Ученичка дебата у СШ ,,Драгачево”
Дана 30. марта је у препуном кабинету за историју СШ “Драгачево“ у Гучи, у термину шестог и седмог часа, одржана друга по реду дебата коју организују ученици ове школе. Дебата је реализована кроз часове верске наставе, у оквиру наставне теме ,,Хришћанство и савремено доба“. Циљ дебате јесте самостално проналажење хришћанских одговора на изазове 21. века, подстицање на истраживачки рад и самостално стицање знања, као и схватање значаја вођења дијалога. Наши ученици су укрстили аргументе о једној у последње време веома актуелној теми, а то је брак. Одговорили су на питање да ли је ,,потпис на папиру“ неопходан за суживот двоје партнера или су довољни љубав и поштовање уз светотајинско заједништво. Ова дебата је њихов самостални рад и ученици су подстакнути да развијају слободу мишљења. Након формалног дела дебате, отворена је неформална дискусија, у којој су ученици одговарали на питања публике и додатно међусобно дискутовали. Неформални део дебате је био посебно турбулентан, а ученици су срчано бранили своје ставове. На крају, наше судије, школски педагог Бојана Перовић и професор филозофије Ђулијано Ђулић су прогласили победнике, а то је био негативни тим. Наше судије су изнеле становиште да је негативни тим имао доследнију аргументацију, као и јасније формулисане ставове. Похваљени су сви ученици за труд и ангажовање, као и за вештине одбране става. Нека би Господ дао да наши ученици развијају смисао за давање хришћанских одговорама актуелне изазове и у будуће, како би у времену пуном искушења ходили стазама Христових заповести. Дарко Стевановић, вероучитељ
Веронаука у Ужицу: Азбука старих занимања
Током првих пролећних дана ученици верске наставе, „Прве основне школе краља Петра II“ из Ужица, вредно су узели учешћа у обележавању тематске недеље посвећене каријерном вођењу. У циљу упознавања са историјом старих заната, који су данас део наше културне баштине, ученици су на првом месту излистали списак занимања и послова који се помињу у Светом Писму и првим вековима развоја хришћанства. Ученици првог разреда латили су се дрвених бојица украшавајући пано на коме смо представили светог Луку као сликара и лекара; Пресвету Богородицу како држи плетивно и везе; Апостоле као рибаре; свештеника приликом чина освећења водице, пастире, писце, столаре, песнике… Другог дана тематске недеље исписивали смо, како старе латинске, тако и наше народне пословице о раду. Изрека „Acta, non verba – дела, не речи!“ нас је инспирисала да направимо презентацију посвећену старим занимањима која су обележила претходна два века у Србији. Слајд за слајдом нам је представио занат опанчара, црепуљара, абаџије за израду народне ношње, ободара за израду сита, црепуљара, шнајдера, берберина, ткаље…Уз пропратне текстове сведочили смо времену када је ручни рад био на цени, а стрпљење и упорност врлина која је уграђена у сваки направљени предмет. Данас су то већином породични занати који се чувају од заборава. Да нам не остане све само на папиру, желели смо да се упознамо и осетимо у пракси како занат изгледа или можда неки посао са којим би се ђаци у будућности бавили. Пријатно су нас угостили у оближњој посластичарници. Ученици су правили фил, развијали тесто, мазали, а потом засладили колачима. Како би водили рачуна о здрављу, пут смо наставили ка стоматолошкој ординацији. Уз љубазност особља, ученици су имали прилике да уђу у улогу зубара и другарима демонстрирају сам рад ове професије. Како нам је време ишло у прилог, интегрисали смо часове верске наставе и медијске писмености и тиме посетили најстарију медијску кућу у граду „Радио Ужице.“ Пажљиви погледи ученика су били доказ колико им је и ова тема пријала. Враћајући се ка школи, понављали смо још неке пословице о раду: „Без алата нема ни заната“, „Најслађа је вечера радом стечена“… и друге. Предвиђене активности смо приводили крају организујући радионицу са првацима. Сходно темама које ђаци обрађују причајући о стварању света, желели смо радионицом да их упознамо са занимањем еколога. Уз низ прича о „Добром дрвету“, текстова, песмица, задатака, ученици су увидели колико је очување природе не само задатак еколога, већ и осталих људи, јер бринући о природи, тиме показујемо какав је наш однос према Творцу природе, Богу. У нади да ћемо имати више оваквих занимљивих седмица, ученици верске наставе су се захвалили учитељицама Невени Милосављевић, Марији Негројевић и Нади Радојичић на заједничким активностима којима смо испунили предвиђене задатке и можда чак увидели послове са којима би се у будућности бавили. Вероучитељ Ненад Вукајловић
Ибарске новости: Психолог Милош Благојевић, “Екран и човек“
Колико год да се о томе говорило (а не говори се довољно!), имам утисак да се не схвата или се олако схвата штета коју претерано гледање у екране мобилних телефона, таблета, телевизора и компјутера наноси деци. Почевши од тога да електромагнетно зрачење лакше пролази кроз тање дечије лобање, чиме може проузроковати бројна неуролошка оштећења, и знатно повећати шансе обољевања од рака мозга, па до изузетно штетних утицаја које на развој имају друштвене мреже, зависност од видео игрица или порнографских филмова. На њих се наслањају проблеми са кашњењем у развоју говора, учењем, концентрацијом, пажњом, све сиромашнијим речником. Уколико се у раном животном добу дете навикне на честу употребу ове врсте технолошких помагала, са великом сигурношћу се може рећи да ће касније, када одрасте, имати нижи школски успех, проблеме са одлагањем обавеза, слабије памћење, нижу емоционалну интелигенцију, ако не и неке озбиљније психолошке сметње. Неколико запажања архимандрита Рафаила Карелина на тему екрана доста верно и без икаквог претеривања упозоравају на опасности које вребају ,,из екрана“: ,,Екран је човеку узео душу, исцедио је из њега све снаге, а оно што је остало личи на комину од грожђа од којег је направљено вино. Он у кући игра улогу некадашњег супруга и оца.“ Покушаћемо да укратко протумачимо оно што би цењени архимандрит могао да нам поручи. На који то начин екран човеку узима душу? Навешћемо најочигледнији разлог. Претпостављам да је свако од нас био сведок, али и главни актер једне овакве ситуације. Седите и разговарате са пријатељем, и наравно, с обзиром да сте члан неколико вибер група, екран телефона засветли и чује се свима добро познати звук. Руке саме хитају ка телефону и ви истог тренутку одговарате на поруку. У том моменту, а такви моменти често знају да потрају, чак толико дуго да понекад збиља више гледамо у телефон него у лице пријатеља, без обзира да ли садржај поруке захтева хитан одговор, ми више нисмо ту. Мисли су сада на другој страни, очи више не гледају саговорника, а тело је повијено и јасно показује саговорнику да је њему намењена споредна улога. А преко пута вас је човек. Икона Божија. Бог по благодати. А ви сте га начинили мањим од црног екрана. Признаћете да је већина вас била у оваквој ситуацији. А ретки су они чији телефони током разговора са другима нису на столу и чији екран није окренут на горе. Посебно су деца склона да скоро и не разговарају већ је свако у свом микро свету, далеко од онога што се око њега дешава, загледан у ко зна какве садржаје. Тада се не чује цвркут птице, не види се процветало дрво поред пута или туга у оку пријатеља. Како то екран у кући игра некадашњег супруга и оца? Наш цењени дечији психијатар Светомир Бојанин у више наврата је наводио пример пријатеља који је ћерки од рецимо десетак година поклонио занимљиву књигу. Дете ту књигу никада није прочитало. Када ју је професор Бојанин касније упитао зашто, одговорила је да се дуго надала да ће тата сести поред ње, да ће са њом читати и да ће заједно уронити у занимљиви свет који је у њој приказан. Уколико је дете немирно, уместо грдње оца, добиће телефон у руке, уколико не жели да једе, уместо ударца по задњици добиће таблет са видео игрицама, а у паузи играња, устима ће принети комад хране. Многи дечији психијатри су забринути због оваквих дечијих навика, али и пасивности очева и неспремности да одговорније схвате своју улогу, те наводе да већина психолошких проблема која ће многа деца имати касније у животу потичу од непостављања јасних граница у детињству и попустљивог васпитања! Један од њих чак наводи да се деца гуше од превише слободе и попуштања и да им је хитно потребан ауторитет како би увео ред у изградњи њиховог света. Како нас то екрани чине отуђенима и равнодушнима према најрођенијима? Велики број младих зависан је од видео игрица и порнографских филмова. Овакав вид ,,забаве“ изразито негативно утиче на рад префронталне коре великог мозга. То значи да млади који проводе више времена уз овакве садржаје постају безвољни, немотивисани, тешко способни да усмере пажњу на читање књиге, губе моћ моралног расуђивања. Поред тога, врло често су склони да оболе од социјалне анксиозности или депресије. Упијање насилних слика или сексуалног садржаја доводи до губитак емпатије, неспособности да се препознају осећања ближњег, објективизације особа супротног пола и до бројних других негативних појава. Не треба ни помињати огромну количину потрошеног времена. Ретки су домови у којима дете седи без телефона, слуша и дода по коју реч када у госте дођу рођаци или пријатељи. Оно што је посебно важно је да нас екрани у које све више забадамо главе удаљавају од молитве, а тиме и од себе самих. Тиме што постајемо скупљачи бројних неважних информација удаљавамо од себе благодат Божију и губимо мир. Чини се да нам је неопходна посебна врста дигиталног поста како бисмо се јасније загледали у своје душе. Црни екрани који нас окружују су нам највећи непријатељи у тој борби! Психолог Милош Благојевић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 30. март 2023. године
Средопосна недеља у Храму Светог Саве у Краљеву
У четврту или Средопосну недељу Великог Поста, када прослављамо Светог Јована Лествичника, 26. марта 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Саслуживало је братство нашег Светог храма, а певницу је водио протопсалт Иван Трајковић, док је хор наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић. Овог предивног пролећног дана верни народ свих узраста похрлио је у наш велики храм на сабрање Светих. Владика је, надовезујући се на данашње Јеванђеље о исцељењу бесомучног, беседио о вери, посту и молитви, као неодољивим средствима у борби против демона. ,,Сетимо се страдања која је претрпео праведни Јов, и то у време када се још увек није знало за Живот Вечни… А ми данас имамо поуку великог подвижника Светог Јована Лествичника: да је темељ нашег живота смирење. Нема изговора за нас ако седимо у чамотињи, јер нас Христос вечно тражи и вечно нам се нуди“ рекао је Владика. У наставку Свете Архијерејске Литургије, уследило је причешћивање Светим Телом и Крвљу Христовом. Беседу Владике Јустина можете послушати ОВДЕ. Вероучитељ Филип Зеленовић
Слава придворног параклиса у Краљеву
„Велика је благодат имати под својим кровом параклис. Зато се данас са благодарношћу сећамо нашег претходника, блаженопочившег Епископа Хризостома који је устројио ово молитвено место и посветио га Светим мученицима севастијским. Те поводом тога, могу да са вама поделим велику радост – испунило време да овај параклис уђе у последњу фазу завршетка, а то је живописање. Господ је дао у срце једном нашем брату да својим прилогом покрене дуго очекивано осликавање, па ће се овог лета, паралелно са нашим катедралним храмом живописати и овај параклис.“ Овим речима се верном народу обратио Епископ Јустин на Литургији која је служена поводом празника Светих 40 мученика севастијских, заштитника придворног храма у Краљеву. Владики су саслуживали: архимандрити Дамјан и Сава, епархијски секретари, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић и ђакон Стефан Симић. Благољепију овог молитвеног сабрања допринело је и појање монахиња из Манастира Благовештење кабларско. Славски колач пререзао је о. Љубинко, након чега је све присутне поздравио о. Саша честитајући славу Епископу и житељима његовог дома. У продужетку Свете Литургије у дому Епископа је уприличена трпеза љубави за све присутне. Из канцеларије Епископа
Типик за 2023. годину доступан у pdf формату
Обавештавамо свештенство и монаштво Српске Православне Цркве да је Типик (богослужбене напомене) за 2023. годину у издању Светог Архијерејског Синода доступан у pdf формату ОВДЕ. Извор: СПЦ
Ибарске новости: Вероучитељ Филип Зеленовић, “Лествица богопознања – о процесу раста у вери“
Час веронауке са средњошколцима: Говорећи о Десет Божијих заповести дотакосмо се питања о убиству ,,из хуманости“ и чедоморству. Неколико девојака иступи са врло оштрим ставом у прилог чедоморству и предбрачним односима, док ме остали ђаци у глас обасуше потпитањима. Покушавао сам да одговорим на свако од њих и да их својим одговорима наведем на ублажавање или промену става. Мислио сам да их тог часа приведем Христу. Али уместо тога, заузврат сам добио само подсмех. Данима након тога нисам могао да се смирим. Тражио сам своју грешку, поредећи себе са најблиставијим просветитељима из житија светих. Није ми пошло за руком. А онда сам се спустио на земљу. Уместо са светим просветитељима и учитељима, одлучио сам да се упоредим са својим ђацима: да се сетим себе и своје генерације у њиховим годинама, поготову зато што сам похађао исту школу као и они. Резултат је био позитиван:. Осврнувши се на тај тренутак сопственог живота, схватио сам да моја генерација и ја, не само да у њиховим годинама нисмо били охристовљени, већ смо са много већим ниподаштавањем гледали на Христову науку. И ми који смо касније поверовали у Њега нисмо то учинили одједном. Пре познања Бога и љубави Његове мора постојати човекова чежња за Њим. Пре богопознања мора ићи боготражење. А оно је процес. То нас учи и Велики Пост са својим припремним недељама. Прва недеља припреме пред Велики Пост посвећена је царинику Закхеју, који се из жеље да види и упозна Христа попео на смокву, пошто је био веома низак. Христос похваљује Закхејеву жељу и упорност да га упозна, те посећује његов дом. Тада је Закхеј ступио на пут спасења и светости, али још увек није био постао светитељ. Почетак боготражења и богопознања је свест о сопственој ограничености и ништавности. Ко високо мисли о себи неће до Бога доћи. Тако нас учи прва припремна недеља Великог поста. А четврта недеља Великога Поста иде корак даље. Посвећена знаменитом подвижнику из VI века, Св. Јовану Лествичнику, ова недеља нас учи да је богопознање процес узрастања. А као и сваки процес,н и оно се не дешава преко ноћи, већ захтева време. Св. Јован у својој књизи Лествица наводи укупно 30 степеника богопознања. Пишући о преласку на наредни ступањ, Свети Јован истиче да ,,ко се учврстио на овом ступњу нека се не осврће на оно што је за њим.“ Почетак лествице је добровољно одрицање од овога света, а крајњи степеник јој је љубав. Баш зато што описује како изгледа процес раста у вери и богопознању, Лествица није корисна само за монахе већ и за нас мирјане. Интересантно је да Јован, иако строги монах и подвижник, на том последњем ступњу пореди љубав човека према Богу са љубављу између мушкарца и жене: ,,Блажен је човек који воли Бога тако као што занесен љубавник воли своју драгану… Блажен је човек који је у вршењу врлина постао ревнстан онако како су ревносни мужеви, који ради својих супруга лишавају себе и сна“. Овакво поређење присутно је код многих отаца Цркве, као што је присутно и ово градирање богопознања на ступњеве. Поједини оци наводе три ступња, поједини осам, поједини десет, итд. Али без обзира на различите скале, суштина је иста: до Бога се долази временом, стрпљењем, подвигом, успињањем и узрастањем, а не одједном. Богопознање је динамика, а не статика. Оно није само дар Божанске благодати, већ захтева активно учешће васцелог човековог бића. ,,Од нас труд, од Бога благодат“- каже Св. владика Николај. Свети апостол Павле који у својој посланици пише о достизању ,,мере раста висине Христове“, био је најпре фарисеји и гонитељ хришћана, а апостол није постао у једном маху. Као и сви ми, и Савле је временом, након сусрета са Господом, својом слободном вољом, трпљењем, одрицањем и трудом постао то што јесте. Млади Растко је месецима пре него што се одлучио на свој спасоносни бег на Атонску Гору, водио духовне разговоре са руским монасима. Временом и напором принц Растко је постао Светитељ Сава, а не аутоматским ступањем на тло Свете Горе. Незнабожачки кнез Владимир Кијевски се питао која је вера најбоља и уложио новац, време и труд да дође до тог сазнања, а након крштења уложио труд и новац да јеванђеоске принципе спроведе на делу. И најзад: Пресвета Дјева се дванаест година учила Божјем Закону и усавршавала у врлинама у Соломоновом храму, па тек онда била од Бога изабрана да постане Богородица. Оно што се дешава у магновењу је тренутак када се божанска благодат косне нашега срца и када као одговор добије наше судбоносно ,,да“. То је онај тренутак попут Савловог пута за Дамаск, Владимировог крштења на Дњепру, Растковог пострига у Манастиру Св. Пантелејмона, посете архангела Гаврила Дјеви Марији у Назарету… Сетимо се себе и у том тренутку: били смо безбрижни, радосни и пуни снаге! Али, без обзира на то, ни тада нисмо били на истом психофизичком и духовном ступњу на којем смо сада. Почетничка благодат је темељ, али не и цела кућа. Бог се постарао за темељ, али за стубове, зидове и кров морамо и ми сами да се потрудимо. Почетничка благодат је оно јеванђеоско семе о којем Господ тако често говори својим ученицима. То семе је увек истог квалитета, но његов даљи раст и развој зависе од нашег третмана. Стога, не очекујмо од људи око нас да се, како каже Свети ава Јустин ,,оцркове и охристове“ преко ноћи. Тим пре што се ни једноме од нас то није десило одједном. Наше је да људима својим примером и речима сведочимо Христа, а остало је у Божјим рукама. Ми само треба нежно да посејемо јеванђеоско семе међу наше ближње, а ницање и развој да оставимо човековој слободи, времену и Божанској благодати. Вероучитељ Филип Зеленовић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 24. март 2023. године
Најава: „Дани патријарха Павла“ – Јавни позив за учешће на осмој колонији „Крст патријарха Павла“
“Дани патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Кућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену, у сарадњи са Епархијом жичком, покровитељом манифестације градом Чачком у организацији удружења „Павле – живот по Јеванђељу“, објављују јавни позив за учешће на осмој дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“. Позивају се сви који се баве дрворезом да учествују на осмој колонији „Крст патријарха Павла“. Дрворезбарска колонија се организује у славу лика и дела патријарха Павла. Манифестација је ове године део пројекта Чачак – престоница културе Србије 2023 (Чачанска Родна). Потребно је ручно изрезбарити дрвени крст и доставити га до 31. августа 2023. године на адресу „Дани патријарха Павла“, Кнеза Васе Поповића 14/5, 32000 Чачак. Вашу намеру учешћа на колонији доставите организатору до 30. јуна 2023. године на електронску адресу danipatrijarhapavla@gmail.com. Стручни жири ће оценити приспеле радове и одабрати најлепши крст чији аутор добија главну новчану награду и плакету, а остали учесници новчану награду и захвалницу. Висина крста је највише 33 цм (укључујући и постамент уколико је крст са постаментом). На свечаности, сабору, у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи, на Дан Воздвижења Часног Крста (Крстовдан), 27. септембра 2023. године, после Свете Литургије, организује се свечаност на којој се додељује награда и захвалнице учесницима колоније. Радови, ручно резбарени крстови, се трајно чувају, од прве колоније која је одржана 2016. године. Награђени и најлепши крстови се јавности представљају изложбама које ће се организовати где за то постоји интересовање, широм васељене. Удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ као организатор Манифестације ће, у сарадњи са градом Чачком од крстова Колоније и портрета патријарха Павла, како је и наговештено, приредити сталну поставку у Чачку када се за то обезбеди адекватан простор. Изрезбарите и принесите и Ви крст у знак поштовања према лику и делу патријарха Павла који ћемо заједно узнети њему у част, на свечаности, 27. септембра 2023. године у манастиру Благовештење у Овчар Бањи код Чачка. Будите и ви део приче која промовише највеће вредности овоземаљског живота, живот по Јеванђељу, угледањем на живот и дело патријарха Павла! Детаљније прочитајте на сајту https://danipatrijarhapavla.rs/(Најаве и Јавни позиви).
Излет литургијске секције у Овчарско-кабларску клисуру
Ученици Средње школе ,,Драгачево“ у Гучи који најактивније похађају литургијску секцију посетили су манастире Овчарско-кабларске клисуре, заједно са својим вероучитељем. Ове величанствене вишевековне светиње посетили смо подељени у две групе, те је прва група обилазила светиње Српске Свете горе 12. марта, а друга група 19. марта. Наиме, прво смо присуствовали недељној Литургији у Храму Светог архангела Гаврила у Гучи, где смо активно учествовали појући за певницом и читајући Апостол. После Свете Литургије и приступања Чаши најсавршенијег заједништва, кренули смо у потрагу за додатним духовним окрепљењем. Након што смо стигли у Овчар Бању, приступили смо обиласку Манастира Благовештење и Илиње. У Манастиру Благовештење нам је приказан историјат и значај манастира, а најупечатљивији моменат нам је био истицање значаја ове духовне оазе за биографију блаженопочившег патријарха Павла. Потом смо се попели до Манастира Илиње, где смо се помолили Господу и Светом Илији да нас заступа пред престолом Творца и окрепи нас за наставак ходочашћа. Након повратка у Овчар Бању, где смо доручковали, пешке смо наставили ка Манастиру Никоље, у ком смо срдачно дочекани од стране настојатељице манастира, мати Јелисавете. Задржали смо се извесно време у овој оази духовности, где се дух молитвене атмосфере издиже из сваког камена и сваке травчице засађене у уређеној порти манастира. Последња станица овај пут нам је био манастир Преображење. Тамо нас је дочекао искусни духовник, на далеко познат по подвигу и саветима које удељује верницима жедним Истине, отац Николај. Окрепљени молитвом, духовношћу и лепотом ових светиња, кренули смо ка својој родној Гучи у поподневним часовима. Остали манастири Српске Свете горе остају нам наредна станица на путу ка учвршћивању вере у Васкрслог Господа и развијања љубави према Њему, Једином Човекољупцу. Вељко Марковић, СШ ,,Драгачево“, одељење Iг
Манастир Студеница из дечијег угла
Ученици ОШ „Милун Ивановић“ Ушће нам говоре своја искуства. Благодарим за диван излет и дивно дружење. Браво другари! Велика је радост учити вас! Детаљније…
Ученичка дебата у СШ ,,Драгачево”
Дана 30. марта је у препуном кабинету за историју СШ “Драгачево“ у Гучи, у термину шестог и седмог часа, одржана друга по реду дебата коју организују ученици ове школе. Дебата је реализована кроз часове верске наставе, у оквиру наставне теме ,,Хришћанство и савремено доба“. Циљ дебате јесте самостално проналажење хришћанских одговора на изазове 21. века, подстицање на истраживачки рад и самостално стицање знања, као и схватање значаја вођења дијалога. Наши ученици су укрстили аргументе о једној у последње време веома актуелној теми, а то је брак. Одговорили су на питање да ли је ,,потпис на папиру“ неопходан за суживот двоје партнера или су довољни љубав и поштовање уз светотајинско заједништво. Ова дебата је њихов самостални рад и ученици су подстакнути да развијају слободу мишљења. Након формалног дела дебате, отворена је неформална дискусија, у којој су ученици одговарали на питања публике и додатно међусобно дискутовали. Неформални део дебате је био посебно турбулентан, а ученици су срчано бранили своје ставове. На крају, наше судије, школски педагог Бојана Перовић и професор филозофије Ђулијано Ђулић су прогласили победнике, а то је био негативни тим. Наше судије су изнеле становиште да је негативни тим имао доследнију аргументацију, као и јасније формулисане ставове. Похваљени су сви ученици за труд и ангажовање, као и за вештине одбране става. Нека би Господ дао да наши ученици развијају смисао за давање хришћанских одговорама актуелне изазове и у будуће, како би у времену пуном искушења ходили стазама Христових заповести. Дарко Стевановић, вероучитељ
Веронаука у Ужицу: Азбука старих занимања
Током првих пролећних дана ученици верске наставе, „Прве основне школе краља Петра II“ из Ужица, вредно су узели учешћа у обележавању тематске недеље посвећене каријерном вођењу. У циљу упознавања са историјом старих заната, који су данас део наше културне баштине, ученици су на првом месту излистали списак занимања и послова који се помињу у Светом Писму и првим вековима развоја хришћанства. Ученици првог разреда латили су се дрвених бојица украшавајући пано на коме смо представили светог Луку као сликара и лекара; Пресвету Богородицу како држи плетивно и везе; Апостоле као рибаре; свештеника приликом чина освећења водице, пастире, писце, столаре, песнике… Другог дана тематске недеље исписивали смо, како старе латинске, тако и наше народне пословице о раду. Изрека „Acta, non verba – дела, не речи!“ нас је инспирисала да направимо презентацију посвећену старим занимањима која су обележила претходна два века у Србији. Слајд за слајдом нам је представио занат опанчара, црепуљара, абаџије за израду народне ношње, ободара за израду сита, црепуљара, шнајдера, берберина, ткаље…Уз пропратне текстове сведочили смо времену када је ручни рад био на цени, а стрпљење и упорност врлина која је уграђена у сваки направљени предмет. Данас су то већином породични занати који се чувају од заборава. Да нам не остане све само на папиру, желели смо да се упознамо и осетимо у пракси како занат изгледа или можда неки посао са којим би се ђаци у будућности бавили. Пријатно су нас угостили у оближњој посластичарници. Ученици су правили фил, развијали тесто, мазали, а потом засладили колачима. Како би водили рачуна о здрављу, пут смо наставили ка стоматолошкој ординацији. Уз љубазност особља, ученици су имали прилике да уђу у улогу зубара и другарима демонстрирају сам рад ове професије. Како нам је време ишло у прилог, интегрисали смо часове верске наставе и медијске писмености и тиме посетили најстарију медијску кућу у граду „Радио Ужице.“ Пажљиви погледи ученика су били доказ колико им је и ова тема пријала. Враћајући се ка школи, понављали смо још неке пословице о раду: „Без алата нема ни заната“, „Најслађа је вечера радом стечена“… и друге. Предвиђене активности смо приводили крају организујући радионицу са првацима. Сходно темама које ђаци обрађују причајући о стварању света, желели смо радионицом да их упознамо са занимањем еколога. Уз низ прича о „Добром дрвету“, текстова, песмица, задатака, ученици су увидели колико је очување природе не само задатак еколога, већ и осталих људи, јер бринући о природи, тиме показујемо какав је наш однос према Творцу природе, Богу. У нади да ћемо имати више оваквих занимљивих седмица, ученици верске наставе су се захвалили учитељицама Невени Милосављевић, Марији Негројевић и Нади Радојичић на заједничким активностима којима смо испунили предвиђене задатке и можда чак увидели послове са којима би се у будућности бавили. Вероучитељ Ненад Вукајловић
Ибарске новости: Психолог Милош Благојевић, “Екран и човек“
Колико год да се о томе говорило (а не говори се довољно!), имам утисак да се не схвата или се олако схвата штета коју претерано гледање у екране мобилних телефона, таблета, телевизора и компјутера наноси деци. Почевши од тога да електромагнетно зрачење лакше пролази кроз тање дечије лобање, чиме може проузроковати бројна неуролошка оштећења, и знатно повећати шансе обољевања од рака мозга, па до изузетно штетних утицаја које на развој имају друштвене мреже, зависност од видео игрица или порнографских филмова. На њих се наслањају проблеми са кашњењем у развоју говора, учењем, концентрацијом, пажњом, све сиромашнијим речником. Уколико се у раном животном добу дете навикне на честу употребу ове врсте технолошких помагала, са великом сигурношћу се може рећи да ће касније, када одрасте, имати нижи школски успех, проблеме са одлагањем обавеза, слабије памћење, нижу емоционалну интелигенцију, ако не и неке озбиљније психолошке сметње. Неколико запажања архимандрита Рафаила Карелина на тему екрана доста верно и без икаквог претеривања упозоравају на опасности које вребају ,,из екрана“: ,,Екран је човеку узео душу, исцедио је из њега све снаге, а оно што је остало личи на комину од грожђа од којег је направљено вино. Он у кући игра улогу некадашњег супруга и оца.“ Покушаћемо да укратко протумачимо оно што би цењени архимандрит могао да нам поручи. На који то начин екран човеку узима душу? Навешћемо најочигледнији разлог. Претпостављам да је свако од нас био сведок, али и главни актер једне овакве ситуације. Седите и разговарате са пријатељем, и наравно, с обзиром да сте члан неколико вибер група, екран телефона засветли и чује се свима добро познати звук. Руке саме хитају ка телефону и ви истог тренутку одговарате на поруку. У том моменту, а такви моменти често знају да потрају, чак толико дуго да понекад збиља више гледамо у телефон него у лице пријатеља, без обзира да ли садржај поруке захтева хитан одговор, ми више нисмо ту. Мисли су сада на другој страни, очи више не гледају саговорника, а тело је повијено и јасно показује саговорнику да је њему намењена споредна улога. А преко пута вас је човек. Икона Божија. Бог по благодати. А ви сте га начинили мањим од црног екрана. Признаћете да је већина вас била у оваквој ситуацији. А ретки су они чији телефони током разговора са другима нису на столу и чији екран није окренут на горе. Посебно су деца склона да скоро и не разговарају већ је свако у свом микро свету, далеко од онога што се око њега дешава, загледан у ко зна какве садржаје. Тада се не чује цвркут птице, не види се процветало дрво поред пута или туга у оку пријатеља. Како то екран у кући игра некадашњег супруга и оца? Наш цењени дечији психијатар Светомир Бојанин у више наврата је наводио пример пријатеља који је ћерки од рецимо десетак година поклонио занимљиву књигу. Дете ту књигу никада није прочитало. Када ју је професор Бојанин касније упитао зашто, одговорила је да се дуго надала да ће тата сести поред ње, да ће са њом читати и да ће заједно уронити у занимљиви свет који је у њој приказан. Уколико је дете немирно, уместо грдње оца, добиће телефон у руке, уколико не жели да једе, уместо ударца по задњици добиће таблет са видео игрицама, а у паузи играња, устима ће принети комад хране. Многи дечији психијатри су забринути због оваквих дечијих навика, али и пасивности очева и неспремности да одговорније схвате своју улогу, те наводе да већина психолошких проблема која ће многа деца имати касније у животу потичу од непостављања јасних граница у детињству и попустљивог васпитања! Један од њих чак наводи да се деца гуше од превише слободе и попуштања и да им је хитно потребан ауторитет како би увео ред у изградњи њиховог света. Како нас то екрани чине отуђенима и равнодушнима према најрођенијима? Велики број младих зависан је од видео игрица и порнографских филмова. Овакав вид ,,забаве“ изразито негативно утиче на рад префронталне коре великог мозга. То значи да млади који проводе више времена уз овакве садржаје постају безвољни, немотивисани, тешко способни да усмере пажњу на читање књиге, губе моћ моралног расуђивања. Поред тога, врло често су склони да оболе од социјалне анксиозности или депресије. Упијање насилних слика или сексуалног садржаја доводи до губитак емпатије, неспособности да се препознају осећања ближњег, објективизације особа супротног пола и до бројних других негативних појава. Не треба ни помињати огромну количину потрошеног времена. Ретки су домови у којима дете седи без телефона, слуша и дода по коју реч када у госте дођу рођаци или пријатељи. Оно што је посебно важно је да нас екрани у које све више забадамо главе удаљавају од молитве, а тиме и од себе самих. Тиме што постајемо скупљачи бројних неважних информација удаљавамо од себе благодат Божију и губимо мир. Чини се да нам је неопходна посебна врста дигиталног поста како бисмо се јасније загледали у своје душе. Црни екрани који нас окружују су нам највећи непријатељи у тој борби! Психолог Милош Благојевић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 30. март 2023. године
Средопосна недеља у Храму Светог Саве у Краљеву
У четврту или Средопосну недељу Великог Поста, када прослављамо Светог Јована Лествичника, 26. марта 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Саслуживало је братство нашег Светог храма, а певницу је водио протопсалт Иван Трајковић, док је хор наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић. Овог предивног пролећног дана верни народ свих узраста похрлио је у наш велики храм на сабрање Светих. Владика је, надовезујући се на данашње Јеванђеље о исцељењу бесомучног, беседио о вери, посту и молитви, као неодољивим средствима у борби против демона. ,,Сетимо се страдања која је претрпео праведни Јов, и то у време када се још увек није знало за Живот Вечни… А ми данас имамо поуку великог подвижника Светог Јована Лествичника: да је темељ нашег живота смирење. Нема изговора за нас ако седимо у чамотињи, јер нас Христос вечно тражи и вечно нам се нуди“ рекао је Владика. У наставку Свете Архијерејске Литургије, уследило је причешћивање Светим Телом и Крвљу Христовом. Беседу Владике Јустина можете послушати ОВДЕ. Вероучитељ Филип Зеленовић
Слава придворног параклиса у Краљеву
„Велика је благодат имати под својим кровом параклис. Зато се данас са благодарношћу сећамо нашег претходника, блаженопочившег Епископа Хризостома који је устројио ово молитвено место и посветио га Светим мученицима севастијским. Те поводом тога, могу да са вама поделим велику радост – испунило време да овај параклис уђе у последњу фазу завршетка, а то је живописање. Господ је дао у срце једном нашем брату да својим прилогом покрене дуго очекивано осликавање, па ће се овог лета, паралелно са нашим катедралним храмом живописати и овај параклис.“ Овим речима се верном народу обратио Епископ Јустин на Литургији која је служена поводом празника Светих 40 мученика севастијских, заштитника придворног храма у Краљеву. Владики су саслуживали: архимандрити Дамјан и Сава, епархијски секретари, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић и ђакон Стефан Симић. Благољепију овог молитвеног сабрања допринело је и појање монахиња из Манастира Благовештење кабларско. Славски колач пререзао је о. Љубинко, након чега је све присутне поздравио о. Саша честитајући славу Епископу и житељима његовог дома. У продужетку Свете Литургије у дому Епископа је уприличена трпеза љубави за све присутне. Из канцеларије Епископа
Типик за 2023. годину доступан у pdf формату
Обавештавамо свештенство и монаштво Српске Православне Цркве да је Типик (богослужбене напомене) за 2023. годину у издању Светог Архијерејског Синода доступан у pdf формату ОВДЕ. Извор: СПЦ
Ибарске новости: Вероучитељ Филип Зеленовић, “Лествица богопознања – о процесу раста у вери“
Час веронауке са средњошколцима: Говорећи о Десет Божијих заповести дотакосмо се питања о убиству ,,из хуманости“ и чедоморству. Неколико девојака иступи са врло оштрим ставом у прилог чедоморству и предбрачним односима, док ме остали ђаци у глас обасуше потпитањима. Покушавао сам да одговорим на свако од њих и да их својим одговорима наведем на ублажавање или промену става. Мислио сам да их тог часа приведем Христу. Али уместо тога, заузврат сам добио само подсмех. Данима након тога нисам могао да се смирим. Тражио сам своју грешку, поредећи себе са најблиставијим просветитељима из житија светих. Није ми пошло за руком. А онда сам се спустио на земљу. Уместо са светим просветитељима и учитељима, одлучио сам да се упоредим са својим ђацима: да се сетим себе и своје генерације у њиховим годинама, поготову зато што сам похађао исту школу као и они. Резултат је био позитиван:. Осврнувши се на тај тренутак сопственог живота, схватио сам да моја генерација и ја, не само да у њиховим годинама нисмо били охристовљени, већ смо са много већим ниподаштавањем гледали на Христову науку. И ми који смо касније поверовали у Њега нисмо то учинили одједном. Пре познања Бога и љубави Његове мора постојати човекова чежња за Њим. Пре богопознања мора ићи боготражење. А оно је процес. То нас учи и Велики Пост са својим припремним недељама. Прва недеља припреме пред Велики Пост посвећена је царинику Закхеју, који се из жеље да види и упозна Христа попео на смокву, пошто је био веома низак. Христос похваљује Закхејеву жељу и упорност да га упозна, те посећује његов дом. Тада је Закхеј ступио на пут спасења и светости, али још увек није био постао светитељ. Почетак боготражења и богопознања је свест о сопственој ограничености и ништавности. Ко високо мисли о себи неће до Бога доћи. Тако нас учи прва припремна недеља Великог поста. А четврта недеља Великога Поста иде корак даље. Посвећена знаменитом подвижнику из VI века, Св. Јовану Лествичнику, ова недеља нас учи да је богопознање процес узрастања. А као и сваки процес,н и оно се не дешава преко ноћи, већ захтева време. Св. Јован у својој књизи Лествица наводи укупно 30 степеника богопознања. Пишући о преласку на наредни ступањ, Свети Јован истиче да ,,ко се учврстио на овом ступњу нека се не осврће на оно што је за њим.“ Почетак лествице је добровољно одрицање од овога света, а крајњи степеник јој је љубав. Баш зато што описује како изгледа процес раста у вери и богопознању, Лествица није корисна само за монахе већ и за нас мирјане. Интересантно је да Јован, иако строги монах и подвижник, на том последњем ступњу пореди љубав човека према Богу са љубављу између мушкарца и жене: ,,Блажен је човек који воли Бога тако као што занесен љубавник воли своју драгану… Блажен је човек који је у вршењу врлина постао ревнстан онако како су ревносни мужеви, који ради својих супруга лишавају себе и сна“. Овакво поређење присутно је код многих отаца Цркве, као што је присутно и ово градирање богопознања на ступњеве. Поједини оци наводе три ступња, поједини осам, поједини десет, итд. Али без обзира на различите скале, суштина је иста: до Бога се долази временом, стрпљењем, подвигом, успињањем и узрастањем, а не одједном. Богопознање је динамика, а не статика. Оно није само дар Божанске благодати, већ захтева активно учешће васцелог човековог бића. ,,Од нас труд, од Бога благодат“- каже Св. владика Николај. Свети апостол Павле који у својој посланици пише о достизању ,,мере раста висине Христове“, био је најпре фарисеји и гонитељ хришћана, а апостол није постао у једном маху. Као и сви ми, и Савле је временом, након сусрета са Господом, својом слободном вољом, трпљењем, одрицањем и трудом постао то што јесте. Млади Растко је месецима пре него што се одлучио на свој спасоносни бег на Атонску Гору, водио духовне разговоре са руским монасима. Временом и напором принц Растко је постао Светитељ Сава, а не аутоматским ступањем на тло Свете Горе. Незнабожачки кнез Владимир Кијевски се питао која је вера најбоља и уложио новац, време и труд да дође до тог сазнања, а након крштења уложио труд и новац да јеванђеоске принципе спроведе на делу. И најзад: Пресвета Дјева се дванаест година учила Божјем Закону и усавршавала у врлинама у Соломоновом храму, па тек онда била од Бога изабрана да постане Богородица. Оно што се дешава у магновењу је тренутак када се божанска благодат косне нашега срца и када као одговор добије наше судбоносно ,,да“. То је онај тренутак попут Савловог пута за Дамаск, Владимировог крштења на Дњепру, Растковог пострига у Манастиру Св. Пантелејмона, посете архангела Гаврила Дјеви Марији у Назарету… Сетимо се себе и у том тренутку: били смо безбрижни, радосни и пуни снаге! Али, без обзира на то, ни тада нисмо били на истом психофизичком и духовном ступњу на којем смо сада. Почетничка благодат је темељ, али не и цела кућа. Бог се постарао за темељ, али за стубове, зидове и кров морамо и ми сами да се потрудимо. Почетничка благодат је оно јеванђеоско семе о којем Господ тако често говори својим ученицима. То семе је увек истог квалитета, но његов даљи раст и развој зависе од нашег третмана. Стога, не очекујмо од људи око нас да се, како каже Свети ава Јустин ,,оцркове и охристове“ преко ноћи. Тим пре што се ни једноме од нас то није десило одједном. Наше је да људима својим примером и речима сведочимо Христа, а остало је у Божјим рукама. Ми само треба нежно да посејемо јеванђеоско семе међу наше ближње, а ницање и развој да оставимо човековој слободи, времену и Божанској благодати. Вероучитељ Филип Зеленовић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 24. март 2023. године
Најава: „Дани патријарха Павла“ – Јавни позив за учешће на осмој колонији „Крст патријарха Павла“
“Дани патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Кућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену, у сарадњи са Епархијом жичком, покровитељом манифестације градом Чачком у организацији удружења „Павле – живот по Јеванђељу“, објављују јавни позив за учешће на осмој дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“. Позивају се сви који се баве дрворезом да учествују на осмој колонији „Крст патријарха Павла“. Дрворезбарска колонија се организује у славу лика и дела патријарха Павла. Манифестација је ове године део пројекта Чачак – престоница културе Србије 2023 (Чачанска Родна). Потребно је ручно изрезбарити дрвени крст и доставити га до 31. августа 2023. године на адресу „Дани патријарха Павла“, Кнеза Васе Поповића 14/5, 32000 Чачак. Вашу намеру учешћа на колонији доставите организатору до 30. јуна 2023. године на електронску адресу danipatrijarhapavla@gmail.com. Стручни жири ће оценити приспеле радове и одабрати најлепши крст чији аутор добија главну новчану награду и плакету, а остали учесници новчану награду и захвалницу. Висина крста је највише 33 цм (укључујући и постамент уколико је крст са постаментом). На свечаности, сабору, у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи, на Дан Воздвижења Часног Крста (Крстовдан), 27. септембра 2023. године, после Свете Литургије, организује се свечаност на којој се додељује награда и захвалнице учесницима колоније. Радови, ручно резбарени крстови, се трајно чувају, од прве колоније која је одржана 2016. године. Награђени и најлепши крстови се јавности представљају изложбама које ће се организовати где за то постоји интересовање, широм васељене. Удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ као организатор Манифестације ће, у сарадњи са градом Чачком од крстова Колоније и портрета патријарха Павла, како је и наговештено, приредити сталну поставку у Чачку када се за то обезбеди адекватан простор. Изрезбарите и принесите и Ви крст у знак поштовања према лику и делу патријарха Павла који ћемо заједно узнети њему у част, на свечаности, 27. септембра 2023. године у манастиру Благовештење у Овчар Бањи код Чачка. Будите и ви део приче која промовише највеће вредности овоземаљског живота, живот по Јеванђељу, угледањем на живот и дело патријарха Павла! Детаљније прочитајте на сајту https://danipatrijarhapavla.rs/(Најаве и Јавни позиви).
Излет литургијске секције у Овчарско-кабларску клисуру
Ученици Средње школе ,,Драгачево“ у Гучи који најактивније похађају литургијску секцију посетили су манастире Овчарско-кабларске клисуре, заједно са својим вероучитељем. Ове величанствене вишевековне светиње посетили смо подељени у две групе, те је прва група обилазила светиње Српске Свете горе 12. марта, а друга група 19. марта. Наиме, прво смо присуствовали недељној Литургији у Храму Светог архангела Гаврила у Гучи, где смо активно учествовали појући за певницом и читајући Апостол. После Свете Литургије и приступања Чаши најсавршенијег заједништва, кренули смо у потрагу за додатним духовним окрепљењем. Након што смо стигли у Овчар Бању, приступили смо обиласку Манастира Благовештење и Илиње. У Манастиру Благовештење нам је приказан историјат и значај манастира, а најупечатљивији моменат нам је био истицање значаја ове духовне оазе за биографију блаженопочившег патријарха Павла. Потом смо се попели до Манастира Илиње, где смо се помолили Господу и Светом Илији да нас заступа пред престолом Творца и окрепи нас за наставак ходочашћа. Након повратка у Овчар Бању, где смо доручковали, пешке смо наставили ка Манастиру Никоље, у ком смо срдачно дочекани од стране настојатељице манастира, мати Јелисавете. Задржали смо се извесно време у овој оази духовности, где се дух молитвене атмосфере издиже из сваког камена и сваке травчице засађене у уређеној порти манастира. Последња станица овај пут нам је био манастир Преображење. Тамо нас је дочекао искусни духовник, на далеко познат по подвигу и саветима које удељује верницима жедним Истине, отац Николај. Окрепљени молитвом, духовношћу и лепотом ових светиња, кренули смо ка својој родној Гучи у поподневним часовима. Остали манастири Српске Свете горе остају нам наредна станица на путу ка учвршћивању вере у Васкрслог Господа и развијања љубави према Њему, Једином Човекољупцу. Вељко Марковић, СШ ,,Драгачево“, одељење Iг
Манастир Студеница из дечијег угла
Ученици ОШ „Милун Ивановић“ Ушће нам говоре своја искуства. Благодарим за диван излет и дивно дружење. Браво другари! Велика је радост учити вас! Детаљније…