Преподобног Алимпија Столпника, а наша браћа у Македонији и Светог великомученика Георгија, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Манастиру Успења Пресвете Богородице, уз саслужење архимандрита Саве (Илића), секретара Његовог Преосвештенства, архимандрита Тимотеја (Миливојевића), игумана Манастира Вазнесења и ђакона Стефана Симића. Владика нас је у слову своје архипастирске беседе подсетио на животе Светог Георгија и Преподобног Алимпија. Како је Свети Георгије био узор Светоме Алимпију, иако Алимпије није страдао за Христа, али је живео и подвизавао се за Христа, његови подвизи и његов труд да задобије Царство Небеско, да задобије Духа превазилазили су људске могућности и људске силе. Хтео је да подвргнувши своје тело духу задобије истински Божији мир и истинску благодат Божију. Многи су видевши њега и његову непоколебљиву веру у време великих превирања око иконоборства, долазили к њему и он је са мало речи успевао молитвом и благодаћу Божијом да исцељује и управља људе на прави пут. Живот Преподобног Алимпија био је потпуно предавање воље, тела и ума вољи Божијој. И Господ га је уврстио у ред великих светитеља који су за истину Божију страдали не проливши крв, већ приневши цео живот као бескрвну жртву – подвиг, молитву, себеисправљање, себеиспуњавање Духом Божијим. Сви ми који живимо у Цркви Христовој, Цркви Православној, потребно је да се трудимо да задобијемо Духа, као што гласи једна монашка пословица: „Дај крв, да би задобио Духа“, завршио је поуку Епископ Јустин. Након заамвоне молитве Владика је благословио славске дарове, преломио славски колач и честитао славу високопреподобној игуманији Науми. Мати Наума је уготовила трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић
Света Архијерејска Литургија у Грачацу
На дан када Црква прославља Свете апостоле Филимона, Архипа и Апфија и Св. мученицу Цецилију, у редовној канонској посети Храму Светог Саве у Грачацу, началствовао је Светом Архијерејском Литургијом Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића и старешине храма јереја Милана Костића са ђаконима Стефаном Симићем и Синишом Јовановићем. За певницом је појао протопсалт Светосавског храма у Краљеву г. Иван Трајковић, док су причастен певале Ирина Костић и Теодора Марушић, млади појци грачачког храма. Ваведење Пресвете Богородице је стара или прва слава осмовековног храма у Грачацу, која се прослављала све до прве половине 19. века када је храм обновљен и од када слави свог ктитора Светог Саву. Последњих година увела се пракса да се прва слава не запоставља и да се из године у годину и она прославља торжествено, а ове године се духовна радост удвостручила посетом нашега Епископа, кога, као што председник ЦО грачачки г. Никола Божилов истиче, увек са радошћу и љубављу дочекујемо. Овај дан је за г. Николу Божилова био посебно радостан, јер га је Епископ рукопроизвео у чин чтеца. У храму се сабрао велики број верних и готово сви су приступили Светом Причешћу. У својој беседи на крају Литургије Епископ Јустин обратио се верном народу са освртом на јучерашњи велики празник Ваведење. Пресвета Богородица одлази у храм, где ће узрастати у врлини, док је Господ не удостоји као кротку и смирену слушкињу да буде Мајка Сина Божијег, да роди Емануила, Избавитеља света – за шта се и ми постом, трудом и молитвом припремамо током овог поста, за празник Божића, рођења Богомладенца Христа. Владика се затим осврнуо на данашњу јеванђеоску причу, о излечењу крвоточиве жене и Јаирове кћерке. Говорећи о овом догађају, Владика нас је поучио да некада као људи мислимо да Господу нешто није могуће или да се неће догодити ако није по нашем људском плану. Кренувши да исцели болну девојку, Господ се задржа на путу, међу мноштвом народа, међу којим се нашла и крвоточива жена која оздрави дотакавши се само Његових хаљина. Тада гласници јавише да се девојка упокојила и изгледало је као да је Господ спречен да учини исцељење, као да је могуће да Он буде спречен у ономе што је намерио, а Господ оно што намери, то и уради. Не само да је исцелио жену која га се дотакла, већ је и васкрсао Јаирову кћер. Као што је у овој причи Господ учинио, тако чини и свима нама, свакога дана – тако нас избавља и спасава за Вечност. Зато, ми смо дужни да Му се захваљујемо, да благодаримо. И као што благодаримо Господу, не смемо да заборавимо да будемо благодарни и међу људима, међу онима који нас изненаде неким даром или пошаљу за нас по некоме дар. Изнад свега и увек морамо бити захвални Господу за све – за исцељење, за благодатни мир у Духу Светоме, а највише за сједињење са Њим, за примање Крви и Тела Христовог, за то што смо као хришћани некада и више искушани од других, али да се захваљујемо и да се молимо Богу, јер је он истински Син утехе и мира. У радости смо се растали од Епископа са жељом скорог поновног виђења. Јереј Милан Костић, парох у Грачацу
Канонска посета Епископа жичког Г. Јустина Врњачкој Бањи
“Данас је предображење благовољења Божијег и проповед спасења човековог: у храм Божији јавно се узводи Дјева, и Христа свима предоглашава. Зато и ми велегласно ускликнимо: радуј се, Испуњење Творчевог Домостроја!“ Тропар, глас 4. Први дани Божићног поста нам доносе празник Ваведења Пресвете Богородице, догађај када Господ преко свештеника Захарије уводи Пречисту Дјеву Марију у Светињу над Светињама, и указује да се највећа Светиња човечанству дарује преко ове Богомиспрошене Девице. На овај благи празник Богомајке нашу црквену општину у Врњачкој Бањи походила је велика радост – посета Епископа жичког Господина Јустина. Епископу Јустину су саслуживали: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина храма протојереј Часлав Јовановић, протојереј Жарко Дончић, протојереј Радош Младеновић, протонамесник Радован Ђорђевић, јереј Слободан Глишовић, ђакон Стефан Симић и ђакон Синиша Јовановић. Литургијско сабрање је улепшало појање протопсалта Ивана Трајковића. Велики број мештана Врњачке Бање је дошао у Храм Рођења Пресвете Богородице да литургијски прославимо данашњи празник и дочекамо свог Архипастира. Након прочитаног Јеванђеља Епископ се обратио сабранима речима да се Пресвета Богородица припремала годинама „да прими и смести Несместивога“. Због тог њеног труда и љубави према Богу ми смо у стању да данас „добијемо залог вечног живота“. Епископ је нагласио пример Пресвете Богородице као образац живота хришћанског: – Она је једна од нас, она има људско тело, она је људско биће. Треба да нам буде пример и узор, да следујемо њеном животу, њеном подвигу, њеној љубави коју је имала према Сину своме, а кроз Сина и љубав према читавом човечанству.“ Готово сви присутни су приступили Чаши Спасења – Причешћу, те нам остаје да се надамо молитвеном заступништву Пресвете Богомајке, Лествици између Неба и земље, пред Престолом Сина њенога. Беседу Епископ Јустина преносимо у целости: Ђакон Синиша Јовановић
Светосавски храм у Краљеву домаћин духовне вечери посвећене милосрђу као водиљи у раду Кола српских сестара
На празник Ваведења Пресвесте Богородице, у Храму Светог Саве, уприличено је предавање на тему „Милосрђе као водиља у раду Кола српских сестара“. На почетку поздравне речи упутио је протојереј Радоја Сандо, старешина храма, док су у разговору учествовали: протонамесник Александар Р. Јевтић, др Драгољуб Даниловић, Снежана Читлучанин, председавајућа Скупштине кола српских сестара Краљево и протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик Епископа жичког. Управо је почетак поста прави тренутак када се треба подсетити да милосрђе, као јеванђеоска основа у раду Кола, подразумева имати мило срце, мајчинску бригу, истинску љубав према ближњем из којих проистиче чињење добрих дела истакао је о. Александар Р. Јевтић. На биографије жена – Надежде Петровић, Делфе Иванић и Милунке Савић, које су својим пожртвовањем и деловањем истински задужиле наш народ, између осталог и радом у оквиру Кола српских сестара, подсетио је др Драгољуб Даниловић, професор историје у краљевачкој Гимназији. Снежана Читлучанин провела је присутне кроз историјат рада Кола у Краљеву – од оснивања, као огранка, односно месног одбора београдског Кола, априла 2004. године, до статуса самосталног удружења хуманитарног карактера, октобра 2020. године. Учинила је осврт на сестре које су водиле Коло и биле њене чланице, акције које су спроведене, начине како су сакупљана средстава за помоћ, истичући да људи доброг срца има, те да се уз Божју помоћ, сестрама многа врата отварају. О. Љубинко Костић на занимљив и надахнут начин осврнуо се на деловање Кола у дијаспори на националном и хуманитарном плану, из угла личног искуства. Такође, похвалио је сестре, чланице краљевачког Кола и благословио његов даљи рад. Чланица Кола, Катарина Јаблановић, водила је програм, захваливши се на благослову, Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. др Јустину, на гостопримству – о. Радоју Санду, старешини Храма и истакла уверење да број присутних улива наду да ће се мисија Кола наставити и проширити. Катарина Јаблановић
Свети Варлаам и Јоасаф – слава параклиса при Светосавском храму у Краљеву
Дана 02. децембра 2021. литургијска заједница при Храму Светог Саве у Краљеву је прославила Свете Варлаама и Јоасафа – молитвене заштитнике северног параклиса. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, уз саслуживање протојереја Радоја Санде и ђакона Стефана Милошевског. У наставку Свете Литургије освештани су славско жито и славски колач у част Божијих угодника чија сличност житија са подвизима нашег богоносног оца Саве је била повод да буду изабрани за заштитнике овог параклиса. Братство храма
Литургијски почетак Божићног поста у Светосавском храму у Краљеву
У 23. недељу по Духовима, 28. новембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, протонамесници Дејан Марковић, Александар Јевтић и Новица Благојевић, ђакон Стефан Милошевски, док је певницу водио протопсалт Иван Трајковић. Владика је у складу са данашњим Јеванђељем, беседу започео речима о Господу Исусу Христу као једином ослободитељу од демона и страсти. Владика је истакао да је човек једно чудесно биће које ,,може бити више од анђела, али које може пасти и дубље од пакла.“ С обзиром на то да је данас почео Божићни пост, Владика је у наставку беседе говорио о посту као средству за очишћење и борбу против ђавола и његових анђела. Владика је посебно похвалио хор нашега храма под диригентском палицом Драгане Манојловић и благословио њихов даљи рад. У наставку Литургије уследило је причешћивање Телом и Крви Господа Исуса Христа. Беседу Владике Јустина преносимо у целости: Вероучитељ Филип Зеленовић
Света Архијерејска Литургија у Храму Светог Саве на Светог Јована Златоустог
На празник Светог Јована Златоустог, Владика Јустин је, уз саслужење братства овога храма, служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Светога Саве у Краљеву. Господин Дејан Камиџорац, вишедеценијски чтец и ипођакон (ове јесени се навршава тридесет година његовог помагања на Архијерејским Литургија Епископâ жичких) је прислуживао Владики. Појање је предводио г-дин Иван Трајковић, уз помоћ протонамесника Дејана Марковића. Служили смо Литургију у спомен на Светог Јована, великог светитеља Цркве Христове, који је читав свој живот посветио објављивању речи Божије верним људима. У својој беседи, Владика нас је подсетио на његове трудове и напоре који су пример који и ми треба да следимо. Позвао нас је да читамо Житије Светог Јована у преводу Светог Јустина Ћелијског јер ћемо у њему видети колика је љубав којом је овај светитељ горео према Христу Спаситељу. Његов живот са свим прогонствима кроз која је прошао је у ствари утеха, јер је он ушао у радост Господа свога. Завршавајући своје обраћање Владика нас је – своју паству – поверио топлим молитвама Светога Јована, чију Литургију служимо током читаве године. Хвала Светом Јовану Златоустом који нам је пружио дивне литургијске речи којима благосиљамо доброту Божију према нама. Ђакон Стефан Милошевски
Празник Светог Стефана Дечанског у Краљеву
Дана 24. новембра 2021. године, када Мајка Црква прославља свештени спомен Светог краља Стефана Дечанског, у народу познатијег као Мратиндан, у Храму Светог Саве у Краљеву литургијски принос извршио је Архипастир Епархије жичке Г. Јустин. Епископу је саслуживало братство храма уз пратњу појаца овога Светога храма и верног народа који је препознао важност молитвеног заступања овог угодника Божијег од нашега рода. Међу њима је било и свечара који су упркос домаћинским обавезама које их чекају у дому, нашли времена да присуствују Светој Литургији као Извору светости и објашњењу светитељства. У пригодној празничној беседи Епископ Јустин је честитао свечарима крсну славу, подсећајући да је данас посебно свечано у лаври дечанској која се краси моштима Светог Стефана. Указао је на нашу радост што имамо светитеље из свог рода, што нас не раздваја, већ још више учвршћује у заједници са осталим светородним народима православним у Христу. Изразио је и сопствену радост и успомену на овај дан, јер је 1984. у Манастиру Дечанима произведен за јеромонаха. Позвао је све присутне да рајско осећање, мир и радост буде наш заједнички циљ, а не само празна реч. У том смислу је као поуку цитирао и речи Светог Силуана Атанског: “Молим се, Господе, да Те свет заволи Духом Светим.“ Литургијско сабрање је као што и доликује крунисано сједињењем са Христом и међу собом у Чаши Живота вечнога. Протонамесник Александар Р. Јевтић
Комеморација Марини Луковић у О.Ш. “Академик Миленко Шушић“ у Гучи
Дана 24. новембра 2021. године у Основној школи ,,Академик Миленко Шушић“ одржана је комеморација упокојеној слушкињи Господњој, вероучитељици Марини Луковић. Комеморацији су присуствовали чланови колектива ове школе у којој је наша драга Марина сејала Реч Господњу и поруку љубави Божије, као и чланови најуже породице. Док се у позадини чуло умилно византијско појање које је Марина свим срцем волела, потресне говоре су одржали директорка школе Драгица Дојчиновић, педагог Јелена Вукашиновић и вероучитељ Дарко Стевановић. Педагог је изнела њену биографију, где је навела основне податке из њеног живота. Наиме, Марина Луковић рођена је 28. фебруара 1969. године, од оца Косте и мајке Љубице. Основну школу је завршила у Гучи, гимназију у Чачку, а Филозофски факултет је уписала у Београду, школске 1988/89. године. Године 2007. је дипломирала том факултету, након чега се запошљава као педагог у основној школи у Горачићима, где је радила до 2014, када је добила решење о постављењу на место вероучитеља Епархије Жичке у основној школи ,,Академик Миленко Шушић“. Након излагања Маринине биографије, вероучитељ Дарко Стевановић је свој говор започео цитатом из Посланице Јаковљеве: ,,Тако и вера, ако нема дела мртва је по себи“. Навео је да је управо овај цитат прва асоцијација на ову увек живахну вероучитељицу, пуну енергије и чисте вере у Христа, Цркву Његову и вечни живот у заједници са Богом. Марина се свим срцем трудила да деци пренесе оно што је суштина наставе православног катихизиса, а то је сагледавање иконе Божије у сваком човеку, као и развијање љубави према Цркви, Светој Литургији и жеље за ступање у заједницу са Христом кроз причешћивање Телом и Крвљу Његовом. Такође, вероучитељ је говорио и о свом личном односу са Марином, коју је упознао приликом ходочасничког путовања на манастир Острог, када је схватио колико је продуховљену душу она поседовала. Навео је да је она доста утицала на то да и сам заволи Христа и Цркву Његову. Телесно у свету, али срцем у манастиру, Марина је последње дане свог живота провела у својој вољеној Жичи. На крају, вероучитељ ј цитирао архимандрита Тимотеја, који је у својој беседи на Маринином опелу нагласио да ћемо тек у наредним недељама, месецима и годинама схватити колико велики губитак подносимо. Директорка Драгица Дојчиновић је на веома потресан начин говорила о Маринином детињству, с обзиром на то да су биле заједно у школској клупи. Наиме, одувек пуна енергије и ентузијазма, била је најбоља у одељењу из свих области. Волела је кошарку, тренирала рукомет, слушала музику, а у исто време била најуспешнија и из природних и друштвених наука. Када је била студент, волела је да посећује позориште, те је и након што се вратила у Гучу имала обичај да стопира до Београда, како би одгледала неку позоришну представу. Када је почела да ради као вероучитељица, била је препуна идеја и константно покретала различите пројекте са ученицима. Директорка је нагласила да је Маринино упокојење велики губитак за школу, али и за Цркву, с обзиром на труд који је уложила у катихизацију првенствено ученика млађих разреда, чиме је поставила чврст темељ за развој љубави према Христу у каснијем периоду живота. На крају, сви присутни су се помолили за вечан помен нашој драгој сестри у Христу, недостижној у узрастању у љубави Божијој, Марини Луковић. Дарко Стевановић, дипл. теолог
Аранђеловдан – крсна слава Епископа жичког Г. Јустина
На дан када наша Света Црква прославља спомен на Сабор Светог архангела Михаила и осталих небеских сила, литургијска заједница Саборног храма Епархије жичке празник је прославила Светом Архијерејском Литургијом коју је служио данашњи свечар Епископ жички Г. Јустин. Велики број људи сабрао се данас под сводовима Цркве Светог Саве у Краљеву да закриљени молитвом свога заштитника архистратига Михаила приме Тело и Крв Оног којем анђели руковођени непрестано певају „Свјат, Свјат, Свјат, Господ Саваот!“ Како наша Црква пројављује себе у светлости и будућем времену, данашњи светоархангелски дан испуњен је обиљем благодати Божије, која је зрачила из извора наше вере, Свете Евхаристије. Разлога за наше придруживање песмама анђела поред највећег Лека за спасење којег примамо било је више. Светог архангела Михаила као свога небеског заштитника и молитвеника пред престолом Бога Живога прославља и наш Архипастир и путовођа Владика Јустин, како је рекао архимандрит вазнесењски Тимотеј у својој беседи. Сабрању и свештенодејству поред великог броја свештенства и монаштва из читаве Епархије, присуствовали су још двојица данашњих свечара – игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић) и архимандрит Дамјан (Цветковић). Радост овога дана обележило је и произвођење на Малом входу пароха атеничког јереја Александра Грујовића, у чин протојереја. Заједница озaрена радошћу данашњих догађаја пројавила је сагласност клицањем „Аксиос“, препознајући труд и посвећеност вишегодишњег протођакона Епископа жичког Јустина, сада свештеника Александра који својим живљењем и служењем у Цркви Божијој сведочи. По благослову Епископа Јустина сабранима се беседом обратио архимандрит Тимотеј који је својом снажном беседом огрејао наша сећања и мисли на подвиге Архистратига Михаила упоредивши га са чином Епископа. У то име рекао је да као што је Архистратиг био први, вођа у рату против отпалих анђела тако и је Епископ онај који припрема план и води духовну борбу на овоземаљском терену. Тиме је указао на повезаност Небеске и Земaљске Цркве и то не као одвојене већ једне исте у Христу Господу. Из тог разлога велика је благодат испред Епископа жичког Г. Јустина, који aрхaнгела Михаила слави као свога заштитника. У наставку је освештано славско жито и пререзан славски колач нашег Епископа Јустина. За све присутне припремљено је послужење. У поподневним часовима Владика Јустин приредио је славску трпезу угостивши браћу Aрхијереје, Игнатија браничевског и Теодосија рашко-призренског, као и остале драге званице. Текст и фото: Душан Дуњић, студент теологије