Савремени свет је остварио изузетан технолошки и научни напредак. Но, премда је много тога олакшано, очигледно је да људи нису срећнији него што су били у претходним временима. Веровали смо да ће аутомобили, авиони, телефони, комбајни, шпорети, компјутери, олакшати и улепшати наше животе. Све побројано заиста живот чини лакшим и рад мање напорним, али, прилично неочекивано, јасно је да савремени човек сматра да је његов живот уроњен у бриге и да се не може назвати срећним животом. Могу се побројати многи феномени који као да су зграбили савременог човека чинећи га незадовољним и нерадосним (претпостављам да се људи у прошлости са многима од њих никада нису срели). Данас ћемо говорити о једној таквој појави коју слободно можемо сматрати за пошаст савременог доба. Писаћу о безвољности.
О овој теми писаћу из личне перспективе. Мој близак пријатељ – човек који се активно бавио спортом – је упао у клешта ове страшне бољке. Након престанка активног бављењем спортом он је доспео у стање безвољности која га је сасвим изобличила. Не само што је престао да тренира, већ су му и свакодневне активности постале тешке. Од особе која је изгарала на терену постао је човек коме је напорно да устане са кауча и да поспреми собу.
Конкретан разлог, макар се тако мени чини, не постоји. Он, изузев свакодневних брига, није имао никакву недаћу која би га довела у овакво стање. Посматрајући га закључио сам да његов проблем представља првенствено духовни проблем, не психолошки или материјални. Његова испражњеност је симптом духовне празнине… Он, иако можда тога није ни свестан, трага са смислом који ће му пружити вољу да живи и да се бори. Он заправо трага за Богом. Када човек изгуби додир са Богом, из којег извире смисао и пуноћа радости, остаје само са овом стварношћу. Али новац, компјутери, траке за трчање, нису нешто чиме се срце човеково може задовољити. Овај мој друг је имућан, али новац који поседује није био довољан да он не падне у безвољност нити има снаге да га из ње извуче. Њему је неопходан живи сусрет са Богом. Њему је насушно потребно да отвори своје срце за додир милостивог Бога, да види љубав Божију. А то се све остварује кроз живот у Цркви.
Мислим да се у савременом свету још милиони (ако не и стотине милиона) муче са истом невољом. Празнина и безвољност свих тих људи су знак да наше време очајнички трага, заправо, за Богом. Савремени свет је као последица материјализма и атеистичких идеологија постао једно велико трагалиште за Богом. У Богу и у Цркви се налази решење.
Вероучитељ Дејан Драмићанин
Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“
петак, 02. децембар 2022. године