“Светлост Петровског поста“, протојереј Александар Шаргунов
У Православној Цркви од давнина постоје четири поста. Два посвећена Господу – Божићни и Велики. Они нас припремају за примање новог живота Оваплоћеног и Распетога Христа. И два – Успенски и Петровски – показују какав је плод принело дело Христово у „зачецима нове твари“ – Божијој Мајци и првоврховним апостолима. Усред свих молитви и свих постова Цркве је Крст Христов, Христова и наша победа над смрћу. После празника Педесетнице и Свих светих, ми ступамо у Петровски пост, да би нам било дато да благодатно сазнамо да ми припадамо Светој Саборној и Апостолској Цркви и да се можемо приопштити крсној љубави Христовој, гледајући на подвиг апостола Петра и Павла. „Угледајте се на мене, као ја на Христа“, – каже нам апостол Павле. Постарајмо се да у току овог времена узмемо на себе труд према својим могућностима (ко колико може примити), – да прочитамо са молитвом две Саборне Посланице апостола Петра и четрнаест Посланица апостола Павла, као што се у току Часног Поста благочестиви хришћани труде да прочитају читаву Библију, да би се ум просветио, како каже преподобни Серафим, разумевањем Божанских Тајни. А у Страсној Седмици се по уставу Цркве после богослужења чита Четверојеванђеље. Цркви је дато све што је Христово, но она је дужна да прође кроз све што је Христос прошао и најпре да њега исповеди Богом. Од када је Петар први изрекао речи, које се непрестано чују на земљи: „Ти си Христос, Син Бога Живога“ – сваки од нас их пред причешћем произноси и од тада Господ му открива блаженство примања ове светлости не од плоти и крви, него од Оца. Но оно што Спаситељ још не говори је оно што Петар не може у то време примити – од Његове Плоти и Крви, од Плоти и Крви Христове Отац даје онај Дух, без кога се Петар не може не стидети, исповедајући Га пред људима. Како се може бити сведоком Божијим, а да се претходно не буде крштено огњем? Од самог почетка он је са вером и љубављу оставио лађу и мрежу са богатим уловом, и родитељски дом, и пошао за Христом. И за ову његову љубав и веру, било му је дато откровење од Оца и радост на гори Преображења. Са вером и љубављу он се решио да иде по води ка Христу, али видевши силне таласе, уплашио се и почео да тоне, а Господ му је рекао: „Зашто се уплаши маловјерни?“ У његовом следовању за Господом све време се откривају нове дубине живота и смрти, смењују се порази и победе. Када Спаситељ говори о жртви, о жртвеном путу, о тајни спасења која превазилази сваки разум, многи од Његових ученика узвикују: „ Како овај може дати нама тијело своје да једемо?“ (Јн. 6, 52). Нико неће крсно страдање и зато су многи ученици отишли од Њега, као што се каже у Јеванђељу. И када Господ, видећи збуњеност свих, па чак и најближих ученика, пита Дванаесторицу: „Да нећете и ви да одете?“ – тада Петар, побеђујући малодушност вером и љубављу, одговара: Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш ријечи живота вјечнога“ (Јн. 6, 68). Међутим он треба да сазна за љубав до краја и да до краја сазна за несавршенство своје љубави. Људска љубав може бити директно супротна истинској љубави, чак и када је окренута ка Христу. Када Петар сазнаје о предстојећим Крсним страдањима Господа, испунивши се састрадавањем према Христу, умољава: Да не буде тога са Тобом, милосрдни Господе!“ – чује одговор: „Иди од Мене сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско“ (Мт. 16, 23). Истим речима је раније Христос одбацио ђавола, када Му је овај предложио, искушавајући га, да влашћу и чудом, а не љубављу све привлачи себи. Људска љубав, ма колико она била ватрена, може се изненадно окренути у нељубав, издајство, одрицање од вољенога. У трикратном одрицању од Христа, када Га бију и пљују на Њега, и воде Га на саслушавања и ислеђивања, и Петар каже: „Не знам овог човека“, ми видимо сву страшну стварност овог догађаја. Зар он није недавно говорио од свег срца: „Ако се и сви одрекну од Тебе, ја се никада нећу одрећи?“ И када по Васкрсењу Господ пита Петра: „Симоне Јонин љубиш ли Ме више него ови?“ – Петар већ не поредећи се ни са ким, просто одговара: „Да, Господе, Ти знаш да те волим“. Три пута одриче се од својега Господа и три пута му Господ даје могућност да понови своју љубав: „Ако Ме љубиш, – каже Господ, – ако си сазнао како се на самом делу достиже љубав, напасај овце и јагањце из Мојег стада“ (Јн. 21, 15 – 17). Само љубављу према другима, за које је Христос положио Свој живот, ми можемо доказати да волимо Христа. Но ова три пута изјављивана љубав на језеру Тиверијадском, још није љубав до краја. Господ му каже да ће доћи дан, када ће раширити руке своје и други ће га опасати и одвести куда не жели, знаменујући тиме, каквом ће смрћу Петар прославити Бога. Ово ће се десити зато што ће Петар на крају сазнати тајну љубави. Када Дух Свети у дан Педесетнице сиђе на апостоле, Петар ће примити савршено нову љубав – ону, која је и код Самога Христа. Љубав, која ће му омогућити да да свој живот за Онога, Кога он љуби. Он у тој љубави и није највећи, но он ће такође поћи на крст и замолиће да га прикују наопако на крст, зато што је недостојан да умире као Господ. Тако ће Петар прославити Агнеца, и јагањци ће дознати не само речима, шта им је написао Њихов Пастир: „Но, пошто ви учествујете у Христовим страдањима, радујте се“. И дати Духу Светом да открије кроз његову проливену крв великолепије непорочног Агнеца Божијег, закланог пре стварања света. Таквим ће бити његово блаженство – првог човека на земљи, који је исповедио Христа Сином Божијим, и чуо: „Блажен си Симоне, сине Јонин! Јер тијело и крв не открише ти то , него Отац мој који је на небесима“ (Мт. 16, 17). И Петар, три пута одрекавши се Христа у време Његовог страдања, осмелио се да
После 180 година освештан и подигнут Крст на нови храм у Ужицу
Крст је чувар васцеле васељене, Крст је лепота Цркве, Крст је сила царева, Крст је потпора верних, Крст је слава ангела и рана демонима (светилан Воздвижења). У суботу, 13. јуна 2020. године, у предворју Недеље свих Светих, на Оданију празника Силаска Светог Духа на апостоле, у граду Ужицу, у делу града који се назива Крчагово, збио се један историјски догађај. Након 180 година, град Ужице ће добити нови храм – храм посвећен Пресветој Богомајци Марији. Тачније, њеном Покрову. Управо се на том и таквом храму, и свима онима који се сабраше у њему знаменова светлост лица Господњег (Псалам 4). Под Покровом (покровитељством) Пресвете Богородице Марије, Епископ жички господин Јустин, уз саслуживање свештенства Цркве у Ужицу, уз присуство чланова црквеног и грађевинског одбора, Секретара Председника Републике Србије господина Николе Селаковића, градоначелника града Ужица господина Тихомира Петковића, представника власти, јавних и приватних предузећа, приложника, добротвора, осталих званица и многобројног народа, освештао је часни и животворни Крст Господњи. Први пут након 180 година, символ победе над смрћу је подигнут на куполу новог храма у Ужицу. По благослову Епископа, мноштву народа који се сабрао, обратио се Секретар Председника Републике Србије господин Никола Селаковић. У беседу, он је истакао своју недостојност и част на благослову да руководи грађевинским одбором и радовима. Заблагодарио је Преосвећеном Епископу, свештеницима, управи града, руководиоцима фирми, и свима који су приложили свој дар за подизање храма. Преносимо његове речи: „У име Оца и Сина и Светога Духа. Преосвећени Владико, свештенство, градоначелниче, челници, директори, приложници овог Светог Храма, имам част, да Вам се обратим као председник грађевинског одбора за изградњу овог храма. Ужице је од времена Светог кнеза Лазара имало Цркву Ружицу, чији су остаци уклоњени крајем 80-их година прошлог века. Уклонивши последњи камен најстарије богомоље, означен је почетак бола и страдања народа, које је трајало две деценије. Након 180 година, и изградње Цркве Светог Ђорђа, дочекан је овај велики и посебан дан. Посвећујући храм Пресветој Богородици, то јест, Њеном покрову, управо надокнађујемо претходне три деценије, од уклањања последњих остатака Цркве Ружице. Јединственији, јачи и сабрани поново се враћамо на спасоносан пут. Србима то није тешко. Поред Светога Саве, Светога Лазара, Светог Милутина, Архиепископа Арсенија, Максима и Василија Острошког није тешко препознати и вратити се на прави пут. Пре три године смо осветили темеље овог храма, а данас, на Покровски храм, подижемо Христово крстоносно знамење, које ће светлети над Крчаговом, Ужицем и целим овим крајем. Освећење храма и крста неће бити потпуно ако не уздижемо сами себе. Да би то било могуће, морамо се сетити речи блаженопочившег патријарха Павла. На питање када ће нам бити боље, он је одговорио: „Кад ми будемо бољи!“ Молимо се Господу Исусу Христу и Богомајци, да погледају на српски народ на Косову и Метохији, Републици Српској и у Црној Гори. Ни један други крај не осећа бол, страдање и патњу народа у Црној Гори као народ нашега краја, јер смо се ми населили из тих крајева. На гнев, тиранију, одговарамо подизањем храмова и молитвом, као што су то радили наши преци. А они су вредно, марљиво и много радили. Поред тога, оно што су нам оставили јесте то да: без Бога ни преко прага! Надамо се да пре завршетка аутопута до Ужица дочекамо завршетак храма. Мимо свега тога, да се из дана у дан, месеца у месец, године у годину, окупљамо и да ово свето место постане ново сабиралиште људи. Да што више буде деце! Да никад не заборавимо ко смо, шта смо и због чега смо на земљи! Да смо сложнији, умноженији и обоженији. Многољетије драги Владико, да дуго водите и управљате Жичком епархијом.“ Похваливши свештенство Цркве у Ужицу, Секретар Председника Републике, Преосвећеном Епископу Јустину је уручио панагију са ликом Пресвете Богородице, а у име своје породице уручио је патерицу. Преосвећени Епископ господин Јустин се захвалио свима. На речи Секретара Председника Републике, Епископ је имао само речи хвале. Пред мноштвом народа који се сабрао, Преосвећени Владика је истакао да имају прилику да виде све светиње на једном месту: „Крст, који ћете целивати, а који ће се касније подићи, Црква посвећена Пресветој Богомајци, а истој тој Цркви је Глава Христос. Све светиње на једном месту. Управо у таквој светињи да будемо савршени као што је Отац Наш небески.“ Преосвећени Епископ је испричао један догађај са блаженопочившим патријархом Павлом, у коме је патријарх (тадашњи Епископ рашко-призренски) пронашао крст код Призрена из 19. века. На том крсту је писало: „Крст од сиротиње велике и мале“. Сведочећи Бога, нико није миљеник овога света. Свако ко живи по Богу биће гоњен, сиротиња и велика и мала. Управо ће таква сиротиња, са својим челницима, кренути у овај велики подухват, који је само увертира у оно што се треба збити. Да заблагодаримо Богу и да Га молимо да будемо сиромашни духом, да будемо смирени и испуњени љубављу, да се молимо за оне које устају и кидишу на Цркву. Сиротиња велика и мала, која се одрекла много тога, не да светиње. Не дамо Светиње! Да нас Бог руководи ка Царству небеском, поручио је Епископ Јустин. Захваливши старешини храма протојереју-ставрофору Ивану Деспићу на пожртвованости, Владика се захвалио и свима који су помогли, и који и даље помажу, изградњу велелепног храма – града који на гори стоји. Након освећења Крста, и његовог постављања на куполу храма, уприличена је свечана гозба љубави за сав присутни народ. Крсту Твоме клањамо се Владико, и Свето Васкрсење Твоје певамо и славимо! Дипл. теолог Јовица Стефановић
Навечерје празника Светог мученика Јустина Философа и Преподобног Јустина Ћелијског
Дана 13. јуна 2020. године, уочи прве недеље по Педесетници у којој се сећамо свих Светих угодника Божијих, ове године се кроз минејску службу помињу међу Светима Јустин Мученик и Философ и Преподобни Јустин Ћелијски. Празничној вечерњој служби у Храму Светог Саве у Краљеву присуствовао је Епископ Јустин, коме је овај празник уједно и имендан. Владика је испред молитвене заједнице свештенства и верног народа благословио петохлебницу. Након службе, у Епископском двору је приређено послужење које је протекло у пријатном разговору. Протонамесник Александар Р. Јевтић
Братски састанак и исповест свештенства Архијерејског намесништва трнавског
Дана 12. јуна 2020. године, пред почетак Апостолског поста, свештенство Архијерејског намесништва трнавског сабрало се у Храму Вазнесења Господњег у Чачку да би приступили Светој тајни исповести. Свештенство је исповедао протојереј-ставрофор Милован Киковић. Након Свете тајни исповести служена је Света Литургија на којој је началствовао старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку протојереј Марко Мирковић, уз саслужење протојереја Владана Милосављевића, старешине Храма Светог кнеза Лазара у Љубићу, јереја Николе Вукобрата, старешине Храма Успења Пресвете Богородице у Чачку, јереја Богдана Митровића, јереја Влада Капларевића, старешине храма Свете великомученице Марине у Атеници, као и ђакона чачанског др Ђорђа Петровића. По завршетку Свете Литургије, архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров и старешина Храма Вазнесења Господњег протојереј Марко Мирковић, позвали су браћу у Христу да се заједно послуже на трпези љубави у свечаној сали парохијског дома Саборне цркве. Поред умировљених свештеника, братском састанку присуствовали су и сви свештеници архијерејског намесништва трнавског. Текст и фотографије: вероучитељ Ђорђе Чоловић
Исповест свештенства ужичког намесништва
У четвртак прве недеље по Силаску Светога Духа на апостоле, у Храму Светог Преображења Господњег на Златибору, одржана је Света тајна исповести за свештенослужитеље ужичког намесништва. Исповедник је био архимандрит Данило из Манастира Дубраве. Након Свете тајне исповести одслужена је и Света Божанствена Литургија на којој је началствовао намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић. Оцу Милошу су саслуживали протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, протојереј-ставрофор Милић Драговић, протојереј Миливој Илић, протојереј Давид Селаковић, протојереј Владимир Дуканац, јереј Милан Мијаиловић, јереј Јован Стојковић и јереј Марко Ерић као и ђакони Александар Тимотијевић и Богдан Милић. Јереј Марко Ерић обратио се пригодном беседом својој сабраћи свештеницима и окупљеном верном народу истакавши важност покајања за нас православне хришћане. По речима оца Марка, покајање, поред Светог Причешћа, представља један од сигурних путева који нас воде ка заједници са нашим Спаситељем. По завршетку Свете Литургије, старешина храма Светог Преображења Господњег на Златибору јереј Ненад Ивановић, са својим сабратом протојерејем Давидом Селаковићем, уприличио је трпезу љубави у сали парохијског дома. Том приликом се братству свога намесништва обратио намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић. Он је представио нову сабраћу која су се у претходној години придружила нашем намесништву. Намесник је такође истакао да се доста свештеника истакло у градитељским радовима, као и да сви свештеници савесно испуњавају своје парохијске обавезе. Ђакон ужички Александар Тимотијевић
Најава: Освећење и постављање крста на Храм Покрова Пресвете Богородице у Крчагову (Ужице)
Духовски уторак у Храму Светог Саве у Краљеву
„Јер где су два или три сабрани у име моје, онде сам и ја међу њима“ (Мт 18, 20). Владика Јустин је цитирајући наведене Христове речи отпочео своје пастирско обраћање сабрању верних. Владика нас је тим речима подсетио да се наша вера пројављује кроз заједницу и као заједница једних са другима и са Богом – у природи наше вере је да нас позива на литургијски сусрет у Цркви. Преносимо Владикину проповед: „Доћи у Цркву на Литургију, на јутарње молитве, да се запали свећа, доћи у Цркву поподне када се враћамо са посла, да целивамо иконе и запалимо свећу за дом свој, велика је ствар. Господ све то види и све цени. Долазимо у Цркву да се ослободимо својих тешкоћа, да се усавршимо, да се најпре очистимо, јер не може човек да се усаврши уколико се најпре није очистио. А Дух Свети, је тај који све у свему дела и који нам помаже у свим нашим корацима ка савршенству и ка Царству небеском. Стога када одлазимо са Литургије певамо: „Видесмо светлост истинску, примисмо Духа Светога, нађосмо веру истиниту, нераздељивој Тројици се клањамо јер нас је Она спасла.“ Тај Дух истинити, тај Дух Божији, примамо у Светом Причешћу, тј. у сједињењу са Телом и Крвљу Господа Исуса Христа. Он све делује, све се Њиме усавршава. Он је тај животворни Дух који исцељује, који утврђује и који упућује на свако добро дело. Заиста је велики овај дан! У понедељак почињемо да бројимо седмице од Духова, и по томе видимо колико је значајан овај празник силаска Светога Духа на Цркву Божију. Нека Дух Божији, Дух Истине и животворни Дух посети све нас, и наше породице и нашу Отаџбину и нека нас све води и руководи ка Царству небескоме. Амин!“ Владика је ове изговорио на Светој Литургији коју је служио трећега дана празника Свете Тројице у Храму Светога Саве у Краљеву. На Светој Литургији Владики су саслуживали сви свештеници и ђакони братства Храма Светога Саве. Литургијско појање у византијском напеву предводио је појац, г-дин Иван Трајковић. Овим литургијским слављем смо полако почели да се опраштамо од Пентикостара и да прелазимо у онај део годишњег круга богослужења који се остварује кроз употребу Октоиха и месечних Минеја. Ђакон Стефан Милошевски
Слава Храма Свете Тројице у Краљеву
На дан када славимо рођендан Цркве Божије, силазак Светог Духа на Апостоле, Његово Преосвештенствo Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Старом храму у Краљеву, уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара ЕУО-а, архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, старешине Светотројичног храма протојереја-ставрофора Јована Ђорема, старешине Храма Светог Саве у Краљеву протојереја Радоја Санда, протонамесника Марка Петровића, војног свештеника јереја Владимира Благојевића, протонамесника Мирољуба Попадића, јереја Владимира Јовановића, протођаконâ Александра Грујовића и Милутина Балтића. Уз мноштво благоверних Краљевчана био је и градоначелник Краљева г. Предраг Терзић са својим сарадницима, припадници Војске и Полиције, представници многих предузећа и културно-уметничких друштава, као и многи други. Да радост празника буде већа, потрудио се и хор “Свети Архиђакон Стефан“ из Краљева. Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља уследила је беседа Владике Јустина, у којој је нагласио да се на данашњи дан извршио домострој Спасења. Господ је ниспослао Духа Светога, у виду огњених језика на своје ученике, апостоле. Данас нас је Дух Свети сабрао у овај храм, да и ми примимо Духа Светога, да се обучемо у силу са висине, јер сви ми смо приликом крштења и миропомазања примили Духа Божијег. У овоме свету је тешко опстати и бити човек. Повремено се удаљимо од Господа Бога. Данас је дан када иштемо Духа Утешитеља, Духа Истине, Духа Мудрости, да нас подржи, да нас оснажи, да нам да оружје духовно кроз Свете Тајне у Цркви Божијој. Оно је опробано. Користили су га светитељи Божији и њиме задобили светост, спасли се. Свако ко се спасао од греха, смрти и ђавола, тамо је где су свети, а ако смо тамо где су свети, онда смо и ми свети. Велика је тајна побожности, велику тајну Господ крије у Цркви Својој и свако ко хоће да проникне у ту тајну мора да буде њен судеоник. То се може само у Цркви где обитава Истинити Бог, Који је Глава Цркве. У Цркви Дух Свети чини све оно што нам је на корист, за спасење наше – поручио је Владика. Током Литургије Епископ Јустин одликовао је јереја Мирољуба Попадића чином протонамесника, а ђакона Милутина Балтића чином протођакона. Након ломљења славског колача уследила је трпеза љубави. Братство Храма Свете Тројице у Краљеву даривало је крст блаженопочившег Патријарха Павла г. Обраду Лазовићу за сав несебичан труд, који је током година учинио и још чини у Старом храму у Краљеву. Протођакон Милутин Балтић
Празник Силаска Светог Духа на апостоле – слава града и храма у Горњем Милановцу
„Благословен јеси Христе Боже наш, Који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти!“ Дана 07. јуна Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу прославила је своју храмовну славу – празник Силаска Светог Духа на Апостоле. Овај празник је, такође, слава града Горњег Милановца. Прослава је започела 06. јуна празничним вечерњим богослужењем и свечаном литијом централним улицама града, уз учешће представника локалне власти, школа, вртића, војске, спортских клубова и верног народа на челу са председником општине господином Дејаном Ковачевићем. Верни народ се сабрао у великом броју да се молитвено и свечано захвали Господу. Литију је предводио протонамесник Драган Ђорем, архијерејски намесник таковски са свештенством. По завршетку литије, испред храма, приређен је богат културно-уметнички програм. Старешина цркве протојереј Миодраг Анђелић поздравио је градске власти и сав благочестиви народ честитајући свима славу. На сам празник, Светом Литургијом началствовао је протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, а саслуживали су: протонамесник Драган Ђорем, архијерејски намесник таковски, протојереј Марко Мирковић, старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку, протојереј Миодраг Анђелић, старешина цркве у Горњем Милановцу, сви свештеници и ђакон храма у Г. Милановцу. Након прочитаног Јеванђеља, присутнима се беседом обратио протојереј-ставрофор Милутин Стевановић. Он је нагласио да је врхунац Божијег дела на земљи слављење Васкрсења Христовог. Васкрсење је основ наше вере, јер је Васкрсењем побеђена смрт. Ми хришћани најчешће прослављамо Васкрсење Христово на Литургији када се Црква пројављује као Васкрсло тело Христово. Четрдесети дан након Васкрсења Христос се вазнео на небо и ту пребива у слави до другог и славног доласка, у слави коју Син има од вечности а које је удостојио нашу човечанску природу. Овај догађај чини могућим да сваки од нас који исповеда веру у Христа постане део Христовога тела тј. Цркве. Сабрала нас је данас сила Светог Духа чији силазак на Свете апостоле и ученике Христове прослављамо. Та сила кроз векове сабира све који су Христови, који љубе његово име, и који су сједињени са њим у Светој тајни крштења, запечаћени Светом тајном миропомазања а освештани у Литургији. Свако крштење и миропомазање је лична педесетница свакога човека, где се дарује печат Духа Светога. Данас је рођендан Цркве и духовни рођендан, дан рођења за живот вечни. Данас на Тројице видимо шта је Црква, јер се данас догађа објава Цркве и њеног спасоносног дела у свету. Литургија је установљена на Тајној вечери, али актуелизацију је доживела данас. Литургија је икона Царства небеског. Христос је после свога Вазнесења присутан Духом Светим на Литургији. Данас нам је велика радост, што наш храм заједно слави са градом овај празник као своју славу. Нека би Господ свима нама који смо крштени Светим крштењем, миропомазани Духом Светим, подарио своје Царство небеско, учинио нас наследницима Божијим (по речима Св. Јована Дамаскина) и сунаследницима Христовим, прибројао нас међу истинске и верне слуге своје и у овом животу и у вечности. Амин. У литургијској прослави учествовали су поред председника општине и његове породице, заменице, и општинског већа, комадант касарне, директори свих институција и јавних предузећа, школа, и угледни привредници из Горњег Милановца. На крају Свете Литургије и после резања славског колача, свима се обратио архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, пожелевши срећну славу овога храма и града. Захвалио се братији храма и исказао радост што је саслуживао са нама као и претходних година. Затим је за сав благочестиви народ припремљена славска трпеза. За време ручка верном народу и гостима се обратио протојереј Миодраг Анђелић, старешина цркве у Горњем Милановцу. Он је све поздравио и честитао славу, која представља нашу духовну заштиту у овом свету. Захвалио се градској управи и појединцима што својим прилозима помажу нашем храму. Позвао је присутне да након послужења, у порти храма погледају радове настале у оквиру ликовне колоније. Ђакон Александар Пејовић
Светотројична литија кроз Пожегу
На празник Педесетнице, у народу познат као празник Духови, када наша Света Црква прославља свој рођендан, широм Србије организују се литије, тј. молитвене ,,шетње” у којима се Црква једнодушно моли за помоћ Божију и спасење свих. У тој шетњи учествовали су и мештани града Пожеге са својим свештенослужитељима. Молитвени ход честа је пракса православних народа међу којима се особито истичу Руси и Срби, премда ни остали попут Грка, Румуна и Бугара у томе не заостају. Култура молитвене шетње у нашем народу позната је одавно. Познати богослужбени списи из средњег века показују нам да заједничке молитве често нису биле статичне већ су се многе, особито у очи великих празника, обављале у покрету тј. шетњи. Ове шетње подсећају на она дуга кретања Израелског народа кроз пустињу у потрази за обећаном земљом током којих их је непрестано водила моћна рука Божија. Мештани града Пожеге са својим свештенослужитељима учествовали су у том ходу, симболички и овај ход подсећао је на древне Израиљце, који води ка ,,Сунцу Правде” и ,,Обећаној земљи” на небесима. Традиционално ,,кумство” и резање колача преузимају представници градских власти и месне заједнице, што потврђује узајамни однос цркве и државе у овом месту, изражен кроз дубоко поштовање и међусобну сарадњу. Трпези љубави претходила је Света Литургија у Храму Света Три Јерарха и дуга молитва за милост и помоћ Божију. Литија је кренула градским улицама ка старој цркви Светог цара Константина и царице Јелене. У молитвеном ходу благодарило се Господу за сва видљива и невидљива добра која су нам учињена, за изобиље плодова земаљских и времена мирна. Молитвени уздаси и вапаји принети су Господу који је Својим неизмерном љубављу преко апостола, објавио тајну спасења људима. Ђакон Михајло Живковић
“Светлост Петровског поста“, протојереј Александар Шаргунов
У Православној Цркви од давнина постоје четири поста. Два посвећена Господу – Божићни и Велики. Они нас припремају за примање новог живота Оваплоћеног и Распетога Христа. И два – Успенски и Петровски – показују какав је плод принело дело Христово у „зачецима нове твари“ – Божијој Мајци и првоврховним апостолима. Усред свих молитви и свих постова Цркве је Крст Христов, Христова и наша победа над смрћу. После празника Педесетнице и Свих светих, ми ступамо у Петровски пост, да би нам било дато да благодатно сазнамо да ми припадамо Светој Саборној и Апостолској Цркви и да се можемо приопштити крсној љубави Христовој, гледајући на подвиг апостола Петра и Павла. „Угледајте се на мене, као ја на Христа“, – каже нам апостол Павле. Постарајмо се да у току овог времена узмемо на себе труд према својим могућностима (ко колико може примити), – да прочитамо са молитвом две Саборне Посланице апостола Петра и четрнаест Посланица апостола Павла, као што се у току Часног Поста благочестиви хришћани труде да прочитају читаву Библију, да би се ум просветио, како каже преподобни Серафим, разумевањем Божанских Тајни. А у Страсној Седмици се по уставу Цркве после богослужења чита Четверојеванђеље. Цркви је дато све што је Христово, но она је дужна да прође кроз све што је Христос прошао и најпре да њега исповеди Богом. Од када је Петар први изрекао речи, које се непрестано чују на земљи: „Ти си Христос, Син Бога Живога“ – сваки од нас их пред причешћем произноси и од тада Господ му открива блаженство примања ове светлости не од плоти и крви, него од Оца. Но оно што Спаситељ још не говори је оно што Петар не може у то време примити – од Његове Плоти и Крви, од Плоти и Крви Христове Отац даје онај Дух, без кога се Петар не може не стидети, исповедајући Га пред људима. Како се може бити сведоком Божијим, а да се претходно не буде крштено огњем? Од самог почетка он је са вером и љубављу оставио лађу и мрежу са богатим уловом, и родитељски дом, и пошао за Христом. И за ову његову љубав и веру, било му је дато откровење од Оца и радост на гори Преображења. Са вером и љубављу он се решио да иде по води ка Христу, али видевши силне таласе, уплашио се и почео да тоне, а Господ му је рекао: „Зашто се уплаши маловјерни?“ У његовом следовању за Господом све време се откривају нове дубине живота и смрти, смењују се порази и победе. Када Спаситељ говори о жртви, о жртвеном путу, о тајни спасења која превазилази сваки разум, многи од Његових ученика узвикују: „ Како овај може дати нама тијело своје да једемо?“ (Јн. 6, 52). Нико неће крсно страдање и зато су многи ученици отишли од Њега, као што се каже у Јеванђељу. И када Господ, видећи збуњеност свих, па чак и најближих ученика, пита Дванаесторицу: „Да нећете и ви да одете?“ – тада Петар, побеђујући малодушност вером и љубављу, одговара: Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш ријечи живота вјечнога“ (Јн. 6, 68). Међутим он треба да сазна за љубав до краја и да до краја сазна за несавршенство своје љубави. Људска љубав може бити директно супротна истинској љубави, чак и када је окренута ка Христу. Када Петар сазнаје о предстојећим Крсним страдањима Господа, испунивши се састрадавањем према Христу, умољава: Да не буде тога са Тобом, милосрдни Господе!“ – чује одговор: „Иди од Мене сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско“ (Мт. 16, 23). Истим речима је раније Христос одбацио ђавола, када Му је овај предложио, искушавајући га, да влашћу и чудом, а не љубављу све привлачи себи. Људска љубав, ма колико она била ватрена, може се изненадно окренути у нељубав, издајство, одрицање од вољенога. У трикратном одрицању од Христа, када Га бију и пљују на Њега, и воде Га на саслушавања и ислеђивања, и Петар каже: „Не знам овог човека“, ми видимо сву страшну стварност овог догађаја. Зар он није недавно говорио од свег срца: „Ако се и сви одрекну од Тебе, ја се никада нећу одрећи?“ И када по Васкрсењу Господ пита Петра: „Симоне Јонин љубиш ли Ме више него ови?“ – Петар већ не поредећи се ни са ким, просто одговара: „Да, Господе, Ти знаш да те волим“. Три пута одриче се од својега Господа и три пута му Господ даје могућност да понови своју љубав: „Ако Ме љубиш, – каже Господ, – ако си сазнао како се на самом делу достиже љубав, напасај овце и јагањце из Мојег стада“ (Јн. 21, 15 – 17). Само љубављу према другима, за које је Христос положио Свој живот, ми можемо доказати да волимо Христа. Но ова три пута изјављивана љубав на језеру Тиверијадском, још није љубав до краја. Господ му каже да ће доћи дан, када ће раширити руке своје и други ће га опасати и одвести куда не жели, знаменујући тиме, каквом ће смрћу Петар прославити Бога. Ово ће се десити зато што ће Петар на крају сазнати тајну љубави. Када Дух Свети у дан Педесетнице сиђе на апостоле, Петар ће примити савршено нову љубав – ону, која је и код Самога Христа. Љубав, која ће му омогућити да да свој живот за Онога, Кога он љуби. Он у тој љубави и није највећи, но он ће такође поћи на крст и замолиће да га прикују наопако на крст, зато што је недостојан да умире као Господ. Тако ће Петар прославити Агнеца, и јагањци ће дознати не само речима, шта им је написао Њихов Пастир: „Но, пошто ви учествујете у Христовим страдањима, радујте се“. И дати Духу Светом да открије кроз његову проливену крв великолепије непорочног Агнеца Божијег, закланог пре стварања света. Таквим ће бити његово блаженство – првог човека на земљи, који је исповедио Христа Сином Божијим, и чуо: „Блажен си Симоне, сине Јонин! Јер тијело и крв не открише ти то , него Отац мој који је на небесима“ (Мт. 16, 17). И Петар, три пута одрекавши се Христа у време Његовог страдања, осмелио се да
После 180 година освештан и подигнут Крст на нови храм у Ужицу
Крст је чувар васцеле васељене, Крст је лепота Цркве, Крст је сила царева, Крст је потпора верних, Крст је слава ангела и рана демонима (светилан Воздвижења). У суботу, 13. јуна 2020. године, у предворју Недеље свих Светих, на Оданију празника Силаска Светог Духа на апостоле, у граду Ужицу, у делу града који се назива Крчагово, збио се један историјски догађај. Након 180 година, град Ужице ће добити нови храм – храм посвећен Пресветој Богомајци Марији. Тачније, њеном Покрову. Управо се на том и таквом храму, и свима онима који се сабраше у њему знаменова светлост лица Господњег (Псалам 4). Под Покровом (покровитељством) Пресвете Богородице Марије, Епископ жички господин Јустин, уз саслуживање свештенства Цркве у Ужицу, уз присуство чланова црквеног и грађевинског одбора, Секретара Председника Републике Србије господина Николе Селаковића, градоначелника града Ужица господина Тихомира Петковића, представника власти, јавних и приватних предузећа, приложника, добротвора, осталих званица и многобројног народа, освештао је часни и животворни Крст Господњи. Први пут након 180 година, символ победе над смрћу је подигнут на куполу новог храма у Ужицу. По благослову Епископа, мноштву народа који се сабрао, обратио се Секретар Председника Републике Србије господин Никола Селаковић. У беседу, он је истакао своју недостојност и част на благослову да руководи грађевинским одбором и радовима. Заблагодарио је Преосвећеном Епископу, свештеницима, управи града, руководиоцима фирми, и свима који су приложили свој дар за подизање храма. Преносимо његове речи: „У име Оца и Сина и Светога Духа. Преосвећени Владико, свештенство, градоначелниче, челници, директори, приложници овог Светог Храма, имам част, да Вам се обратим као председник грађевинског одбора за изградњу овог храма. Ужице је од времена Светог кнеза Лазара имало Цркву Ружицу, чији су остаци уклоњени крајем 80-их година прошлог века. Уклонивши последњи камен најстарије богомоље, означен је почетак бола и страдања народа, које је трајало две деценије. Након 180 година, и изградње Цркве Светог Ђорђа, дочекан је овај велики и посебан дан. Посвећујући храм Пресветој Богородици, то јест, Њеном покрову, управо надокнађујемо претходне три деценије, од уклањања последњих остатака Цркве Ружице. Јединственији, јачи и сабрани поново се враћамо на спасоносан пут. Србима то није тешко. Поред Светога Саве, Светога Лазара, Светог Милутина, Архиепископа Арсенија, Максима и Василија Острошког није тешко препознати и вратити се на прави пут. Пре три године смо осветили темеље овог храма, а данас, на Покровски храм, подижемо Христово крстоносно знамење, које ће светлети над Крчаговом, Ужицем и целим овим крајем. Освећење храма и крста неће бити потпуно ако не уздижемо сами себе. Да би то било могуће, морамо се сетити речи блаженопочившег патријарха Павла. На питање када ће нам бити боље, он је одговорио: „Кад ми будемо бољи!“ Молимо се Господу Исусу Христу и Богомајци, да погледају на српски народ на Косову и Метохији, Републици Српској и у Црној Гори. Ни један други крај не осећа бол, страдање и патњу народа у Црној Гори као народ нашега краја, јер смо се ми населили из тих крајева. На гнев, тиранију, одговарамо подизањем храмова и молитвом, као што су то радили наши преци. А они су вредно, марљиво и много радили. Поред тога, оно што су нам оставили јесте то да: без Бога ни преко прага! Надамо се да пре завршетка аутопута до Ужица дочекамо завршетак храма. Мимо свега тога, да се из дана у дан, месеца у месец, године у годину, окупљамо и да ово свето место постане ново сабиралиште људи. Да што више буде деце! Да никад не заборавимо ко смо, шта смо и због чега смо на земљи! Да смо сложнији, умноженији и обоженији. Многољетије драги Владико, да дуго водите и управљате Жичком епархијом.“ Похваливши свештенство Цркве у Ужицу, Секретар Председника Републике, Преосвећеном Епископу Јустину је уручио панагију са ликом Пресвете Богородице, а у име своје породице уручио је патерицу. Преосвећени Епископ господин Јустин се захвалио свима. На речи Секретара Председника Републике, Епископ је имао само речи хвале. Пред мноштвом народа који се сабрао, Преосвећени Владика је истакао да имају прилику да виде све светиње на једном месту: „Крст, који ћете целивати, а који ће се касније подићи, Црква посвећена Пресветој Богомајци, а истој тој Цркви је Глава Христос. Све светиње на једном месту. Управо у таквој светињи да будемо савршени као што је Отац Наш небески.“ Преосвећени Епископ је испричао један догађај са блаженопочившим патријархом Павлом, у коме је патријарх (тадашњи Епископ рашко-призренски) пронашао крст код Призрена из 19. века. На том крсту је писало: „Крст од сиротиње велике и мале“. Сведочећи Бога, нико није миљеник овога света. Свако ко живи по Богу биће гоњен, сиротиња и велика и мала. Управо ће таква сиротиња, са својим челницима, кренути у овај велики подухват, који је само увертира у оно што се треба збити. Да заблагодаримо Богу и да Га молимо да будемо сиромашни духом, да будемо смирени и испуњени љубављу, да се молимо за оне које устају и кидишу на Цркву. Сиротиња велика и мала, која се одрекла много тога, не да светиње. Не дамо Светиње! Да нас Бог руководи ка Царству небеском, поручио је Епископ Јустин. Захваливши старешини храма протојереју-ставрофору Ивану Деспићу на пожртвованости, Владика се захвалио и свима који су помогли, и који и даље помажу, изградњу велелепног храма – града који на гори стоји. Након освећења Крста, и његовог постављања на куполу храма, уприличена је свечана гозба љубави за сав присутни народ. Крсту Твоме клањамо се Владико, и Свето Васкрсење Твоје певамо и славимо! Дипл. теолог Јовица Стефановић
Навечерје празника Светог мученика Јустина Философа и Преподобног Јустина Ћелијског
Дана 13. јуна 2020. године, уочи прве недеље по Педесетници у којој се сећамо свих Светих угодника Божијих, ове године се кроз минејску службу помињу међу Светима Јустин Мученик и Философ и Преподобни Јустин Ћелијски. Празничној вечерњој служби у Храму Светог Саве у Краљеву присуствовао је Епископ Јустин, коме је овај празник уједно и имендан. Владика је испред молитвене заједнице свештенства и верног народа благословио петохлебницу. Након службе, у Епископском двору је приређено послужење које је протекло у пријатном разговору. Протонамесник Александар Р. Јевтић
Братски састанак и исповест свештенства Архијерејског намесништва трнавског
Дана 12. јуна 2020. године, пред почетак Апостолског поста, свештенство Архијерејског намесништва трнавског сабрало се у Храму Вазнесења Господњег у Чачку да би приступили Светој тајни исповести. Свештенство је исповедао протојереј-ставрофор Милован Киковић. Након Свете тајни исповести служена је Света Литургија на којој је началствовао старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку протојереј Марко Мирковић, уз саслужење протојереја Владана Милосављевића, старешине Храма Светог кнеза Лазара у Љубићу, јереја Николе Вукобрата, старешине Храма Успења Пресвете Богородице у Чачку, јереја Богдана Митровића, јереја Влада Капларевића, старешине храма Свете великомученице Марине у Атеници, као и ђакона чачанског др Ђорђа Петровића. По завршетку Свете Литургије, архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров и старешина Храма Вазнесења Господњег протојереј Марко Мирковић, позвали су браћу у Христу да се заједно послуже на трпези љубави у свечаној сали парохијског дома Саборне цркве. Поред умировљених свештеника, братском састанку присуствовали су и сви свештеници архијерејског намесништва трнавског. Текст и фотографије: вероучитељ Ђорђе Чоловић
Исповест свештенства ужичког намесништва
У четвртак прве недеље по Силаску Светога Духа на апостоле, у Храму Светог Преображења Господњег на Златибору, одржана је Света тајна исповести за свештенослужитеље ужичког намесништва. Исповедник је био архимандрит Данило из Манастира Дубраве. Након Свете тајне исповести одслужена је и Света Божанствена Литургија на којој је началствовао намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић. Оцу Милошу су саслуживали протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, протојереј-ставрофор Милић Драговић, протојереј Миливој Илић, протојереј Давид Селаковић, протојереј Владимир Дуканац, јереј Милан Мијаиловић, јереј Јован Стојковић и јереј Марко Ерић као и ђакони Александар Тимотијевић и Богдан Милић. Јереј Марко Ерић обратио се пригодном беседом својој сабраћи свештеницима и окупљеном верном народу истакавши важност покајања за нас православне хришћане. По речима оца Марка, покајање, поред Светог Причешћа, представља један од сигурних путева који нас воде ка заједници са нашим Спаситељем. По завршетку Свете Литургије, старешина храма Светог Преображења Господњег на Златибору јереј Ненад Ивановић, са својим сабратом протојерејем Давидом Селаковићем, уприличио је трпезу љубави у сали парохијског дома. Том приликом се братству свога намесништва обратио намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић. Он је представио нову сабраћу која су се у претходној години придружила нашем намесништву. Намесник је такође истакао да се доста свештеника истакло у градитељским радовима, као и да сви свештеници савесно испуњавају своје парохијске обавезе. Ђакон ужички Александар Тимотијевић
Најава: Освећење и постављање крста на Храм Покрова Пресвете Богородице у Крчагову (Ужице)
Духовски уторак у Храму Светог Саве у Краљеву
„Јер где су два или три сабрани у име моје, онде сам и ја међу њима“ (Мт 18, 20). Владика Јустин је цитирајући наведене Христове речи отпочео своје пастирско обраћање сабрању верних. Владика нас је тим речима подсетио да се наша вера пројављује кроз заједницу и као заједница једних са другима и са Богом – у природи наше вере је да нас позива на литургијски сусрет у Цркви. Преносимо Владикину проповед: „Доћи у Цркву на Литургију, на јутарње молитве, да се запали свећа, доћи у Цркву поподне када се враћамо са посла, да целивамо иконе и запалимо свећу за дом свој, велика је ствар. Господ све то види и све цени. Долазимо у Цркву да се ослободимо својих тешкоћа, да се усавршимо, да се најпре очистимо, јер не може човек да се усаврши уколико се најпре није очистио. А Дух Свети, је тај који све у свему дела и који нам помаже у свим нашим корацима ка савршенству и ка Царству небеском. Стога када одлазимо са Литургије певамо: „Видесмо светлост истинску, примисмо Духа Светога, нађосмо веру истиниту, нераздељивој Тројици се клањамо јер нас је Она спасла.“ Тај Дух истинити, тај Дух Божији, примамо у Светом Причешћу, тј. у сједињењу са Телом и Крвљу Господа Исуса Христа. Он све делује, све се Њиме усавршава. Он је тај животворни Дух који исцељује, који утврђује и који упућује на свако добро дело. Заиста је велики овај дан! У понедељак почињемо да бројимо седмице од Духова, и по томе видимо колико је значајан овај празник силаска Светога Духа на Цркву Божију. Нека Дух Божији, Дух Истине и животворни Дух посети све нас, и наше породице и нашу Отаџбину и нека нас све води и руководи ка Царству небескоме. Амин!“ Владика је ове изговорио на Светој Литургији коју је служио трећега дана празника Свете Тројице у Храму Светога Саве у Краљеву. На Светој Литургији Владики су саслуживали сви свештеници и ђакони братства Храма Светога Саве. Литургијско појање у византијском напеву предводио је појац, г-дин Иван Трајковић. Овим литургијским слављем смо полако почели да се опраштамо од Пентикостара и да прелазимо у онај део годишњег круга богослужења који се остварује кроз употребу Октоиха и месечних Минеја. Ђакон Стефан Милошевски
Слава Храма Свете Тројице у Краљеву
На дан када славимо рођендан Цркве Божије, силазак Светог Духа на Апостоле, Његово Преосвештенствo Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Старом храму у Краљеву, уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара ЕУО-а, архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, старешине Светотројичног храма протојереја-ставрофора Јована Ђорема, старешине Храма Светог Саве у Краљеву протојереја Радоја Санда, протонамесника Марка Петровића, војног свештеника јереја Владимира Благојевића, протонамесника Мирољуба Попадића, јереја Владимира Јовановића, протођаконâ Александра Грујовића и Милутина Балтића. Уз мноштво благоверних Краљевчана био је и градоначелник Краљева г. Предраг Терзић са својим сарадницима, припадници Војске и Полиције, представници многих предузећа и културно-уметничких друштава, као и многи други. Да радост празника буде већа, потрудио се и хор “Свети Архиђакон Стефан“ из Краљева. Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља уследила је беседа Владике Јустина, у којој је нагласио да се на данашњи дан извршио домострој Спасења. Господ је ниспослао Духа Светога, у виду огњених језика на своје ученике, апостоле. Данас нас је Дух Свети сабрао у овај храм, да и ми примимо Духа Светога, да се обучемо у силу са висине, јер сви ми смо приликом крштења и миропомазања примили Духа Божијег. У овоме свету је тешко опстати и бити човек. Повремено се удаљимо од Господа Бога. Данас је дан када иштемо Духа Утешитеља, Духа Истине, Духа Мудрости, да нас подржи, да нас оснажи, да нам да оружје духовно кроз Свете Тајне у Цркви Божијој. Оно је опробано. Користили су га светитељи Божији и њиме задобили светост, спасли се. Свако ко се спасао од греха, смрти и ђавола, тамо је где су свети, а ако смо тамо где су свети, онда смо и ми свети. Велика је тајна побожности, велику тајну Господ крије у Цркви Својој и свако ко хоће да проникне у ту тајну мора да буде њен судеоник. То се може само у Цркви где обитава Истинити Бог, Који је Глава Цркве. У Цркви Дух Свети чини све оно што нам је на корист, за спасење наше – поручио је Владика. Током Литургије Епископ Јустин одликовао је јереја Мирољуба Попадића чином протонамесника, а ђакона Милутина Балтића чином протођакона. Након ломљења славског колача уследила је трпеза љубави. Братство Храма Свете Тројице у Краљеву даривало је крст блаженопочившег Патријарха Павла г. Обраду Лазовићу за сав несебичан труд, који је током година учинио и још чини у Старом храму у Краљеву. Протођакон Милутин Балтић
Празник Силаска Светог Духа на апостоле – слава града и храма у Горњем Милановцу
„Благословен јеси Христе Боже наш, Који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти!“ Дана 07. јуна Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу прославила је своју храмовну славу – празник Силаска Светог Духа на Апостоле. Овај празник је, такође, слава града Горњег Милановца. Прослава је започела 06. јуна празничним вечерњим богослужењем и свечаном литијом централним улицама града, уз учешће представника локалне власти, школа, вртића, војске, спортских клубова и верног народа на челу са председником општине господином Дејаном Ковачевићем. Верни народ се сабрао у великом броју да се молитвено и свечано захвали Господу. Литију је предводио протонамесник Драган Ђорем, архијерејски намесник таковски са свештенством. По завршетку литије, испред храма, приређен је богат културно-уметнички програм. Старешина цркве протојереј Миодраг Анђелић поздравио је градске власти и сав благочестиви народ честитајући свима славу. На сам празник, Светом Литургијом началствовао је протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, а саслуживали су: протонамесник Драган Ђорем, архијерејски намесник таковски, протојереј Марко Мирковић, старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку, протојереј Миодраг Анђелић, старешина цркве у Горњем Милановцу, сви свештеници и ђакон храма у Г. Милановцу. Након прочитаног Јеванђеља, присутнима се беседом обратио протојереј-ставрофор Милутин Стевановић. Он је нагласио да је врхунац Божијег дела на земљи слављење Васкрсења Христовог. Васкрсење је основ наше вере, јер је Васкрсењем побеђена смрт. Ми хришћани најчешће прослављамо Васкрсење Христово на Литургији када се Црква пројављује као Васкрсло тело Христово. Четрдесети дан након Васкрсења Христос се вазнео на небо и ту пребива у слави до другог и славног доласка, у слави коју Син има од вечности а које је удостојио нашу човечанску природу. Овај догађај чини могућим да сваки од нас који исповеда веру у Христа постане део Христовога тела тј. Цркве. Сабрала нас је данас сила Светог Духа чији силазак на Свете апостоле и ученике Христове прослављамо. Та сила кроз векове сабира све који су Христови, који љубе његово име, и који су сједињени са њим у Светој тајни крштења, запечаћени Светом тајном миропомазања а освештани у Литургији. Свако крштење и миропомазање је лична педесетница свакога човека, где се дарује печат Духа Светога. Данас је рођендан Цркве и духовни рођендан, дан рођења за живот вечни. Данас на Тројице видимо шта је Црква, јер се данас догађа објава Цркве и њеног спасоносног дела у свету. Литургија је установљена на Тајној вечери, али актуелизацију је доживела данас. Литургија је икона Царства небеског. Христос је после свога Вазнесења присутан Духом Светим на Литургији. Данас нам је велика радост, што наш храм заједно слави са градом овај празник као своју славу. Нека би Господ свима нама који смо крштени Светим крштењем, миропомазани Духом Светим, подарио своје Царство небеско, учинио нас наследницима Божијим (по речима Св. Јована Дамаскина) и сунаследницима Христовим, прибројао нас међу истинске и верне слуге своје и у овом животу и у вечности. Амин. У литургијској прослави учествовали су поред председника општине и његове породице, заменице, и општинског већа, комадант касарне, директори свих институција и јавних предузећа, школа, и угледни привредници из Горњег Милановца. На крају Свете Литургије и после резања славског колача, свима се обратио архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, пожелевши срећну славу овога храма и града. Захвалио се братији храма и исказао радост што је саслуживао са нама као и претходних година. Затим је за сав благочестиви народ припремљена славска трпеза. За време ручка верном народу и гостима се обратио протојереј Миодраг Анђелић, старешина цркве у Горњем Милановцу. Он је све поздравио и честитао славу, која представља нашу духовну заштиту у овом свету. Захвалио се градској управи и појединцима што својим прилозима помажу нашем храму. Позвао је присутне да након послужења, у порти храма погледају радове настале у оквиру ликовне колоније. Ђакон Александар Пејовић
Светотројична литија кроз Пожегу
На празник Педесетнице, у народу познат као празник Духови, када наша Света Црква прославља свој рођендан, широм Србије организују се литије, тј. молитвене ,,шетње” у којима се Црква једнодушно моли за помоћ Божију и спасење свих. У тој шетњи учествовали су и мештани града Пожеге са својим свештенослужитељима. Молитвени ход честа је пракса православних народа међу којима се особито истичу Руси и Срби, премда ни остали попут Грка, Румуна и Бугара у томе не заостају. Култура молитвене шетње у нашем народу позната је одавно. Познати богослужбени списи из средњег века показују нам да заједничке молитве често нису биле статичне већ су се многе, особито у очи великих празника, обављале у покрету тј. шетњи. Ове шетње подсећају на она дуга кретања Израелског народа кроз пустињу у потрази за обећаном земљом током којих их је непрестано водила моћна рука Божија. Мештани града Пожеге са својим свештенослужитељима учествовали су у том ходу, симболички и овај ход подсећао је на древне Израиљце, који води ка ,,Сунцу Правде” и ,,Обећаној земљи” на небесима. Традиционално ,,кумство” и резање колача преузимају представници градских власти и месне заједнице, што потврђује узајамни однос цркве и државе у овом месту, изражен кроз дубоко поштовање и међусобну сарадњу. Трпези љубави претходила је Света Литургија у Храму Света Три Јерарха и дуга молитва за милост и помоћ Божију. Литија је кренула градским улицама ка старој цркви Светог цара Константина и царице Јелене. У молитвеном ходу благодарило се Господу за сва видљива и невидљива добра која су нам учињена, за изобиље плодова земаљских и времена мирна. Молитвени уздаси и вапаји принети су Господу који је Својим неизмерном љубављу преко апостола, објавио тајну спасења људима. Ђакон Михајло Живковић