Лист Храм бр. 86, Свети Макарије Велики, “Смирење као темељ молитве и поста“
Ибарске новости: Вероучитељ Дејан Драмићанин, “Безвољност – мука савременог доба“
Савремени свет је остварио изузетан технолошки и научни напредак. Но, премда је много тога олакшано, очигледно је да људи нису срећнији него што су били у претходним временима. Веровали смо да ће аутомобили, авиони, телефони, комбајни, шпорети, компјутери, олакшати и улепшати наше животе. Све побројано заиста живот чини лакшим и рад мање напорним, али, прилично неочекивано, јасно је да савремени човек сматра да је његов живот уроњен у бриге и да се не може назвати срећним животом. Могу се побројати многи феномени који као да су зграбили савременог човека чинећи га незадовољним и нерадосним (претпостављам да се људи у прошлости са многима од њих никада нису срели). Данас ћемо говорити о једној таквој појави коју слободно можемо сматрати за пошаст савременог доба. Писаћу о безвољности. О овој теми писаћу из личне перспективе. Мој близак пријатељ – човек који се активно бавио спортом – је упао у клешта ове страшне бољке. Након престанка активног бављењем спортом он је доспео у стање безвољности која га је сасвим изобличила. Не само што је престао да тренира, већ су му и свакодневне активности постале тешке. Од особе која је изгарала на терену постао је човек коме је напорно да устане са кауча и да поспреми собу. Конкретан разлог, макар се тако мени чини, не постоји. Он, изузев свакодневних брига, није имао никакву недаћу која би га довела у овакво стање. Посматрајући га закључио сам да његов проблем представља првенствено духовни проблем, не психолошки или материјални. Његова испражњеност је симптом духовне празнине… Он, иако можда тога није ни свестан, трага са смислом који ће му пружити вољу да живи и да се бори. Он заправо трага за Богом. Када човек изгуби додир са Богом, из којег извире смисао и пуноћа радости, остаје само са овом стварношћу. Али новац, компјутери, траке за трчање, нису нешто чиме се срце човеково може задовољити. Овај мој друг је имућан, али новац који поседује није био довољан да он не падне у безвољност нити има снаге да га из ње извуче. Њему је неопходан живи сусрет са Богом. Њему је насушно потребно да отвори своје срце за додир милостивог Бога, да види љубав Божију. А то се све остварује кроз живот у Цркви. Мислим да се у савременом свету још милиони (ако не и стотине милиона) муче са истом невољом. Празнина и безвољност свих тих људи су знак да наше време очајнички трага, заправо, за Богом. Савремени свет је као последица материјализма и атеистичких идеологија постао једно велико трагалиште за Богом. У Богу и у Цркви се налази решење. Вероучитељ Дејан Драмићанин Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 02. децембар 2022. године
Протонамесник Александар Р. Јевтић: Питање о посту је шире од питања о врсти хране
Најава: 01-15. децембар 2022: Изложба „Јелена, велика краљица“ у Паризу
Републички завод за заштиту споменика културе организује изложбу „Јелена, велика краљица“ у Културном центру у Паризу која ће трајати од 01. до 15. децембра 2022. године. Протеклих деценија на Богородичиној цркви и у цркви Светог Николе извођени су опсежни конзерваторско – рестаураторски радови уз строго поштовање Венецијанске повеље и Конвенције о светској баштини те је изложба прилика да се прикаже како је некада, а како сада изгледа манастир Градац. Циљ изложбе је да се кроз личност Свете краљице Јелене и њену задужбину прикажу изузетне вредности наше културне, историјске и духовне баштине. Извор: Манастир Градац
Лист Храм бр. 86: Свети Макарије Велики, “Смирење као темељ молитве и поста“
Света Архијерејска Литургија у Светотројичном храму у Краљеву
Данас када празнујемо Светог апостола Филипа (на божићне покладе), Епископ Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина Цркве Свете Тројице протонамесник Мирољуб Попадић, јереји Радован Парезановић и Милутин Балтић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. На овај дан у нашем Светом храму излила се радост благодати Божије на свештенике Мирољуба Попадића и Милутина Балтића, које је Владика Јустин наградио протојерејским чином за несебични труд на њиви Господњој. Владика Јустин се у својој пригодној беседи на Литургији обратио верном народу и пожелео срећан и благословен почетак поста осврнувши се на прочитано зачало из Јеванђеља, на сам празник и почетак поста. Велики број народа и деце приступили су Светој Тајни Причешћа. По завршетку Свете Литургије Владика Јустин је крстио ћерку протојереја Милутина Балтића, дете Божије Илинку, а потом је послужена пригодна трпеза. Чтец Петар Ђерковић
Опело и сахрана протојереја-ставрофора Мијаила Милосављевића (1935-2022)
Прота Мијаило Милосављевић рођен је 17. 01. 1935. године у месту Бучје код Трстеника. Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену уписује после Другог светског рата. Уписати се у богословску школу у та смутна послератна времена није било нимало лако, јер је читава породица због тога била на маргини комунистичког друштва. По завршетку богословије у Призрену жени се са Зорком Малићанин, а потом бива рукоположен од стране блаженопочившег Епископа жичког Василија (Костића). Са протиницом Зорком добио је сина Славољуба. По рукоположењу у чин свештеника Владика Василије га шаље на парохију Влајковићи код Бруса, а после годину дана добија премештај 1968. године у село Годачица код Краљева. После пар година проведених на парохији у Годачици добија премештај у Саборни Храм Свете Тројице у Краљеву, где бива постављен за старешину а касније и за намесника архијерејског намесништва жичког, одакле одлази у пензију. Прота је иза себе оставио велики број унука и праунука којима се са веома радовао. Протојереј-ставрофор Мијаило Милосављевић важио је за једног угледног проту који је својим господственим изгледом красио градске улице где год би се појавио. Уснуо је у Господу на празник Светог апостола Филипа уочи почетка Божићњег поста у својој 87. години. У понедељак, 28. новембра, у 9 часова служена је заупокојена Литургија у Храму Свете Тројице где је и било изложено тело покојног проте. У 11 и 30 часова извршено је опело у којем је учествовао велики број свешетника, верног народа, родбине и пријатеља.Опелом је началствовао архијерејски заменик Епископа жичког Јустина протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Прота Љубинко се на крају опела обратио пригодном беседом рекавши: да свештенички позив и пут није нимало једноставан и лак, а да је прота Мијаило важио за свешетника који се млађим свешетеницима налазио на помоћи у вођењу администрације. На крају како и сам црвени песник каже „Вечан ти помен и пут којим идеш данас душо, јер ти је уготовљено место покоја.“ Чтец Петар Ђерковић
Гостовање Литургијске секције из Гуче на ТВ Храму
Дана 24. новембра су у јутарњем програму на телевизији Храм гостовали чланови Литургијске секције из Гуче заједно са вероучитељом Дарком Стевановићем. Литургијска секција окупља ученике Основне школе ,,Академик Миленко Шушић” и Средње школе ,,Драгачево”. Настала је у септембру ове године, као производ интересовања ученика и труда вероучитеља. На почетку је окупљала мали број ученика, али се постепено тај број повећао и сад сваке недеље на Литургији учествују ученици обе школе. Они су редовни на ,,пробама” певања, како их они називају, а оне се врше четири пута недељно. Ученици много воле све што раде током Литургије, било да је то певање, читање Апостола или помагање свештеницима, јер је то њима занимљиво, а поврх свега воле то што се сједињују са Богом и другим људима преко Причешћа, што за њих представља ,,Христов загрљај”, како су и рекли у јутарњем програму. Такође, основана је и инстаграм страница секције, која је почела да објављује фотографије и снимке са проба и Литургија, као и разноразне верске садржаје. Захваљујући тој инстаграм страници, наша секција је примећена од стране људи из ТВ Храм, који су нас позвали у емисију. Након интервјуа, обишли смо Храм Светог Саве, највећи православни храм на Балкану и дивили се његовој величанствености, величини и лепоти, а посебно лепоти крипте испод Храма. Након тога, обишли смо Патријаршију и њен музеј и тамо видели многе предмете важне за историју СПЦ, као што су разне одежде свештеника, крстови, фреске, Богослужбени предмети, а и једни од најважнијих експоната Музеја: кивот краља Стефана Дечанског и ,,Похвала Кнезу Лазару”. Након тога, отишли смо на Калемегдан, где смо обишли Капелу Свете Петке, у којој је свако узео Свету воду са извора Свете Петке, која има исцелитељска својства, а шетњу Калемегданом смо завршили одласком у Цркву Ружицу и посетом споменику ,,Победник”. Нека би Господ дао да ученици приступају Чаши Заједништва с њим како би се љубав међу људима и њихова љубав према Богу, цркви и вери наставиле да се шире. Вељко Марковић, ученик верске наставе одељења 1/г СШ ,,Драгачево”
Одржани “Дани патријарха Павла“
Дана 19. 11. 2022. године, одржана је завршна свечаност овогодишњих “Дана патријарха Павла”, а седмих по реду коју организује удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ под покровитељством града Чачка, а у сарадњи са Туристичком организацијом и другим установама културе града Чачка. Свечаност је започела у горњем холу Културног центра, изложбом МОЛИТВЕНО СЕЋАЊЕ– СВЕТЛОПИСИ аутора Рајка Р. Каришића, уметничког фотографа из Београда и резбарених крстова – ХОДАЊЕ У СВЕТЛОСТИ, насталих на дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“. Изложбу је пригодним говором отворила Ана Ранђић, професор српског језика и књижевности, а присутне је поздравио и аутор фотографија који је између осталог истакао да је приказане фотографије даровао као легат удружењу „Павле–живот по Јеванђељу“ и граду Чачку. На овај начин град Чачак, уз дрворезбарене крстове колоније „Крст патријарха Павла“, чији се број повећава из године у годину, обогаћује збирку уметнина које ће се чувати у просторијама које је град наменио у ту сврху. Како је најавио проф. др Драго Милошевић на свечаности у манастиру Благовештење кабларско, 27. септембра 2022. године, то ће већ бити мали музеј посвећен патријарху Павлу. Дакле, за такво нешто већ има елемената, а то ће свакако обогатити нашу културну баштину. Треба истаћи да изложбу фотографија прати изванредно урађен и каталог, чији је графички уредник Зоран Јуреш, који је уједно и каталогизација свих фотографија које је аутор, Рајко Р. Каришић даровао. Овогодишња изложба у холу Културног центра трајаће до 5.12.2022. године како би суграђани који нису били у могућности да присуствују отварању исту могли да посете у данима који предстоје. Након свечаног отварања изложби, у великој сали Културног центра посетиоци су имали прилику да слушају концерт хора „Београдски мадригалисти“ који је, под диригентском палицом г. Александра Бурића, извео један бројдела Стевана Мокрањца, Исидора Бајића, Војислава Симића, Јосифа Маринковића, Корнелија Станковића и других. Поред сјајног хора посетиоцима се обратио и проф. др Мило Ломпар историчар књижевности, есејиста и редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду који је говорио своју беседу о патријарху Павлу. Започео је присећањем на један врео августовски дан када је у тролејбус на Теразијама ушао патријарх Павле тако тихо да нико не примети. У возилу је било троје људи, који су одмах након његовог уласка устали. А он је погледавши их рекао: „Седите, седите, ја ћу брзо сићи“. Мада је места било колико се хоће и мада је он заиста сишао после две станице, а да нико није ни помислио да седне, по прећутном осећању сви су стајали. Ко је био тај човек, упитао се Ломпар? Човек пред којим смо стајали био је, како каже Ломпар, један од оних самозатајених, а светих, за које Јустин Ћелијски каже да су имали три дара – дар суза, дар сећања на смрт и дар умилења. Такође нас је подсетио да је патријарх био сведок вере која је, како је говорио апостол Павле, тврдо чекање онога чему се надамо. Он је веру сведочио животом што је најтеже, сведочио је умом што је тешко, и сведочио је духом што је нешто што га је издигло и учинило да његов дух лебди над нама увек када помислимо да духа нема и да баш ничег нема око нас, он је ту. На крају програма, професор Драго Милошевић је у име удружења „Павле–живот по Јеванђељу“ прво захвалио свима који су допринели грађењу ове манифестације, а потом је уручио велике захвалнице са примерком првог броја часописа ПАВЛЕ патријарх српски и репликом крста који је патријарх Павле ручно урадио током свог боравка у манастиру Вујан, хору „Београдски мадригалисти“, беседнику проф. др Миру Ломпару и аутору фотографија портрета патријарха Павла, Рајку Р. Каришићу. Овом приликом организатор најављује да након ове свечаности следи издавање другог броја часописа ПАВЛЕ патријарх српски чиме би седми „Дани патријарха Павла“ били окончани. “Дани патријарха Павла“
Свети Јустин Ћелијски, Пост – чишћење душе
Ето, Божић је пред нама, та велика вододелница историје рода људског, та велика и највећа скретница у историји рода људског. Бог силази на земљу, како да га сретнемо? У дивној песми једној пева се: Христос с небес, срјашчите! Христос силази с неба, сретните га! Како Господе да те сретнемо? Како? Постом, браћо и сестре. Ето, Света Црква је одредила шестонедељни пост пред Божић. Зашто? Зато што се јавља Бог на земљи. Како да га сретнеш, ако постом не очистиш душу своју прљаву и грешну? Како да га сретнеш, ако љубављу не испуниш душу своју и не украсиш? Како да га сретнеш, ако молитвом душу своју не опајаш, не ометеш, не очистиш, не узнесеш? Како да га сретнеш, ако душу своју не испуниш еванђељским врлинама? Свети Јустин Ћелијски
Лист Храм бр. 86, Свети Макарије Велики, “Смирење као темељ молитве и поста“
Ибарске новости: Вероучитељ Дејан Драмићанин, “Безвољност – мука савременог доба“
Савремени свет је остварио изузетан технолошки и научни напредак. Но, премда је много тога олакшано, очигледно је да људи нису срећнији него што су били у претходним временима. Веровали смо да ће аутомобили, авиони, телефони, комбајни, шпорети, компјутери, олакшати и улепшати наше животе. Све побројано заиста живот чини лакшим и рад мање напорним, али, прилично неочекивано, јасно је да савремени човек сматра да је његов живот уроњен у бриге и да се не може назвати срећним животом. Могу се побројати многи феномени који као да су зграбили савременог човека чинећи га незадовољним и нерадосним (претпостављам да се људи у прошлости са многима од њих никада нису срели). Данас ћемо говорити о једној таквој појави коју слободно можемо сматрати за пошаст савременог доба. Писаћу о безвољности. О овој теми писаћу из личне перспективе. Мој близак пријатељ – човек који се активно бавио спортом – је упао у клешта ове страшне бољке. Након престанка активног бављењем спортом он је доспео у стање безвољности која га је сасвим изобличила. Не само што је престао да тренира, већ су му и свакодневне активности постале тешке. Од особе која је изгарала на терену постао је човек коме је напорно да устане са кауча и да поспреми собу. Конкретан разлог, макар се тако мени чини, не постоји. Он, изузев свакодневних брига, није имао никакву недаћу која би га довела у овакво стање. Посматрајући га закључио сам да његов проблем представља првенствено духовни проблем, не психолошки или материјални. Његова испражњеност је симптом духовне празнине… Он, иако можда тога није ни свестан, трага са смислом који ће му пружити вољу да живи и да се бори. Он заправо трага за Богом. Када човек изгуби додир са Богом, из којег извире смисао и пуноћа радости, остаје само са овом стварношћу. Али новац, компјутери, траке за трчање, нису нешто чиме се срце човеково може задовољити. Овај мој друг је имућан, али новац који поседује није био довољан да он не падне у безвољност нити има снаге да га из ње извуче. Њему је неопходан живи сусрет са Богом. Њему је насушно потребно да отвори своје срце за додир милостивог Бога, да види љубав Божију. А то се све остварује кроз живот у Цркви. Мислим да се у савременом свету још милиони (ако не и стотине милиона) муче са истом невољом. Празнина и безвољност свих тих људи су знак да наше време очајнички трага, заправо, за Богом. Савремени свет је као последица материјализма и атеистичких идеологија постао једно велико трагалиште за Богом. У Богу и у Цркви се налази решење. Вероучитељ Дејан Драмићанин Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 02. децембар 2022. године
Протонамесник Александар Р. Јевтић: Питање о посту је шире од питања о врсти хране
Најава: 01-15. децембар 2022: Изложба „Јелена, велика краљица“ у Паризу
Републички завод за заштиту споменика културе организује изложбу „Јелена, велика краљица“ у Културном центру у Паризу која ће трајати од 01. до 15. децембра 2022. године. Протеклих деценија на Богородичиној цркви и у цркви Светог Николе извођени су опсежни конзерваторско – рестаураторски радови уз строго поштовање Венецијанске повеље и Конвенције о светској баштини те је изложба прилика да се прикаже како је некада, а како сада изгледа манастир Градац. Циљ изложбе је да се кроз личност Свете краљице Јелене и њену задужбину прикажу изузетне вредности наше културне, историјске и духовне баштине. Извор: Манастир Градац
Лист Храм бр. 86: Свети Макарије Велики, “Смирење као темељ молитве и поста“
Света Архијерејска Литургија у Светотројичном храму у Краљеву
Данас када празнујемо Светог апостола Филипа (на божићне покладе), Епископ Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина Цркве Свете Тројице протонамесник Мирољуб Попадић, јереји Радован Парезановић и Милутин Балтић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. На овај дан у нашем Светом храму излила се радост благодати Божије на свештенике Мирољуба Попадића и Милутина Балтића, које је Владика Јустин наградио протојерејским чином за несебични труд на њиви Господњој. Владика Јустин се у својој пригодној беседи на Литургији обратио верном народу и пожелео срећан и благословен почетак поста осврнувши се на прочитано зачало из Јеванђеља, на сам празник и почетак поста. Велики број народа и деце приступили су Светој Тајни Причешћа. По завршетку Свете Литургије Владика Јустин је крстио ћерку протојереја Милутина Балтића, дете Божије Илинку, а потом је послужена пригодна трпеза. Чтец Петар Ђерковић
Опело и сахрана протојереја-ставрофора Мијаила Милосављевића (1935-2022)
Прота Мијаило Милосављевић рођен је 17. 01. 1935. године у месту Бучје код Трстеника. Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену уписује после Другог светског рата. Уписати се у богословску школу у та смутна послератна времена није било нимало лако, јер је читава породица због тога била на маргини комунистичког друштва. По завршетку богословије у Призрену жени се са Зорком Малићанин, а потом бива рукоположен од стране блаженопочившег Епископа жичког Василија (Костића). Са протиницом Зорком добио је сина Славољуба. По рукоположењу у чин свештеника Владика Василије га шаље на парохију Влајковићи код Бруса, а после годину дана добија премештај 1968. године у село Годачица код Краљева. После пар година проведених на парохији у Годачици добија премештај у Саборни Храм Свете Тројице у Краљеву, где бива постављен за старешину а касније и за намесника архијерејског намесништва жичког, одакле одлази у пензију. Прота је иза себе оставио велики број унука и праунука којима се са веома радовао. Протојереј-ставрофор Мијаило Милосављевић важио је за једног угледног проту који је својим господственим изгледом красио градске улице где год би се појавио. Уснуо је у Господу на празник Светог апостола Филипа уочи почетка Божићњег поста у својој 87. години. У понедељак, 28. новембра, у 9 часова служена је заупокојена Литургија у Храму Свете Тројице где је и било изложено тело покојног проте. У 11 и 30 часова извршено је опело у којем је учествовао велики број свешетника, верног народа, родбине и пријатеља.Опелом је началствовао архијерејски заменик Епископа жичког Јустина протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Прота Љубинко се на крају опела обратио пригодном беседом рекавши: да свештенички позив и пут није нимало једноставан и лак, а да је прота Мијаило важио за свешетника који се млађим свешетеницима налазио на помоћи у вођењу администрације. На крају како и сам црвени песник каже „Вечан ти помен и пут којим идеш данас душо, јер ти је уготовљено место покоја.“ Чтец Петар Ђерковић
Гостовање Литургијске секције из Гуче на ТВ Храму
Дана 24. новембра су у јутарњем програму на телевизији Храм гостовали чланови Литургијске секције из Гуче заједно са вероучитељом Дарком Стевановићем. Литургијска секција окупља ученике Основне школе ,,Академик Миленко Шушић” и Средње школе ,,Драгачево”. Настала је у септембру ове године, као производ интересовања ученика и труда вероучитеља. На почетку је окупљала мали број ученика, али се постепено тај број повећао и сад сваке недеље на Литургији учествују ученици обе школе. Они су редовни на ,,пробама” певања, како их они називају, а оне се врше четири пута недељно. Ученици много воле све што раде током Литургије, било да је то певање, читање Апостола или помагање свештеницима, јер је то њима занимљиво, а поврх свега воле то што се сједињују са Богом и другим људима преко Причешћа, што за њих представља ,,Христов загрљај”, како су и рекли у јутарњем програму. Такође, основана је и инстаграм страница секције, која је почела да објављује фотографије и снимке са проба и Литургија, као и разноразне верске садржаје. Захваљујући тој инстаграм страници, наша секција је примећена од стране људи из ТВ Храм, који су нас позвали у емисију. Након интервјуа, обишли смо Храм Светог Саве, највећи православни храм на Балкану и дивили се његовој величанствености, величини и лепоти, а посебно лепоти крипте испод Храма. Након тога, обишли смо Патријаршију и њен музеј и тамо видели многе предмете важне за историју СПЦ, као што су разне одежде свештеника, крстови, фреске, Богослужбени предмети, а и једни од најважнијих експоната Музеја: кивот краља Стефана Дечанског и ,,Похвала Кнезу Лазару”. Након тога, отишли смо на Калемегдан, где смо обишли Капелу Свете Петке, у којој је свако узео Свету воду са извора Свете Петке, која има исцелитељска својства, а шетњу Калемегданом смо завршили одласком у Цркву Ружицу и посетом споменику ,,Победник”. Нека би Господ дао да ученици приступају Чаши Заједништва с њим како би се љубав међу људима и њихова љубав према Богу, цркви и вери наставиле да се шире. Вељко Марковић, ученик верске наставе одељења 1/г СШ ,,Драгачево”
Одржани “Дани патријарха Павла“
Дана 19. 11. 2022. године, одржана је завршна свечаност овогодишњих “Дана патријарха Павла”, а седмих по реду коју организује удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ под покровитељством града Чачка, а у сарадњи са Туристичком организацијом и другим установама културе града Чачка. Свечаност је започела у горњем холу Културног центра, изложбом МОЛИТВЕНО СЕЋАЊЕ– СВЕТЛОПИСИ аутора Рајка Р. Каришића, уметничког фотографа из Београда и резбарених крстова – ХОДАЊЕ У СВЕТЛОСТИ, насталих на дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“. Изложбу је пригодним говором отворила Ана Ранђић, професор српског језика и књижевности, а присутне је поздравио и аутор фотографија који је између осталог истакао да је приказане фотографије даровао као легат удружењу „Павле–живот по Јеванђељу“ и граду Чачку. На овај начин град Чачак, уз дрворезбарене крстове колоније „Крст патријарха Павла“, чији се број повећава из године у годину, обогаћује збирку уметнина које ће се чувати у просторијама које је град наменио у ту сврху. Како је најавио проф. др Драго Милошевић на свечаности у манастиру Благовештење кабларско, 27. септембра 2022. године, то ће већ бити мали музеј посвећен патријарху Павлу. Дакле, за такво нешто већ има елемената, а то ће свакако обогатити нашу културну баштину. Треба истаћи да изложбу фотографија прати изванредно урађен и каталог, чији је графички уредник Зоран Јуреш, који је уједно и каталогизација свих фотографија које је аутор, Рајко Р. Каришић даровао. Овогодишња изложба у холу Културног центра трајаће до 5.12.2022. године како би суграђани који нису били у могућности да присуствују отварању исту могли да посете у данима који предстоје. Након свечаног отварања изложби, у великој сали Културног центра посетиоци су имали прилику да слушају концерт хора „Београдски мадригалисти“ који је, под диригентском палицом г. Александра Бурића, извео један бројдела Стевана Мокрањца, Исидора Бајића, Војислава Симића, Јосифа Маринковића, Корнелија Станковића и других. Поред сјајног хора посетиоцима се обратио и проф. др Мило Ломпар историчар књижевности, есејиста и редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду који је говорио своју беседу о патријарху Павлу. Започео је присећањем на један врео августовски дан када је у тролејбус на Теразијама ушао патријарх Павле тако тихо да нико не примети. У возилу је било троје људи, који су одмах након његовог уласка устали. А он је погледавши их рекао: „Седите, седите, ја ћу брзо сићи“. Мада је места било колико се хоће и мада је он заиста сишао после две станице, а да нико није ни помислио да седне, по прећутном осећању сви су стајали. Ко је био тај човек, упитао се Ломпар? Човек пред којим смо стајали био је, како каже Ломпар, један од оних самозатајених, а светих, за које Јустин Ћелијски каже да су имали три дара – дар суза, дар сећања на смрт и дар умилења. Такође нас је подсетио да је патријарх био сведок вере која је, како је говорио апостол Павле, тврдо чекање онога чему се надамо. Он је веру сведочио животом што је најтеже, сведочио је умом што је тешко, и сведочио је духом што је нешто што га је издигло и учинило да његов дух лебди над нама увек када помислимо да духа нема и да баш ничег нема око нас, он је ту. На крају програма, професор Драго Милошевић је у име удружења „Павле–живот по Јеванђељу“ прво захвалио свима који су допринели грађењу ове манифестације, а потом је уручио велике захвалнице са примерком првог броја часописа ПАВЛЕ патријарх српски и репликом крста који је патријарх Павле ручно урадио током свог боравка у манастиру Вујан, хору „Београдски мадригалисти“, беседнику проф. др Миру Ломпару и аутору фотографија портрета патријарха Павла, Рајку Р. Каришићу. Овом приликом организатор најављује да након ове свечаности следи издавање другог броја часописа ПАВЛЕ патријарх српски чиме би седми „Дани патријарха Павла“ били окончани. “Дани патријарха Павла“
Свети Јустин Ћелијски, Пост – чишћење душе
Ето, Божић је пред нама, та велика вододелница историје рода људског, та велика и највећа скретница у историји рода људског. Бог силази на земљу, како да га сретнемо? У дивној песми једној пева се: Христос с небес, срјашчите! Христос силази с неба, сретните га! Како Господе да те сретнемо? Како? Постом, браћо и сестре. Ето, Света Црква је одредила шестонедељни пост пред Божић. Зашто? Зато што се јавља Бог на земљи. Како да га сретнеш, ако постом не очистиш душу своју прљаву и грешну? Како да га сретнеш, ако љубављу не испуниш душу своју и не украсиш? Како да га сретнеш, ако молитвом душу своју не опајаш, не ометеш, не очистиш, не узнесеш? Како да га сретнеш, ако душу своју не испуниш еванђељским врлинама? Свети Јустин Ћелијски