Прота Мијаило Милосављевић рођен је 17. 01. 1935. године у месту Бучје код Трстеника. Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену уписује после Другог светског рата. Уписати се у богословску школу у та смутна послератна времена није било нимало лако, јер је читава породица због тога била на маргини комунистичког друштва. По завршетку богословије у Призрену жени се са Зорком Малићанин, а потом бива рукоположен од стране блаженопочившег Епископа жичког Василија (Костића). Са протиницом Зорком добио је сина Славољуба. По рукоположењу у чин свештеника Владика Василије га шаље на парохију Влајковићи код Бруса, а после годину дана добија премештај 1968. године у село Годачица код Краљева. После пар година проведених на парохији у Годачици добија премештај у Саборни Храм Свете Тројице у Краљеву, где бива постављен за старешину а касније и за намесника архијерејског намесништва жичког, одакле одлази у пензију. Прота је иза себе оставио велики број унука и праунука којима се са веома радовао.
Протојереј-ставрофор Мијаило Милосављевић важио је за једног угледног проту који је својим господственим изгледом красио градске улице где год би се појавио. Уснуо је у Господу на празник Светог апостола Филипа уочи почетка Божићњег поста у својој 87. години.
У понедељак, 28. новембра, у 9 часова служена је заупокојена Литургија у Храму Свете Тројице где је и било изложено тело покојног проте. У 11 и 30 часова извршено је опело у којем је учествовао велики број свешетника, верног народа, родбине и пријатеља.Опелом је началствовао архијерејски заменик Епископа жичког Јустина протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Прота Љубинко се на крају опела обратио пригодном беседом рекавши: да свештенички позив и пут није нимало једноставан и лак, а да је прота Мијаило важио за свешетника који се млађим свешетеницима налазио на помоћи у вођењу администрације. На крају како и сам црвени песник каже „Вечан ти помен и пут којим идеш данас душо, јер ти је уготовљено место покоја.“
Чтец Петар Ђерковић
