Радионица „У сусрет Васкрсу“ у Адранима
У ОШ „Драган Маринковић“ Адрани, настављена је традиција организовања радионице на тему „У сусрет Васкрсу“. Ова радионица одржава се сваке године у дану, када је последњи час Верске наставе, пред Васкршњи распуст. Ове године, због пандемије, није одржана хуманитарна продаја, али су наша деца и у овим условима показала своју креативност и умеће. Ова радионица почела је часом, на коме су се сви подсетили на дане Велике или Страсне седмице, посвећеним последњим догађајима који претходе славном Васкрсењу Господа нашег Исуса Христа. Сваки дан Велике седмице сећамо се неког догађаја, или личности, или пак неке приче из Јеванђеља. Такође, деца су описала и неке традиционалне обичаје за празнике Лазарева субота и Цвети. Час је завршен описом Васкрсења Христовог и есхатолошког значаја тог догађаја за сваког човека. Све то улепшали су, својим анђеоским гласовима, чланови хора нижих разреда који су отпевали песму „Васкршње јутро“. У наставку, ученици су показали своју креативност тако што су правили украсе за своју учионицу са мотивима Васкрса, уз неизоставно фарбање јаја. Након тога, сви заједно направили су један пано, чији наслов налазимо у Христовом обраћању својим апостолима: „По томе ће вас познати да сте моји ученици, ако будете имали љубави међу собом“ (Јн. 13, 35). Тај наслов је уједно и мотив овог нашег данашњег дружења. Љубав је знак препознавања хришћана у свету и баш она нам је потребна у овим тешким временима. Захваљујемо се и учитељицама: Маријани Сеизовић, Јасни Савић, Слађани Милосављевић и Лепосави Миловановић, које су пружиле свесрдну помоћ у организацији ове радионице. Након свих ових догађаја које смо проживели кроз великопосна богослужења, сећајући се и изнова проживљавајући важне, али и тужне моменте из Христовог живота, очекујемо да наступи дан великог и славног Васкрсења Христовог, велики дан победе Живота над смрћу… Вероучитељ Александар Јовић
Исповест свештенства Архијерејског намесништва трнавског
Дана 21. априла 2021. године Господње, свештенство архијерејског намесништва трнавског сабрало се у Храму Светог великомученика кнеза Лазара на Љубићу код Чачка како би притупило Светој тајни исповести. Свештенство је исповедао протојереј-ставрофор Милован Киковић. Након Свете тајне исповести Свету Литургију Пређеосвећених Дарова служио је парох чачански јереј Ђорђе Лазаревић уз саслужење старешине Храма Успења Пресвете Богородице у Чачку јереја Николе Вукобрата, старешине Цркве Свете великомученице Марине у Атеници јереја Влада Капларевића, као и ђакона чачанског Стефана Медара. По завршетку Свете Литургије Пређеосвећених Дарова, старешина Храма Светог великомученика Лазара јереј Бојан Сујић позвао је у Христу браћу да се послуже на трпези љубави . Чтец Филип Нешковић
Глувна недеља и рукоположење у Бресници
У пету недељу Часнога поста, када прослављамо спомен на Свету Марију Египћанку, Света Архијерејска Литургија сабрала је велики број православних верника у парохијском храму Светог Марка у Бресници. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Милутин Стевановић, протојереј Никола Вучетић, протојереј Радосав Гајић, јeреј Милован Вучковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Томислав Гајић. Епископ је поучио присутне, протумачивши оба Јеванђеља која су данас читана, казујући делове житија Свете Марије Египћанке. Посаветовао нас је како да се постом снажимо и припремамо за Свето Васкрсење Христово. Централна порука, коју је Епископ истакао из првог Јеванђеља, јесте да је Христос у свет дошао да служи другима, а не да влада. Он је народ поучавао да ко хоће први да буде треба свима да буде слуга. Владика нас је позвао да се угледамо на речи и дела Христова, те да служимо једни другима. Тумачећи друго прочитано јеванђелско зачало, Владика нам је предочио да је Христос дошао грешницима а не праведницима. Велико покајање рађа велику љубав и велику радост, о томе нам сведочи и житије Свете Марије Египћанке. На Литургији је ђакон Томислав Гајић из Косјерића рукоположен у чин свештеника. Након завршетка Свете Литургије верници су се сабрали на трпези љубави. Том приликом су присутне поздравили месни парох јереј Милован Вучковић и новорукоположени јереј Томислав Гајић. Јереј Томисав Гајић
28 година од страдања тројице оптинских монаха новомученика
Дана 18. априла 1993. године, убијена су од руке сатанисте три монаха Оптине Пустиње: јеромонах Василије, монах Трофим и монах Терапонт. Поука Василија Оптинског: „Главно је да се свој крст донесе до краја. Без крста нема Христа. Милост Божија се даје на дар, али треба да дамо Господу све што имамо.“ Више о њима прочитајте: https://srpska.pravoslavie.ru/60962.html
Исповест намесништва црногорског у Субјелу
Дана 16. априла 2021. у Цркви Светог апостола Луке у Субјелу одржан је братски састанак архијерејског намесништва црногорског. Пре Свете Литургије Пређеосвећених Дарова којом је началствовао архијерејски намесник црногорски јереј Жељко Пантелић, приступило се Светој тајни исповести коју је предводио игуман рачански Герман (Авакумовић). У наставку је одржан братски ручак у просторијама парохијског дома. ЦО Субјел
Тв Храм: Емисија “Одговор духовника“
Савремени човек велики део времена проводи гледајући телевизијске програме или користећи интернет садржаје. Као и свуда, овде се време може употребити на спасење и сопствену изградњу или се злоупотребити. Програм који емитује Тв Храм, телевизија Српске Православне Цркве је уистину саделатник светотајинског бића Цркве у изградњи свести верујућих људи о припадности Цркви као Телу Христовом, кроз усмеравање на начин живота који одговара јеванђелској логици живљења. Емисија “Одговор духовника“ завређује посебну пажњу. У њој се могу чути одговори на различита питања која муче савременог човека. Од мноштва тема, издвајамо најактуелније: О вакцинацији, О вези верника и атеисте, Причешће у време корона вируса, О ношењу марама, Проблеми у браку, О нетрпељивости према другима, О опелу над самоубицом, Пост и родитељско противљење. Сећајући се речи почившег Владете Јеротића да не треба осуђивати домете савремене технологије, већ се према њима односити без зависности и са свесним одабиром садржаја, препоручујемо Тв Храм и емисију Одговор духовника као прави избор за оне који желе да своје време искористе за упознавање са душекорисним садржајима. Емисију можете погледати на адреси: Одговор духовника Протонамесник Александар Р. Јевтић
Ибарске новости: Игуман Нектарије Морозов, “Уздржање: једноставно и компликовано“
Пост неминовно подразумева уздржање и премда је већ много речено и вероватно ће још много више бити речено о чињеници да „гастрономска“ компонента поста није главна ствар везана за пост, и свакако није једино што пост означава, то је ипак нешто што постоји и што се не може заобићи. И ова тема готово незаобилазно изазива полемике. Неки сматрају да је у посту све у уздржању „по Типику“, и наравно греше, док други насупрот њима сматрају да уздржање уопште и није битно, и они наравно греше. Неки прорачунавши своју снагу без да узму у обзир стање свога тела покушавају да посте најстриктније могуће извршавајући све прописе Типика и као последица тога завршавају у болничкој постељи. Други, који су изузетно здрави и који поседују велику физичку снагу су сасвим уверени да никако неће преживети пост уколико не добију дозволу да могу да употребљавају млечне производе. Заиста, истинита је она јеванђелска реч: „Није човек ради суботе, него субота ради човека“ (Мк 2, 27). У истом смислу, није човек поста ради, већ пост је ради човека. Дакле, када постимо треба да следимо царски, тј. средњи пут: Не узимати на себе претежак терет, не постити више од онога што тело може да издржи, али у исто време не заборављати да пост од нас захтева подвиг – потчињење тела у ком заиста морамо осетити тескобу, у противном из чега се састоји наш подвиг? Уверен сам да је, колико год разумно поступали, најисправније да приликом припреме за пост консултујемо свога духовника, у вези било чега, па и у вези гастрономске стране поста. Зашто је уздржање толико важно? Човек природно тежи ка лепом и добром животу. Али у нашем стању палости, појам о томе шта је то добар живот је темељно изобличен и најчешће за добро сматрамо оно што заправо представља задовољавање наших страсти – можда не толико очигледно и сирово, али суптилно и скривено. Међутим, све је повезано и уколико се не трудимо да посечемо своје страсти природно ћемо остати без одбране и пред неком другом страшћу. У том смислу, уздржање од хране представља својеврстан темељ – то је одбацивање онога што нам причињава задовољство. Управо ово одрицање – вољно и неизнуђено – је оно што нам помаже да макар мало оснажимо своју вољу, и са једне стране, нам показује колико зависимо од свога тела и његових жеља, а са друге стране нам омогућава да значајно смањимо зависност од тих жеља. Особа која пости, због Бога и због своје духовне користи се одриче онога што јој причињава задовољство; она се одриче онога без чега може живети али и без чега јој је тешко живети. И притом то не чини својевољно, већ из послушности према Цркви, покушавајући, колико је то могуће, да се што више приближи испуњавању захтева Типика. Чинећи овако она онда може по речима псалмопевца да каже: Господе погледај на моје смирење и на труд мој; и опрости ми сагрешења моја (Пс 24, 18). Наравно, не треба се само скрушити пред заповешћу Типика већ треба и о свом посту да се смирено мисли – да се буде свестан да то и није нека врлина, већ да је природно да онај који је грешан поступа тако. Међутим, да ли се уздржање односи само на храну? Наравно да не. Савремени човек је превасходно потрошач. Дух конзумеризма је дубоко продро у наша срца. Уздржање је најбољи начин да објавимо рат конзумеризму. Истјазавање свога тела у храни је нешто што има своја ограничења. Вероватно се већина сећа приче о Насрадин Хоџи о томе како је хранио своје магаре учећи га да не једе: Насрадин је свакога дана смањивао количину хране коју је давао магарцу све, док на крају, није ушао у шталу и затекао како магаре мртво лежи на тлу. Али у уздржању од претераног конзумеризма, а то не може штетити, имамо заиста широко поље за подвиг. Ево неколико примера: Свако од нас, чак и они који нису нешто речити, чинимо многе грехе својим језиком. Некада једноставно причамо сувише, непотребно и без смисла. Уколико бисмо се одлучили да макар мало постимо од непотребне конверзације, уколико се одлучимо да не говоримо непромишљено и да не оговарамо и не осуђујемо, задобићемо велике дарове, и такво уздржање ће заиста бити вредно хвале. Толико непотребних информација свакодневно конзумирамо! Оне се уливају у нас у једном неконтролисаном таласу преко ТВ екрана, преко компјутера, преко друштвених мрежа, преко радио пријемника, укључујући и оне у аутомобилима. Ми смо преоптерећени тим информацијама; наш нервни систем не може издржати толику пуноћу стимулација. И Реч Божија, толико неопходна нашим душама, ишчезава у овом мноштву вести, прича, гласина, разноразних видео записа и фотографија, попут семена из Јеванђелске приче које је пало у трње. Самим тим је јасно да је рестрикција информација, контрола над њима, „информациони пост“ обавезан подвиг поста, и да без њега не можемо ништа постићи. У данашњој стварности постоји феномен који називамо шопинг. Нешто не ваља, неки проблем нас тишти, нашем срцу је тешко – шта чинити у таквој ситуацији? Па наравно – `ајмо у шопинг! Шопинг нас орасположи, поправи наше расположење, повећава нашу виталност, помаже нам да заборавимо потешкоће и конфликте, и чини нас срећним, јер се надамо бољем, све док поново не постанемо малодушни и не осетимо да је дефинитивно време да поново пођемо у шопинг. Уздржање од скупе и непотребне куповине и шопинга као вида забаве је најзначајнија духовна вежба за савременог човека. Радећи на овоме снажи се воља, спречава се нови разлог за малодушност (јер шопинг изискује доста новца) и евентуално се формира уштеђевина која се може употребити на оно што нам је засита потребно. Верујем да свако може постићи ово уколико пажљиво мотри над својим животом. Овакво уздржање пружа души снагу и слободу и омогућава нам да стварност сагледамо на један потпуно другачији начин. Наравно, ово је само почетак ослобађања малог делића свога срца за оно чиме срце заиста треба да буде испуњено; за духовни садржај који је истински живот. Ово је први и најважнији плод исправног и разумног поста. Игуман Нектарије Морозов Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 16. април 2021. године
Средопосна недеља у Светотројичном храму у Краљеву
Четврте недеље Великог поста када молитвено прослављамо спомен на Светог Јована Лествичника, наш духовни отац Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Старом храму у Краљеву. Преосвештеном Епископу жичком саслуживао је архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић и братство Светотројичног храма. Обративши се верном народу, Епископ Јустин је у својој беседи истакао да смо већ месец дана у благословеном Часном посту и да Црква Божија као мати наша дејством и благодаћу својом, коју стално показује према нама људима, сваке недеље истиче по неки догађај из своје свештене историје како би нас охрабрила, како би нас уздигла и придигла да наставимо ток поста и да бољи дочекамо Васкрсење Господа нашег. Прва недеља поста посвећена је борби за Свете иконе, чиме је показано да се наш Господ, који се као истински Бог очовечио примивши тело наше, може изобразити на иконама и да ми иконе чесно поштујемо и чесно им се клањамо. Друга недеља је посвећена обожењу човековом, тако што је Свети Григорије Палама објаснио да ми људи кроз живот Цркве примамо нетварне божанске енергије и силе благодати. Трећа недеља је посвећена Часном Крсту, да би нас на средини поста Часни Крст окрепио, оснажио и дао веру да разумемо да је Господ Бог, истинити Бог и истинити човек примио на себе добровољно страдање ради спасења свих људи. После осврта на перикопу из прочитаног Еванђеља, Епископ жички нас је подсетио и на дело Светог Јована Лествичника, који је у својој Лествици описао све страсти и све врлине са којима се срећемо лечећи нашу душу. Темељ свега је одрицање од овога света, да би се преко 29 лествица, кроз борбу против страсти дошло до савршенства где је љубав. Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави. Протођакон Милутин Балтић
Свети Јован Лествичник, О неодлагању покајања
Немој се плашити ни када сваки дан падаш, и немој престати да се молиш, већ стој храбро. Анђео који те чува, без сумње, одаће признање твоме трпљењу. Док је још свежа и запаљења, рана се лако лечи; но застареле, нелечене и запуштене ране се тешко лече: да би се исцелиле, потребно је већ много рада и свестраног заузимања лекара. Многе ране с временом постају и неизлечиве. Али, Богу је све могуће (уп. Мт.19,26). Извор: Лествица, поука пета
Уснуо у Господу протојереј-ставрофор Предраг Миковић
На празник Благовести у свом дому у Милочају у вечерњим часовима представио се у Господу протојереј-ставрофор Предраг Миковић. Прота Предраг или како су га сви од милоште звали “Баћо“ рођен је у богољубивом дому Ђорђа и Радмиле Миковић у моравском селу Милочај 1944. године где је завршио основну школу, а по завршеној основној школи уписује Богословију у Призрену где завршава прве три године. По одслужењу војног рока завршава богословију у Сремским Карловцима 1968. године, након чега ступа у брак са својом супругом Миланком. Исте године бива рукоположен у чин презвитера и постављен на службу брдско планинске врдилске парохије где остаје на служби све до своје пензије 2008. године. Села Пекчаницу, Дедевце, Роћевиће, Врдила обилазио је пешке од почетка до краја своје парохијске службе носећи своју мантију часно у веома тешким временима марљиво се старајући за поверено му стадо и храм. У врдилској парохији и у свом родном Милочају остаће упамћен као изузетно скроман човек, добар супруг, отац и сабрат увек спреман да прискочи у помоћ. Служио је Богу и у пензији редовно долазећи у свој парохијски храм у Цветкама али исто тако где год би га ко позвао за помоћ без обзира на године – од Врдила, Матарушке Бање војне капеле у Лађевцима. Опело блаженопочившем проти служено је 9. априла у дворишту његове родне куће у Милочају у присуству свештенства, породице и многобројног народа. Пригодну беседе одржали су архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, као и дугогодишњи протин сапарох протојереј Владе Величковић. Парох цветачки протојереј Иван Терзић
Радионица „У сусрет Васкрсу“ у Адранима
У ОШ „Драган Маринковић“ Адрани, настављена је традиција организовања радионице на тему „У сусрет Васкрсу“. Ова радионица одржава се сваке године у дану, када је последњи час Верске наставе, пред Васкршњи распуст. Ове године, због пандемије, није одржана хуманитарна продаја, али су наша деца и у овим условима показала своју креативност и умеће. Ова радионица почела је часом, на коме су се сви подсетили на дане Велике или Страсне седмице, посвећеним последњим догађајима који претходе славном Васкрсењу Господа нашег Исуса Христа. Сваки дан Велике седмице сећамо се неког догађаја, или личности, или пак неке приче из Јеванђеља. Такође, деца су описала и неке традиционалне обичаје за празнике Лазарева субота и Цвети. Час је завршен описом Васкрсења Христовог и есхатолошког значаја тог догађаја за сваког човека. Све то улепшали су, својим анђеоским гласовима, чланови хора нижих разреда који су отпевали песму „Васкршње јутро“. У наставку, ученици су показали своју креативност тако што су правили украсе за своју учионицу са мотивима Васкрса, уз неизоставно фарбање јаја. Након тога, сви заједно направили су један пано, чији наслов налазимо у Христовом обраћању својим апостолима: „По томе ће вас познати да сте моји ученици, ако будете имали љубави међу собом“ (Јн. 13, 35). Тај наслов је уједно и мотив овог нашег данашњег дружења. Љубав је знак препознавања хришћана у свету и баш она нам је потребна у овим тешким временима. Захваљујемо се и учитељицама: Маријани Сеизовић, Јасни Савић, Слађани Милосављевић и Лепосави Миловановић, које су пружиле свесрдну помоћ у организацији ове радионице. Након свих ових догађаја које смо проживели кроз великопосна богослужења, сећајући се и изнова проживљавајући важне, али и тужне моменте из Христовог живота, очекујемо да наступи дан великог и славног Васкрсења Христовог, велики дан победе Живота над смрћу… Вероучитељ Александар Јовић
Исповест свештенства Архијерејског намесништва трнавског
Дана 21. априла 2021. године Господње, свештенство архијерејског намесништва трнавског сабрало се у Храму Светог великомученика кнеза Лазара на Љубићу код Чачка како би притупило Светој тајни исповести. Свештенство је исповедао протојереј-ставрофор Милован Киковић. Након Свете тајне исповести Свету Литургију Пређеосвећених Дарова служио је парох чачански јереј Ђорђе Лазаревић уз саслужење старешине Храма Успења Пресвете Богородице у Чачку јереја Николе Вукобрата, старешине Цркве Свете великомученице Марине у Атеници јереја Влада Капларевића, као и ђакона чачанског Стефана Медара. По завршетку Свете Литургије Пређеосвећених Дарова, старешина Храма Светог великомученика Лазара јереј Бојан Сујић позвао је у Христу браћу да се послуже на трпези љубави . Чтец Филип Нешковић
Глувна недеља и рукоположење у Бресници
У пету недељу Часнога поста, када прослављамо спомен на Свету Марију Египћанку, Света Архијерејска Литургија сабрала је велики број православних верника у парохијском храму Светог Марка у Бресници. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Милутин Стевановић, протојереј Никола Вучетић, протојереј Радосав Гајић, јeреј Милован Вучковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Томислав Гајић. Епископ је поучио присутне, протумачивши оба Јеванђеља која су данас читана, казујући делове житија Свете Марије Египћанке. Посаветовао нас је како да се постом снажимо и припремамо за Свето Васкрсење Христово. Централна порука, коју је Епископ истакао из првог Јеванђеља, јесте да је Христос у свет дошао да служи другима, а не да влада. Он је народ поучавао да ко хоће први да буде треба свима да буде слуга. Владика нас је позвао да се угледамо на речи и дела Христова, те да служимо једни другима. Тумачећи друго прочитано јеванђелско зачало, Владика нам је предочио да је Христос дошао грешницима а не праведницима. Велико покајање рађа велику љубав и велику радост, о томе нам сведочи и житије Свете Марије Египћанке. На Литургији је ђакон Томислав Гајић из Косјерића рукоположен у чин свештеника. Након завршетка Свете Литургије верници су се сабрали на трпези љубави. Том приликом су присутне поздравили месни парох јереј Милован Вучковић и новорукоположени јереј Томислав Гајић. Јереј Томисав Гајић
28 година од страдања тројице оптинских монаха новомученика
Дана 18. априла 1993. године, убијена су од руке сатанисте три монаха Оптине Пустиње: јеромонах Василије, монах Трофим и монах Терапонт. Поука Василија Оптинског: „Главно је да се свој крст донесе до краја. Без крста нема Христа. Милост Божија се даје на дар, али треба да дамо Господу све што имамо.“ Више о њима прочитајте: https://srpska.pravoslavie.ru/60962.html
Исповест намесништва црногорског у Субјелу
Дана 16. априла 2021. у Цркви Светог апостола Луке у Субјелу одржан је братски састанак архијерејског намесништва црногорског. Пре Свете Литургије Пређеосвећених Дарова којом је началствовао архијерејски намесник црногорски јереј Жељко Пантелић, приступило се Светој тајни исповести коју је предводио игуман рачански Герман (Авакумовић). У наставку је одржан братски ручак у просторијама парохијског дома. ЦО Субјел
Тв Храм: Емисија “Одговор духовника“
Савремени човек велики део времена проводи гледајући телевизијске програме или користећи интернет садржаје. Као и свуда, овде се време може употребити на спасење и сопствену изградњу или се злоупотребити. Програм који емитује Тв Храм, телевизија Српске Православне Цркве је уистину саделатник светотајинског бића Цркве у изградњи свести верујућих људи о припадности Цркви као Телу Христовом, кроз усмеравање на начин живота који одговара јеванђелској логици живљења. Емисија “Одговор духовника“ завређује посебну пажњу. У њој се могу чути одговори на различита питања која муче савременог човека. Од мноштва тема, издвајамо најактуелније: О вакцинацији, О вези верника и атеисте, Причешће у време корона вируса, О ношењу марама, Проблеми у браку, О нетрпељивости према другима, О опелу над самоубицом, Пост и родитељско противљење. Сећајући се речи почившег Владете Јеротића да не треба осуђивати домете савремене технологије, већ се према њима односити без зависности и са свесним одабиром садржаја, препоручујемо Тв Храм и емисију Одговор духовника као прави избор за оне који желе да своје време искористе за упознавање са душекорисним садржајима. Емисију можете погледати на адреси: Одговор духовника Протонамесник Александар Р. Јевтић
Ибарске новости: Игуман Нектарије Морозов, “Уздржање: једноставно и компликовано“
Пост неминовно подразумева уздржање и премда је већ много речено и вероватно ће још много више бити речено о чињеници да „гастрономска“ компонента поста није главна ствар везана за пост, и свакако није једино што пост означава, то је ипак нешто што постоји и што се не може заобићи. И ова тема готово незаобилазно изазива полемике. Неки сматрају да је у посту све у уздржању „по Типику“, и наравно греше, док други насупрот њима сматрају да уздржање уопште и није битно, и они наравно греше. Неки прорачунавши своју снагу без да узму у обзир стање свога тела покушавају да посте најстриктније могуће извршавајући све прописе Типика и као последица тога завршавају у болничкој постељи. Други, који су изузетно здрави и који поседују велику физичку снагу су сасвим уверени да никако неће преживети пост уколико не добију дозволу да могу да употребљавају млечне производе. Заиста, истинита је она јеванђелска реч: „Није човек ради суботе, него субота ради човека“ (Мк 2, 27). У истом смислу, није човек поста ради, већ пост је ради човека. Дакле, када постимо треба да следимо царски, тј. средњи пут: Не узимати на себе претежак терет, не постити више од онога што тело може да издржи, али у исто време не заборављати да пост од нас захтева подвиг – потчињење тела у ком заиста морамо осетити тескобу, у противном из чега се састоји наш подвиг? Уверен сам да је, колико год разумно поступали, најисправније да приликом припреме за пост консултујемо свога духовника, у вези било чега, па и у вези гастрономске стране поста. Зашто је уздржање толико важно? Човек природно тежи ка лепом и добром животу. Али у нашем стању палости, појам о томе шта је то добар живот је темељно изобличен и најчешће за добро сматрамо оно што заправо представља задовољавање наших страсти – можда не толико очигледно и сирово, али суптилно и скривено. Међутим, све је повезано и уколико се не трудимо да посечемо своје страсти природно ћемо остати без одбране и пред неком другом страшћу. У том смислу, уздржање од хране представља својеврстан темељ – то је одбацивање онога што нам причињава задовољство. Управо ово одрицање – вољно и неизнуђено – је оно што нам помаже да макар мало оснажимо своју вољу, и са једне стране, нам показује колико зависимо од свога тела и његових жеља, а са друге стране нам омогућава да значајно смањимо зависност од тих жеља. Особа која пости, због Бога и због своје духовне користи се одриче онога што јој причињава задовољство; она се одриче онога без чега може живети али и без чега јој је тешко живети. И притом то не чини својевољно, већ из послушности према Цркви, покушавајући, колико је то могуће, да се што више приближи испуњавању захтева Типика. Чинећи овако она онда може по речима псалмопевца да каже: Господе погледај на моје смирење и на труд мој; и опрости ми сагрешења моја (Пс 24, 18). Наравно, не треба се само скрушити пред заповешћу Типика већ треба и о свом посту да се смирено мисли – да се буде свестан да то и није нека врлина, већ да је природно да онај који је грешан поступа тако. Међутим, да ли се уздржање односи само на храну? Наравно да не. Савремени човек је превасходно потрошач. Дух конзумеризма је дубоко продро у наша срца. Уздржање је најбољи начин да објавимо рат конзумеризму. Истјазавање свога тела у храни је нешто што има своја ограничења. Вероватно се већина сећа приче о Насрадин Хоџи о томе како је хранио своје магаре учећи га да не једе: Насрадин је свакога дана смањивао количину хране коју је давао магарцу све, док на крају, није ушао у шталу и затекао како магаре мртво лежи на тлу. Али у уздржању од претераног конзумеризма, а то не може штетити, имамо заиста широко поље за подвиг. Ево неколико примера: Свако од нас, чак и они који нису нешто речити, чинимо многе грехе својим језиком. Некада једноставно причамо сувише, непотребно и без смисла. Уколико бисмо се одлучили да макар мало постимо од непотребне конверзације, уколико се одлучимо да не говоримо непромишљено и да не оговарамо и не осуђујемо, задобићемо велике дарове, и такво уздржање ће заиста бити вредно хвале. Толико непотребних информација свакодневно конзумирамо! Оне се уливају у нас у једном неконтролисаном таласу преко ТВ екрана, преко компјутера, преко друштвених мрежа, преко радио пријемника, укључујући и оне у аутомобилима. Ми смо преоптерећени тим информацијама; наш нервни систем не може издржати толику пуноћу стимулација. И Реч Божија, толико неопходна нашим душама, ишчезава у овом мноштву вести, прича, гласина, разноразних видео записа и фотографија, попут семена из Јеванђелске приче које је пало у трње. Самим тим је јасно да је рестрикција информација, контрола над њима, „информациони пост“ обавезан подвиг поста, и да без њега не можемо ништа постићи. У данашњој стварности постоји феномен који називамо шопинг. Нешто не ваља, неки проблем нас тишти, нашем срцу је тешко – шта чинити у таквој ситуацији? Па наравно – `ајмо у шопинг! Шопинг нас орасположи, поправи наше расположење, повећава нашу виталност, помаже нам да заборавимо потешкоће и конфликте, и чини нас срећним, јер се надамо бољем, све док поново не постанемо малодушни и не осетимо да је дефинитивно време да поново пођемо у шопинг. Уздржање од скупе и непотребне куповине и шопинга као вида забаве је најзначајнија духовна вежба за савременог човека. Радећи на овоме снажи се воља, спречава се нови разлог за малодушност (јер шопинг изискује доста новца) и евентуално се формира уштеђевина која се може употребити на оно што нам је засита потребно. Верујем да свако може постићи ово уколико пажљиво мотри над својим животом. Овакво уздржање пружа души снагу и слободу и омогућава нам да стварност сагледамо на један потпуно другачији начин. Наравно, ово је само почетак ослобађања малог делића свога срца за оно чиме срце заиста треба да буде испуњено; за духовни садржај који је истински живот. Ово је први и најважнији плод исправног и разумног поста. Игуман Нектарије Морозов Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 16. април 2021. године
Средопосна недеља у Светотројичном храму у Краљеву
Четврте недеље Великог поста када молитвено прослављамо спомен на Светог Јована Лествичника, наш духовни отац Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Старом храму у Краљеву. Преосвештеном Епископу жичком саслуживао је архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић и братство Светотројичног храма. Обративши се верном народу, Епископ Јустин је у својој беседи истакао да смо већ месец дана у благословеном Часном посту и да Црква Божија као мати наша дејством и благодаћу својом, коју стално показује према нама људима, сваке недеље истиче по неки догађај из своје свештене историје како би нас охрабрила, како би нас уздигла и придигла да наставимо ток поста и да бољи дочекамо Васкрсење Господа нашег. Прва недеља поста посвећена је борби за Свете иконе, чиме је показано да се наш Господ, који се као истински Бог очовечио примивши тело наше, може изобразити на иконама и да ми иконе чесно поштујемо и чесно им се клањамо. Друга недеља је посвећена обожењу човековом, тако што је Свети Григорије Палама објаснио да ми људи кроз живот Цркве примамо нетварне божанске енергије и силе благодати. Трећа недеља је посвећена Часном Крсту, да би нас на средини поста Часни Крст окрепио, оснажио и дао веру да разумемо да је Господ Бог, истинити Бог и истинити човек примио на себе добровољно страдање ради спасења свих људи. После осврта на перикопу из прочитаног Еванђеља, Епископ жички нас је подсетио и на дело Светог Јована Лествичника, који је у својој Лествици описао све страсти и све врлине са којима се срећемо лечећи нашу душу. Темељ свега је одрицање од овога света, да би се преко 29 лествица, кроз борбу против страсти дошло до савршенства где је љубав. Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави. Протођакон Милутин Балтић
Свети Јован Лествичник, О неодлагању покајања
Немој се плашити ни када сваки дан падаш, и немој престати да се молиш, већ стој храбро. Анђео који те чува, без сумње, одаће признање твоме трпљењу. Док је још свежа и запаљења, рана се лако лечи; но застареле, нелечене и запуштене ране се тешко лече: да би се исцелиле, потребно је већ много рада и свестраног заузимања лекара. Многе ране с временом постају и неизлечиве. Али, Богу је све могуће (уп. Мт.19,26). Извор: Лествица, поука пета
Уснуо у Господу протојереј-ставрофор Предраг Миковић
На празник Благовести у свом дому у Милочају у вечерњим часовима представио се у Господу протојереј-ставрофор Предраг Миковић. Прота Предраг или како су га сви од милоште звали “Баћо“ рођен је у богољубивом дому Ђорђа и Радмиле Миковић у моравском селу Милочај 1944. године где је завршио основну школу, а по завршеној основној школи уписује Богословију у Призрену где завршава прве три године. По одслужењу војног рока завршава богословију у Сремским Карловцима 1968. године, након чега ступа у брак са својом супругом Миланком. Исте године бива рукоположен у чин презвитера и постављен на службу брдско планинске врдилске парохије где остаје на служби све до своје пензије 2008. године. Села Пекчаницу, Дедевце, Роћевиће, Врдила обилазио је пешке од почетка до краја своје парохијске службе носећи своју мантију часно у веома тешким временима марљиво се старајући за поверено му стадо и храм. У врдилској парохији и у свом родном Милочају остаће упамћен као изузетно скроман човек, добар супруг, отац и сабрат увек спреман да прискочи у помоћ. Служио је Богу и у пензији редовно долазећи у свој парохијски храм у Цветкама али исто тако где год би га ко позвао за помоћ без обзира на године – од Врдила, Матарушке Бање војне капеле у Лађевцима. Опело блаженопочившем проти служено је 9. априла у дворишту његове родне куће у Милочају у присуству свештенства, породице и многобројног народа. Пригодну беседе одржали су архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, као и дугогодишњи протин сапарох протојереј Владе Величковић. Парох цветачки протојереј Иван Терзић