„Бeше пак неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њене. Онда сестре послаше к њему говорећи: „Господе, ево болује онај кога ти љубиш.” А када чу Исус, рече: „Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу.” А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара. (…) Када пак дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу. А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест стадија. И многи од Јудејаца беху дошли Марти и Марији да их теше за братом њиховим. Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њега, а Марија сеђаше дома. Онда рече Марта Исусу: „Господе, да си ти био овде, не би умро брат мој. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог.” Рече јој Исус: „Васкрснуће брат твој.” Марта му рече: „Знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан.” Исус јој рече: „Ја сам васкрсење и живот: који верује у мене ако и умре, живеће. И сваки који живи и верује у мене неће умрети вавек. Вјерујеш ли ово?” Рече му: „Да, Господе! Ја верујем да си ти Христос Син Божији који долази у свет.” И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: „Учитељ је дошао и зове те.” Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему. Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где га срете Марта. А Јудејци, који беху са њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче ондје. А Марија, чим дође гдје беше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат. Онда Исус, кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди, и рече: „Где сте га метнули?” Рекоше му: „Господе, дођи да видиш.” Исусу ударише сузе. Онда Јудејци говораху: „Гле, како га љубљаше.” А неки од њих рекоше: „Не могаше ли овај који отвори очи слепоме учинити да и овај не умре?” А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то беше пећина, и камен лежаше на њој. Исус рече: „Склоните камен!” Рече му Марта, сестра умрлога: „Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.” Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божију? Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: „Оче, благодарим ти што си ме услишио! А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме ти послао.” И ово рекавши, викну громким гласом: „Лазаре, изађи напоље!” И изађе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: „Раздрешите га и пустите нека иде.” Онда многи од Јудејаца који беху дошли Марији, видевши шта учини Исус, повероваше у њега.“
Живимо у свету, у државама које су се у великој мери одрекле Бога, које су искључиво занете саме собом, које стално стрепе за своју власт, силу, моћ и победу. У том свету готово и да нема више места за Божју љубав, Божју светлост и Божју радост. Али, гле, на тај јединствени дан, на Цвети – док стојимо у препуним црквама – опет и опет одјекује оно исто царско „Осана!“, и ми изнова говоримо себи и свету око себе, и сведочимо: није умрло, није нестало, није ишчезло са лица земље Царство Христово које је тако јарко засијало у тај дан у Јерусалиму. На Цвети се обраћамо изнова Богу говорећи: Ти си наш једини цар, ми знамо и верујемо и исповедамо да ће победити Царство Твоје љубави, Царство Твоје победе над грехом, злом и смрћу, и знамо да нам радост те вере нико одузети не може. И премда људи све своје наде полажу на силу и насиље, и премда људи верују само у оружје, затворе и страх – победиће Царство Твоје! И премда људи муче друге људе – победиће Царство Твоје! Амин, нека тако буде!
Непосредно пре васкрсења Лазаревог, Јеванђеље вели да се Господ Исус Христос заплакао. Слушајући потресне јеванђелске речи које описују овај догађај увиђамо да Христос плаче зато што је у смрти свог пријатеља сагледао тријумф смрти у свету, смрти коју Бог није створио, а која је загосподарила и господари светом, затровавши свеколики живот и претворивши га у бесмислено смењивање дана, који се неумитно урушавају ка пропасти. И, гле, ево Христове заповести: „Лазаре, изиђи напоље!“. То је изазов који Христос упућује смрти. То је заповест којом Христос објављује рат смрти. То су речи којима Христос објављује да сама смрт мора бити умртвљена и уништена. То је чудо љубави која тријумфује над смрћу. Да би уништио смрт и њену тмину, сам Христос – а то значи сам Бог, сама Љубав, сам Живот – силази до гроба Лазаревог, силази да би се тамо лицем у лице срео са смрћу, да би је разрушио, да би нам даровао вечни живот за који нас је саздао Бог. Сутрадан је Христос ушао у Јерусалим праћен радошћу и народним клицањем „Осана, Сину Давидову, цару нашем“, јер је у поворци заједно са Христом у Јерусалим улазио и Лазар који је четири дана провео мртав у гробу.
Протојереј Александар Шмеман, Тајне празника
Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“
петак, 24. април 2024. године