Исповест трнавског намесништва
Дана 5. априла 2023. године Господње, свештенство архијерејског намесништва трнавског сабрало се у Храму Успења Пресвете Богородице у Чачку како би приступило Светој тајни исповести. Свештенство је исповедао умировљени протојереј-ставрофор Милован Киковић. Након Свете тајне исповести Свету Литургију Пређеосвећених Дарова служио је старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку протојереј Душан Ћурчић уз саслужење протојереја Радише Сеочанца, старешине Храма Свете великомученице Марине у Атеници, и јереја Бојана Сујића, старешине Храма Светог великомученика Лазара Косовског на Љубићу . По завршетку Свете Литургије Пређеосвећених Дарова братство Храма Успења Пресвете Богородице уготовило је трпезу љубави за сву окупљену браћу свештенослужитеље. Чтец Филип Нешковић
Исповест свештенства намесништва пожешко-ариљског
У среду 4. априла 2023. године, шесте седмице Великог поста, свештенство и ђаконство намесништва пожешко-ариљског, приступило је Светој Тајни Исповести. Овогодишњи братски састанак одржан је у Hраму Св. aпостола Петра и Павла у Горњој Добрињи. Након исповести пред игуманом Mанастира Вазнесења Господњег архимандритом Тимотејем (Миливојевићем), служена је Литургија Пређеосвећених Дарова којом је началстовао протојереј Добринко Топаловић, парох у Засељу, уз саслуживање протојереја Крсте Лазића, пароха пожешког, јереја Бојана Милошевића, пароха ариљског, као и ђакона пожешког Дарка Глукчевића и ђакона ариљског Ненада Срећковића. Беседу на тему ,,Света Литургија Пређеосвећених Дарова у историји Цркве” говорио је ђакон пожешки Дарко Глукчевић, истакавши смисао и значај њеног служења у време часног поста за нас православне хришћане. У току Свете Литургије, по заамвоној молитви, одслужен је мали помен блаженоуснулим Епископима жичким, као и упокојеним свештеницима пожешко-ариљског намесништва. Братски састанак са трпезом љубави одржан је у трпезарији парохојског дома у Добрињи. Сабраном братству, бираним речима обратио се архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, заблагодаривши свима сабранима и пожелевши да ток поста у миру довршимо и да у духовној радости дочекамо победу живота над смрћу – празник Васкрсења Христовог. О историји црквене општине Горња Добриња говорио је овогодишњи домаћин протонамесник Илија Милошевић. Братски састанак је завршен разговором о разним текућим питањима. Следеће године домаћин братског састанка биће црквена општина Горобиље и њен парох јереј Милан Ђокић. Ђакон ариљски Ненад Срећковић
Посета министра просвете г. Бранка Ружића Гимфесту у Пожеги
Ове недеље, дан смо започели слушајући реч јеванђелисте Марка који нам описује дијалог Христа који говори: “Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује“, и оца детета који изговара: “Верујем, Господе, помози моме неверју!“ (Мк 9,23-25). Ове речи као да су биле мотивација ђацима пожешке гимназије “Свети Сава“, који су по четрнаести пут у својој школи организовали тзв. Гимфест, који је привукао велики број деце и њихових родитеља из целог региона а у циљу промоције школе, стицања знања и организационих способности оних који је похађају а под будним оком њихових професора. Тема штанда веронауке ове године била је иконографија која је побрала можда и највише похвала, и веома привукла пажњу основаца. Сви посетиоци овог штанда имали су прилику да науче толико тога занимљивог из ове јако драгоцене хришћанске уметности па чак и да се опробају у сликању добијајући смернице од Петра Петровића и Павла Милованчевића, ученика који су заиста даровитих способности и значајног искуства ове бранше и, што је најлепши утисак оставило, пуни стрпљења да то стечено поделе. Своје знање и грло нису штеделе ни ученице из одељења II2 којима сви дугујемо велику благодарност, а које су се потрудиле да сваког посетиоца упознају са лепотом и појединостима везаних са најзначајније фреске и иконе и проблемом поштовања истих у време иконоборства. За благослов и скромне дарове, у име црквене општине Пожега, побринуо се старешина храма протојереј Божо Главоњић, а читавој организацији нашег штанда, придружио се и вероучитељ Саша Варагић. О важности и значају овог догађаја за верску наставу и просвету уопште, говори и посета министра просвете, г – дина Бранка Ружића и његових сарадника, који су за овај наш труд имали само речи хвале. Вероучитељ ђакон Дарко Глукчевић
Епископ Јустин: Преподобна Марија Египћанка нас и данас учи покајању
У пету недељу Великог поста, када прослављамо Преподобну мати Марију Египатску, 2. априла 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић) и братство храма. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић, док је хор наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић. Владика је у складу са данашњим Јеванђељем и празником, беседио о важности Свете тајне покајања и исповести: ,,Свети Климент назива ову Свету тајну другим крштењем, јер сваки пут када јој приступамо ми обнављамо дар који нам је дат на крштењу. Човек не може да живи а да не греши, и Господ то врло добро зна, те нам је оставио ову Свету тајну да се кроз њу усавршавамо. Најбољи пример за то нам оставља Преподобна мати Марија Египатска, чије би житије требало прочитати у целини.“ У наставку Свете Архијерејске Литургије, уследило је причешћивање Светим Телом и Крвљу Христовом, којима је приступио велики број верног народа, а нарочито деце. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Вероучитељ Филип Зеленовић
Предавање оца Гојка Перовића у Лучанима
Са благословом Епископа жичког Г. Јустина, а у организацији Црквене општине Лучани, дана 1. априла 2023. године је у великој сали Дома културе у Лучанима одржано предавање на тему: ,,Пост и молитва у току поста“, које је одржао протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Предавање је отворио парох лучански, јереј Раде Марић, који се захвалио присутнима и најавио да ће предавања те врсте бити организована и у будуће. Након тога, отац Гојко је давао одговоре на веома актуелна питања, која се тичу искушења са којима се сваки верник суочава, а посебно у периоду поста. Почео је са формулацијом да је човек биће заједнице, пре свега, а најсавршеније заједништво се достиже на Светој Литургији. Пост је неопходан ради смиривања наших узбурканих страсти и подсећања на неопходност константне будности. Наша је насушна потреба да постимо, с обзиром на везаност за храну, одмор и слично, присутну код сваког човека – чега нас период поста ослобађа. Отац Гојко је на крају закључио да нам пост даје правац којим треба да ходимо и ослобађа нас од греха. Предавање је затворио јереј Раде Марић, још једном се захваливши предавачу и посетиоцима који су напунили салу лучанског Дома културе. Дарко Стевановић, вероучитељ
Бденије и Света Архијерејска Литургија у Манастиру Вујан
У петак вече пете седмице Великог и Часног Поста, бденије са Акатистом Пресветој Богородици служио је Епископ жички Јустин у Манастиру Вујну, док је за певницом појало братство ове обитељи. Сутрадан на Светој Архијереској Литургији, када наша Света Црква прославља Свете мученике Хрисанта и Дарију, као и Преподобног Симеона Дајбабског, Епископу су саслуживали архимандрит Дамјан (Цветковић) и ђакон пожешки Дарко Глукчевић. У својој беседи Владика је истакао значај великопосних недеља: „Свака недеља у овом посту имала је поуку за нас у смирењу, трпљењу, љубави и праштању.“ Преосвећени се потом осврнуо на смисао покајања говорећи о Светом Андреју Критском. У закључку Владика је беседио о тајни страдања Господа Исуса Христа јер „без Голготе нема ни Васкрсења.“ Такође, на том путу страдања, а нарочито током поста, сваки хришћанин треба да пружи свој лични подвиг. Епископ је пожелео свима да у остатку поста се још усрдније моле Господу, да слушају Јеванђеље, да се уподобе Христовим страдањима, а потом, са надом и вером, да дочекају велико Свето Христово Васкрсење. Након Свете Литургије, братство манастира са својим игуманом архимандритом Савом (Илићем), уприличило је трпезу љубави, где смо имали прилике да чујемо још неку поуку, као и корисне савете нашег Епископа Јустина. Вероучитељ Милорад Васиљевић
Преподобни Симеон Дајбабски
Свети Симеон је рођен 1854. године на Цетињу, у доњокрајском братству Поповића као мали Саво. Основно школовање завршио је на Цетињу. Касније се образује у Кијевској богословији, а потом и у тамошњој Духовној академији, надахњујући се животима и подвизима оснивача и преподобних отаца Кијевске лавре. У Кијеву је замонашен, рукоположен у чин јеромонаха, а 1888. године враћа се на Цетиње, гдје му је одређена служба Божјег служитеља у манастиру Светог Николе на Врањини, а годину дана касније и у манастиру Острог, гдје је био и предавач у тамошњој монашкој школи, коју је покренуо Митрополит Митрофан Бан. На основу чудесног виђења, које му је Бог открио, јеромонах Симеон је иницирао градњу цркве на мјесту данашњег манастира Дајбабе крајем 19. вијека. Остатак свог живота јеромонах Симеон је провео служећи новооткривеној Дајбабској светињи. Преподобни Симеон Дајбабски упокојио се у Господу 1. априла (по грегоријанском календару) 1941. године. Његове преподобне мошти су откривене на 55. годишњицу од његовог упокојења 1996. године у манастиру Дајбабе, настојањем Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, бројног свештенства и вјерног народа, поклоника Дајбабског манастира. Од тада, сваке године се на дан старчевог упокојења одржава велики сабор у манастиру Дајбабе. Преподобни Симон Дајбабски је канонизован 29. априла 2010. године на заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. Предговор из књиге “Преподобни старац Симеон иа Дајбаба”, протојереј Василије, Цетиње 1991. Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ Пророчка је ријеч: „Сјећање на праведника је с похвалама”. Она се, ево, остварује и у наше дане на праведном Старцу Симеону из Дајбаба, код Подгорице. Лик његов и дјела његова и њему сличних људи, заборав, очевидно, покрити неће, а и не може. У временима великих забуна и беспућа, о. Симеон Поповић је ходио стемено, вјечно — новим путем чистоте, цјеломудрија и светости. Зато се и на њему испунила истина из Књиге Премудрости Соломона: „Часна старост није у мноштву љета, нити се мјери бројем година; сједина људима је разборитост и зрео узраст — живот неупрљан” (гл. 4, 8—9). Некадашња земља Зета, садашња Црна Гора, обилује каменом и јадом, али и олтарима правим на камену крвавом — и свецима у њима. Темељ њене духовне грађевине и њене историјске природе је Св. мученик Јован Владимир. Придржавају је и њену архитектонику одржавају четири непоколебива стуба: Св. Василије Острошки и Св. Петар Цетињски, праведни Деспот Стефан Штиљановић и преподобни Стефан Пиперски. Мошти Св. Арсенија Сремца, које чува у својим њедрима, опипљиви су свједок њеног непрекинутог светсавског насљеђа. Наравно, не и једини. Милује је и на дјетињу чистоту призива чедна рука новомученика Острошког Чобанина Станка. Сестринско-материнска жртвена љубав и дјевичански стид Преподобне Стефаниде (Стевке Бурчевић) из Враке код Скадра (савременица Старца Симеона, упокојила се 1945. г. у Битољу), препорађа је вјековима и обнавља духом и дахом вјечне Љубави. Драгоцјени камен нашег времена уграђен у ту неразориву грађевину управо је Старац Симеон из Дајбаба. Живећи у овом вијеку великих промјена и заблуда, често крваво плаћених, али и времену драгоцјених искустава и прозрења, о. Симеон није подлегао забунама и заблудама. Успио је да прозре у суштину збивања, али и саму њихову Христолику потку; уз то и да поживи вјерно своме прозрењу и животном опредјељењу. Савременицима је као такав, зрачио својим животним примјером и дјелом, па сија, ево, и сијаће и својим потомцима. Примио га је Бог, по пророку, себи “да не би зло измијенило разум његов” (Прем. Солом. 4, 10), и то зло огромно, које се пред крај његовог земног живота испртило на његов народ. „Похитао је из зле средине” (исто, стих. 14), у времену велике смутње и распамећености, да би се у ове дане нашег враћања себи и памети, поново вратио, и засијао Црној Гори и много шире од ње, новом свјетлошћу препородитељског путоказа. Старац Симеон у духу својих духовних предака, надахнут, у току свога школовања, руском побожношћу подизао је Манастир Дајбабе, светињу у непосредној близини некадашње Зетске Свете Горе, тј. бројних манастира на Скадарском језеру, процвјеталих у вријеме Балшића, сачуваних у народном памћењу и повјеоници. Тако је он, уствари, обнављао замрли духовни живот на црногорским просторима, а и шире, и тиме враћао своју и народну душу чистоти, припремајући је за велика искушења ратног и поратног безумља. То нам, управо, потврђује, у овој књизи, скицирани животни пут Старца Симеона као и избор из његових списа, придодат житију. Извор: Митрополија црногорско-приморска
Поводом тристотог текста у оквиру рубрике ,,Жички благовесник“ у краљевачким ,,Ибарским новостима“
Драга браћо и сестре, част нам је што можемо да се похвалимо лепом вешћу. Како је наведено у самом наслову, поносни смо што можемо да обележимо објављивање тристотог текста у оквиру рубрике ,,Жички благовесник“ у ,,Ибарским новостима“. Када смо започели свој мисионарски рад, нисмо знали да ли ћемо и колико истрајати на том путу. У времену када се све мање чита, када нам недостаје стрпљења и пажње, знали смо да је потребно уложити немали труд. Поред тога, били смо скептични да ли ће квалитет наших текстова успети да додирне срца читалаца, јер већина будућих аутора није имала искуства у овој врсти писања. Сада, ево, шест и по година од објављивања првог текста оца Ратка Хрваћанина, каснијег доктора богословских наука, видимо да је континуитет у раду донео резултате какве смо прижељкивали. Уз помоћ Божију, успели смо да сваког петка обрадујемо читаоце ,,Ибарских новости“, а касније и посетиоце сајта Епархије жичке, и све вас који нас пратите путем друштвених мрежа. Морамо признати да прија када нам неко од колега, пријатеља, рођака саопшти да је прочитао неки наш текст и уз то дода и коју реч хвале. Тада знамо да овакав вид мисионарења није узалудан и да постоје они који у нашим речима успевају да нађу ободрење, утеху или неку лепу поуку и још више узрасту у вери. Током ових година, многа лица су учествовала у преношењу хришћанских поука. Поред поменутог оца Ратка, свој допринос је дао и отац Миломир Радић, магистар богословских наука, као и др Милица Станковић. Овом приликом им се срдачно захваљујемо на уложеном труду и раду који се препознају у низу лепих текстова. Од самог почетка рубрике, ту је ђакон Храма Светога Саве у Краљеву, отац Стефан Милошевски, покретач, координатор и аутор највећег броја текстова и најзаслужнији што славимо овај, а уз помоћ Божију и неке наредне јубилеје. Сада свештеник у Коштунићима, а тада успешни вероучитељ краљевачких школа, отац Михајло Живковић такође је од почетка са нама. Касније су се раду придружили вероучитељи Клаудија Милошевски, Дејан Драмићанин и Филип Зеленовић, као и психолог Милош Благојевић. Поред тренутних шест аутора, када из оправданих разлога нисмо у стању да напишемо текст, у помоћ позивамо неког од значајних православних мислилаца попут Антонија Блума, Александра Шмемана, Андреја Ткачова, Светог Владике Николаја Велимировића који су на лепши начин преносили оно што ми не бисмо умели. Треба додати и то, да ево већ више од пола године, већина укључених у израду текстова учествује и у организацији ,,Краљевачких разговора о вери“ који се сваког петка у 19 часова одржавају у просторијама Храма Светог Саве. Снимци разговора доступни су и на Јутјуб каналу истоименог назива. Посебно бисмо се захвалили Епископу жичком Господину Јустину који је благословио наш рад, уређивачком одбору ,,Ибарских новости“ који нам све ове године указују поверење и омогућавају да се наше мисли нађу на страницама њиховог недељника, оцу Александру Јевтићу који води рачуна да сваки текст буде објављен на епархијском сајту, али и вама читаоцима који нас пратите и уливате наду да и данас има смисла проповедати Реч Божију. Психолог Милош Благојевић
Свети краљ Милутин: Владар на раскршћима светова
Шеснаест угледних стручњака и истраживача српског средњег века одазвало се на позив Задужбине Светог манастира Хиландара да на свеобухватан и сликовит начин представе личност краља Стефана II Уроша Милутина, његову владавину и наслеђе. Прилози су посебно писани за ову прилику и ову књигу, осмишљену као зборник монографског типа, поводом 700 година од упокојења Светог краља. Темељном и мултидисциплинарном научном аргументацијом, у нечему и сучељених ставова, они граде јединствену синтезу која слојевито и детаљно осликава епоху златног доба српског средњег века. При томе пружају нам увид у сва актуелна сазнања савремене историографије и доносе свежину нових решења за многа отворена питања тог доба. На крају, пред читаоцем је могућност дубљег и истанчанијег разумевања личности и дела краља Милутина. Књига нам открива човека и владара који се на раскршћу светова—Истока и Запада, видљивог и невидљивог, личног и општег—храбро сучелио са бројним изазовима и променио зацртане парадигме великих сила. Предан наслеђу сопствених предака, он је пресудно утицао и на обликовање нашег бића. Ово дело из окриља издавачке радионице отаџбинске Задужбине древног Хиландара, наткриљује поздравно слово и благослов хиландарског игумана, прави „кључ“ савременом читаоцу за разумевање мистичне димензије речи да „прегаоцу Бог даје махове“. Радове употпуњује девет карата и чак 228 илустрација, које придоносе бољем сагледавању епохе. Зборник се завршава обимном библиографијом , док сваки ауторски текст прати резиме на енглеском језику. Топле препоруке рецензената, истакнутих светских византолога и историчара средњег века, додатно уверавају да је реч о незаобилазној књизи како за истраживаче, тако и за љубитеље и поштоваоце српског наслеђа и културе. Рецензенти: Миодраг Марковић, Гинтер Принцинг и Ђорђе Бубало. Аутори: Срђан Пириватрић, Смиља Марјановић-Душанић, Предраг Коматина, Небојша Порчић, Невен Исаиловић, Ивана Коматина, Милош Ивановић, Срђан Шаркић, Бранислав Тодић, Драган Војводић, Бојан Миљковић, Мирјана Живојиновић, Владимир Вукашиновић, Ирена Шпадијер, Даница Поповић и Љубомир Максимовић. Опширније на страници пројекта: https://www.hilandar.org/sveti-kralj-milutin/ Извор: СПЦ
Исповест трнавског намесништва
Дана 5. априла 2023. године Господње, свештенство архијерејског намесништва трнавског сабрало се у Храму Успења Пресвете Богородице у Чачку како би приступило Светој тајни исповести. Свештенство је исповедао умировљени протојереј-ставрофор Милован Киковић. Након Свете тајне исповести Свету Литургију Пређеосвећених Дарова служио је старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку протојереј Душан Ћурчић уз саслужење протојереја Радише Сеочанца, старешине Храма Свете великомученице Марине у Атеници, и јереја Бојана Сујића, старешине Храма Светог великомученика Лазара Косовског на Љубићу . По завршетку Свете Литургије Пређеосвећених Дарова братство Храма Успења Пресвете Богородице уготовило је трпезу љубави за сву окупљену браћу свештенослужитеље. Чтец Филип Нешковић
Исповест свештенства намесништва пожешко-ариљског
У среду 4. априла 2023. године, шесте седмице Великог поста, свештенство и ђаконство намесништва пожешко-ариљског, приступило је Светој Тајни Исповести. Овогодишњи братски састанак одржан је у Hраму Св. aпостола Петра и Павла у Горњој Добрињи. Након исповести пред игуманом Mанастира Вазнесења Господњег архимандритом Тимотејем (Миливојевићем), служена је Литургија Пређеосвећених Дарова којом је началстовао протојереј Добринко Топаловић, парох у Засељу, уз саслуживање протојереја Крсте Лазића, пароха пожешког, јереја Бојана Милошевића, пароха ариљског, као и ђакона пожешког Дарка Глукчевића и ђакона ариљског Ненада Срећковића. Беседу на тему ,,Света Литургија Пређеосвећених Дарова у историји Цркве” говорио је ђакон пожешки Дарко Глукчевић, истакавши смисао и значај њеног служења у време часног поста за нас православне хришћане. У току Свете Литургије, по заамвоној молитви, одслужен је мали помен блаженоуснулим Епископима жичким, као и упокојеним свештеницима пожешко-ариљског намесништва. Братски састанак са трпезом љубави одржан је у трпезарији парохојског дома у Добрињи. Сабраном братству, бираним речима обратио се архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, заблагодаривши свима сабранима и пожелевши да ток поста у миру довршимо и да у духовној радости дочекамо победу живота над смрћу – празник Васкрсења Христовог. О историји црквене општине Горња Добриња говорио је овогодишњи домаћин протонамесник Илија Милошевић. Братски састанак је завршен разговором о разним текућим питањима. Следеће године домаћин братског састанка биће црквена општина Горобиље и њен парох јереј Милан Ђокић. Ђакон ариљски Ненад Срећковић
Посета министра просвете г. Бранка Ружића Гимфесту у Пожеги
Ове недеље, дан смо започели слушајући реч јеванђелисте Марка који нам описује дијалог Христа који говори: “Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује“, и оца детета који изговара: “Верујем, Господе, помози моме неверју!“ (Мк 9,23-25). Ове речи као да су биле мотивација ђацима пожешке гимназије “Свети Сава“, који су по четрнаести пут у својој школи организовали тзв. Гимфест, који је привукао велики број деце и њихових родитеља из целог региона а у циљу промоције школе, стицања знања и организационих способности оних који је похађају а под будним оком њихових професора. Тема штанда веронауке ове године била је иконографија која је побрала можда и највише похвала, и веома привукла пажњу основаца. Сви посетиоци овог штанда имали су прилику да науче толико тога занимљивог из ове јако драгоцене хришћанске уметности па чак и да се опробају у сликању добијајући смернице од Петра Петровића и Павла Милованчевића, ученика који су заиста даровитих способности и значајног искуства ове бранше и, што је најлепши утисак оставило, пуни стрпљења да то стечено поделе. Своје знање и грло нису штеделе ни ученице из одељења II2 којима сви дугујемо велику благодарност, а које су се потрудиле да сваког посетиоца упознају са лепотом и појединостима везаних са најзначајније фреске и иконе и проблемом поштовања истих у време иконоборства. За благослов и скромне дарове, у име црквене општине Пожега, побринуо се старешина храма протојереј Божо Главоњић, а читавој организацији нашег штанда, придружио се и вероучитељ Саша Варагић. О важности и значају овог догађаја за верску наставу и просвету уопште, говори и посета министра просвете, г – дина Бранка Ружића и његових сарадника, који су за овај наш труд имали само речи хвале. Вероучитељ ђакон Дарко Глукчевић
Епископ Јустин: Преподобна Марија Египћанка нас и данас учи покајању
У пету недељу Великог поста, када прослављамо Преподобну мати Марију Египатску, 2. априла 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић) и братство храма. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић, док је хор наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић. Владика је у складу са данашњим Јеванђељем и празником, беседио о важности Свете тајне покајања и исповести: ,,Свети Климент назива ову Свету тајну другим крштењем, јер сваки пут када јој приступамо ми обнављамо дар који нам је дат на крштењу. Човек не може да живи а да не греши, и Господ то врло добро зна, те нам је оставио ову Свету тајну да се кроз њу усавршавамо. Најбољи пример за то нам оставља Преподобна мати Марија Египатска, чије би житије требало прочитати у целини.“ У наставку Свете Архијерејске Литургије, уследило је причешћивање Светим Телом и Крвљу Христовом, којима је приступио велики број верног народа, а нарочито деце. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Вероучитељ Филип Зеленовић
Предавање оца Гојка Перовића у Лучанима
Са благословом Епископа жичког Г. Јустина, а у организацији Црквене општине Лучани, дана 1. априла 2023. године је у великој сали Дома културе у Лучанима одржано предавање на тему: ,,Пост и молитва у току поста“, које је одржао протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Предавање је отворио парох лучански, јереј Раде Марић, који се захвалио присутнима и најавио да ће предавања те врсте бити организована и у будуће. Након тога, отац Гојко је давао одговоре на веома актуелна питања, која се тичу искушења са којима се сваки верник суочава, а посебно у периоду поста. Почео је са формулацијом да је човек биће заједнице, пре свега, а најсавршеније заједништво се достиже на Светој Литургији. Пост је неопходан ради смиривања наших узбурканих страсти и подсећања на неопходност константне будности. Наша је насушна потреба да постимо, с обзиром на везаност за храну, одмор и слично, присутну код сваког човека – чега нас период поста ослобађа. Отац Гојко је на крају закључио да нам пост даје правац којим треба да ходимо и ослобађа нас од греха. Предавање је затворио јереј Раде Марић, још једном се захваливши предавачу и посетиоцима који су напунили салу лучанског Дома културе. Дарко Стевановић, вероучитељ
Бденије и Света Архијерејска Литургија у Манастиру Вујан
У петак вече пете седмице Великог и Часног Поста, бденије са Акатистом Пресветој Богородици служио је Епископ жички Јустин у Манастиру Вујну, док је за певницом појало братство ове обитељи. Сутрадан на Светој Архијереској Литургији, када наша Света Црква прославља Свете мученике Хрисанта и Дарију, као и Преподобног Симеона Дајбабског, Епископу су саслуживали архимандрит Дамјан (Цветковић) и ђакон пожешки Дарко Глукчевић. У својој беседи Владика је истакао значај великопосних недеља: „Свака недеља у овом посту имала је поуку за нас у смирењу, трпљењу, љубави и праштању.“ Преосвећени се потом осврнуо на смисао покајања говорећи о Светом Андреју Критском. У закључку Владика је беседио о тајни страдања Господа Исуса Христа јер „без Голготе нема ни Васкрсења.“ Такође, на том путу страдања, а нарочито током поста, сваки хришћанин треба да пружи свој лични подвиг. Епископ је пожелео свима да у остатку поста се још усрдније моле Господу, да слушају Јеванђеље, да се уподобе Христовим страдањима, а потом, са надом и вером, да дочекају велико Свето Христово Васкрсење. Након Свете Литургије, братство манастира са својим игуманом архимандритом Савом (Илићем), уприличило је трпезу љубави, где смо имали прилике да чујемо још неку поуку, као и корисне савете нашег Епископа Јустина. Вероучитељ Милорад Васиљевић
Преподобни Симеон Дајбабски
Свети Симеон је рођен 1854. године на Цетињу, у доњокрајском братству Поповића као мали Саво. Основно школовање завршио је на Цетињу. Касније се образује у Кијевској богословији, а потом и у тамошњој Духовној академији, надахњујући се животима и подвизима оснивача и преподобних отаца Кијевске лавре. У Кијеву је замонашен, рукоположен у чин јеромонаха, а 1888. године враћа се на Цетиње, гдје му је одређена служба Божјег служитеља у манастиру Светог Николе на Врањини, а годину дана касније и у манастиру Острог, гдје је био и предавач у тамошњој монашкој школи, коју је покренуо Митрополит Митрофан Бан. На основу чудесног виђења, које му је Бог открио, јеромонах Симеон је иницирао градњу цркве на мјесту данашњег манастира Дајбабе крајем 19. вијека. Остатак свог живота јеромонах Симеон је провео служећи новооткривеној Дајбабској светињи. Преподобни Симеон Дајбабски упокојио се у Господу 1. априла (по грегоријанском календару) 1941. године. Његове преподобне мошти су откривене на 55. годишњицу од његовог упокојења 1996. године у манастиру Дајбабе, настојањем Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, бројног свештенства и вјерног народа, поклоника Дајбабског манастира. Од тада, сваке године се на дан старчевог упокојења одржава велики сабор у манастиру Дајбабе. Преподобни Симон Дајбабски је канонизован 29. априла 2010. године на заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. Предговор из књиге “Преподобни старац Симеон иа Дајбаба”, протојереј Василије, Цетиње 1991. Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ Пророчка је ријеч: „Сјећање на праведника је с похвалама”. Она се, ево, остварује и у наше дане на праведном Старцу Симеону из Дајбаба, код Подгорице. Лик његов и дјела његова и њему сличних људи, заборав, очевидно, покрити неће, а и не може. У временима великих забуна и беспућа, о. Симеон Поповић је ходио стемено, вјечно — новим путем чистоте, цјеломудрија и светости. Зато се и на њему испунила истина из Књиге Премудрости Соломона: „Часна старост није у мноштву љета, нити се мјери бројем година; сједина људима је разборитост и зрео узраст — живот неупрљан” (гл. 4, 8—9). Некадашња земља Зета, садашња Црна Гора, обилује каменом и јадом, али и олтарима правим на камену крвавом — и свецима у њима. Темељ њене духовне грађевине и њене историјске природе је Св. мученик Јован Владимир. Придржавају је и њену архитектонику одржавају четири непоколебива стуба: Св. Василије Острошки и Св. Петар Цетињски, праведни Деспот Стефан Штиљановић и преподобни Стефан Пиперски. Мошти Св. Арсенија Сремца, које чува у својим њедрима, опипљиви су свједок њеног непрекинутог светсавског насљеђа. Наравно, не и једини. Милује је и на дјетињу чистоту призива чедна рука новомученика Острошког Чобанина Станка. Сестринско-материнска жртвена љубав и дјевичански стид Преподобне Стефаниде (Стевке Бурчевић) из Враке код Скадра (савременица Старца Симеона, упокојила се 1945. г. у Битољу), препорађа је вјековима и обнавља духом и дахом вјечне Љубави. Драгоцјени камен нашег времена уграђен у ту неразориву грађевину управо је Старац Симеон из Дајбаба. Живећи у овом вијеку великих промјена и заблуда, често крваво плаћених, али и времену драгоцјених искустава и прозрења, о. Симеон није подлегао забунама и заблудама. Успио је да прозре у суштину збивања, али и саму њихову Христолику потку; уз то и да поживи вјерно своме прозрењу и животном опредјељењу. Савременицима је као такав, зрачио својим животним примјером и дјелом, па сија, ево, и сијаће и својим потомцима. Примио га је Бог, по пророку, себи “да не би зло измијенило разум његов” (Прем. Солом. 4, 10), и то зло огромно, које се пред крај његовог земног живота испртило на његов народ. „Похитао је из зле средине” (исто, стих. 14), у времену велике смутње и распамећености, да би се у ове дане нашег враћања себи и памети, поново вратио, и засијао Црној Гори и много шире од ње, новом свјетлошћу препородитељског путоказа. Старац Симеон у духу својих духовних предака, надахнут, у току свога школовања, руском побожношћу подизао је Манастир Дајбабе, светињу у непосредној близини некадашње Зетске Свете Горе, тј. бројних манастира на Скадарском језеру, процвјеталих у вријеме Балшића, сачуваних у народном памћењу и повјеоници. Тако је он, уствари, обнављао замрли духовни живот на црногорским просторима, а и шире, и тиме враћао своју и народну душу чистоти, припремајући је за велика искушења ратног и поратног безумља. То нам, управо, потврђује, у овој књизи, скицирани животни пут Старца Симеона као и избор из његових списа, придодат житију. Извор: Митрополија црногорско-приморска
Поводом тристотог текста у оквиру рубрике ,,Жички благовесник“ у краљевачким ,,Ибарским новостима“
Драга браћо и сестре, част нам је што можемо да се похвалимо лепом вешћу. Како је наведено у самом наслову, поносни смо што можемо да обележимо објављивање тристотог текста у оквиру рубрике ,,Жички благовесник“ у ,,Ибарским новостима“. Када смо започели свој мисионарски рад, нисмо знали да ли ћемо и колико истрајати на том путу. У времену када се све мање чита, када нам недостаје стрпљења и пажње, знали смо да је потребно уложити немали труд. Поред тога, били смо скептични да ли ће квалитет наших текстова успети да додирне срца читалаца, јер већина будућих аутора није имала искуства у овој врсти писања. Сада, ево, шест и по година од објављивања првог текста оца Ратка Хрваћанина, каснијег доктора богословских наука, видимо да је континуитет у раду донео резултате какве смо прижељкивали. Уз помоћ Божију, успели смо да сваког петка обрадујемо читаоце ,,Ибарских новости“, а касније и посетиоце сајта Епархије жичке, и све вас који нас пратите путем друштвених мрежа. Морамо признати да прија када нам неко од колега, пријатеља, рођака саопшти да је прочитао неки наш текст и уз то дода и коју реч хвале. Тада знамо да овакав вид мисионарења није узалудан и да постоје они који у нашим речима успевају да нађу ободрење, утеху или неку лепу поуку и још више узрасту у вери. Током ових година, многа лица су учествовала у преношењу хришћанских поука. Поред поменутог оца Ратка, свој допринос је дао и отац Миломир Радић, магистар богословских наука, као и др Милица Станковић. Овом приликом им се срдачно захваљујемо на уложеном труду и раду који се препознају у низу лепих текстова. Од самог почетка рубрике, ту је ђакон Храма Светога Саве у Краљеву, отац Стефан Милошевски, покретач, координатор и аутор највећег броја текстова и најзаслужнији што славимо овај, а уз помоћ Божију и неке наредне јубилеје. Сада свештеник у Коштунићима, а тада успешни вероучитељ краљевачких школа, отац Михајло Живковић такође је од почетка са нама. Касније су се раду придружили вероучитељи Клаудија Милошевски, Дејан Драмићанин и Филип Зеленовић, као и психолог Милош Благојевић. Поред тренутних шест аутора, када из оправданих разлога нисмо у стању да напишемо текст, у помоћ позивамо неког од значајних православних мислилаца попут Антонија Блума, Александра Шмемана, Андреја Ткачова, Светог Владике Николаја Велимировића који су на лепши начин преносили оно што ми не бисмо умели. Треба додати и то, да ево већ више од пола године, већина укључених у израду текстова учествује и у организацији ,,Краљевачких разговора о вери“ који се сваког петка у 19 часова одржавају у просторијама Храма Светог Саве. Снимци разговора доступни су и на Јутјуб каналу истоименог назива. Посебно бисмо се захвалили Епископу жичком Господину Јустину који је благословио наш рад, уређивачком одбору ,,Ибарских новости“ који нам све ове године указују поверење и омогућавају да се наше мисли нађу на страницама њиховог недељника, оцу Александру Јевтићу који води рачуна да сваки текст буде објављен на епархијском сајту, али и вама читаоцима који нас пратите и уливате наду да и данас има смисла проповедати Реч Божију. Психолог Милош Благојевић
Свети краљ Милутин: Владар на раскршћима светова
Шеснаест угледних стручњака и истраживача српског средњег века одазвало се на позив Задужбине Светог манастира Хиландара да на свеобухватан и сликовит начин представе личност краља Стефана II Уроша Милутина, његову владавину и наслеђе. Прилози су посебно писани за ову прилику и ову књигу, осмишљену као зборник монографског типа, поводом 700 година од упокојења Светог краља. Темељном и мултидисциплинарном научном аргументацијом, у нечему и сучељених ставова, они граде јединствену синтезу која слојевито и детаљно осликава епоху златног доба српског средњег века. При томе пружају нам увид у сва актуелна сазнања савремене историографије и доносе свежину нових решења за многа отворена питања тог доба. На крају, пред читаоцем је могућност дубљег и истанчанијег разумевања личности и дела краља Милутина. Књига нам открива човека и владара који се на раскршћу светова—Истока и Запада, видљивог и невидљивог, личног и општег—храбро сучелио са бројним изазовима и променио зацртане парадигме великих сила. Предан наслеђу сопствених предака, он је пресудно утицао и на обликовање нашег бића. Ово дело из окриља издавачке радионице отаџбинске Задужбине древног Хиландара, наткриљује поздравно слово и благослов хиландарског игумана, прави „кључ“ савременом читаоцу за разумевање мистичне димензије речи да „прегаоцу Бог даје махове“. Радове употпуњује девет карата и чак 228 илустрација, које придоносе бољем сагледавању епохе. Зборник се завршава обимном библиографијом , док сваки ауторски текст прати резиме на енглеском језику. Топле препоруке рецензената, истакнутих светских византолога и историчара средњег века, додатно уверавају да је реч о незаобилазној књизи како за истраживаче, тако и за љубитеље и поштоваоце српског наслеђа и културе. Рецензенти: Миодраг Марковић, Гинтер Принцинг и Ђорђе Бубало. Аутори: Срђан Пириватрић, Смиља Марјановић-Душанић, Предраг Коматина, Небојша Порчић, Невен Исаиловић, Ивана Коматина, Милош Ивановић, Срђан Шаркић, Бранислав Тодић, Драган Војводић, Бојан Миљковић, Мирјана Живојиновић, Владимир Вукашиновић, Ирена Шпадијер, Даница Поповић и Љубомир Максимовић. Опширније на страници пројекта: https://www.hilandar.org/sveti-kralj-milutin/ Извор: СПЦ