Врбица у Храму Свете Тројице у Краљеву
У навечерје празника Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, у Храму Свете Тројице у Краљеву, служено је празнично вечерње са освећењем врбице. На вечерњем богослужењу началствовао је протојереј Владимир Јовановић. Након богослужења, уследио је богат културно-уметнички програм за децу која су у великом броју испунила порту храма, а потом је уследило и послужење за бројни народ. Ђакон Горан Вучковић
Исповест свештенства Архијерејског намесништва качерског
У петак 26/13. априла 2024.г. одржан је братски састанак и исповест свештенства качерског намесништва у Храму Светог архангела Гаврила у Моравцима. Исповедник је и ове године био јеромонах Виталије (Милошевић), сабрат Манастира Студенице. Свету Литургију Пређеосвећених дарова служили су протонамесник Слободан Алексић, јереј Горан Џопалић и ђакон Слободан Пејовић. На Светој Литургији беседу је произнео о. Горан Џопалић, који је надахнуто говорио о значају поста, нагласио да се управо завршава Света Четрдесетница и да ћемо најпре прославити Лазареву суботу и празник Цвети, а потом започиње Страсна седмица у којој пратимо Христа и састрадавамо са Њим све до Голготе и Распећа. Велика или Страсна недеља су дани кроз које, учествујући у богослужењима Цркве, долазимо до Празника над празницима, до Васкрсења Христовог. Домаћин сабрања јереј Миодраг Марковић са својим парохијанима припремио је трпезу љубави у парохијској сали. За време ручка Архијерејски намесник качерски Светолик Марковић је захвалио оцу Виталију на доласку и нагласио значај Свете тајне Исповести, којој треба редовно да приступају свештеници и верни народ. Потом је на питања присутних верника, везана за пост и припрему за причешће, смирено и мудро са пуно духовне трезвености одговарао отац Виталије. Новопостављени парох бољковачки јереј Јован Стевановић је из оправданих разлога био спречен да дође на исповест и братски састанак. Ђакон Слободан Пејовић
Архимандрит Тимотеј (Миливојевић) одржао предавање у Ивањици
У петак 26. априла 2024. године, у организацији Црквене општине ивањичке и Гимназије у Ивањици, у великој сали парохијског дома Храма Светих Константина и Јелене у Ивањици одржано је предавање на тему: „Љубав као пакао? О Рају, паклу и посту као мосту“. Гостујући предавач, који је и изабрао тему пригодну времену поста, био је архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман Манастира Вазнесење у Овчарско-кабларској клисури, док је модератор предавања био ђакон Тихомир Костић, наставник верске наставе – православног катихизиса у Гимназији у Ивањици. Предавање је било намењено првенствено ученицима ивањичке Гимназије, како ђацима који похађају веронауку, тако и осталим ђацима и професорима. Истини за вољу, чувши за предавање, ту се нашло и доста ученика из Техничке школе у Ивањици. Сала је била пуна на радост организатора, а упркос томе што је предавање било у 18. часова последњег дана школе пред пролећни распуст. Архимандрит Тимотеј је отворио предавање уводећи нас у тајне поста, у његово установљење у самом Рају као Прву Заповест у којој су биле садржане све заповести – те је, последично томе, њен преступ био и преступ свих потоњих заповести. Објаснивши како је пост новозаветни вид десетка, десетине која се даје Богу од свега нашег – наших дела, мисли, говора – игуман Тимотеј нам још открива и како је пост предукус самог Царства Небеског, јер и тамо не једемо и не пијемо, а опет смо сити у Богу. Незаобилазно уз тему поста, архимандрит Тимотеј је говорио и о покајању, како је управо воља да се преумљујемо (метанија) и мењамо оно што заправо значи бити хришћанин. Кроз цитате Светог апостола Павла, Исака Сирина, Јустина Ћелијског, Силуана Атонског, али и кроз своје лично искуство тражења одговора на ова питања, архимандрит Тимотеј нам је сликовито представио предањско откривење какви ће бити Други Долазак Христов и Страшни Суд, Рај и сам пакао – будући живот у вечности без времена. Ђакон Тихомир је по окончану предавања још једном изразио захвалност свима који су издвојили време и труд да дођу, констатовао како су сала и библиотека парохијског дома друга кућа младима Ивањице и изразио наду да ће у истим столицама, ако Бог да, сутра седети и деца ђака који вечерас ту седе, а не само у школским клупама. Потом се присутнима обратила и наставница српског језика и књижевности у Гимназији у Ивањици, Снежана Плавшић, изражавајући одушевљење предавањем као позитивним примером сарадње између Цркве и школства, додајући и своје надање да ће овакви догађаји и парохијски дом заиста бити друга кућа младима. Тихомир Костић, парохијски ђакон ивањички
Исповест намесништва пожешко-ариљског у Брекову
У петак шесте недеље Часног поста свештенство овог намесништва сабрало се на братском састанку у Храму Светог Николаја Мирликијског у Брекову, овом дивном планинском живописном селу ариљске општине. Пре него што ће сви окупљени свештеници заједничарити на Светој Литургији Пређеосвећених Дарова приступили смо Светој тајни Исповести коју је обавио Архимандрит Тимотеј, игуман Манастира Вазнесења. Светом Литургијом началствовао је старешина пожешке цркве протојереј Божо Главоњић, а саслуживали су му протојереј Милан Поповић, парох прилипачки, протонамесник Дарко Несторовић, парох ариљски, као и ђакон пожешки Дарко Глукчевић. Надахнутом беседом свима сабранима обратио се домаћин, јереј Александар Каранац, парох брековачки који је говорио на тему: „Богослужења страсне седмице као најава Васкрсења Христовог“, обрзложивши тему дивним историјско-богословским приступом, уз изражен пастирски осврт на централне моменте. Након Литургије уприличена је трпеза љубави у црквеној сали покрај храма. Поздравно слово и конструктиван разговор са свештенством водио је Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић. Ово сабрање завршили смо укрепљени, а са надом да ћемо крај поста привести у миру и са великом радошћу дочекати Васкрс. Ђакон пожешки Дарко Глукчевић
Ибарске новости: Протојереј Александар Шмеман, “Лазарева субота – Врбица“
„Бeше пак неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њене. Онда сестре послаше к њему говорећи: „Господе, ево болује онај кога ти љубиш.” А када чу Исус, рече: „Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу.” А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара. (…) Када пак дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу. А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест стадија. И многи од Јудејаца беху дошли Марти и Марији да их теше за братом њиховим. Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њега, а Марија сеђаше дома. Онда рече Марта Исусу: „Господе, да си ти био овде, не би умро брат мој. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог.” Рече јој Исус: „Васкрснуће брат твој.” Марта му рече: „Знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан.” Исус јој рече: „Ја сам васкрсење и живот: који верује у мене ако и умре, живеће. И сваки који живи и верује у мене неће умрети вавек. Вјерујеш ли ово?” Рече му: „Да, Господе! Ја верујем да си ти Христос Син Божији који долази у свет.” И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: „Учитељ је дошао и зове те.” Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему. Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где га срете Марта. А Јудејци, који беху са њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче ондје. А Марија, чим дође гдје беше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат. Онда Исус, кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди, и рече: „Где сте га метнули?” Рекоше му: „Господе, дођи да видиш.” Исусу ударише сузе. Онда Јудејци говораху: „Гле, како га љубљаше.” А неки од њих рекоше: „Не могаше ли овај који отвори очи слепоме учинити да и овај не умре?” А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то беше пећина, и камен лежаше на њој. Исус рече: „Склоните камен!” Рече му Марта, сестра умрлога: „Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.” Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божију? Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: „Оче, благодарим ти што си ме услишио! А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме ти послао.” И ово рекавши, викну громким гласом: „Лазаре, изађи напоље!” И изађе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: „Раздрешите га и пустите нека иде.” Онда многи од Јудејаца који беху дошли Марији, видевши шта учини Исус, повероваше у њега.“ Живимо у свету, у државама које су се у великој мери одрекле Бога, које су искључиво занете саме собом, које стално стрепе за своју власт, силу, моћ и победу. У том свету готово и да нема више места за Божју љубав, Божју светлост и Божју радост. Али, гле, на тај јединствени дан, на Цвети – док стојимо у препуним црквама – опет и опет одјекује оно исто царско „Осана!“, и ми изнова говоримо себи и свету око себе, и сведочимо: није умрло, није нестало, није ишчезло са лица земље Царство Христово које је тако јарко засијало у тај дан у Јерусалиму. На Цвети се обраћамо изнова Богу говорећи: Ти си наш једини цар, ми знамо и верујемо и исповедамо да ће победити Царство Твоје љубави, Царство Твоје победе над грехом, злом и смрћу, и знамо да нам радост те вере нико одузети не може. И премда људи све своје наде полажу на силу и насиље, и премда људи верују само у оружје, затворе и страх – победиће Царство Твоје! И премда људи муче друге људе – победиће Царство Твоје! Амин, нека тако буде! Непосредно пре васкрсења Лазаревог, Јеванђеље вели да се Господ Исус Христос заплакао. Слушајући потресне јеванђелске речи које описују овај догађај увиђамо да Христос плаче зато што је у смрти свог пријатеља сагледао тријумф смрти у свету, смрти коју Бог није створио, а која је загосподарила и господари светом, затровавши свеколики живот и претворивши га у бесмислено смењивање дана, који се неумитно урушавају ка пропасти. И, гле, ево Христове заповести: „Лазаре, изиђи напоље!“. То је изазов који Христос упућује смрти. То је заповест којом Христос објављује рат смрти. То су речи којима Христос објављује да сама смрт мора бити умртвљена и уништена. То је чудо љубави која тријумфује над смрћу. Да би уништио смрт и њену тмину, сам Христос – а то значи сам Бог, сама Љубав, сам Живот – силази до гроба Лазаревог, силази да би се тамо лицем у лице срео са смрћу, да би је разрушио, да би нам даровао вечни живот за који нас је саздао Бог. Сутрадан је Христос ушао у Јерусалим праћен радошћу и народним клицањем „Осана, Сину Давидову, цару нашем“, јер је у поворци заједно са Христом у Јерусалим улазио и Лазар који је четири дана провео мртав у гробу. Протојереј Александар Шмеман, Тајне празника Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 24. април 2024. године
Лучани: Квиз “Васкрс у срцу“
У петак 26. априла 2024. лета Господњег у Средњој школи “Драгачево“ у Лучанима одржан је по други пут меморијални квиз “Васкрс у срцу“. Реализује се у знак сећања на нашу уснулу вероучитељицу Марину Луковић. Идејни творци квиза, професори Милан Селенић и Ивана Чапрић почели су припреме почетком марта. Свесрдну помоћ имали смо од наше колегинице Катарине Сатарић. Од почетка нас је водила идеја да је Васкрс, пре свега, празник победе и живота, као и заједништва. Ипак, квиз смо желели и да унапредимо, да спојимо лепо и корисно, теолошку мисао и књижевну реч. Овога пута осмислили смо четири игре: питалице, васкршњи тематски блок, православну укрштеницу и објашњавање задатих појмова. Екипа је било четири. Свака је имала свог капитена и реквизит као знак распознавања у јављању. Победничка екипа, одељење 2-4, добила је симболичне поклоне. Васкрс у срцу, Васкрс у речи и делу, у сваком нашем кораку. Вероучитељ Милан Б. Селенић
Ново издање Епархије жичке: Василије Васиљевич Болотов, „Историја Цркве у периоду Васељенских сабора: историја богословске мисли“
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Г. др Јустина настављa се богата традиција издавачке делатности Епархије жичке. Наша нова издања биће у домену теологије, историје, културе, философије, психологије, историје уметности као и у области савремених тема актуелних за мисионарску делатност Цркве. Такође, издавачка делатност Епархије жичке ће подразумевати превођење књига са руског, грчког, старогрчког, латинског, енглеског, немачког и француског језика. Акценат ће свакако бити на оригиналним издањима, али једнаку пажњу ћемо посветити квалитетним и потребним преводима светоотачке литературе и капиталних дела са наведених језика. Делатност на овом пољу ће подразумевати и остваривање сарадње са музејима, архивима и другим културним и научним институцијама на територији Епархије жичке, као и сарадњу са Високошколским установама из Републике Србије и региона. На овај начин надамо се да ћемо читаоцима приближити важне теме из светотајинског живота Цркве као и многе друге теме из других области хуманистичких наука. Након неколико оригиналних издања произашлих из пера свештенства Епархије жичке, ЕУО Епархије жичке објављује друго допуњено и исправљено издање књиге „Историја Цркве у периоду Васељенских сабора: историја богословске мисли“ Василија Васиљевича Болотова (1853-1900). У питању је књига која је током година, од свог првог издања 2006. године постала неизоставна за изучавање догматског и патристичког богословља на високошколским богословским училиштима наше помесне Цркве. Основни текст књиге представљају ауторизована предавања професора Болотова из периода 1885. па све до 1900. године која су издата литографски. Као допуна тексту унете су многобројне и по обиму значајне деонице из личних белешки Василија Васиљевича Болотова као и одређене деонице са његових предавања где су забелешке хватали студенти. Материјал обухвата тријадолошке, христолошке и иконоборачке спорове којима се Болотов континуирано бавио годинама кроз бројна предавања. Специфичну одлику излагања у овим предавањима В. В. Болотова представља чињеница да је читав низ грчких (понекад и латинских) израза, а понегде и дугих тирада које су унете у текст остављено без превода. У првом издању ти страни елементи обично се замењују преводом на руски језик, са којег су преведене на српски. Међутим упркос труду многе деонице, посебно везане за иконоборство, остале су непреведене. У нашем другом, допуњеном и редизајнираном издању унете су исправке појединих термина, имена и одређених ортографских грешака. Такође, непреведене деонице на грчком језику сада су преведене и унете у фусноте. Надамо се да ће овако уређене олакшати теолозима ишчитавање и потпуније разумевање овог веома важног богословског штива. Штампајући друго издање В.В. Болотова настављамо издавачку делатност на темељима старијег издаваштва, истовремено гледајући ка будућности, обзиром да су у припреми и нова издања која ће, надамо се, бити занимљива како теолозима тако и широј читалачкој публици. Уредник издавачке делатности Епархије жичке протојереј др Слободан Јаковљевић
Васкршња продајна изложба у Сирчи и Витковцу
У уторак 23. априла 2024. односно четвртак 25. априла 2024. године у основним школама у селима Сирча и Витковац код Краљева традиционално је одржана васкршња изложба продајног карактера. Сав новац који су ученици зарадили продајом експоната биће искоришћен за одлазак ученика на излет у неке од светиња наше Епархије. У ОШ ,,Јован Цвијић“ у Сирчи традиционална Васкршња продајна изложба је отворена у уторак 23.4.2024. у холу школе. Изложбу је отворио директор школе Иван Радосављевић, а заједно са ученицима свих разреда, директором, учитељицама и разредним старешинама организовао вероучитељ Филип Зеленовић. Одзив родитеља и посетилаца приредбе био је велики, а за њих је изведен пригодан програм, који су приредили ученици трећег разреда. Свечаности је присуствовао и парох сирчански, јереј Стефан Медар. Продајом ученичких радова сакупљено је знатна сума новца. Прикупљена средства биће утрошена на организацију посете ученика ове школе неким од светиња Епархије жичке. У ОШ ,,Бранко Радичевић“ у Витковцу Васкршња изложба је отворена у четвртак 25.4.2024. Пошто је време било лепо и пријатно, штандови за продају били су постављени напољу у школском дворишту. Ученици свих разреда из матичне школе и истурених одељења учествовали су у припреми радова за продају, а у томе су им помогли учитељице, разредне старешине и вероучитељи Иван Радојичић и Филип Зеленовић. Родитељи из Витковца и околних села дошли су да подрже своју децу и помогну им да сакупе средства за путовање на Српску Свету Гору—Овчарско-кабларске манастире и Овчар Бању. Ученици су успели да сакупе довољно новца за путовање, а директорка школе, Зорана Андрић, захвалила се колегама и родитељима који су дошли и подржали ову акцију. Ученици обе школе били су веома креативни у изради радова. Поред разнобојних васкршњих јаја од свих материјала, биле су ту и корпице, честитке, ликовни радови, слатки пакетићи. Родитељи су све присутне госте припремили пригодно посно послужење. Међутим, оно што је ове године новина јесте коришћење модерних технологија у изради експоната. Наставник информатике, технике и технологије у обе школе, Милорад Пантовић, је са ученицима виших разреда на 3Д штампачу моделирао неколико сталака за чуваркућу са именима школа. Уживајући у пролећу и припремајући се за Празник над празницима, не можемо а да се не присетимо речи Светог Аве Јустина: ,,Овај свет постаје миомирисно пролеће Вечности. То је учинило Васкрсење Господа Христа.“ Вероучитељ Филип Зеленовић
Исповест свештенства Архијерејског намесништва трнавског
Дана 24. априла 2024. године Господње, свештенство Архијерејског намесништва трнавског сабрало се у Храму Благовести Пресвете Богородице у Трнави крај Чачка, како би приступило Светој тајни Исповести. Свештенство је исповедао умировљени протојереј-ставрофор Милован Киковић. Након Свете тајне Исповести, Свету Литургију Пређеосвећених Дарова служио је парох заблаћки протојереј-ставрофор Радован Стевановић, уз саслужење пароха успењског протојереја Војислава Рисимовића и пароха атеничког протојереја Александра Грујовића . По завршетку Свете Литургије Пређеосвећених Дарова, старешина Храма Благовести Пресвете Богородице у Трнави, протојереј Милан Тодорић позвао је у Христу браћу да се послуже на трпези љубави, у току које је Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров поздравио сву у Христу братију и упознао их са свим важним дешавањима из претходне године у намесништву трнавском. Чтец Филип Нешковић
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Храму Свете Тројице у Краљеву
У пету недељу Часног поста, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Преосвећеном Епископу саслуживали су: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Свете Тројице протојереј Мирољуб Попадић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, протојереј Новица Благојевића, протојереј Миломир Радић, протојереј Мирослав Андрић, протојереј Радован Парезановић, протојереј Милутин Балтић, јереј Ненад Ивановић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. У надахнутој беседи, Епископ Јустин је нагласио да нас Црква на овај дан подсећа да без жртве не можемо наследити Царство небеско. Без жртве не можемо доживети страдања и омаловажавања Господа Славе, Који је ради нас и ради нашега спасења дошао на земљу, да спаси нас, пале људе. Епископ је истакао да су апостоли задобили благодат жртвом, не само зато што су ишли за Христом и гледали Његова чудеса, него што су били послушни. Тако су и Света Марија Египћанка и разбојник на крсту пример покајања, али и пример велике љубави, јер имали су у Господа велико поверење. У току Свете Литургије, Епископ Јустин је рукоположио вероучитеља Ненада Петровића у чин ђакона. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку Свете Литургије уприличена је трпеза љубави. Ђакон Горан Вучковић
Врбица у Храму Свете Тројице у Краљеву
У навечерје празника Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, у Храму Свете Тројице у Краљеву, служено је празнично вечерње са освећењем врбице. На вечерњем богослужењу началствовао је протојереј Владимир Јовановић. Након богослужења, уследио је богат културно-уметнички програм за децу која су у великом броју испунила порту храма, а потом је уследило и послужење за бројни народ. Ђакон Горан Вучковић
Исповест свештенства Архијерејског намесништва качерског
У петак 26/13. априла 2024.г. одржан је братски састанак и исповест свештенства качерског намесништва у Храму Светог архангела Гаврила у Моравцима. Исповедник је и ове године био јеромонах Виталије (Милошевић), сабрат Манастира Студенице. Свету Литургију Пређеосвећених дарова служили су протонамесник Слободан Алексић, јереј Горан Џопалић и ђакон Слободан Пејовић. На Светој Литургији беседу је произнео о. Горан Џопалић, који је надахнуто говорио о значају поста, нагласио да се управо завршава Света Четрдесетница и да ћемо најпре прославити Лазареву суботу и празник Цвети, а потом започиње Страсна седмица у којој пратимо Христа и састрадавамо са Њим све до Голготе и Распећа. Велика или Страсна недеља су дани кроз које, учествујући у богослужењима Цркве, долазимо до Празника над празницима, до Васкрсења Христовог. Домаћин сабрања јереј Миодраг Марковић са својим парохијанима припремио је трпезу љубави у парохијској сали. За време ручка Архијерејски намесник качерски Светолик Марковић је захвалио оцу Виталију на доласку и нагласио значај Свете тајне Исповести, којој треба редовно да приступају свештеници и верни народ. Потом је на питања присутних верника, везана за пост и припрему за причешће, смирено и мудро са пуно духовне трезвености одговарао отац Виталије. Новопостављени парох бољковачки јереј Јован Стевановић је из оправданих разлога био спречен да дође на исповест и братски састанак. Ђакон Слободан Пејовић
Архимандрит Тимотеј (Миливојевић) одржао предавање у Ивањици
У петак 26. априла 2024. године, у организацији Црквене општине ивањичке и Гимназије у Ивањици, у великој сали парохијског дома Храма Светих Константина и Јелене у Ивањици одржано је предавање на тему: „Љубав као пакао? О Рају, паклу и посту као мосту“. Гостујући предавач, који је и изабрао тему пригодну времену поста, био је архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман Манастира Вазнесење у Овчарско-кабларској клисури, док је модератор предавања био ђакон Тихомир Костић, наставник верске наставе – православног катихизиса у Гимназији у Ивањици. Предавање је било намењено првенствено ученицима ивањичке Гимназије, како ђацима који похађају веронауку, тако и осталим ђацима и професорима. Истини за вољу, чувши за предавање, ту се нашло и доста ученика из Техничке школе у Ивањици. Сала је била пуна на радост организатора, а упркос томе што је предавање било у 18. часова последњег дана школе пред пролећни распуст. Архимандрит Тимотеј је отворио предавање уводећи нас у тајне поста, у његово установљење у самом Рају као Прву Заповест у којој су биле садржане све заповести – те је, последично томе, њен преступ био и преступ свих потоњих заповести. Објаснивши како је пост новозаветни вид десетка, десетине која се даје Богу од свега нашег – наших дела, мисли, говора – игуман Тимотеј нам још открива и како је пост предукус самог Царства Небеског, јер и тамо не једемо и не пијемо, а опет смо сити у Богу. Незаобилазно уз тему поста, архимандрит Тимотеј је говорио и о покајању, како је управо воља да се преумљујемо (метанија) и мењамо оно што заправо значи бити хришћанин. Кроз цитате Светог апостола Павла, Исака Сирина, Јустина Ћелијског, Силуана Атонског, али и кроз своје лично искуство тражења одговора на ова питања, архимандрит Тимотеј нам је сликовито представио предањско откривење какви ће бити Други Долазак Христов и Страшни Суд, Рај и сам пакао – будући живот у вечности без времена. Ђакон Тихомир је по окончану предавања још једном изразио захвалност свима који су издвојили време и труд да дођу, констатовао како су сала и библиотека парохијског дома друга кућа младима Ивањице и изразио наду да ће у истим столицама, ако Бог да, сутра седети и деца ђака који вечерас ту седе, а не само у школским клупама. Потом се присутнима обратила и наставница српског језика и књижевности у Гимназији у Ивањици, Снежана Плавшић, изражавајући одушевљење предавањем као позитивним примером сарадње између Цркве и школства, додајући и своје надање да ће овакви догађаји и парохијски дом заиста бити друга кућа младима. Тихомир Костић, парохијски ђакон ивањички
Исповест намесништва пожешко-ариљског у Брекову
У петак шесте недеље Часног поста свештенство овог намесништва сабрало се на братском састанку у Храму Светог Николаја Мирликијског у Брекову, овом дивном планинском живописном селу ариљске општине. Пре него што ће сви окупљени свештеници заједничарити на Светој Литургији Пређеосвећених Дарова приступили смо Светој тајни Исповести коју је обавио Архимандрит Тимотеј, игуман Манастира Вазнесења. Светом Литургијом началствовао је старешина пожешке цркве протојереј Божо Главоњић, а саслуживали су му протојереј Милан Поповић, парох прилипачки, протонамесник Дарко Несторовић, парох ариљски, као и ђакон пожешки Дарко Глукчевић. Надахнутом беседом свима сабранима обратио се домаћин, јереј Александар Каранац, парох брековачки који је говорио на тему: „Богослужења страсне седмице као најава Васкрсења Христовог“, обрзложивши тему дивним историјско-богословским приступом, уз изражен пастирски осврт на централне моменте. Након Литургије уприличена је трпеза љубави у црквеној сали покрај храма. Поздравно слово и конструктиван разговор са свештенством водио је Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић. Ово сабрање завршили смо укрепљени, а са надом да ћемо крај поста привести у миру и са великом радошћу дочекати Васкрс. Ђакон пожешки Дарко Глукчевић
Ибарске новости: Протојереј Александар Шмеман, “Лазарева субота – Врбица“
„Бeше пак неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њене. Онда сестре послаше к њему говорећи: „Господе, ево болује онај кога ти љубиш.” А када чу Исус, рече: „Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу.” А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара. (…) Када пак дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу. А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест стадија. И многи од Јудејаца беху дошли Марти и Марији да их теше за братом њиховим. Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њега, а Марија сеђаше дома. Онда рече Марта Исусу: „Господе, да си ти био овде, не би умро брат мој. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог.” Рече јој Исус: „Васкрснуће брат твој.” Марта му рече: „Знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан.” Исус јој рече: „Ја сам васкрсење и живот: који верује у мене ако и умре, живеће. И сваки који живи и верује у мене неће умрети вавек. Вјерујеш ли ово?” Рече му: „Да, Господе! Ја верујем да си ти Христос Син Божији који долази у свет.” И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: „Учитељ је дошао и зове те.” Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему. Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где га срете Марта. А Јудејци, који беху са њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче ондје. А Марија, чим дође гдје беше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат. Онда Исус, кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди, и рече: „Где сте га метнули?” Рекоше му: „Господе, дођи да видиш.” Исусу ударише сузе. Онда Јудејци говораху: „Гле, како га љубљаше.” А неки од њих рекоше: „Не могаше ли овај који отвори очи слепоме учинити да и овај не умре?” А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то беше пећина, и камен лежаше на њој. Исус рече: „Склоните камен!” Рече му Марта, сестра умрлога: „Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.” Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божију? Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: „Оче, благодарим ти што си ме услишио! А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме ти послао.” И ово рекавши, викну громким гласом: „Лазаре, изађи напоље!” И изађе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: „Раздрешите га и пустите нека иде.” Онда многи од Јудејаца који беху дошли Марији, видевши шта учини Исус, повероваше у њега.“ Живимо у свету, у државама које су се у великој мери одрекле Бога, које су искључиво занете саме собом, које стално стрепе за своју власт, силу, моћ и победу. У том свету готово и да нема више места за Божју љубав, Божју светлост и Божју радост. Али, гле, на тај јединствени дан, на Цвети – док стојимо у препуним црквама – опет и опет одјекује оно исто царско „Осана!“, и ми изнова говоримо себи и свету око себе, и сведочимо: није умрло, није нестало, није ишчезло са лица земље Царство Христово које је тако јарко засијало у тај дан у Јерусалиму. На Цвети се обраћамо изнова Богу говорећи: Ти си наш једини цар, ми знамо и верујемо и исповедамо да ће победити Царство Твоје љубави, Царство Твоје победе над грехом, злом и смрћу, и знамо да нам радост те вере нико одузети не може. И премда људи све своје наде полажу на силу и насиље, и премда људи верују само у оружје, затворе и страх – победиће Царство Твоје! И премда људи муче друге људе – победиће Царство Твоје! Амин, нека тако буде! Непосредно пре васкрсења Лазаревог, Јеванђеље вели да се Господ Исус Христос заплакао. Слушајући потресне јеванђелске речи које описују овај догађај увиђамо да Христос плаче зато што је у смрти свог пријатеља сагледао тријумф смрти у свету, смрти коју Бог није створио, а која је загосподарила и господари светом, затровавши свеколики живот и претворивши га у бесмислено смењивање дана, који се неумитно урушавају ка пропасти. И, гле, ево Христове заповести: „Лазаре, изиђи напоље!“. То је изазов који Христос упућује смрти. То је заповест којом Христос објављује рат смрти. То су речи којима Христос објављује да сама смрт мора бити умртвљена и уништена. То је чудо љубави која тријумфује над смрћу. Да би уништио смрт и њену тмину, сам Христос – а то значи сам Бог, сама Љубав, сам Живот – силази до гроба Лазаревог, силази да би се тамо лицем у лице срео са смрћу, да би је разрушио, да би нам даровао вечни живот за који нас је саздао Бог. Сутрадан је Христос ушао у Јерусалим праћен радошћу и народним клицањем „Осана, Сину Давидову, цару нашем“, јер је у поворци заједно са Христом у Јерусалим улазио и Лазар који је четири дана провео мртав у гробу. Протојереј Александар Шмеман, Тајне празника Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 24. април 2024. године
Лучани: Квиз “Васкрс у срцу“
У петак 26. априла 2024. лета Господњег у Средњој школи “Драгачево“ у Лучанима одржан је по други пут меморијални квиз “Васкрс у срцу“. Реализује се у знак сећања на нашу уснулу вероучитељицу Марину Луковић. Идејни творци квиза, професори Милан Селенић и Ивана Чапрић почели су припреме почетком марта. Свесрдну помоћ имали смо од наше колегинице Катарине Сатарић. Од почетка нас је водила идеја да је Васкрс, пре свега, празник победе и живота, као и заједништва. Ипак, квиз смо желели и да унапредимо, да спојимо лепо и корисно, теолошку мисао и књижевну реч. Овога пута осмислили смо четири игре: питалице, васкршњи тематски блок, православну укрштеницу и објашњавање задатих појмова. Екипа је било четири. Свака је имала свог капитена и реквизит као знак распознавања у јављању. Победничка екипа, одељење 2-4, добила је симболичне поклоне. Васкрс у срцу, Васкрс у речи и делу, у сваком нашем кораку. Вероучитељ Милан Б. Селенић
Ново издање Епархије жичке: Василије Васиљевич Болотов, „Историја Цркве у периоду Васељенских сабора: историја богословске мисли“
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Г. др Јустина настављa се богата традиција издавачке делатности Епархије жичке. Наша нова издања биће у домену теологије, историје, културе, философије, психологије, историје уметности као и у области савремених тема актуелних за мисионарску делатност Цркве. Такође, издавачка делатност Епархије жичке ће подразумевати превођење књига са руског, грчког, старогрчког, латинског, енглеског, немачког и француског језика. Акценат ће свакако бити на оригиналним издањима, али једнаку пажњу ћемо посветити квалитетним и потребним преводима светоотачке литературе и капиталних дела са наведених језика. Делатност на овом пољу ће подразумевати и остваривање сарадње са музејима, архивима и другим културним и научним институцијама на територији Епархије жичке, као и сарадњу са Високошколским установама из Републике Србије и региона. На овај начин надамо се да ћемо читаоцима приближити важне теме из светотајинског живота Цркве као и многе друге теме из других области хуманистичких наука. Након неколико оригиналних издања произашлих из пера свештенства Епархије жичке, ЕУО Епархије жичке објављује друго допуњено и исправљено издање књиге „Историја Цркве у периоду Васељенских сабора: историја богословске мисли“ Василија Васиљевича Болотова (1853-1900). У питању је књига која је током година, од свог првог издања 2006. године постала неизоставна за изучавање догматског и патристичког богословља на високошколским богословским училиштима наше помесне Цркве. Основни текст књиге представљају ауторизована предавања професора Болотова из периода 1885. па све до 1900. године која су издата литографски. Као допуна тексту унете су многобројне и по обиму значајне деонице из личних белешки Василија Васиљевича Болотова као и одређене деонице са његових предавања где су забелешке хватали студенти. Материјал обухвата тријадолошке, христолошке и иконоборачке спорове којима се Болотов континуирано бавио годинама кроз бројна предавања. Специфичну одлику излагања у овим предавањима В. В. Болотова представља чињеница да је читав низ грчких (понекад и латинских) израза, а понегде и дугих тирада које су унете у текст остављено без превода. У првом издању ти страни елементи обично се замењују преводом на руски језик, са којег су преведене на српски. Међутим упркос труду многе деонице, посебно везане за иконоборство, остале су непреведене. У нашем другом, допуњеном и редизајнираном издању унете су исправке појединих термина, имена и одређених ортографских грешака. Такође, непреведене деонице на грчком језику сада су преведене и унете у фусноте. Надамо се да ће овако уређене олакшати теолозима ишчитавање и потпуније разумевање овог веома важног богословског штива. Штампајући друго издање В.В. Болотова настављамо издавачку делатност на темељима старијег издаваштва, истовремено гледајући ка будућности, обзиром да су у припреми и нова издања која ће, надамо се, бити занимљива како теолозима тако и широј читалачкој публици. Уредник издавачке делатности Епархије жичке протојереј др Слободан Јаковљевић
Васкршња продајна изложба у Сирчи и Витковцу
У уторак 23. априла 2024. односно четвртак 25. априла 2024. године у основним школама у селима Сирча и Витковац код Краљева традиционално је одржана васкршња изложба продајног карактера. Сав новац који су ученици зарадили продајом експоната биће искоришћен за одлазак ученика на излет у неке од светиња наше Епархије. У ОШ ,,Јован Цвијић“ у Сирчи традиционална Васкршња продајна изложба је отворена у уторак 23.4.2024. у холу школе. Изложбу је отворио директор школе Иван Радосављевић, а заједно са ученицима свих разреда, директором, учитељицама и разредним старешинама организовао вероучитељ Филип Зеленовић. Одзив родитеља и посетилаца приредбе био је велики, а за њих је изведен пригодан програм, који су приредили ученици трећег разреда. Свечаности је присуствовао и парох сирчански, јереј Стефан Медар. Продајом ученичких радова сакупљено је знатна сума новца. Прикупљена средства биће утрошена на организацију посете ученика ове школе неким од светиња Епархије жичке. У ОШ ,,Бранко Радичевић“ у Витковцу Васкршња изложба је отворена у четвртак 25.4.2024. Пошто је време било лепо и пријатно, штандови за продају били су постављени напољу у школском дворишту. Ученици свих разреда из матичне школе и истурених одељења учествовали су у припреми радова за продају, а у томе су им помогли учитељице, разредне старешине и вероучитељи Иван Радојичић и Филип Зеленовић. Родитељи из Витковца и околних села дошли су да подрже своју децу и помогну им да сакупе средства за путовање на Српску Свету Гору—Овчарско-кабларске манастире и Овчар Бању. Ученици су успели да сакупе довољно новца за путовање, а директорка школе, Зорана Андрић, захвалила се колегама и родитељима који су дошли и подржали ову акцију. Ученици обе школе били су веома креативни у изради радова. Поред разнобојних васкршњих јаја од свих материјала, биле су ту и корпице, честитке, ликовни радови, слатки пакетићи. Родитељи су све присутне госте припремили пригодно посно послужење. Међутим, оно што је ове године новина јесте коришћење модерних технологија у изради експоната. Наставник информатике, технике и технологије у обе школе, Милорад Пантовић, је са ученицима виших разреда на 3Д штампачу моделирао неколико сталака за чуваркућу са именима школа. Уживајући у пролећу и припремајући се за Празник над празницима, не можемо а да се не присетимо речи Светог Аве Јустина: ,,Овај свет постаје миомирисно пролеће Вечности. То је учинило Васкрсење Господа Христа.“ Вероучитељ Филип Зеленовић
Исповест свештенства Архијерејског намесништва трнавског
Дана 24. априла 2024. године Господње, свештенство Архијерејског намесништва трнавског сабрало се у Храму Благовести Пресвете Богородице у Трнави крај Чачка, како би приступило Светој тајни Исповести. Свештенство је исповедао умировљени протојереј-ставрофор Милован Киковић. Након Свете тајне Исповести, Свету Литургију Пређеосвећених Дарова служио је парох заблаћки протојереј-ставрофор Радован Стевановић, уз саслужење пароха успењског протојереја Војислава Рисимовића и пароха атеничког протојереја Александра Грујовића . По завршетку Свете Литургије Пређеосвећених Дарова, старешина Храма Благовести Пресвете Богородице у Трнави, протојереј Милан Тодорић позвао је у Христу браћу да се послуже на трпези љубави, у току које је Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров поздравио сву у Христу братију и упознао их са свим важним дешавањима из претходне године у намесништву трнавском. Чтец Филип Нешковић
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Храму Свете Тројице у Краљеву
У пету недељу Часног поста, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Преосвећеном Епископу саслуживали су: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Свете Тројице протојереј Мирољуб Попадић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, протојереј Новица Благојевића, протојереј Миломир Радић, протојереј Мирослав Андрић, протојереј Радован Парезановић, протојереј Милутин Балтић, јереј Ненад Ивановић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. У надахнутој беседи, Епископ Јустин је нагласио да нас Црква на овај дан подсећа да без жртве не можемо наследити Царство небеско. Без жртве не можемо доживети страдања и омаловажавања Господа Славе, Који је ради нас и ради нашега спасења дошао на земљу, да спаси нас, пале људе. Епископ је истакао да су апостоли задобили благодат жртвом, не само зато што су ишли за Христом и гледали Његова чудеса, него што су били послушни. Тако су и Света Марија Египћанка и разбојник на крсту пример покајања, али и пример велике љубави, јер имали су у Господа велико поверење. У току Свете Литургије, Епископ Јустин је рукоположио вероучитеља Ненада Петровића у чин ђакона. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку Свете Литургије уприличена је трпеза љубави. Ђакон Горан Вучковић