Епархија жичка

Snow
Forest
Mountains
Mountains
Mountains

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

Литургијски почетак Нове године у Храму Светог великомученика Георгија у Ужицу

У недељу пред Богојављење, када наша Света Црква прославља Обрезање Господње и Светог Василија Великог, становници града Ужица имали су част да Епископ жички Господин Јустин служи Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог великомученика Георгија. Епископу су саслуживали Архијерејски намесник протојереј ставрофор Милош Босић, старешина храма протојереј Владимир Дуканац, протојереји ставрофори Милић Драговић, Иван Деспић, Зоран Јанковић, протојереји Добрица Миленковић, Миле Спасојевић, као и ђакони Стефан Симић, Бојан Мијаиловић и Дарко Јараковић. Обраћајући се сабраном народу, Епископ је напоменуо да није потребно само да задобијемо Живот вечни, већ и да овоземаљски живот живимо тако да нам све буде на спасење, да време везујемо за вечност. Сваки долазак у храм на Свето Причешће, у Свету заједницу са Господом, приближује нам Царство Небеско – за нас вечност почиње овде и сада. Говорећи o данашњем празнику, Епископ је напоменуо да Обрезање Христово није било због потребе Његове за тим старозаветним прописом, већ да би нам Господ показао да је и истинити човек, да није утвара или сенка. Тиме је испунио закон јудејски, а нама донео спасење. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку је уприличена трпеза љубави, на којој се старешина храма Владимир Дуканац захвалио Епископу на доласку и свештенослужењу. Ђакон Дарко Јараковић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Света Архијерејска Литургија у Манастиру Вујан

У суботу 13. јануара 2024. године, када Света Црква богослужбено прославља Оданије празника Божића – Рођења Богомладенца Христа, Свету Архијерејску Литургију у световујанској обитељи служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, уз саслуживање игумана Манастира Вујна архимандрита Саве (Илића), протојереја Звонка Рацића пароха брђанско-прислоничког и ђакона Стефана Симића. Прослава празника Божића је заокружена данашњом Литургијом, у очекивању још једног великог празника – Богојављења, који се надовезује  историјски и богослужбено за Рођење Господа Исуса Христа. Потврда данашње духовне радости је потврђена у Светом Причешћу коме су приступили сабрани народ и деца. Након Свете Литургије Владика се обратио свима присутнима речима о значају и спасоносном доласку Господа Исуса Христа. Нагласио је смиреност и љубав Богомладенца коју је показао према нама, рекавши: Он није дошао да разори Стари Завет, већ да га смирено испуни. Сами пророци у Старом Завету су говорили о будућем Спаситељу који ће се родити у Витлејему од Дјеве Марије. Тако да Спаситељ света повезује Стари и Нови Завет тиме што најпре прима старозаветно обрезање, а потом новозаветно крштење. Тако се и ми учимо од самог Спаситеља, да смирено и ћутке подносимо свако животно искушење. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. После поделе нафоре и благодарних молитава уследило је послужење за све присутне. Братија Манастира Вујна

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Стевањдан у Храму Свете Тројице у Краљеву

Добар бој си војевао првомучениче Христов и Апостоле, и изобличио си безбожност мучитеља, каменован си од руку безаконика, а примио си венац из Деснице одозго, Бога си молио вапијући: Господе, не прими им ово за грех! Трећи дан Божића, 9. јануара, на дан када наша Света Црква прославља Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архимандрит Дамјан Цветковић, архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, протојереј-ставрофор Лазар Васиљевић, протојереј-ставрофор Милутин Андрић, старешина храма Свете Тројице протојереј Мирољуб Попадић, протојереј Миломир Радић, протојереј Мирослав Андрић, протојереј Радован Парезановић, протојереј Владимир Јовановић, протојереј Милутин Балтић, јереј Ненад Ивановић, ђакон Стефан Симић и ђакон Горан Вучковић. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач и освећено жито у славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, који је крсна слава хора при Храму Свете Тројице у Краљеву. У архипастирској беседи, Епископ Јустин је истакао: – Господ Исус Христос је примио нашу палу, изранављену, грешну, природу и понео на своја плећа и дао сваком од нас могућност да се Њиме исцељујемо, да се Њиме освећујемо, да Њиме растемо у меру висине раста Његовог. Са Господом знамо шта је благочестиво, знамо шта је истинито, шта је вредно, шта има смисла, знамо шта је живот, јер је Он нама Пут, Истина и Живот. И Њиме и кроз Њега ми видимо ко смо, шта смо и шта треба да будемо, и то је највећи дар. Што смо више са Богом, више разазнајемо, више разумемо, све нам је јасније, и све нам је лакше, тако је и Светоме архиђакону и првомученику Стефану било лагано да страда, јер има за кога да страда, има зашто да страда. И зато, ко овде успе, уз Божију помоћ, и трудом и љубављу својом да у себе угради самога Господа Бога тада ће и он моћи као Свети архиђакон Стефан, иако га његови, његов род проглашавају да је он против народа, они га каменују, а он приклања колена своја и каже: Господе, опрости им, не знају шта раде. Он се моли за своје крвнике, оне који га  убијају, моли се да им Господ Бог не прими за зло, и онда отворише се Небеса у виде Господа Славе где стоји са са десне стране Бога Оца. И виде Његову природу, освећену, уздигнуту изнад Небеса и би му јасно да је његово страдање за самога Господа потврда његове вере и потврда да је вера у самога Господа Бога истинита вера, и да је сам Господ Бог диван у Светој Тројици Истина, а ко упозна истину истина ће га ослободити од смрти, греха и ђавола. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Преосвећени Епископ је честитао срећну крсну славу црквеном хору, уз жељу да на многе године певају у славу Божију. Ђакон Горан Вучковић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Епископ Јустин: Пресвета Богородица је роду људском дала Христа, а преко Њега Цркву Божију

Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти! Данас, када наша Света Саборна и Апостолска Црква обележава Сабор Пресвете Богородице, а у попразнству празника Рођења по телу Господа Исуса Христа, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Атеници. Преосвећеном Епископу саслуживали су: протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, протојереј Радиша Сеочанац – старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници, протојереј Нешко Богдановић, протојереј Александар Грујовић, као и ђакони Стефан Симић и Душан Арсенијевић. Лепоти евхаристијског славља допринело је појање хора при Храму Свете великомученице Марине. У току Свете Литургије, сабраном народу се обратио Преосвећени Владика Јустин у својој пастирској беседи, у којој је подсетио на значај Пресвете Богородице, која је несместивог Бога сместила у своју девичанску  утробу и донела на свет. На данашњи дан славимо и сећамо се свега оног што је везано за Рођење Христово – да је Господ рођен у пећини и да је у јаслама лежао, будући да се није нашло место за Сина Божијег на земљи. Преосвећени Владика је подсетио сабране на Христово избеглиштво у Египат за време цара Ирода, који сазнавши за Његово рођење уплаши се и хтедe да Га убије. Промисао Божија сачувала је Господа Исуса Христа од намере човека, цара Ирода, који наређује покољ младенаца. Преосвећени се у својој беседи осврнуо и на значај Пресвете Богородице, која је роду људском дала Христа, а преко Њега Цркву Божију, којој је глава Христос. Сабрани у цркви су возглављени у Христу, а међу собом удови Христови. Радост коју човек у Цркви прима је она радост која је утемељена на небу, у Царству Божијем, а та радост се прима на Светој Литургији, у причешћивању Телом и Крви Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Тиме добијамо залог вечног будућег живота, рекао је Владика Јустин. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Посебну радост Светој Литургији допринело је учешће великог броја причасника у заједничкој Чаши спасења. Након Свете Литургије евхаристијско славље настављено је на трпези љубави коју је припремило братство Храма Свете великомученице Марине. Ђакон Душан Арсенијевић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

In memoriam Светомир Бојанин (1932-2024) – ткање на разбоју душе и Духа

У божићним данима, када се Небо Рођењем Христовим спушта на земљу, путем Небеског Царства узашла је душа дечјег психијатра и дивног хришћанина др Светомира Бојанина. Као ретко ко међу нама Србима, успевао је да споји дубоке увиде медицине и богословља о здрављу и болести душе. Склон обједињавању искустава и сазнања, а не разједињавању, упозоравао је да се савремена породица не бави довољно децом, да то не чине ни школа ни друштво. Као професору Медицинског и Дефектолошког факултета у Београду, творцу нових универзитетских предмета усаглашених са најсавременијим светским дометима, многи су му замерали на искрености. Теме о којима је говорио нису биле пријатне многима, јер су све позивале на појачану одговорност. Новији таласи насиља и пуцњи по школама, како у стварности тако и на друштвеним мрежама, препуне душевне болнице за младе, енорман број деце зависне од наркотика, интернета и много чега, тужно су сведочанство о испуњеним пророчким и/или прекогнитивним речима овог српског лекара, по образу Светих видара хришћанског и светосавског духа. Јер, коме су познати узроци, не мора чекати да види последице. А под тепих више ништа не може да стане. Атеистичкој и нихилистичког педагогији и филозофији, супротстављао се аргументовано, указујући на најраније фазе развојног периода детињства које сведоче о жељи деце за бесмртношћу и присуством Другога – Бога. Религија и морал за њега су били стубови без којих је свако васпитно здање на слабим темељима. Ограничавање на интелектуални развој – опасна редукција људског бића. Повезати оно мајчинско начело топле речи која своме чеду сведочи љубав према Богу и ближњима, са научним дебатама које се на академски начин баве темама бивства и егзистенције, никоме, чини нам се, није пошло за руком као Бојанину. “Четири есеја о доброти“, Гордијев чвор младости“, “Тајна школе“, “Школа као болест“, “Велика забуна или криза психијатријске мисли“ остају да нас подсећају и опомињу на велике истине које нам је дивни професор Бојанин завештао. У време производње нових и нових лекова разних фармакоиндустријских кућа, стварања нових и нових праваца психијатарије, психологије и психотерапије, Бојанин је тврдио да нам недостаје “христоцентрична психологија“. Често се позивао на Свете Оце, дајући им место равноправних саговорника са највећим ауторитетима науке. Ево, за крај овог пламичка свеће за мир души Христовог лекара, подсећања на његове речи: “Још у четвртом веку, Свети Јован Златоусти, указивао је на то да увек треба спасавати човека у морално палом, макар он био разбојник, а ми ћемо рећи: у ментално болесном, јер у њему трпи човек, борећи се за свој опстанак у слободи одређеној одговорношћу, што нас као људе, издваја међу свим живим створењима на земљи“ (Велика забуна или криза психијатријске мисли). Протојереј Александар Р. Јевтић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Јереј Александар Ђуричић, “Исус – обећани Месија“

Данас многи  на Христово Рођење гледају као на догађај прошлости, не увиђајући његов истински значај који се протеже кроз сва времена и кроз сву творевину. Рођење Христово је улазак вечности у време, долазак Бога међу Његов народ. Да радост овог догађаја надилази време, видимо по томе што су му се Свети пророци радовали и пре но што се одиграо. Од изгона Адама и Еве из раја, читаво човечанство је чекало долазак на свет Онога који ће нас ће ослободити све људе од робовања греху и смрти. Вера и нада људи били су засновани на обећањима која им је Бог дао. Прву назнаку будућег Рођења Спаситеља дао је Сâм Бог приликом протеривања наших праотаца Адама и Еве из Рајског врта (Пост 3, 15). Израиљска пророштва По надахнућу и дару Светог Духа пророци су најављивали и припремали јеврејски народ за долазак Спаситеља. Стари Завет говори о помазанику Божијем који ће доћи да започне еру у којој ће сви људи на земљи живети заједно, складно и праведно. Месија ће вратити свет у заједницу са Богом. Али, како знамо да је рођење Исуса у Витлејему – рођење обећаног Спаситеља? Пророк Валам говори да ће Месија бити потомак Јаковљев (Бр 24, 17), а Исаија да је потомак цара Давида (Ис 11, 1) што о Христу сазнајемо да је заиста и био, већ на првим страницама Новог Завета (Мт 1). Пророк Михеј најављује да ће се Спаситељ родити у Витлејему (Мих 5, 2–5), што се такође испунило. Пророк Исаија објављује неверном цару Ахазу да ће се родити наследник од девојке, као спасење народу (Ис 7, 10–17). Исаија га назива „Емануило“, што у преводу значи „Бог је са нама“, указујући да то Дете јесте Бог. И заиста, Божији Промисао осам векова након што су те речи записане чини да Дјева зачне и да роди Сина Божијег. Да ће се Христу поклонити пастири, и да ће му страни краљеви приносити дарове, откривено је у Псалму 72, 9–10. Када се Христос родио, краљ Ирод је убио много деце у покушају да Га убије, што је предвидео пророк Јеремија (Јер 31, 15). Праведни Јосиф је због овог помора младенаца у сну упозорен да одведе Христа и Пресвету Богородицу у Египат, где су остали све док Ирод није умро. Ово је испуњење Осијиног пророчанства да ће Спаситељ доћи из Египта: „Кад Израиљ беше дете, љубих га, и из Мисира дозвах сина свог“ (Ос 11, 1) Сва ова пророчанства, као и многа друга, била су добро позната Јеврејима, и сваки потомак Давидове лозе надао се да ће се Месија родити у његовој породици. Тим пре је жалосно што већина Јевреја није препознала дуго очекиваног Спаситеља у Господу Исусу Христу. Они који су Га препознали, постали су Његови верни ученици, ширећи Реч и међу многобошцима. Тако се данас Црква Христова простире целим светом. Очекивања многобожаца Што се тиче осталих народа и њиховог очекивања Спаситеља, у ковитлацу историје многи су се удаљили од вере у Једног, Живог Бога. Иако им се није откривао колико Израиљцима, Бог их није одбацио. Блискоисточни народи библијске епохе гајили су наду у боља времена, наду у појаву личности чији је задатак да успостави нови поредак међу људима. Обично је то био цар. Међу становницима Римске империје владало је уверење о доласку великог цара и спаситеља света пореклом из Јудеје, несумњиво под утицајем старих пророштава која су кружила на Блиском Истоку. Доласком цара Августа на власт (27. пре Христа) и препородом Римске државе и друштва на свим пољима створило се уверење да је он тај ишчекивани Месија. Од тог времена се и у Риму на владаре гледало као на намеснике Божије. Успостављен је царски култ и владар је уједно био и врховни првосвештеник (pontifex maximus). Отуда је и један од разлога прогона хришћана у прва три века, будући да су одбијали да признају божанске атрибуте римских владара, признајући само Исуса из Назарета као Сина Божијег и Господа. Због тога су римске власти сматрале хришћане атеистима и нарушиоцима друштвеног поретка. Ипак, као што смо рекли, многи многобошци су увидели ко је Христос и постали Његови следбеници – хришћани. Од мудрацâ са Истока, преко капетана Корнилија, до данашњих дана, људи различитог географског и религијског порекла, већ две хиљаде година, имају смелости и вере да, попут Светог апостола Петра исповеде: „Ти си Христос, Син Бога живога!“ (Мт 16, 16). Закључак И управо на тој и таквој вери Господ зида своју Цркву. Заједница Бога и људи чврсто и непоколебиво стоји на вери у Христа. Његово Рођење је почетак месијанске ере, почетак Царства Небеског. Оно ће у својој пуноћи доћи о Христовом Другом доласку, но ми већ сада кушамо његове плодове. Крштењем се у Христа облачимо, Миропомазањем и сами постајемо помазаници, христоси, народ изабран. Сједињујући се са Господом у Светом Причешћу, враћамо се и утврђујемо у Заједници са Богом Љубави, Богом Живим. Њему нека је слава, и свима нама срећан празник Рождества Спаситељевог. Јереј Александар Ђуричић, парох кремански Извор: Жички благовесник (јануар-март 2024)

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Божић у Светосавском храму у Краљеву

Свету Архијерејску Литургију Светог Василија Великога у поноћним сатима служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства храма. Хор је наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић, а за певницом су појали теолози. Верни народ је присуствовао у великом броју. У ноћи препуној радости коју невидљиво и тихо доноси Богомладенац Исус Христос као највећи поклон Бога Оца свету, отворили смо душу и срце за благодат Божију која нам је дарована свише. Саборним појањем литургијских песама прожетих божићним садржајима, учествовали смо у још једном Божијем силаску и оприсутњењу Бесмртнога међу смртнима. Причестивши се Телом и Крвљу Христовом, дотакавши се бесмртности, заблагодарили смо Господу на свему. Протојереј Александар Р. Јевтић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Литургијски почетак Нове године у Храму Светог великомученика Георгија у Ужицу

У недељу пред Богојављење, када наша Света Црква прославља Обрезање Господње и Светог Василија Великог, становници града Ужица имали су част да Епископ жички Господин Јустин служи Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог великомученика Георгија. Епископу су саслуживали Архијерејски намесник протојереј ставрофор Милош Босић, старешина храма протојереј Владимир Дуканац, протојереји ставрофори Милић Драговић, Иван Деспић, Зоран Јанковић, протојереји Добрица Миленковић, Миле Спасојевић, као и ђакони Стефан Симић, Бојан Мијаиловић и Дарко Јараковић. Обраћајући се сабраном народу, Епископ је напоменуо да није потребно само да задобијемо Живот вечни, већ и да овоземаљски живот живимо тако да нам све буде на спасење, да време везујемо за вечност. Сваки долазак у храм на Свето Причешће, у Свету заједницу са Господом, приближује нам Царство Небеско – за нас вечност почиње овде и сада. Говорећи o данашњем празнику, Епископ је напоменуо да Обрезање Христово није било због потребе Његове за тим старозаветним прописом, већ да би нам Господ показао да је и истинити човек, да није утвара или сенка. Тиме је испунио закон јудејски, а нама донео спасење. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку је уприличена трпеза љубави, на којој се старешина храма Владимир Дуканац захвалио Епископу на доласку и свештенослужењу. Ђакон Дарко Јараковић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Света Архијерејска Литургија у Манастиру Вујан

У суботу 13. јануара 2024. године, када Света Црква богослужбено прославља Оданије празника Божића – Рођења Богомладенца Христа, Свету Архијерејску Литургију у световујанској обитељи служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, уз саслуживање игумана Манастира Вујна архимандрита Саве (Илића), протојереја Звонка Рацића пароха брђанско-прислоничког и ђакона Стефана Симића. Прослава празника Божића је заокружена данашњом Литургијом, у очекивању још једног великог празника – Богојављења, који се надовезује  историјски и богослужбено за Рођење Господа Исуса Христа. Потврда данашње духовне радости је потврђена у Светом Причешћу коме су приступили сабрани народ и деца. Након Свете Литургије Владика се обратио свима присутнима речима о значају и спасоносном доласку Господа Исуса Христа. Нагласио је смиреност и љубав Богомладенца коју је показао према нама, рекавши: Он није дошао да разори Стари Завет, већ да га смирено испуни. Сами пророци у Старом Завету су говорили о будућем Спаситељу који ће се родити у Витлејему од Дјеве Марије. Тако да Спаситељ света повезује Стари и Нови Завет тиме што најпре прима старозаветно обрезање, а потом новозаветно крштење. Тако се и ми учимо од самог Спаситеља, да смирено и ћутке подносимо свако животно искушење. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. После поделе нафоре и благодарних молитава уследило је послужење за све присутне. Братија Манастира Вујна

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Стевањдан у Храму Свете Тројице у Краљеву

Добар бој си војевао првомучениче Христов и Апостоле, и изобличио си безбожност мучитеља, каменован си од руку безаконика, а примио си венац из Деснице одозго, Бога си молио вапијући: Господе, не прими им ово за грех! Трећи дан Божића, 9. јануара, на дан када наша Света Црква прославља Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архимандрит Дамјан Цветковић, архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, протојереј-ставрофор Лазар Васиљевић, протојереј-ставрофор Милутин Андрић, старешина храма Свете Тројице протојереј Мирољуб Попадић, протојереј Миломир Радић, протојереј Мирослав Андрић, протојереј Радован Парезановић, протојереј Владимир Јовановић, протојереј Милутин Балтић, јереј Ненад Ивановић, ђакон Стефан Симић и ђакон Горан Вучковић. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач и освећено жито у славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, који је крсна слава хора при Храму Свете Тројице у Краљеву. У архипастирској беседи, Епископ Јустин је истакао: – Господ Исус Христос је примио нашу палу, изранављену, грешну, природу и понео на своја плећа и дао сваком од нас могућност да се Њиме исцељујемо, да се Њиме освећујемо, да Њиме растемо у меру висине раста Његовог. Са Господом знамо шта је благочестиво, знамо шта је истинито, шта је вредно, шта има смисла, знамо шта је живот, јер је Он нама Пут, Истина и Живот. И Њиме и кроз Њега ми видимо ко смо, шта смо и шта треба да будемо, и то је највећи дар. Што смо више са Богом, више разазнајемо, више разумемо, све нам је јасније, и све нам је лакше, тако је и Светоме архиђакону и првомученику Стефану било лагано да страда, јер има за кога да страда, има зашто да страда. И зато, ко овде успе, уз Божију помоћ, и трудом и љубављу својом да у себе угради самога Господа Бога тада ће и он моћи као Свети архиђакон Стефан, иако га његови, његов род проглашавају да је он против народа, они га каменују, а он приклања колена своја и каже: Господе, опрости им, не знају шта раде. Он се моли за своје крвнике, оне који га  убијају, моли се да им Господ Бог не прими за зло, и онда отворише се Небеса у виде Господа Славе где стоји са са десне стране Бога Оца. И виде Његову природу, освећену, уздигнуту изнад Небеса и би му јасно да је његово страдање за самога Господа потврда његове вере и потврда да је вера у самога Господа Бога истинита вера, и да је сам Господ Бог диван у Светој Тројици Истина, а ко упозна истину истина ће га ослободити од смрти, греха и ђавола. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Преосвећени Епископ је честитао срећну крсну славу црквеном хору, уз жељу да на многе године певају у славу Божију. Ђакон Горан Вучковић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Епископ Јустин: Пресвета Богородица је роду људском дала Христа, а преко Њега Цркву Божију

Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти! Данас, када наша Света Саборна и Апостолска Црква обележава Сабор Пресвете Богородице, а у попразнству празника Рођења по телу Господа Исуса Христа, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Атеници. Преосвећеном Епископу саслуживали су: протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, протојереј Радиша Сеочанац – старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници, протојереј Нешко Богдановић, протојереј Александар Грујовић, као и ђакони Стефан Симић и Душан Арсенијевић. Лепоти евхаристијског славља допринело је појање хора при Храму Свете великомученице Марине. У току Свете Литургије, сабраном народу се обратио Преосвећени Владика Јустин у својој пастирској беседи, у којој је подсетио на значај Пресвете Богородице, која је несместивог Бога сместила у своју девичанску  утробу и донела на свет. На данашњи дан славимо и сећамо се свега оног што је везано за Рођење Христово – да је Господ рођен у пећини и да је у јаслама лежао, будући да се није нашло место за Сина Божијег на земљи. Преосвећени Владика је подсетио сабране на Христово избеглиштво у Египат за време цара Ирода, који сазнавши за Његово рођење уплаши се и хтедe да Га убије. Промисао Божија сачувала је Господа Исуса Христа од намере човека, цара Ирода, који наређује покољ младенаца. Преосвећени се у својој беседи осврнуо и на значај Пресвете Богородице, која је роду људском дала Христа, а преко Њега Цркву Божију, којој је глава Христос. Сабрани у цркви су возглављени у Христу, а међу собом удови Христови. Радост коју човек у Цркви прима је она радост која је утемељена на небу, у Царству Божијем, а та радост се прима на Светој Литургији, у причешћивању Телом и Крви Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Тиме добијамо залог вечног будућег живота, рекао је Владика Јустин. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Посебну радост Светој Литургији допринело је учешће великог броја причасника у заједничкој Чаши спасења. Након Свете Литургије евхаристијско славље настављено је на трпези љубави коју је припремило братство Храма Свете великомученице Марине. Ђакон Душан Арсенијевић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

In memoriam Светомир Бојанин (1932-2024) – ткање на разбоју душе и Духа

У божићним данима, када се Небо Рођењем Христовим спушта на земљу, путем Небеског Царства узашла је душа дечјег психијатра и дивног хришћанина др Светомира Бојанина. Као ретко ко међу нама Србима, успевао је да споји дубоке увиде медицине и богословља о здрављу и болести душе. Склон обједињавању искустава и сазнања, а не разједињавању, упозоравао је да се савремена породица не бави довољно децом, да то не чине ни школа ни друштво. Као професору Медицинског и Дефектолошког факултета у Београду, творцу нових универзитетских предмета усаглашених са најсавременијим светским дометима, многи су му замерали на искрености. Теме о којима је говорио нису биле пријатне многима, јер су све позивале на појачану одговорност. Новији таласи насиља и пуцњи по школама, како у стварности тако и на друштвеним мрежама, препуне душевне болнице за младе, енорман број деце зависне од наркотика, интернета и много чега, тужно су сведочанство о испуњеним пророчким и/или прекогнитивним речима овог српског лекара, по образу Светих видара хришћанског и светосавског духа. Јер, коме су познати узроци, не мора чекати да види последице. А под тепих више ништа не може да стане. Атеистичкој и нихилистичког педагогији и филозофији, супротстављао се аргументовано, указујући на најраније фазе развојног периода детињства које сведоче о жељи деце за бесмртношћу и присуством Другога – Бога. Религија и морал за њега су били стубови без којих је свако васпитно здање на слабим темељима. Ограничавање на интелектуални развој – опасна редукција људског бића. Повезати оно мајчинско начело топле речи која своме чеду сведочи љубав према Богу и ближњима, са научним дебатама које се на академски начин баве темама бивства и егзистенције, никоме, чини нам се, није пошло за руком као Бојанину. “Четири есеја о доброти“, Гордијев чвор младости“, “Тајна школе“, “Школа као болест“, “Велика забуна или криза психијатријске мисли“ остају да нас подсећају и опомињу на велике истине које нам је дивни професор Бојанин завештао. У време производње нових и нових лекова разних фармакоиндустријских кућа, стварања нових и нових праваца психијатарије, психологије и психотерапије, Бојанин је тврдио да нам недостаје “христоцентрична психологија“. Често се позивао на Свете Оце, дајући им место равноправних саговорника са највећим ауторитетима науке. Ево, за крај овог пламичка свеће за мир души Христовог лекара, подсећања на његове речи: “Још у четвртом веку, Свети Јован Златоусти, указивао је на то да увек треба спасавати човека у морално палом, макар он био разбојник, а ми ћемо рећи: у ментално болесном, јер у њему трпи човек, борећи се за свој опстанак у слободи одређеној одговорношћу, што нас као људе, издваја међу свим живим створењима на земљи“ (Велика забуна или криза психијатријске мисли). Протојереј Александар Р. Јевтић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Јереј Александар Ђуричић, “Исус – обећани Месија“

Данас многи  на Христово Рођење гледају као на догађај прошлости, не увиђајући његов истински значај који се протеже кроз сва времена и кроз сву творевину. Рођење Христово је улазак вечности у време, долазак Бога међу Његов народ. Да радост овог догађаја надилази време, видимо по томе што су му се Свети пророци радовали и пре но што се одиграо. Од изгона Адама и Еве из раја, читаво човечанство је чекало долазак на свет Онога који ће нас ће ослободити све људе од робовања греху и смрти. Вера и нада људи били су засновани на обећањима која им је Бог дао. Прву назнаку будућег Рођења Спаситеља дао је Сâм Бог приликом протеривања наших праотаца Адама и Еве из Рајског врта (Пост 3, 15). Израиљска пророштва По надахнућу и дару Светог Духа пророци су најављивали и припремали јеврејски народ за долазак Спаситеља. Стари Завет говори о помазанику Божијем који ће доћи да започне еру у којој ће сви људи на земљи живети заједно, складно и праведно. Месија ће вратити свет у заједницу са Богом. Али, како знамо да је рођење Исуса у Витлејему – рођење обећаног Спаситеља? Пророк Валам говори да ће Месија бити потомак Јаковљев (Бр 24, 17), а Исаија да је потомак цара Давида (Ис 11, 1) што о Христу сазнајемо да је заиста и био, већ на првим страницама Новог Завета (Мт 1). Пророк Михеј најављује да ће се Спаситељ родити у Витлејему (Мих 5, 2–5), што се такође испунило. Пророк Исаија објављује неверном цару Ахазу да ће се родити наследник од девојке, као спасење народу (Ис 7, 10–17). Исаија га назива „Емануило“, што у преводу значи „Бог је са нама“, указујући да то Дете јесте Бог. И заиста, Божији Промисао осам векова након што су те речи записане чини да Дјева зачне и да роди Сина Божијег. Да ће се Христу поклонити пастири, и да ће му страни краљеви приносити дарове, откривено је у Псалму 72, 9–10. Када се Христос родио, краљ Ирод је убио много деце у покушају да Га убије, што је предвидео пророк Јеремија (Јер 31, 15). Праведни Јосиф је због овог помора младенаца у сну упозорен да одведе Христа и Пресвету Богородицу у Египат, где су остали све док Ирод није умро. Ово је испуњење Осијиног пророчанства да ће Спаситељ доћи из Египта: „Кад Израиљ беше дете, љубих га, и из Мисира дозвах сина свог“ (Ос 11, 1) Сва ова пророчанства, као и многа друга, била су добро позната Јеврејима, и сваки потомак Давидове лозе надао се да ће се Месија родити у његовој породици. Тим пре је жалосно што већина Јевреја није препознала дуго очекиваног Спаситеља у Господу Исусу Христу. Они који су Га препознали, постали су Његови верни ученици, ширећи Реч и међу многобошцима. Тако се данас Црква Христова простире целим светом. Очекивања многобожаца Што се тиче осталих народа и њиховог очекивања Спаситеља, у ковитлацу историје многи су се удаљили од вере у Једног, Живог Бога. Иако им се није откривао колико Израиљцима, Бог их није одбацио. Блискоисточни народи библијске епохе гајили су наду у боља времена, наду у појаву личности чији је задатак да успостави нови поредак међу људима. Обично је то био цар. Међу становницима Римске империје владало је уверење о доласку великог цара и спаситеља света пореклом из Јудеје, несумњиво под утицајем старих пророштава која су кружила на Блиском Истоку. Доласком цара Августа на власт (27. пре Христа) и препородом Римске државе и друштва на свим пољима створило се уверење да је он тај ишчекивани Месија. Од тог времена се и у Риму на владаре гледало као на намеснике Божије. Успостављен је царски култ и владар је уједно био и врховни првосвештеник (pontifex maximus). Отуда је и један од разлога прогона хришћана у прва три века, будући да су одбијали да признају божанске атрибуте римских владара, признајући само Исуса из Назарета као Сина Божијег и Господа. Због тога су римске власти сматрале хришћане атеистима и нарушиоцима друштвеног поретка. Ипак, као што смо рекли, многи многобошци су увидели ко је Христос и постали Његови следбеници – хришћани. Од мудрацâ са Истока, преко капетана Корнилија, до данашњих дана, људи различитог географског и религијског порекла, већ две хиљаде година, имају смелости и вере да, попут Светог апостола Петра исповеде: „Ти си Христос, Син Бога живога!“ (Мт 16, 16). Закључак И управо на тој и таквој вери Господ зида своју Цркву. Заједница Бога и људи чврсто и непоколебиво стоји на вери у Христа. Његово Рођење је почетак месијанске ере, почетак Царства Небеског. Оно ће у својој пуноћи доћи о Христовом Другом доласку, но ми већ сада кушамо његове плодове. Крштењем се у Христа облачимо, Миропомазањем и сами постајемо помазаници, христоси, народ изабран. Сједињујући се са Господом у Светом Причешћу, враћамо се и утврђујемо у Заједници са Богом Љубави, Богом Живим. Њему нека је слава, и свима нама срећан празник Рождества Спаситељевог. Јереј Александар Ђуричић, парох кремански Извор: Жички благовесник (јануар-март 2024)

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Божић у Светосавском храму у Краљеву

Свету Архијерејску Литургију Светог Василија Великога у поноћним сатима служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства храма. Хор је наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић, а за певницом су појали теолози. Верни народ је присуствовао у великом броју. У ноћи препуној радости коју невидљиво и тихо доноси Богомладенац Исус Христос као највећи поклон Бога Оца свету, отворили смо душу и срце за благодат Божију која нам је дарована свише. Саборним појањем литургијских песама прожетих божићним садржајима, учествовали смо у још једном Божијем силаску и оприсутњењу Бесмртнога међу смртнима. Причестивши се Телом и Крвљу Христовом, дотакавши се бесмртности, заблагодарили смо Господу на свему. Протојереј Александар Р. Јевтић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Contact Us